Koncerti - maj

Unutrasnja Emigracija, 11.5.2006 klub Fis, Sarajevo

Nisam u Sarajevu bio, ima vec, sedam godina (prethodni razlog za putovanje bio je koncert Kud Idijota). Najveci banjalucki panker (u daljem tekstu NBP) me je taj dan nazvao i rekao da ima jedno prazno mesto u Z.-ovom autu, ali samo u jednom smeru. Nakon kraceg razmisljanja kocka je bacena, nasao sam svoju vrecu za spavanje, preracunao se sa parama i uputio ka mestu sastanka. Prvi put u Z.-ovom autu - dva bocna ogledala su razvaljena, ali zato je tu retrovizor, sve sa nacrtanom anarhijom. Kasetofon nije radio, pa smo slusali lokalne radio stanice koje smo putem hvatali. Kasnije, kada se malo zapio, NBP je vikao - "Arajz, get of jor niz!", pa smo slusali njega.

Prelep prolecni dan, a tek priroda... Prvi put sam putovao tim putem, preko Vlasica, sume su nepregledne, primetili smo jedan vodopad, zbog velikih nadmorskih visina imali smo par puta priliku da uzivamo u sjajnim panoramama... Ono sto je kvarilo idilu bilo je to sto smo, malo-malo, pa nailazili na parkirane kamione pune odsecenih trupaca - seca suma u Bosni je nekontrolisan i unosan posao. Cetiri sata do Sarajeva, uz kratke stanke da se kupi pivo i proveri kvalitet WC-a na usputnim benzinskim stanicama. Bilo je zanimljivih i zabavnih razgovora u autu. Z. se zalio na sistem u Americi, gde je svojevremeno ziveo, koji pravi robove od ljudi, objasnjavajuci kako se on tamo ne bi mogao zaposliti posto se mora stalno ici na droga test - cista eksploatacija! :) U to ime je zapalio dzoint. Vozio je dobro, iako je NBP pokusavao da mu skrene paznju uzvikujuci: "Arajz! Get of jor niz!".

Sarajevo je jedini grad u Bosni u koji kada se ulazi, imas osecaj da si usao u veliki grad. Zadnji put kada sam bio u njemu, nije mi nesto leglo, bilo mi je ruzno i sivo. Ovaj put mi se dopalo, jeste Miljacka prljava, ali setaliste je ok., Bascarsija takodje... Te veceri u Sarajevu bio je i Karavan mira, skup anarhista/ica i pankera/ica koji vec drugu godinu posecuje gradove bivse Jugoslavije (ovaj put bez Slovenije), odrzava performanse uz antimilitaristicke i antiratne poruke - to je nagovestavalo dobru atmosferu na koncertu, kao i cinjenica da je NBP, u medjuvremenu jos pripitiji, nastavio da vice - "Arajz, get of jor niz!" (jebo ga Amebix)

Nisam, nazalost, uhvatio ni jedan drugi bend koji je svirao te veceri zajedno sa UE. Vece je proslo u ispijanju vina ispred kluba, te u brbljanju sa ekipom koja se okupila ispred. Nakon informacije da Unutrasnja Emigracija svira, cela ekipa se seli unutra - od samog pocetka pocinje veselje - plesanje, skakanje na mikrofon, pevanje na sve strane, floting... Ko da svira neki super poznati bend, znaju se tekstovi, ekipa Karavana mira upotpunjena je sa Robijinim (vokal) prijateljima koji su dosli takodje u Sarajevo, super provod. Pojedini clanovi benda gledaju publiku i ne mogu da suzdrze osmehe, skroz euforican koncert. Ispade "Strajk" pravi hit. "Tranzicija" je ostavljena za kraj, kao i obicno.

Posle koncerta opet je krenulo badavdziranje ispred kluba, kad ono - zaplet... Robija dolazi u konflikt sa lokalnim djilkosom koji ga udara, uzavrele emocije na sve strane, rastavljaju ih, ovaj Sarajlija je kao nadrkan, pokusava da se probije do Robije, nesto vice - "Sta on meni iz Beograda dolazi i prica?" (svasta!), pa ga njegovi drugari drze, pa mu Robija dobacuje nesto, pa on opet hoce da se tuce, skroz glupa situacija... Nisam osecao ni ljutnju, ni ozlojadjenost, ni zabrinutost - prisutna je bila cudna mesavina nezainteresovanosti i gadjenja dok sam gledao tog tipa koji, zajebanog pogleda, pokusava da se probije do svog trenutnog protivnika. Sreca sto nije izbila masovna tuca i sto su drugari od kavgadzije pribraniji i pametniji od njega samog, bila bi to poprilicno bizarna simbolika da se Karavan mira pobio sa lokalcima u Sarajevu.

Spavali smo u Kancelariji za prigovor savesti, mada je bolje reci NISMO spavali, makar ja nisam oka sklopio, uprkos najboljoj nameri. Prevrtao sam se u vreci za spavanje i slusao odjeke razgovora u drugoj prostoriji gde se, uz pivo i vutru, pravio plan za unistenje kapitalizma. Negde oko 6h sam definitivno odustao od spavanja, pronasao NBP i jednog od Neradnika (www.neradnik.co.yu) kako potvrdjuju da je revolucija permanentna i da najjaci uvek ostaju. NBP vise nije vikao "Arajz, znate-vec-sta", vec je imao pogled mudraca na samrti. Onda je i on poklekao, isto kao i Neradnik - otisli su da spavaju, a ja sam se zaputio prema Srpskom Sarajevu (ili kako se to vec sada zove... Istocno Sarajevo? Ruzno je u svakom slucaju.) da uhvatim bus za Banja Luku. Bio je skup, isto kao i gradski prevoz...

Necu vise da pijem. Xslusajte Unutrasnju Emigraciju i Amebix, pank nije mrtavX.

Rain Delay, Cannot, The Phonerings, 25.5,2006, Akademija, Beograd

Potpuno neplaniran koncert. Doputovao u Beograd, sve u sklopu akcije "Krasti zavrsava fakultet", neispavan od prethodnog nocnog putovanja iz Bosne za Vojvodinu, ali pun entuzijazma i elana. The Phonerings su drugari pa ne bi imalo smisla propustiti koncert kada sam vec u gradu. Posto je Kiwi odlucio da ide u kafanu i proslavlja "Titin" rodjendan, ja sam svoje stvari ostavio kod tetke, sto je znacilo da imam kod nje obezbedjen smestaj i svadjanje u vezi sa svim tema oko kojih se dva homo balkanikusa mogu svadjati - od Mladica, pa do carstva nebeskog...

Bilo je zabavno pre koncerta, Toni Zemunac, nervozan i alkoholisan, raspravljao se sa organizatorkom i bendovima oko toga ko ce kada da svira. Rasprava je kulminirala u ljutitoj recenici - "Moji ljudi nece ulaziti da slusaju tvoj bend!" - ovo treba da se zapamti za pokoljenja koja dolaze, hehe... Par trenutaka kasnije je dosao "svojim ljudima" i rekao da treba da se udje posto nece poceti koncert dok se Akademija bar malo ne popuni.

Rain Delay sviraju nekakav metal, nemam ja pojma na sta to lici, niti sa cime da poredim, posto slabo poznam/pratim metal. Jedan vokal je onaj promukli, duboki, u sustini totalno glup i neinventivan, a kao kontrast je imao pevacicu, devojcicu koja je bas lepo pevala - tu su i promene ritma, malo za mahanje glavom, malo zakucavanja - meni je to sve pozerski izgledalo, ali ko voli nek izvoli. Bend za srednjoskolce, rekao bih. Inace, mala digresija - kao sto rekoh devojcica/pevacica je imala lep glas - u zadnje vreme mozda i previse paznje obracam na pevanje bendova i pocinje bas da mi smeta falsiranje, ne znam koji mi je... Vristanje je dobro, to volim, ali kada cujem da neko pokusava da peva i stalno promasuje tonove, pocinjem da se nerviram i bas mi kvari citav utisak o bendu. Valjda su u pitanju godine...

Drugi bend je isto imao pevacicu, Anu. Svirali su hm, hm, to neki zovu emo core, mozda mi je malo licilo na Boy Sets Fire (maalo), mozda na At the Drive in, slabo i ovakvu muziku pratim. Ovi uticaji su se na pocetku osetili, kasnije, pred kraj koncerta, pesme su mi malo licile na gadni "nu metal" (Helmet odseceni ritmovi), sto me nije preterano odusevilo. Pevacica ima dobar raspon glasa, ali je isto cesto promasivala tonove - sto sam izgleda samo ja primetio, tako da me ne uzimajte za ozbiljno, ponekad je intersubjektivna saglasnost vaznija od uvida pojedinca, a te veceri su svi bili zadovoljni njenim pevanjem. Sta da kazem o bendu kao bendu - ne znam - dobro oni sviraju, nije to lose, ali ni jednu pesmu ja nisam zapamtio, niti je i jedna pesma odskocila kvalitetom.

The Phonerings. Nije mi bas bio savrsen nastup. Zvuk onako, muljav, nije bilo mnogo gresaka u izvodjenju pesama, pesme nisu lose, ali nesto je tu nedostajalo. Mozda je problem u mojoj percepciji benda na bini - izgledali su ko da ih je neko slucajno spojio, pa ce oni sada tu nesto nama da sviraju - pevac, basista i bubnjar ozbiljni i cine jednu celinu. Na drugoj strani gitarista Toni, totalno pomahnitao, skace po bini, hoce da poleti, dok je drugi gitarista u fazonu "ma zabole me, na bini sam, do jaja sam", nakon nekih greskica u sviranju umire od smeha - mislim totalno su mi svi zajedno delovali neuklopljeno i mozda ne bi bilo lose da preispitaju zbog cega uopste sviraju - siguran sam da to moze da bude jos bolje. A muzika? Pa bila je tu obrada Lifetime-a, sa Duletom na vokalu dobili su novu energiju, cak su me na momente podsetili na Rites Of Spring, indie punk sa emo tekstovima i dobrim refrenima, jedva cekam da cujem demo koji ce, nadam se, biti gotov u sledecih mesec dana. Dopadaju mi se pesme.

Sve u svemu nije bilo lose, ali ni neki poseban provod. Steta sto me na kraju umor savladao pa nisam nikakve gadne i podmukle parole dobacivao jaranima. Hvala Duletu i Ognjenu sto su mi platili kartu. Ljubim vas. Vracajuci se kuci, slagao sam plan u glavi za sutrasnji put do Novog Sada.

Promocija knjige "Novosadska pank verzija", 26.5. 2006, Arena Gradilista, Novi Sad

Ovo je u samom startu tebao da bude spektakl. Izdavaci knjige "Novosadska pank verzija" su se potrudili da sakupe na jednom mestu bendove koji su obelezili novosadsku scenu u razlicitim vremenskim periodima - The Bayonets od mladih snaga, od matorih tu su bili Mitesersi (jos uvek aktivni), Blitzkriege (ne rade odavno), Generacija bez buducnosti (takodje), Prolece (ponovo su se okupili... nazalost :) ). Inace knjigu sam prelistao tokom duge noci u kojoj se cekao prevoz, lepo izgleda, dosta fotki i informacija iz prve ruke o desavanjim u Novom Sadu , od kraja sedamdesetih pa do dana danasnjih.

Taj dan je zapoceo sa budenjem oko devet i izlaskom iz tetkinog stana, sve u cilju zadrzavanja dobrih odnosa (pitanje kao uvod u raspravu: "Kakva ti je to majica - "Nikad vojnik"?). Muvao sam se po faksu, iskopirao knjigu koja mi treba za sledeci ispit ("Psihologija i savremena tehnika", bezveze), trosio pare na telefon pokusavajuci da pridonesem organizaciji novosadske eksurzije, leskario se po kalemegdanskoj livadi, kod kipa Pobedioca, pokusavajuci da izignorisem buljuk srednjoskolaca koji je skako po pomenutoj livadi troseci svoj pubertetski testosteron i praveci ogromnu buku. Prelep, suncan dan. Totalni sam hipik.

Na kraju smo za Novi Sad krenuli vozom, Kiwi i ja, a autobusom su se, par sati kasnije, odlucili za slicnu akciju Neman i Ognjen. Mesto gde je koncert smo lako pronasli - prostor bese na otvorenom i dovoljno velik, sto je veliki plus organizatoru. Tu je dosla jos jedna poznata ekipica iz Beograda, predvodjena Danetom Hejterom - dobra atmosfera, dobra zeza...

Prvi su nastupili The Bayonets, street punk/oi! bend sa glasnom antifasistickom porukom. Prvi put sam ih slusao, nije bilo lose, samo sto pevac ne peva dobro, a bek vokali se previse cesto ubacuju, makar na prvo slusanje. Jedan hit sam zapamtio, kao i jednu pesmu na srpskom koja mi je zvucala najprirodnije posto je pevacev engleski bas los... Ovakav zvuk nikada nece umreti u Novom Sadu.

Sledeci - Blitzkrieg. Rijunion, masa se vec okupila (oko 1000 ljudi po mojoj proceni), bend usviran, dobar zvuk, hitovi lete na sve strane, isto street/oi! punk, ljudi se penju na binu, skacu na mikrofone, nema sta, rokanje sve u sesnajst. Inace pevac je za razliku od studijskog snimka, bio u stanju da otpeva vise od jednog tona, sto je popravilo zvucnu sliku, ionako dobru, steta sto nije bilo bek vokala. Jedna obrada od Peter & Test Tube Babiese - Spirit of Keith Moon, kao i od Generala - Mi cemo ostati tu... Veseo koncert. Bubnjar im je car, kako je taj covek svirao i zakivao bubanj, cudo jedno...

Zbog Mitesersa smo i krenuli iz Beograda. Prethodni njihov koncert u novosadskom Enteru, pre jedno godinu-dve, bio je savrsen. Junak ovog Mitesers koncerta, bio je pevac, jedan od zanimljivijih anti-frontmen nastupa - "Ja sam Ilija i radim u Srpskom Narodnom Pozoristu", to je ponovio jedno pedeset puta, pa onda odnos sa publikom: "E, sta se deres, koji ti je kurac?!". Imali su jedno gostovanje, neki lik je otpevao neku pesmu (nemam pojma koju), za to vreme je Ilija, sedio na bini i opusteno pusio cigaru. Radule, gitarista, pohvalio je coveka/gosta sto je pevao, komentarisuci kako on nije drzao mikrofon u ruci 15 godina, a onda posto se Ilija priblizio, dodao je: "A, evo ga i ovaj nas, sto nema pojma.". "Sta oces, ja sam juce drzao mikrofon."... Veseli Novosadjani. Muzika koju sviraju je hardkor pank, melodican (ne ljigav) i himnican, zvuk im nije bio savrsen, ali se popravljao tokom nastupa.

Onda na red Prolece dodje. Nikad ih nisam slusao, neko mi rece grind/noise je u pitanju, interesovalo me je kako ce to izgledati/zvucati, ali sam se sa Kiwijem povukao nazad na mini tribinu da se malo odmorim. Kasnije su nam se pridruzili i Neman i Ognjen. I doslo je Prolece. Tres metal gitara, distorziran bas i uzasna, uzasna mikrofonija. Pevac najveci antitalenat u istoriji pop muzike. Sve zajedno uzas i katastrofa. Novi album ce im se zvati "Mars u picku materinu", ili tako nesto. Nakon sto sam izneo svoj stav o pomenutom bendu, Neman mi je rekao da sam konzervativac i da mogu slobodno da odem sa slusam Sick Of it All, Kiwi mi je rekao da sam totalni reakcionar, a Ognjen me je gledao sa visine u pauzama kada nije pokusavao da raskrvari ruke tapsanjem. Ljudi, onaj glas je katastrofa, a vi pricajte sta hocete! To nije ni deranje, ni pevanje, to je jedna takva disharmonicna onanija da ja nemam reci. Istina pevac je imao par dobrih izjava i sjajan scenski nastup - stoji i gleda publiku sa rukom u dzepu, smeker... Umor mi negativno deluje na razumevanje nekonvencionalnih muzickih stvaratelja, al' Prolece me je pokopalo.

I zadnji bend - GBB. Opet euforija, zna se kakav zvuk vole Novosadjani - za vreme njihovog nastupa ponovo je dokazano da pank scena nije homofobicna - dva nabildana skinhedsa se penju na binu, grle, polivaju pivom i ljube pevaca. Takodje tokom cele veceri, oznojeni muskarci se bili jako bliski medjusobno, kako to obicno bude na pank koncertima, hehe... Salu na stranu, nikada ja nisam ukapirao ovaj bend. Imali su dobre pesme, ali tekstovi mi i dalje nisu jasni - recimo "Da je Jug pobedio", sam po sebi tekst nema smisla i na stranu pesnicke slike o ratniku u rovu koji umire - refren kaze "Da je Jug pobedio i ja bih se izmenio, sve bi se promenilo", sto valjda znaci da su oni kao neki rasisti, posto se ovo odnosi na americki gradjanski rat? A opet sve je tako ofrlje napisano, da nema jasnu poruku. Plus sto su svirali ska i velicali Jamajku. Bice da su 1) kao klinci hteli da zvuce zajebano pa su napisali pesmu koja koketira sa rasizmom jer je to bilo popularno, a kasnije su 2) bili dovoljno nezainteresovani, a imidz im je bio prioritetniji od stavova, pa je i ta pesma ostala, kao i jos poneka problematicna... Glupo. Kako god, nisu zvucali lose, pevac se ponasao kao rok star, pali masu, energicni pokreti, scenski nastup. Sve vreme je bend smarao vec pomenuti celavi skinhed koji je nesto trazio, nisam kapirao sta. Kasnije se bendu priljucio nekadasnji gitarista i "vodja" bendova Rafal i Dva Minuta Mrznje, te su i svirali par pesama od pomenutih bendova, sto je meni super selo. Za kraj je ostavljena pesma 2MM "Dosao je kraj!" sve sa ooo-oooooo zapevanjem, lepo. Pomenuti skinhed se, nakon sto je bend vec krenuo da silazi sa bine, docepao mikrofona i izbaco svoje duboke misli koje je tokom koncerta prenosio i clanovima benda. Ovako nesto: "Ljudi sta je ovo? Ovo nije Generacija Bez Buducnosti! Svirajte Krst u plamenu, Krst u plamenu!" i jos nesto je iskenjao, ali bas mi mozak ne radi, pa ne mogu da se setim, bilo je u svakom slucaju jako zabavno. Nesto kasnije je izbila tuca sa obezbedjenjem, ali mrzi me da pisem o tome. Takodje smo, sedeci ispred katedrale slusali mlade, pijane Novosadjane kako pevaju: "Marovicu, siptarska picko!", ali me mrzi da to analiziram.

Eto tako. Vec vise puta pominjani Crass je davnih dana pevao da je pank mrtav, sto zvuci ozbiljno, ali nije bas tacno. Taj pank o kome su oni pevali nikada nije ni postojao - sve se na kraju svede na imidz, zabavu i ljubav prema muzici, a politicki stavovi u sustini nemaju mnogo veze sa celom pricom i to bi bilo dobro, makar teoretski razdvojiti. U praksi ima lepih primera koji opovrgavaju moju prethodnu tvrdnju, ali opisana vecer svakako nije taj slucaj.

Do 6h ujutro sam cekao autobus za Sr. Mitrovicu, gde se trenutno i nalazim, poprilicno umoran. Od 4h do 6h, sam pokusavao da citam knjigu za faks koju sam pomenuo na pocetku ovog raporta i nije mi tako lose islo. Pank je mrtav, a ja sam jedva ziv, hehe, moracu malo da se naspavam nocas.

Crimethinc

(CrimethInc je anarhisticki kolektiv. Prvi put sam za njega cuo preko njihove izdavacke muzicke aktivnosti - izdali su Catharsis-ov album Samsara. Ustvari, pevac Catharsis-a, kako sam kasnije saznao, je i zapoceo, zajedno sa svojim prijateljima/cama, sa tim projektom, negde sredinom devedesetih, izdajuci razlicite bendove, fanzin (Inside Front), potom i knjige. Ime, CrimethInc, je izabrano iz Orvelove knjige, 1984, kod nas prevedeno kao "zlomisao" (ako se ne varam, nije mi pri ruci knjiga) - umna delatnost usmerena protiv vladajuceg sistema. Koliko vidim na netu, sire se, osnivajuci u razlicitima gradovima autonomne, nezavisne sekcije medjusobno povezane slicnim aktivnostima i idejama. Mada, napisati "osnivajuci" nije bas najpreciznije - osnovna ideja je da svako moze nesto da uradi na svom lokalnom nivou i da iskoristi ime CrimethInc-a, bez bilo kakvog centralnog usmeravanja. Revolucija svakodnevnog zivota za njih jeste zivot van americkog, kapitalistickog sistema, sto podrazumeva cesto beskucnicki zivot, kradju hrane po prodavnicama, ili njeno sakupljanje na smetlistma (dobro, to je na Zapadu mnogo cistije i drugacije organizovano nego kod nas), direktne akcije razlicitog dijapazona, od besplatnog deljenja hrane (Food Not Bombs) do sukoba sa policijom i fizickih napada na finansijske centre (Black Bloc)... Jeste svet iz koga dolaze dosta drugaciji od ovog naseg, ali romanticarski zanos kojim se bore za stvari u koje veruju potpuno je zarazan. Mozete da se uverite u to i sami: www.crimethinc.com - to je jedna od pristupnih net adresa. Tekst je preuzet sa pomenutog sajta i dobar je uvod u njihovu pricu. Malo je ofrlje preveden, za to snosim odgovornost, ali uhvaticete osnovnu poruku.)

SADRZAJI TVOG SVAKODNEVNOG ZIVOTA

Koliko sati u danu provedes ispred televizijskog ekrana? Ispred kompjuterskog ekrana? Iza ekrana automobilskog vetrobrana? A sve troje zajedno? Od cega si ekranizovan? Koliki deo tvog zivota ti dolazi kroz ekran, kao zamena?

Da li je posmatranje stvari isto tako uzbudljivo kao cinjenje stvari? Da li imas dovoljno vremena da radis sve one stvari koje zelis? Da li imas dovoljno energije? Zasto? I koliko sati dnevno spavas? Kako na tebe utice normirano vreme, stvoreno jedino da uskladi tvoje pokrete sa pokretima miliona drugih ljudi? Koliko daleko uopste mozes da ides, a da ne znas koliko je sati? Ko ili sta, kontrolise tvoje minute i sate? Minute i sate koji se dodaju tvome zivotu? Da li stedis vreme? Stedis ga za sta?

Mozes li da izmeris vrednost prelepog dana, kada ptice pevaju a ljudi zajedno hodaju uokolo? Koliko je dolara i sati potrebno da ti se plati da ostanes unutra i prodajes stvari ili dokumenta? Sta ces to dobiti kasnije sto ce ti nadoknaditi ovaj dan tvog zivota?

Kako na tebe utice to sto si u gomili, okruzen anonimnim masama? Da li primecujes da blokiras svoje emotivne odgovore usmerene ka drugim ljudskim bicima? I ko sprema tvoje obroke? Da li ikada sam/a jedes? Da li ikada jedes stojeci? Koliko znas o tome sta jedes i odakle to dolazi? Koliko tome verujes?

Cega se lisavamo koristeci uredjaje za ustedu rada? Uredjaje za ustedu misli? Kako na tebe uticu zahtevi za efikasnoscu, koji vrednuju pre proizvod nego proces, pre buducnost nego sadasnjost - sadasnji trenutak koji postaje sve kraci i kraci kako mi sve brze i brze letimo u buducnost? Prema cemu mi to letimo? Da li stedimo vreme? Stedimo ga za sta?

Kako na tebe utice to sto te pomeraju propisanim putevima, liftovima, autobusima, podzemnim zeleznicama, pokretnim stepenicama, autoputevima i pesackim plocnicima? Kretanje, rad i zivot u dvo- ili trodimenzionalnim mrezama? Kako na tebe utice to sto si organizovan/a, nepokretan/na i isplaniran/a, pre nego pokretan/na, slobodno lutajuci/a i spontan/na? A sakupljacki zivot? (A kradja u radnjama?) Koliku slobodu kretanja imas - slobodu da se kreces kroz prostor, da ides daleko koliko zelis, ka novim i neistrazenim pravcima?

I kako na tebe utice cekanje? Cekanje u liniji, cekanje u saobracaju, cekanje na jelo, cekanje na autobus, cekanje da uriniras - ucis kako da kaznjavas i ignorises svoje spontane potrebe? Kako na tebe utice zadrzavanje tvojih zudnji? Seksualna represija, odlaganje ili negiranje zadovoljstva koji zapocinju u detinjstvu, zajedno sa suzbijenjem svega u tebi sto je spontano, svega sto svedoci o tvojoj divljoj prirodi, tvom clanstvu u zivotinjskom carstvu? Da li je uzivanje opasno?

Da li opasnost moze biti uzivanje? Da li ti je ikada potrebno da ugledas nebo? (Mozes li i dalje da vidis na njemu mnoge zvezde?) Da li ti je ikada potrebno da vidis vodu, lisce, grane, zivotinje? Svetlucajuce, zracece, pokretne? Da li zato imas kucnog ljubimca, akvarijum, kucne biljke? Ili su televizor i video tvoje svetlucanje, zracenje, pokretanje? Koliko tvog zivota ti dolazi kroz ekran, kao zamena? Kada bi se tvoj zivot pretvorio u film, da li bi ga gledao/la? Kako se osecas u situacijama prisilne pasivnosti?

Kako na tebe utice neprekidni juris simbolicke komunikacije - zvucni, vizuelni, stampani, bilbordski, video, radio, robotski glasovi - da li lutas kroz sumu simbola? Na sta te oni prisiljavaju? Da li ti je ikada potrebna osamljenost, tisina, kontemplacija? Da li se secas toga? Samostalnog razmisljanja, a ne prostog reagovanja na stimulus? Da li je tesko pogledati dalje?

Da li je gledanje dalje, stvar koja nije dozvoljena? Gde mozes da odes da pronadjes tisinu i osamljenost? Ne belu buku, niti potpunu tisinu? Ne samocu, vec oplemenjenu povucenost? Koliko si cesto zaustavio/la sebe u postavljanju ovakvih pitanja? Da li opazas sebe u cinjenju radnji simbolickog nasilja? Da li se ikada osecas usamljenim/om na nacin koji reci cak ne mogu ni da izraze? Da li ponekad osecas da si spreman/na da IZGUBIS KONTROLU?

Anarho pank u raljama pop kulture

(Pesma je spoj Muzike i Reci. Ona, od sakrivenih pocetaka do danas, sluzi kao snazno sredstvo izrazavanja najdubljih osecanja i razmisljanja. Sto su teme dublje i univerzalnije to je Pesma razumljivija ljudima koji zive u razlicitim kulturama i vremenima. Neke teme su opstale od nastarijih zapamcenih vremena - ljubav; nepravda; jadikovanje zbog smrti, bolesti; radost; bunt i ocajanje... Nastala dodirivanjem individualnih sudbina i drustvenih dogadjanja, Pesma je na savrseno jednostavan nacin pevala sakrivene misli i potisnuta osecanja mnogih...
Pop-kultura se konacno oblikovala pocetkom sezdesetih godina XX veka. Koristeci ranije obrasce kreativnog izrazavanja - Pesmu, Muziku, Poeziju, Slikarstvo - preuzela ih je i unistila, pretvarajuci ih u objekte za masovnu upotrebu. Svojim degenerativnim razvojem, pop kultura se podelila na manje pop sekcije, zadrzavajuci karakteristicne maligne oblike izrazavanja: zvucna imena idola koja predstavljaju objekte obozavanja, poistovecivanja i potrosnje; pravila ponasanja i misljenja karakteristicna za svaku podsekciju pop kulture, kao i uobicajen izgled, sistem vrednosti i estetska merila oblikovana medijima i grupnim vrednostima; finansijska pohlepa kao smer kretanja svake promene i kao sustinska osnova pop kulture... Ikone izgledaju drugacije, prenose razlicite poruke, dolaze iz, ponekad suprotnih idejnih skola, ali pop kultura ih izjednacuje, sistematicno im stavljajuci nalepnicu sa cenom i postavljajuci ih u izlog "svake dobrostojece radnje": Noam Comski, Britni Spirs, Coca-Cola, Heavy Metal, Revolucija...
A anarho pank? Na jednoj strani - kriticka ostrica anarhizma, usmerena protiv autoriteta i kapitalizma u svim njegovim oblicima, a na drugoj - pank rok, kao neizbezan deo pop industrije i steciste svega sto se moze kritikovati u dekadentnoj pop kulturi - konformizma kao nacina oblikovanja sopstvene individualnosti; trendova kao nekritickog sledbenistva zvanicno objavljenih pravih vrednosti; pravila ponasanja i izgledanja kao pronalazenje sigurnosti; polupanicna sakrivanja od sopstvenih nesigurnosti; industrija zabave kao simulacija zivota putem medija, glamuoroznih, glasno najavljivanih desavanja; razno-razni oblici masturbiranja kao zamena za nepredvidljivost zivota....
A na trecoj strani, izdvojeno od ove dve tek dodirnute teme, stoji Pesma, kreativni cin koji izlazi iz sveta politike, sveta ispraznosti, sveta istovetnosti - govoreci jezikom bliskim najdubljem u licnosti.... Ovo su komponente price. Da pogledamo na kratko u istoriju pojma...)

Moglo bi se, pretpostavljam, i detaljnije kopati po korenima 1)anarho panka kao rokenrol pravca i 2)anarho panka kao politickog pristupa muzici, ali za sada je dovoljno osvrnuti se na tzv. (1) detroitsku scenu i njene najpoznatije bendove - MC5 i The Stooges - sto se tice muzike, i na (2) hipi pokret kao politicki, uslovno levicarski pristup muzici, koji je u sebi sadrzavao neke radikalne politicke ideje, cesto razvodnjene drogama i naivnim verovanjem u spontani dolazak boljeg sveta.
Studzizi su patentirali ono sto se kasnije nazvalo pank rokom - rifovi, jednostavne i energicne pesme, opaljenost i bizarnost. Pored toga oni su bili klasican rok bend, koji je tu da svira i zabavlja publiku ukoliko publika moze da se zabavlja uz njihovu muziku. Ne kazem da je to lose, ali najcesce jeste isprazno. (Nastup Igi Popa, baj d vej, na novosadskom Exitu, koji sam gledao na RTS-u 2005-e, delovao je jadno i jalovo. Matori Igi, glumeci mladica, upalog lica i praznih ociju, plesao je kao robot, kao olupina, sa devojcicama kojima moze da bude deda.) Negde u isto vreme su delovali i MC5, mozda blizi konvencionalnijem bluz/rok izrazavanju, ali takodje sa slicnom energijom. Oni su vec imali odredjen politicki naboj (menadzer John Sinclair, a i sam bend, behu bliski casopisu Fifth Estate, koji i danas izlazi i za koga se kaze da je anarhisticki casopis sa najduzom istorijom na severno-americkom kontinentu). Takodje, svirali su pre koju godinu u Beogradu, u ne znam ni sam kojoj postavi. Nisam bio pri parama, a pravo da vam kazem koncert benda koji se raspao pre trideset godina je stvarno daleko od mog polja interesovanja.
Hipi pokret je prvi put spojio politicke ideje i pop kulturu (Prethodna recenica ima problematican sadrzaj - pogledajte komentare). Anti-ratni pokret, zivot u komunama, kritika potrosackog drustva i kapitalizma, protesti, vegetarijanstvo i veganizam - skoro sve teme prisutne u anarho panku vec su obradjivane u sezdesetim od strane "dece cveca", mada mozda sa vise naivnosti i optimizma. Valjda nisu morali da gledaju Votija kako peva "Aj biliv in anarhi" pa im se zivot cinio smislenijim i lepsim. A i svet je u medjuvremenu postao mnogo sjebanije mesto za zivot.
Moze se reci da je anarho pank izasao na scenu kao spoj ove dve price - energicne i jednostavne muzike, te politickog aktivizma. On je od samog pocetka imao jednu specificnost koja mu je omogucavala ziv razvoj - za razliku od ostalih delova muzicke pop kulture, u dihotomiji Muzika-Reci, anarho pank je jednaku, ako ne i vecu, vaznost dao Recima, sto je potencijalno omogucavalo nesputani razvoj Muzike. To je dobra stvar, nevezivanje za jedan muzicki pravac, kombinovanje razlicitih muzickih uticaja prozetih radikalnim idejama. Ali ipak, kao deo pop kulture (iako zvanicno usmeren protiv nje), poneo je njeno breme koje je dovodilo do stagniranja i pop idiotizama uobicajene vrste - grupna pravila izgleda, bendovi (idoli) koje se moraju slusati, stvari koje se pozitivno vrednuju bez preispitivanja - sve to u spoju sa anarhistickim idejama dovodilo je i dovodi do paradoksa koji se moze lepo opisati scenom iz Brajanovog zitija gde masa ponavlja u glas, za Brajanom - "Svi smo mi individue...". (Da li je zaista strah od izdvajanja toliko snazan da ljudi uvek iznova neizbezno padaju u zamku poklanjanja svoje individualnosti razlicitim oblicima autoriteta? I zasto svi tako ozbiljno shvataju sami sebe, bez uvek pozeljnog samoironicnog otklona?)
Toliko za sada o anarho-popu. Da se vratim onom jednostavnijem i zabavnijem delu - Pesmi, Muzici, Recima. Evo par komentara na albume koji se mogu opisati kovanicmo anarho-pank i koji su doneli, na momente, vredne paznje muzicko/tekstualne delove. Takodje tu je par izvoda iz intervjua i tekstova - zanimljivo je porediti razlicite pristupe razlicitih ljudi, slicnim idejama...

Crass - Feeding of 5000, 1979
Pocetak anarho pank revolucije. Nabrijano, nabrijano, nabrijano... Tekstovi uglavnom jako dobri, istina na momente banalni i parolaski. Muzika jednostavna do bola, pa ipak uboli su par hitova za sva vremena.

P: Koji su bili najvazniji putevi kojim se muzika Crass razvijala tokom njihove karijere?
O: Zaista ne mislim da neko moze da razgovara u tim terminima. Mislim da smo nakon nasa prva dva albuma, odgovarali. Ne mislim da smo bili ukljuceni u neku vrstu evolutivnog procesa - mi nismo bili bend zbog muzickih ili pesnickih razloga. Mi smi bili bend zbog politickih razloga i zato, sve snaznije, kako su godine prolazile, pravili smo stvari kao odgovore na socijalne situacije. Zato, umetnicka ili estetska razmisljanja nisu bila mnogo vazna. Mislim da smo postajali sve besniji, sve vise svesni sopstvene nemoci, sta je nas rad cinilio sve ocajnijim. Ali to je bio ocaj kao odgovor na desavanja u zemlji, ili opstije, u tom vremenu.
Nismo bili bend. Nikada nismo bili bend. Ne mislim da smo ikada sebe videli kao bend. Ja zasigurno nisam gledao na nas kao bend. Mi zasigurno nismo pripadali rokenrol pantonimi, a verovatno jos manje pantonimi onoga sto je postalo prepoznatljivo kao pank. To nas nije interesovalo. Mislim, nije nas interesovalo snimanje ploca. Interesovalo nas je izjavljivanje stavova, a ploce, ispalo ke, su bile nacin za izjavljivanje stavova. (Penny Rimbaud intervju, uradjen od strane Richie Unterbergera, www://www.furious.com/perfect/pennyrimbaud.html)

Conflict - To a nation of animal lovers, EP, 1983

Ovo vec vozi mnogo vise od Crassa, sa muzicke strane. Ko Exploited koji ima sta da kaze. Refreni odlicni, sa uzvikivanjem, uleti i po koja solaza, tekstovi jednostavni i ne preterano pretenciozni... Udaranje i polivanje, bez mnogo mudrovanja. Ovaj singl je posvecen borbi protiv ubijanja i mucenja zivotinja, kao sto i sam naslov kaze.

Meso znaci ubistvo
...
Pa zar ne vidis da taj sok je krv?
Iz grla novorodjenih, teku crvene reke,
Krv iz mladih srca, krv iz vena,
tvoja krv, njihova krv, sluze istome.
...

Subhumans - Religious war EP
Moji favoriti. Nabavite. Melodicno i pevljivo. Izvod iz intervjua za Nothing fanzin br.3, iz 2004.:

Nothing: Nikada niste dosli u sukob sa bilo kojim obliko vladinog autoriteta koji bi vas optuzio za podsticanje nereda ili subverzivne aktivnosti?
Dick: Ne

Nothing: Da li te to iznenadjuje? Posto mene iznenadjuje...
Dick: Nisam toliko umisljen da mislim da ce neka vlada primetiti pank rok bend koji drzi koncerte. Ne mislim da sam toliko uticajan. Sigurno kada bi im poslali nase tekstove i cd, mogli bi... Ne znam. Mrzimo vladu, ali mnogo bendova mrzi vladu. Vlada shvata da ako dopusti pobunjenicima nesto protiv cega ce se buniti (do odredjene granice), pre nego sto se pocnu mlatiti policajci ili razbijati prozore banki, ona ce to dozvoliti. To zovu slobodom i demokratijom i slobodom govora. Ukoliko kazu da si slobodan da govoris protiv vlade, tada to opravdava cinjenicu da je ovo prava demokratija, i zato "glasajte za nas". Sloboda govora je termin kojim se opravdavaju bombardovanja drugih zemalja do potcinjavanja. Na primer imate diktatora. Mi cemo preuzeti stvar i dacemo vam slobodu govora. U medjuvremenu, oni guse sva ostala gradjanska prava. Kazu Iraku i nekim drugim zemljama: "MI imamo demokratiju i MI cemo vam dati slobodu govora, sve za americki zivot i bicete sigurni". Ukoliko zakoracis previse daleko od granicne linije, brzo ces biti pregazen.. www.drstrange.com/news/subhumansinterview.htm

Submission Hold - Waiting for another monkey to throw a brick, LP

Sofisticirano. Muzika u najpozitivnijem smeru evoluirala od prvobitne pank jednostavnosti, zadrzavajuci istu energiju.

P: Vas zvuk je drugaciji, melodican - odakle crpite inspiraciju?

O: Muzicki, ima svega, od panka do free jazz-a, do muzickog pozorista, do folk muzike i nazad. Svi imamo siroke i razlicite muzicke ukuse. N zelim da ogranicavam svoje umetnicke granice zbog etikete - volim sve.
P: Kako osecas da ljudi treva da postanu aktivniji i da se bore za stvari u koje veruju?
O: Pogledajte oko sebe, sigurno postoje problemi koji treba da se imenuju i ljudi ih opazaju. Ukljucite se... volontirajte negde, zapocnite kolektiv sa svojim prijateljima, progovorite kada vidite nesto sto vam smeta. Resanja za bolesti ove planete su toliko razlicita kao i ljudi koji zive nanjoj, koristite svoju mastu, ne cekajte na glupake iz pank bendova (kao sto sam ja) da vam kazu sta treba da se radi.

http://www.enoughfanzine.com/index.php?iID=51&view=interviews_detail

Catharsis - Passion, LP
Ovo je toliko jako da ne mogu da nadjem prave reci da opisem album. Mislim da u modernoj muzici nigde nisam, na jednom mestu, nasao ovoliko strasti koja ide od samodestrukcije do samoprevazilazenja.

Catharsis je anarhisticki kolektiv posvecen apsolutnom oslobodjenju naseg svijeta i nas samih kroz kreativno samoopredijeljenje, unistenje kapitalizma, hijerarhije, moralnosti, ideologije i ljudske nesrece u svim oblicima, i iznad svega - pretvaranju zivota u veselu, bezbriznu igru koja bi se igrala za najvise uloge. Nasu muziku izdajemo sami i distribuiramo je iskljucivo kroz mrezu prijatelja i kolega. Isto tako pomocu nasih prijatelja organiziramo sve nase nastupe, radeci na tome da izgradimo suradnju nezavisnih individualaca, a ne da se oslanjamo na, i na taj nacin ucvrscujemo, korporativnu kontrolu koja u danasnje vrijeme posebno stese umijetnost ali i moderne ljudske veze opcenito. Odbijamo praviti kompromise sa tim silama sebicnosti, apatije i nasilja, i insistiramo da svaki dan naseg zivota bude pustolovina oslobodjena kontrole izvana ili unutrasnjih zapreka.

To isto mozes i ti.

Borimo se za dan kada umjetnost nece biti jos jedna potrosna roba koja se moze zamijeniti za druge sterilne potrosacke proizvode, kada ce svi biti slobodni da postanu umjetnici i da zive zivot temeljen na ispunjenju svojih zelja, a ne na ispunjenju stalno rastucih standarda pukog prezivljavanja. U medjuvremenu, cinimo sve sto mozemo da vodimo zivote van ovog nemilosrdnog sistema eksploatacije i dominacije dok kujemo planove o njegovoj propasti, i sa revoltom prezira gledamo sve one koji ocito vjeruju da je dovoljno prodavati stvari i kretati se kroz odavno mrtvu i osusenu tradiciju (i samim tim neprijateljsku prema svemu zivom).

Zivot je mnogo vise od srca koje kuca i zdrave jetre, naravno. Moraju ga izabrati, loviti i kreirati oni koji ce ga pronaci. Da, mi smo idealisti, beznadezni romanticari (i bez nade i romanticari), ali taj idealizam nam omogucuje da djelujemo dok su drugi paralizirani ocajem, stvarnoscu i izmoreni cinizmom. Mislimo da je bolje da se udruzimo sa sanjarskim ludjakom, sa pjesnicima revolucije i apsurda, koliki god bili izgledi za uspijeh ili prezivljavanje. Ova izjava ima svoj cilj, i sve takve izjave pojednostavljuju stvari, bas kao i deklaracije i razni izrazi: ali vazno je govoriti, djelovati, raditi nesto, i pustiti posljedice da se samo sloze. Ako zivimo, idemo zivjeti tako da gazimo kraljeve, da lomimo nasa tijela i srca kako bi bili ispred smrti, da plesemo pravo kroz nase zivote. (Prevod - Strahilo, http://www.geocities.com/diy_bl/passion.doc)

Recenzije - mart, april

Evo i recenzija. Samo dve recenzije u dva meseca. Objektivno, u zadnje vreme se stalno seljakam tako da tesko mogu da nabavljam nove snimke, a i moje veze sa "scenom" su poprilicno labave, kao sto su mi finansije poprilicno kilave... Ukoliko zelite da recenziram vas bend, ili bend vasih prijatelja, javite mi se na kobrast@gmail.com, pa cemo nesto da ispetljamo. Do tada:

Zombie Animal - s/t?, DIY izdanje, 2006

Ne secam se kada sam poslednji put kupio zvanican disk nekog benda. Ima mozda vec jedno godinu-dve, ako ne i vise... I ovde sam se dvoumio, u konkurenciji je bila knjizica Remboa koja je kostala celih 180 dinara, ali na kraju su radoznalost i zdrav ekonomski pristup prevagnuli, te je samo 150 dinara (koliko je kostao disk) baceno u nepovrat. Nije frka, za Remboa cu se vec snaci, pre ili kasnije. "Ako mislis pobediti, ne smes izgubiti"...
Koncert ZA me nije bas odusevio, pa me interesovalo kako ce zvucati disk. Nije lose. Produkcija je cista, sve se lepo cuje, nakon prvog slusanja zvuk gitare mi bese ruzan, ali dodatna preslusavanja su, zahvaljujuci navici, to popravila. Pesme su dobre, kao sto rekoh, indie pop rok, sa zrelim aranzmanima i solidnim melodijama. Nije to prva liga, nijednom nije ubodena savrsena pop pesma (leprsava, prelepa na prvo slusanje, jednostavna do imbecilnosti a opet puna i kompleksna), ali opet sve je na svom mestu - pevanje, sviranje, strukture pesama... Zenski vokal dobro zvuci, podsetio me na Baby Gopal, manje se muci sa engleskim izgovorom nego muski koji je mozda u celoj prici bio nepotreban - pesme koje je ONA otpevala su nekako lezernije i opustenije. U tekstove se nisam mnogo udubljivao, dva su na srpskom, 12 na engleskom (jedna obrada Sensefielda), emotivni su i licni - meni nisu legli, ali nemam duse da kritikujem posto znam koliko je ponekad tesko se izraziti na pravi nacin. Jedna pesma me zaintrigirala posto me tekst podsetio na recitaciju Unity-a, danas sam nasao kasetu gde je snimljen album "Blood days" i zaista cela cetiri reda su ista ("To laugh is to risk appearing the fool...") - ne znam je li to slucajno ili?
Dobar je album. Nepretenciozan, moze lepo da sedne kao podloga za suncano poslepodne u drustvu prijatelja. Jedini problem sa njim jeste sto to nema ko da slusa, osim prijatelja i poznanika benda. Nije dovoljno originalno i "catchy" da bi se slusalo napolju (ima dosta takvih bendova) , a kod nas opet bi mozda i bilo za siroke narodne mase da je na srpskom, sa malo jednostavnijim tesktovima i medijskom/finansijskom podrskom. Ovako je ni tu ni tamo, jos jedno DIY post-hardcore izdanje, osudjeno na muzicki geto iz kojeg je poniklo.

kontakt: zombieanimal@yahoo.com

Unutrasnja Emigracija, demo 2006

Sta ti je posvecenost... Postoje samo par meseci, vec su dva koncerta odsvirali, uskoro ce da nastupe u Sarajevu i Zagrebu, stalno prave nove pesme i popravljaju stare - svaka cast za entuzijazam. Nije mi disk pri ruci, ali dosta sam puta preslusao pesme pa mogu i po secanju da recenziram. Ovo je snimljeno u niskobudzetnim partizanskim uslovima ("I onda sam ja uzeo peskir, napao njime tenk i pobio sve Svabe"), mislio sam da ce zvucati gore, ali dobro je, sve se cuje, koliko-toliko... Hardkor pank, iz nekog razloga, kada sam prvi put cuo pomislio sam - Crass, valjda zbog nabrijanih tekstova. Ima tu mozda i Subhumansa (britanskih), malo modernijih uticaja (Tragedy), pesme su razlicite pa je tesko porediti sa jednim bendom. Ali dobro je... Iako jos nedoreceno i neizbruseno, dobro je... Pevljivi refreni, iskombinovani musko-zenskim vokalima, energicno, pank sch, furamo taj fazon... Dopadaju mi se tekstovi, bas malo bendova danas ima ovakve tekstove, jednostavne, nabrijane, sto se kaze "angazovane". Nisu to parole, pametnije je, a opet nema govora o preteranoj intelektualizaciji ili kenjaju... "Ovde su svi navuceni na dop, jedni na heroin, drugi na Boga...". Dok ne snime pravi snimak, ovo moze da bude odlican pocetak za upoznavanje. Evo linka za hit-pesmu "Tranzicija" : http://rapidshare.de/files/1631481/1.unutrasnja_emigracija-tranzicija.mp3.html . Ne rekoh, bend je iz Bosne, tj. delom iz Banja Luke, delom iz Prijedora.
kontakt: igorbijelic2000@yahoo.com