Anarho pank u raljama pop kulture

(Pesma je spoj Muzike i Reci. Ona, od sakrivenih pocetaka do danas, sluzi kao snazno sredstvo izrazavanja najdubljih osecanja i razmisljanja. Sto su teme dublje i univerzalnije to je Pesma razumljivija ljudima koji zive u razlicitim kulturama i vremenima. Neke teme su opstale od nastarijih zapamcenih vremena - ljubav; nepravda; jadikovanje zbog smrti, bolesti; radost; bunt i ocajanje... Nastala dodirivanjem individualnih sudbina i drustvenih dogadjanja, Pesma je na savrseno jednostavan nacin pevala sakrivene misli i potisnuta osecanja mnogih...
Pop-kultura se konacno oblikovala pocetkom sezdesetih godina XX veka. Koristeci ranije obrasce kreativnog izrazavanja - Pesmu, Muziku, Poeziju, Slikarstvo - preuzela ih je i unistila, pretvarajuci ih u objekte za masovnu upotrebu. Svojim degenerativnim razvojem, pop kultura se podelila na manje pop sekcije, zadrzavajuci karakteristicne maligne oblike izrazavanja: zvucna imena idola koja predstavljaju objekte obozavanja, poistovecivanja i potrosnje; pravila ponasanja i misljenja karakteristicna za svaku podsekciju pop kulture, kao i uobicajen izgled, sistem vrednosti i estetska merila oblikovana medijima i grupnim vrednostima; finansijska pohlepa kao smer kretanja svake promene i kao sustinska osnova pop kulture... Ikone izgledaju drugacije, prenose razlicite poruke, dolaze iz, ponekad suprotnih idejnih skola, ali pop kultura ih izjednacuje, sistematicno im stavljajuci nalepnicu sa cenom i postavljajuci ih u izlog "svake dobrostojece radnje": Noam Comski, Britni Spirs, Coca-Cola, Heavy Metal, Revolucija...
A anarho pank? Na jednoj strani - kriticka ostrica anarhizma, usmerena protiv autoriteta i kapitalizma u svim njegovim oblicima, a na drugoj - pank rok, kao neizbezan deo pop industrije i steciste svega sto se moze kritikovati u dekadentnoj pop kulturi - konformizma kao nacina oblikovanja sopstvene individualnosti; trendova kao nekritickog sledbenistva zvanicno objavljenih pravih vrednosti; pravila ponasanja i izgledanja kao pronalazenje sigurnosti; polupanicna sakrivanja od sopstvenih nesigurnosti; industrija zabave kao simulacija zivota putem medija, glamuoroznih, glasno najavljivanih desavanja; razno-razni oblici masturbiranja kao zamena za nepredvidljivost zivota....
A na trecoj strani, izdvojeno od ove dve tek dodirnute teme, stoji Pesma, kreativni cin koji izlazi iz sveta politike, sveta ispraznosti, sveta istovetnosti - govoreci jezikom bliskim najdubljem u licnosti.... Ovo su komponente price. Da pogledamo na kratko u istoriju pojma...)

Moglo bi se, pretpostavljam, i detaljnije kopati po korenima 1)anarho panka kao rokenrol pravca i 2)anarho panka kao politickog pristupa muzici, ali za sada je dovoljno osvrnuti se na tzv. (1) detroitsku scenu i njene najpoznatije bendove - MC5 i The Stooges - sto se tice muzike, i na (2) hipi pokret kao politicki, uslovno levicarski pristup muzici, koji je u sebi sadrzavao neke radikalne politicke ideje, cesto razvodnjene drogama i naivnim verovanjem u spontani dolazak boljeg sveta.
Studzizi su patentirali ono sto se kasnije nazvalo pank rokom - rifovi, jednostavne i energicne pesme, opaljenost i bizarnost. Pored toga oni su bili klasican rok bend, koji je tu da svira i zabavlja publiku ukoliko publika moze da se zabavlja uz njihovu muziku. Ne kazem da je to lose, ali najcesce jeste isprazno. (Nastup Igi Popa, baj d vej, na novosadskom Exitu, koji sam gledao na RTS-u 2005-e, delovao je jadno i jalovo. Matori Igi, glumeci mladica, upalog lica i praznih ociju, plesao je kao robot, kao olupina, sa devojcicama kojima moze da bude deda.) Negde u isto vreme su delovali i MC5, mozda blizi konvencionalnijem bluz/rok izrazavanju, ali takodje sa slicnom energijom. Oni su vec imali odredjen politicki naboj (menadzer John Sinclair, a i sam bend, behu bliski casopisu Fifth Estate, koji i danas izlazi i za koga se kaze da je anarhisticki casopis sa najduzom istorijom na severno-americkom kontinentu). Takodje, svirali su pre koju godinu u Beogradu, u ne znam ni sam kojoj postavi. Nisam bio pri parama, a pravo da vam kazem koncert benda koji se raspao pre trideset godina je stvarno daleko od mog polja interesovanja.
Hipi pokret je prvi put spojio politicke ideje i pop kulturu (Prethodna recenica ima problematican sadrzaj - pogledajte komentare). Anti-ratni pokret, zivot u komunama, kritika potrosackog drustva i kapitalizma, protesti, vegetarijanstvo i veganizam - skoro sve teme prisutne u anarho panku vec su obradjivane u sezdesetim od strane "dece cveca", mada mozda sa vise naivnosti i optimizma. Valjda nisu morali da gledaju Votija kako peva "Aj biliv in anarhi" pa im se zivot cinio smislenijim i lepsim. A i svet je u medjuvremenu postao mnogo sjebanije mesto za zivot.
Moze se reci da je anarho pank izasao na scenu kao spoj ove dve price - energicne i jednostavne muzike, te politickog aktivizma. On je od samog pocetka imao jednu specificnost koja mu je omogucavala ziv razvoj - za razliku od ostalih delova muzicke pop kulture, u dihotomiji Muzika-Reci, anarho pank je jednaku, ako ne i vecu, vaznost dao Recima, sto je potencijalno omogucavalo nesputani razvoj Muzike. To je dobra stvar, nevezivanje za jedan muzicki pravac, kombinovanje razlicitih muzickih uticaja prozetih radikalnim idejama. Ali ipak, kao deo pop kulture (iako zvanicno usmeren protiv nje), poneo je njeno breme koje je dovodilo do stagniranja i pop idiotizama uobicajene vrste - grupna pravila izgleda, bendovi (idoli) koje se moraju slusati, stvari koje se pozitivno vrednuju bez preispitivanja - sve to u spoju sa anarhistickim idejama dovodilo je i dovodi do paradoksa koji se moze lepo opisati scenom iz Brajanovog zitija gde masa ponavlja u glas, za Brajanom - "Svi smo mi individue...". (Da li je zaista strah od izdvajanja toliko snazan da ljudi uvek iznova neizbezno padaju u zamku poklanjanja svoje individualnosti razlicitim oblicima autoriteta? I zasto svi tako ozbiljno shvataju sami sebe, bez uvek pozeljnog samoironicnog otklona?)
Toliko za sada o anarho-popu. Da se vratim onom jednostavnijem i zabavnijem delu - Pesmi, Muzici, Recima. Evo par komentara na albume koji se mogu opisati kovanicmo anarho-pank i koji su doneli, na momente, vredne paznje muzicko/tekstualne delove. Takodje tu je par izvoda iz intervjua i tekstova - zanimljivo je porediti razlicite pristupe razlicitih ljudi, slicnim idejama...

Crass - Feeding of 5000, 1979
Pocetak anarho pank revolucije. Nabrijano, nabrijano, nabrijano... Tekstovi uglavnom jako dobri, istina na momente banalni i parolaski. Muzika jednostavna do bola, pa ipak uboli su par hitova za sva vremena.

P: Koji su bili najvazniji putevi kojim se muzika Crass razvijala tokom njihove karijere?
O: Zaista ne mislim da neko moze da razgovara u tim terminima. Mislim da smo nakon nasa prva dva albuma, odgovarali. Ne mislim da smo bili ukljuceni u neku vrstu evolutivnog procesa - mi nismo bili bend zbog muzickih ili pesnickih razloga. Mi smi bili bend zbog politickih razloga i zato, sve snaznije, kako su godine prolazile, pravili smo stvari kao odgovore na socijalne situacije. Zato, umetnicka ili estetska razmisljanja nisu bila mnogo vazna. Mislim da smo postajali sve besniji, sve vise svesni sopstvene nemoci, sta je nas rad cinilio sve ocajnijim. Ali to je bio ocaj kao odgovor na desavanja u zemlji, ili opstije, u tom vremenu.
Nismo bili bend. Nikada nismo bili bend. Ne mislim da smo ikada sebe videli kao bend. Ja zasigurno nisam gledao na nas kao bend. Mi zasigurno nismo pripadali rokenrol pantonimi, a verovatno jos manje pantonimi onoga sto je postalo prepoznatljivo kao pank. To nas nije interesovalo. Mislim, nije nas interesovalo snimanje ploca. Interesovalo nas je izjavljivanje stavova, a ploce, ispalo ke, su bile nacin za izjavljivanje stavova. (Penny Rimbaud intervju, uradjen od strane Richie Unterbergera, www://www.furious.com/perfect/pennyrimbaud.html)

Conflict - To a nation of animal lovers, EP, 1983

Ovo vec vozi mnogo vise od Crassa, sa muzicke strane. Ko Exploited koji ima sta da kaze. Refreni odlicni, sa uzvikivanjem, uleti i po koja solaza, tekstovi jednostavni i ne preterano pretenciozni... Udaranje i polivanje, bez mnogo mudrovanja. Ovaj singl je posvecen borbi protiv ubijanja i mucenja zivotinja, kao sto i sam naslov kaze.

Meso znaci ubistvo
...
Pa zar ne vidis da taj sok je krv?
Iz grla novorodjenih, teku crvene reke,
Krv iz mladih srca, krv iz vena,
tvoja krv, njihova krv, sluze istome.
...

Subhumans - Religious war EP
Moji favoriti. Nabavite. Melodicno i pevljivo. Izvod iz intervjua za Nothing fanzin br.3, iz 2004.:

Nothing: Nikada niste dosli u sukob sa bilo kojim obliko vladinog autoriteta koji bi vas optuzio za podsticanje nereda ili subverzivne aktivnosti?
Dick: Ne

Nothing: Da li te to iznenadjuje? Posto mene iznenadjuje...
Dick: Nisam toliko umisljen da mislim da ce neka vlada primetiti pank rok bend koji drzi koncerte. Ne mislim da sam toliko uticajan. Sigurno kada bi im poslali nase tekstove i cd, mogli bi... Ne znam. Mrzimo vladu, ali mnogo bendova mrzi vladu. Vlada shvata da ako dopusti pobunjenicima nesto protiv cega ce se buniti (do odredjene granice), pre nego sto se pocnu mlatiti policajci ili razbijati prozore banki, ona ce to dozvoliti. To zovu slobodom i demokratijom i slobodom govora. Ukoliko kazu da si slobodan da govoris protiv vlade, tada to opravdava cinjenicu da je ovo prava demokratija, i zato "glasajte za nas". Sloboda govora je termin kojim se opravdavaju bombardovanja drugih zemalja do potcinjavanja. Na primer imate diktatora. Mi cemo preuzeti stvar i dacemo vam slobodu govora. U medjuvremenu, oni guse sva ostala gradjanska prava. Kazu Iraku i nekim drugim zemljama: "MI imamo demokratiju i MI cemo vam dati slobodu govora, sve za americki zivot i bicete sigurni". Ukoliko zakoracis previse daleko od granicne linije, brzo ces biti pregazen.. www.drstrange.com/news/subhumansinterview.htm

Submission Hold - Waiting for another monkey to throw a brick, LP

Sofisticirano. Muzika u najpozitivnijem smeru evoluirala od prvobitne pank jednostavnosti, zadrzavajuci istu energiju.

P: Vas zvuk je drugaciji, melodican - odakle crpite inspiraciju?

O: Muzicki, ima svega, od panka do free jazz-a, do muzickog pozorista, do folk muzike i nazad. Svi imamo siroke i razlicite muzicke ukuse. N zelim da ogranicavam svoje umetnicke granice zbog etikete - volim sve.
P: Kako osecas da ljudi treva da postanu aktivniji i da se bore za stvari u koje veruju?
O: Pogledajte oko sebe, sigurno postoje problemi koji treba da se imenuju i ljudi ih opazaju. Ukljucite se... volontirajte negde, zapocnite kolektiv sa svojim prijateljima, progovorite kada vidite nesto sto vam smeta. Resanja za bolesti ove planete su toliko razlicita kao i ljudi koji zive nanjoj, koristite svoju mastu, ne cekajte na glupake iz pank bendova (kao sto sam ja) da vam kazu sta treba da se radi.

http://www.enoughfanzine.com/index.php?iID=51&view=interviews_detail

Catharsis - Passion, LP
Ovo je toliko jako da ne mogu da nadjem prave reci da opisem album. Mislim da u modernoj muzici nigde nisam, na jednom mestu, nasao ovoliko strasti koja ide od samodestrukcije do samoprevazilazenja.

Catharsis je anarhisticki kolektiv posvecen apsolutnom oslobodjenju naseg svijeta i nas samih kroz kreativno samoopredijeljenje, unistenje kapitalizma, hijerarhije, moralnosti, ideologije i ljudske nesrece u svim oblicima, i iznad svega - pretvaranju zivota u veselu, bezbriznu igru koja bi se igrala za najvise uloge. Nasu muziku izdajemo sami i distribuiramo je iskljucivo kroz mrezu prijatelja i kolega. Isto tako pomocu nasih prijatelja organiziramo sve nase nastupe, radeci na tome da izgradimo suradnju nezavisnih individualaca, a ne da se oslanjamo na, i na taj nacin ucvrscujemo, korporativnu kontrolu koja u danasnje vrijeme posebno stese umijetnost ali i moderne ljudske veze opcenito. Odbijamo praviti kompromise sa tim silama sebicnosti, apatije i nasilja, i insistiramo da svaki dan naseg zivota bude pustolovina oslobodjena kontrole izvana ili unutrasnjih zapreka.

To isto mozes i ti.

Borimo se za dan kada umjetnost nece biti jos jedna potrosna roba koja se moze zamijeniti za druge sterilne potrosacke proizvode, kada ce svi biti slobodni da postanu umjetnici i da zive zivot temeljen na ispunjenju svojih zelja, a ne na ispunjenju stalno rastucih standarda pukog prezivljavanja. U medjuvremenu, cinimo sve sto mozemo da vodimo zivote van ovog nemilosrdnog sistema eksploatacije i dominacije dok kujemo planove o njegovoj propasti, i sa revoltom prezira gledamo sve one koji ocito vjeruju da je dovoljno prodavati stvari i kretati se kroz odavno mrtvu i osusenu tradiciju (i samim tim neprijateljsku prema svemu zivom).

Zivot je mnogo vise od srca koje kuca i zdrave jetre, naravno. Moraju ga izabrati, loviti i kreirati oni koji ce ga pronaci. Da, mi smo idealisti, beznadezni romanticari (i bez nade i romanticari), ali taj idealizam nam omogucuje da djelujemo dok su drugi paralizirani ocajem, stvarnoscu i izmoreni cinizmom. Mislimo da je bolje da se udruzimo sa sanjarskim ludjakom, sa pjesnicima revolucije i apsurda, koliki god bili izgledi za uspijeh ili prezivljavanje. Ova izjava ima svoj cilj, i sve takve izjave pojednostavljuju stvari, bas kao i deklaracije i razni izrazi: ali vazno je govoriti, djelovati, raditi nesto, i pustiti posljedice da se samo sloze. Ako zivimo, idemo zivjeti tako da gazimo kraljeve, da lomimo nasa tijela i srca kako bi bili ispred smrti, da plesemo pravo kroz nase zivote. (Prevod - Strahilo, http://www.geocities.com/diy_bl/passion.doc)