Pank je mrtav...

Yes that's right, punk is dead, It's just another cheap product for the consumers head.

Thursday, March 30, 2006

Prevrednovavanje - hrana

Sta je hrana? Hrana je materija koju unosimo u organizam da bi ga odrzali zivim. A sta je meso? Meso su delovi tela zivih bica koji se dobijaju isecanjem, kidanjem, rezanjem. Neka ziva bica koja ne poseduju razvijenu svest unose u svoj organizam meso, zeleci da tako odrze sopstveni organizam. Ona slede svoje primitivne nagone usmerene ka prezivljavanju. Neka druga ziva bica, koja su svesnija, unose meso u svoj organizam, misleci da tako odrzavaju svoj organizam. Ona mogu da vide razliku izmedju hrane i mesa, ali ne obracaju paznju na nju, posto slede svoje hedonisticke nagone koji nisu usmereni ka prezivljavanju, vec ka oralnom uzivanju u unosenju materije u organizam.
Odnos prema hrani jeste odnos prema svetu u kome zivimo. Jesti meso je izopaceno i nepotrebno. Posledica je tradicije, lenjosti i navike. Donosi patnju zivim bicima koja se ubijaju da bi bila pojedena a, pored toga, verujem, takva ishrana je nezdrava. Izabrati da se ne jede meso jedna je od osnovnih pozitivnih odluka koja se moze doneti u zivotu. Meso nije hrana. Meso nije neizbezni cin borbe za prezivljavanjem. Meso je simbol sveta koji tezi sopstvenom unistenju i unistenju drugih. Meso je covekov pad.
Nije tesko biti vegetarijanac/ka. U danasnjem drustvu imamo priliku da biramo izmedju razlicitih vrsta povrca koja nam nude sve sastojke potrebne za zdrav zivot. Ukoliko mislite da je jesti meso normalno zato sto svi tako rade, pogledajte dugacki spisak uticajnih, kreativnih ljudi koji su bili vegetarijanci/ke i sta su oni o tome govorili. Ukoliko vas mrzi da menjate navike, zapitajte se kakav zivot vodite kada ne mozete jednu tako jednostavnu i surovu naviku da prevladate. Ukoliko kazete da bas volite ukus mesa i da ne mozete bez njega, tada budite svesni da postoje gomile razlicitih biljnih imitacija ukusa mesa kod kojih se ne moze prepoznati razlika. Da li vam je zaista tako vazan ukus? Ili ste samo lenji?
Ovo su sve jednostavne stvari. Neki kazu da ih nije briga za zivotinje, kada toliko ljudi pati i gine. Pa dobro, onda posveti svoj zivot borbi da smanjis ljudsku patnju. Ali, za to je potrebno mnogo energije, truda i snage. Za vegetarijanstovo nije potrebno odricanje. Samo odluka da se promeni ustaljena navika. A posledice mogu da promene ceo svet. Vegetarijanstvo ne treba da bude odlika necijeg uzvisenog karaktera, po pretpostavci moralnijeg od proseka. Ono je najprirodnija stvar za svako bice osetljivo i svesno tudje patnje. A svi smo osetljivi na tudju patnju i svesni nje.
Hrana nije meso. Meso nije hrana. Meso je najprimitivniji nacin prezivljavanja karakteristican za agresivna bica bez razvijene svesti. Hrana je nas odnos prema zivotu i prema nama samima. Izaberite sami. Iskreno i bez sarkazma. A ako se predomisljate, pogledajte sliku ovog debelog ispod.

Poison Idea - Kolekcionari ploca su supci!

Sinoc sam, surfujuci, slucajno pronasao informaciju o smrti "Pig Championa" tj. Thomas Robertsa, gitariste kultnog pank benda Posion Idea - umro je 30-og januara, znaci pre tacno pre dva meseca. Danas sam, pak, preturajuci po mp3 diskovima, koji su mi bili pri ruci, naletio na njihovo izdanje iz '84-e: Record Collectors Are Pretentious Assholes, 12 pesama jednostavnog i sirovog hardkor panka, sa dobrim aranzmanima i obradom Stoogees-a, I got right, prepevano u Right i ukraseno veselim dodatkom na kraju pesme. Hajde da se podsetimo ovog benda.
Osnovani '80-e godine u Portlandu, Oregon, SAD, u vreme budjenja americkog hardkora. Prva postava bili su: Jerry A., Tom "Pig Champion" Roberts, Glen Estes i Dean Johnson. '82 izdaju demo kasetu Darby Crash rides again, na kojoj utemeljuju zvuk kome ce, uprkos muzickom sazrevanju, do kraja ostati verni - energicne pesme, deruci glas, neusminkani, humoristicni direktno-u-lice tekstovi. '86 izdaju kultni Kings of Punk, iako ga nisam slusao vec nekoliko godina, u secanju mi je ostala atmosfera tog albuma koja me je iz nekog razloga podsecala na Black Flag. Black Flag na spidu. Album iz '90-e, Feel the Darkness, bio je remek-delo, zaista. Uvodna pesma, Plastic Bomb je hit za sva vremena. Alan's on Fire takodje. Odlicna produkcija, sviracko umece na zavidnom nivou, rokerske solaze i galoni energije. Oko '93-e izdaju Blank, Blackout, Vacant, album koji je meni ostao u secanju jedino po sjajnoj obradi New York Dolls-a, Vietnamease Baby. Pig Champion iste godine napusta bend, Poison Idea se raspada, da bi se ponovo okupili '98 snimili singl za Taang! records, te ponovo nestali sa scene. Koliko cujem, uskoro ipak treba da izadje novi album - The Last will and Testament bi se trebao zvati. Ime je izabrano pre epizode sa Pig Championom. Veselo.
Kuriozitet vezan za Poison Idea jeste da je tokom godina, pored popularnosti i uticaja koji su imali na muzicku scenu, rasla i njihova kilaza, tako da je njihov fizicki izgled dosegao nivo "debele svinje", posle koga razlika od 20-30 kilograma postaje potpuno neuocljiva. Bili su debeli. Jako. Pretpostavljam da je "Pig Champion" i umro zbog tela koje je sam sebi napravio.

Za kraj evo i diskografija, koju sam (kao i neke informacije) pokupio sa Vikepedije:

Diskografija:

1982 - Darby Crash Rides Again demo tape (self released)

1983 - Pick Your King 7” EP (Fatal Erection)

1984 - Record Collectors Are Pretentious Assholes 12” EP (Fatal Erection)
1986 - Kings of Punk LP (Pusmort)
1987 - War All the Time LP (Alchemy)

1988 - Filthkick EP (Shitfool)
1988 - Getting the Fear 12” EP (Rockport)
1989 -Darby Crash Rides Again EP (American Leather) Reissue of demo tape

1989 - Fuck Ian MacKaye 12” (American Leather, 1989) Reissue: contains Filthkick and Getting the Fear

1989 - Picture disc 7” (American Leather)

1990 - Discontent 7” (American Leather)

1990 - Feel the Darkness LP (American Leather)

1991 - Punish Me 7” (American Leather)

1991 - Dutch Courage live LP (Bitzcore)

1991 - Live in Vienna 7” (American Leather)

1991 - Official Bootleg 2x7” (American Leather)

1992 - Pajama Party LP (Tim Kerr) All-cover album

1992 - Blank Blackout Vacant LP (Taang!)

1993 - We Must Burn LP (Tim Kerr, 1993)

1994 - Religion and Politics Part I & II 10” (Tim Kerr, 1994) Taken from same sessions as We Must Burn

1994 - The Early Years CD (Bitzcore)

1998 - Learning to Scream 7” EP (Taang!)

2000 - The Best of Poison Idea CD (Taang!) Reissue: contains Pick Your King, Record Collectors, and Kings of Punk

Kompilacije:

1983 - Grievous Musical Harm tape (Xcentric Noise) “M.I.A.,” “All Right,” “Young Lord
1985 - Drinking Is Great EP (Fatal Erection) “Laughing Boy”

1985 - Cleanse the Bacteria LP (Pusmort) “Typical,” “Die On Your Knees” (plus “I Gotta Right” on bonus 12” only)

1991 - Punk’s Not Dread LP (Sink Below) “New Rose”


Tuesday, March 28, 2006

Hriscanstvo

Politika je neizbezni deo nasih zivota. "Nas politika ne zanima, to su sve gluposti, mi samo hocemo da se dobro zabavljamo!". Nemoguce. Svaki dodir izmedju dva ljudska bica nabijen je njihovim predjasnjim iskustvima, verovanjima, odnosom prema zivotu, vaspitanjem iz ranog detinjstva, drustvenom stvarnoscu u kojoj zive. Ove niti nas ne obmotavaju, one su mi sami/e. Ne mozemo da kazemo da nas politika ne dodiruje. (Ovde moze da se iskoristi Aristotelova ideja politicke zivotinje - oni ljudi kojima nije neophodno stupanje u odnose sa drugim ljudima i nisu ljudi - oni su ili bogovi ili demoni.) Nas odnos prema prijateljima/cama jeste politicki odnos oblikovan kako pozitivnim osecanjima, tako i drustveno odobrenim obrascima. Odnos prema roditeljima, odnos prema suprotnom polu, prema religiji. Politiku disemo, politiku stvaramo svakim nasim pokretom, kao i suzdrzavanjem od pokreta, politika je muzika uz koju plesemo, reci koje izgovaramo. Politka je samsara koju zivimo.
Hriscanstvo je, kako kaze predanje, nastalo pre oko dve hiljade godina, nakon sto se Hrist kao osoba koja je u sebi imala i bozansku i ljudsku prirodu, sto je rodjena bezgresnim zacecem, pojavila i objavila poruku koju je nosila, postavsi putem spasenja za sve one koji ce potom uslediti. Tako kaze dogmatika. Nije mi cilj ovde da ulazim u analizu podataka koji su sacuvani o Hristovom delovanju, niti da preispitujem metafizicke dogmatske osnove verovanja u bozansko bice iz koga svi poticemo i kome, po naredjenju autoriteta Crkve, treba da svi tezimo da se vratimo. Vise me interesuje da u sto kracim crtama prikazem istorijski razvoj politickog pokreta koji je potom usledio.
Na samom pocetku postojale su dve grupe Hristovih sledbenika: 1)originalni Hristovi ucenici geografski povezani sa prostorom Jerusalima, te 2)Sveti Pavle i njegovi sledbenici, koji nisu imali nikakvog dodira sa samim Hristom, ali koji su nakon samoproklamovanog Pavlovog prosvetljenja, stekli pravo da propovedaju ono sto su smatrali da je sustina Hristovog ucenja. Tokom razvoja, prva grana autenticnih Hristovih ucenika je nestala sa pozornice istorije, a druga grupacija je svojim delovanjem oblikovala moderni svet. Na pocetku, rani hriscani su ziveli u komunama pod velikom represijom Rimskog Carstva - Nice je pokusavajuci da da njihov psiholoski portret, napravio kovanicu candala mentalitet, zeleci time da nas ubedi (ili je mozda bolje reci, isprovocira) da je sam koren hriscanske ljubavi zatrovan mrznjom prema velikanima, prema onima koji imaju vise i u fizickom i u duhovnom smislu, posto je tada hriscanstvo bilo uglavnom zastupljeno medju najnizim i obespravljenim slojevima rimskog drustva, medju robovima i robinjama. Tesko je iz ove perspektive proceniti koliko je Niceova vatrena i emotivna kritika ranog hriscanstva utemeljena, ali ono sto je usledilo nakon sto je hriscanstvo postalo zvanicna religija nudi osnov za ovakvo tumacenje. Pocinju obracuni sa neistomisljenicima, tudja krv se pravda ispunjenjem bozijeg slova, a raskoli i borbe za uticaj postaju potpuno legitimni medju ovcicama bozijim.
Tu pocinje politicki uticaj hriscanstva na svetsku istoriju. Naravno i pre nego sto je postalo zvanicnom religijom, hriscanstvo je imalo politicki uticaj, ali nije imalo moc da menja svet, vec samo pojedince. I svet se promenio. Kolapsom Rimskog Carstva hriscani su svoj uticaj prosirili na novopridosla germanska, kasnije i slovenska plemena. Organizovani u Instituciji, crkveni velikodostojnici su odlucivali o zivotima mnogih. Nije bilo milosti. Nekadasnji mentalitet robova koji je Nice surovo ismevao, postao je mentalitetom svestenika, vojskovodja, drzavnika. Hristove reci, ionako problematicno zapamcene u izbrisanim vekovima, postale su osnova za osvajacke ratove, istrebljivanja jeretika, spaljivanje vestica... To su cinjenice. Institucija je, dobivsi moc, postala predana ocuvanju te moci i borbi protiv svega sto tu moc moze da ugrozi. Novozavetnim recnikom, Crkva je pokleknula pred drugim Sataninim iskusenjem. Katolicka crkva cuvala je svoju moc olicenu u materijalnom bogatstvu i politickom uticaju, pravoslavne crkve, nalazeci se u nesto drugacijem polozaju, cuvale su svoju moc da propisuju norme i pravila, utemeljene u tradiciji Crkve, spojene sa plemenskim ritualima i teznjama. Ovo su procesi koji nisu imali mnogo veze sa idejama o ljubavi prema bliznjem svom, pa cak i prema Bogu, iako su se cesto sakrivali iza njih. Ovo su bili politicki procesi usmereni ka ocuvanju i povecanju sopstvene moci. Sve ostalo je retorika.
Do danas, negativna uloga Crkve, kao konzervativne snage koja suzbija drugacija gledista, drugacija tumacenja sveta u kome zivimo, promenila se samo u smislu da je istorijski razvoj modernog drustva u igru ubacio i druge centre moci koji su uspeli da se izbore za svoj deo politicke arene, nezavisno od Crkve.
Srpsko pravoslavlje je, istina, imalo drugaciji politicki razvoj. U srednjovekovnoj drzavi, pre dolaska Turaka, obrasci su bili isti - surovo se obracunavalo sa starom narodnom verom, proglasenom paganstinom, kao i sa bogumilskom jeresi. "Sav se dao (Stefan Nemanja-prim.Krusty) na sredjivanje prilika u svojoj drzavi. Narocitu je paznju obratio suzbijanju bogumilske jeresi i jacanju pravoslavlja. Protiv jeretika je upotrebio vrlo ostre mere: njihovom ucitelju odrezao je jezik, a sledbenika je cak spaljivao ili naterivao u beg" (Corovic,1989). Moc je cuvana u spoju Crkve i Drzave. Po dolasku Turaka, Crkva dolazi u podredjen polozaj u odnosu na zvanicnu vlast, tako da u svojim rukama nema moc da utice na menjanje politicke stvarnosti u kojoj se nasla. Po odlasku Turaka, situacija se polako menja, zadatak Crkve jeste podizanje nacionalnih osecanja i spremnosti za borbu posvecenu daljim oslobadjanjima srpskih teritorija - opet politicka situacija koja nema veza ni sa Hristom ni sa dogmatikom, opet priblizavanje moci Crkve i Drzave. Komunisticka revolucija pravi rez u uzdizanju politicke moci Crkve, da bi nakon sloma jugoslovenske utopije, SPC izbila u prvi plan, opet pokazujuci zavidan nivo hriscanskog licemerja, blagosiljajuci ratnike pred odlazak u "boj za oslobodjenje srpstva", gde nisu bile retke slike naoruzanih svestenika. Danas, Crkva udruzena sa desnim konzervativcima iz DSS-a sve se vise mesa u svakodnevni zivot, nudeci patrijarhalnu autoritarnu tradiciju kao model kome svi treba da tezimo, gde je tanka linija izmedju Vojske, Crkve, porobljavanja zena i mrznje prema seksualnim manjinama.
Moje odbijanje hriscanstva, ne odnosi se na dogmatiku ili Hristovu licnost, iako su to naravno legitimne teme za kritiku i diskusiju. Moje odbijanje hriscanstva se odnosi na Crkvu kao politicku instituciju, koja je, krijuci se iza apstraktnih pojmova, nalazila utemeljenje u necemu za sta je sama propisala da je konacna istina i izvor svega postojeceg, stavljajuci okove na ljudske umove i tela, nedopustajuci jacanje i slobodu licnosti, trazeci poslusnost i nedovodjenje u sumnju onoga sto govore svestenici kao "boziji ljudi". Takvo licemerje je nesto za sta je tesko pronaci poredjenje - Bog je prokleo nase neprijatelje, Bog je prokleo jeretike, Bog je prokleo homoseksualce - sakrivajuci se iza svoga idola, Crkva i svestenstvo nanosili su i nanose zlo ovom napacenom svetu, sve vreme tvrdoglavo govoreci da zlo koje cine nije zlo vec od Boga odobreno dobro.

Na ovaj ili onaj nacin koristena literatura:
Nice, F. (1988) - Anihrist, Grafos, Beograd
Corovic, V. (1989) - Istorija Srba, BIGZ, Beograd
Ling,T. (?) - Istorija religija istoka i zapada, nije mi knjiga pri ruci, ne secam se izdavaca

Monday, March 27, 2006

Koncerti - mart

Unutrasnja Emigracija, Asschapel - 8.3.2006, klub Magic, Prijedor
Unutrasnja Emigracija je neka vrsta olstars pank benda sacinjenog od clanova Minuta Sutnje, Rahele Ferari, Anti-Statika itd. Ovi bendovi iako nisu skoro nista napravili van okvira banjalucko/prijedorskog kantona, obelezili su zadnjih 7 - 8 necega sto se moze nazvati bosanskom pank scenom u zacetku. Oni su me te veceri najvise i zanimali, posto sam za Amere pretpostavio da ce biti samo jos jedan u nizu politicki korektnih, sablonskih DIY bendova koji dolaze na nase prostore i ne sviraju obrade Tragedy-a i His Hero Is Gone-a.
Dobar je bio koncert UE, devet pesama, na momente i prepunih razlicitih aranzmana, po duhu me podseca na Crass, muzika je hardkor pank, sa distorziranim ska i rege ritmovima. Tekstovi naravno na srpskom, (bosanskom, hrvatskom?), dobri su, spadaju u grupu tekstova koji se obicno nazivaju angazovanim, ali ne radi se o parolama vec o korektnim kritikama ovog naseg balkanskog blata. Obrada Angelic Upstartsa - Solidarity, prepevana u Strajk.
Asschapel su stvorili nervozu organizatoru zbog toga sto se nisu niti javljali, niti pojavljivali sve do 23h. Dosli su ogromnim zelenim kombijom i dovukli gomilu svoje opreme, eh sta ti je standard. Sviraju thrash metal, sa neinventivnim vristecim vokalom - nakon par pesama su me smorili, ali odgledao sam ih do kraja. Gitarista je dobar, povremeno ubacuje metalske solaze. Izgledali su bas umorni, ali scenski nastup/poziranje je odradjeno profesionalno - pevac mase kosom, gitarista takodje. Bas dok sam ga posmatrao razmisljao sam kako je poprilicno tesko i neprirodno svirati dok se non-stop bacaka glava na sve strane, pogotovo kada si iscrpljen, no to je valjda hardkor. Nesretnici su dosli iz Milana, i odmah posle koncerta su se zaputili prema Makedoniji, izgleda da su se preforsirali sa ovom turnejom, ne znam sto nisu malo humanije organizovali datume, valjda ce izdrzati do kraja turneje.
(Prijedor je cudan grad. Nije mrtav ako je suditi po velikom broju ljudi koji secu ulicama. Medjutim, mnogo njih je pijano, bas pijano. Ne dopada mi se Prijedor.)

Dazd, Speedball, Evil - 24.3.05, Gavez, Beograd
Gavez je trenutno najperspektivnije mesto za sviranje u Beogradu - nalazi se na Adi, okolis je totalno opustajuci, priroda, pticice, drvece i slicne zavitlancije - licno, bilo bi mi najdraze kada bi se tamo koncerti organizovali preko dana, tada bi vredelo posetiti Gavez bez obzira na bendove koji bi eventualno svirali... No dobro, da se dotaknem bendova koji jesu svirali pomenutog datuma: Dazd su nove nade beogradske scene, iako su pojedini clanovi vec dugo u pank prici. Te veceri sam ih gledao prvi put, prijatelj mi ih je nahvalio pa me bas interesovalo kako ce zvucati. (Ozvucenje nije bilo nista posebno) Bilo je dobro, nisu dugo svirali, sest, sedam pesama plus mini bis, ako me secanje ne vara... Kombinacija Amebixa i recimo, hm, Disaffecta, crusty zvuk sa zanimljivim naslovima pesama, bogu hvala, na srpskom. Meni su se vise dopale sporije pesme, jedna je bas hiticna, imaju i zanimljive instrumentalne delove, nije to nista komplikovano odsvirano, ali je atmosfericno... Mrak i bes. (Kao npr. No sanctuary od Amebixa... Mislim, atmosfera, ne sam zvuk). Speedbal su matori hardkor pank bend iz Sabca, o kome sam ja poslednji put nesto cuo negde u drugoj polovini devedesetih, mada ih nikad nisam slusao... Na pocetku njihovog nastupa prvo sto sam zapazio bili su vokali, onako, deruci i predvidljivi, nisu mi se bas dopali, ali dobro... Potom sledi set brzih, zakucavajucih pesama, koje mi se jesu dopale, hiticne, sa udarnim refrenima, ali avaj, nakon pola sata sve mi je zvucalo isto i samo sam iscekivao kraj. Koji nije dolazio. Ne. Uf, bas sam se smorio, pogotovo kada su se vratili na bis. Mislim, mozda ja jesam zakeralo, ali ovakvi bendovi bi trebali da prze dvadesetak minuta, da se ispucaju i onda zavrse. Verovatno je koncert ovoliko potrajao zbog toga sto Speedball dugo nisu svirali u Beogradu. Poljake, Evil, nisam docekao, bio sam umoran, a i drugari su iskazali negodovanje zbog cinjenica da su oni (Poljaci) oko 01:00h tek poceli da namestaju opremu... Ma i nemam osecaj da sam nesto vazno propustio, ionako me u principu mnogo vise interesuju lokalni bendovi, sa te strane vece je potpuno uspelo.