Tri dana ljutog rokenrola....

Eh, nekada su mi koncerti predstavljali povod za nekontrolisano ushicenje i radost, a danas se, eto, zaticem u situaciji da mi smetaju i buka, i zagusljiv prostor, i kasno pocinjanje svirki, i jos citav set drugih manje ili vise bitnih stvari. Ostarilo se, valjda... Ili sam sa godinama postao pametniji. Kako god, uspeo sam za prosli vikend spojiti u tri veceri tri svirke, sto me je dovelo na korak do smrti iscrpljenoscu, ali 'ajde da krenem redom.

Petak vece, svirka u klubu Zica, prvi put sam bio tamo – klub nije los, na prvom je spratu, a sa prizemljem je povezan suicidalnim stepenicama (tesko onom ko se pijan mora niz njih spustati i penjati). Prvi bend sto je svirao, Cut self not, naginje nekakvom indie rok zvuku sa pank energijom, i sa brojnim promenama ritma - svirali su, mislim, cetiri pesme, i sta ja znam, na momente su bas i bubanj bili zaista savrseno uklopljeni, al' mene te pesme nisu pomerile ni za milimetar i uopste mi se nisu dopale. Ok., ne volim takav zvuk, al' mi je nekako sve bilo predvidljivo... Iskreno, dug mi je bio njihov nastup. Isto se moze reci i za drugi bend Dirty Klaus, samo sto ovde je pevanje bilo lose, a pesme jednostavnije, pankerskije, sto im nije donelo zanimljivost. Sklepano je to zvucalo. Valjda su oba ova benda tek pocela sa radom, videcemo sta ce vreme doneti. Tekstovi na engleskom, verovatno o emocijama. E, treci bend me je i najvise interesovao, posto kada sam ih prosli put gledao ostavili su dobar utisak. E, ovaj put su Streberi (www.myspace.com/theschtrebers) razvalili. Klasicna rok postava upotpunjena je saksofonom, pevaljka dobro radi svoj posao, pomaze joj saksofonista, pesme su hiticne, dobri refreni, gruvanje i voznja, snaga nije u brzini vec u ritmu... Tekstovi, koliko sam ukapirao isto na engleskom, jeb'ga, Srbima je to maternji jezik... Meni je njihov koncert bio totalna rokenrol zabava i to kvalitetna, cini mi se da bi nastupom pojeli vecinu lokalnih kvazi-mejnstrim alternativnih bendova... A muzika? Sta znam, basista stalno vozi pa me to podseca na Minuteman, al' imaju neki svoj fazon (il' ja ne slusam takvu muziku dovoljno), na momente, u sporijim delovima zvuce epski, voleo bih da cujem snimak. Nakon njih nisam imao vise ni snage, ni koncentracije, a ruku na srce, ni volje da budem u tom dimu gore, pa sam izasao napolje i propustio nastup 'Rvata, Farewell Reason... Ono sto sam cuo iznutra, zvucalo mi je kao standardni screamo zvuk, sve sa aranzmanima (tiho-bucno) i vristanjem pevaca... Mislio sam peske da idem kuci, (ne dam lopovima 65 dinara za prevoz), al' me Aleksa ubedio da koristim obrenovacki nocni prevoz za dz... (Kondukter: “Idemo dalje, karte”; mi:”Markica”; on: “Markica?”; mi:”Da,da, markica!”.)

Sutradan sam rekao sebi da vise necu u zivotu otici na koncert, samo jos da pogledam svirku u nedelju, kad zove me Nemanja i kaze da ima dve karte za G.B.H. Uh, kad se samo setim kako sam se kao klinac lozio na taj bend, bude mi tuzno kada vidim koliko me danas bas briga. Ipak, zasto da ne odem, poklonjenom konju u zube se ne gleda. Kada sam usao u salu, na bini je bio bend, pevac stariji, celav, martinke i majica – NOFX. To mi bese cudno, nije urbano, ni kul, da stariji likovi nose majice bendova za koje svi znaju, al' eto i to je moguce... Nakon prve pesme, covek kaze da je bend iz valjda Niksica (ne secam se tacno), Republika Crna Gora... Nisam znao da tamo ima pank bendova. zvuce kao miks Goblina i recimo, huh, ranih Partisansa, brze pesme, dobro sviraju i uvezbani su... Zadnja pesma imala je ambiciozan aranzman, dosta je i potrajala, te meni na momente najvise vukla na Bijesove. Fin nastup, mada u granicama proseka, makar na prvo slusanje. Kvragu, bas ne mogu da se setim njihovog imena... Posle njih, nastupa neizbezni Vox Populi – u sali sam komentarisao kako ce sada Crnogorci jos jednom da se podsete zasto su se otcepili od Srbije, posto zadnji put kada sam gledao Vox Populi bio je neki krs zvuk, no ovde nije bilo greske – metalizirani hacepank sa meni nezanimljivim tekstovima. Okej su zvucali, ali isto nemam nista posebno da izdvojim. I najzad GBH. Prostor se vec popunio, mladi pankeri u prvim redovima, pocinje divljanje koje se vec zakuvavalo na Vops Popiliju, zvuk osrednji. Ma kao sto rekoh, mene to ne interesuje, i iskreno citav taj kao pank imidz koji se ocekuje na bendu tipa GBH meni je na jednoj strani smesan, a na drugoj neoriginalan i, sada kada je postao deo predvidljivog, subkulturnim normama nametnutog ponasanja i oblacenja, pomalo dekadentan. A na drugoj strani tu su bili i stariji ljudi verovatno kilometrima daleko od svoje nekadasnje adolescentske infantilne pobune, dosli da se podsete mladosti, mozda i da se zapiju sa starim prijateljima. A neko na celoj toj rokenrol mastariji lepo profitira, naplacujuci ulaznicu 1200 dinara. Pank je ionako mrtav. Nisam pogledao svirku do kraja, posto sam hteo da uhvatim poslednji prednocni bus, al' nisam uspeo pa sam se malo svercao u nocnom, a onda pesacio...

I zadnji koncert tog suludog vikenda odrazao se u klubu Ana 4 pistolja. Na njega sam polagao najvece nade i zaista je bilo dobro. No da krenem redom. Opet Dazd, mogao bih vec da prestanem ici na njihove koncerte neko vreme, da mi ne dosade. Fino su svirali, metal pank, zvuk nije los, ali meni je nesto bilo prazno, ne bi bilo lose da ubace jos neki instrument, mozda drugu gitaru ili klavijature, eh... Romac je te veceri odlucio da svojim imidzom zajebe celu rokenrol ikonografiju pa je najvise licio na druidskog vraca. Zabavno je to sa imidzima – da bi bio harizmatican, moras da imas odgovarajuci izgled i jos da duboko verujes u njega – po tom pitanju Romac grabi visoko na skali harizme. Posle Dazda, Let's Grow, nesto sam imao osecaj da ce biti dobra svirka i nisam pogresio. Super uvezbani ( sa manjim greskicama). Stare pesme su drr-drr-drr thrashy kucacine, novije pesme su rokerskije, sa mid tempo ritmovima koji kidaju, to najvise volim. Mada ovo “novije” nemojte shvatiti skroz ozbiljno, posto nisam uspeo da im ispratim diskografiju, jedino sam slusao prvi demo plus poneka pesma skinuta sa neta u napadu dial-up entuzijazma, tako da je meni sve novije. Prosek benda izvukao je Kuzman posto cini mi se jedini nije nosio majicu nekog hardkor benda. A od nosenih majica ja glasam za Husker Du, rane radove. Zadnji Novosadjani Shoplifters, melodicni pank, vokal se nije cuo, los zvuk, sve zvuci ravno, nije mi se dopalo, bilo mi je dosadno. Legao sam posle pet ujutro, kada se cesto budim. I preziveo sam. Rok en rol, nou mor!

Koncerti - januar

Senza Replica, Agitator, Motus 26.1.2007, Gavez, Beograd,

Uh, kada predje u naviku i nije bas zanimljivo pisati recenzije koncerata... Cetvoro nas je krenulo prema Gavezu (cetiri jahaca apokalipse) - predvodjeni mudrim Hajdegerom promasili smo skretanje prema Gavezu, ali ubrzo se vratismo na pravu putanju... Gavez k'o Gavez, prestonica beogradskog panka, ko nije tamo bio ne zna sta je propustio(logicno, zar ne?). Neki kazu da je politicko uvek i licno, a ja kazem da je recenzija uvek masturbacija, pa 'ajde jos koju da prozborim pre samog opisa zvucnog dozivljaja... Sta smo mi, jahaci/ca apokalipse radili? Aleksa je iskoristio priliku da pokusa pankerima da uvalja novi broj Kontrapunktovog biltena, Nadjolina se zabavljala seksualnim fantazijama i ometanjem dubokih Hajdegerovih misli, taj isti Hajdeger se prepustao metodickoj, introspektivnoj analizi svakodnevnih banalnosti, a ja sam razmisljao o besmislenosti zivota (sta drugo raditi kada dodjes trezan na pank koncert?)... Sta su drugi radili? Pricali, stajali, kruzili, pili, slusali, zabavljali se i glumili radost... U sustini isto sto i mi, jahaci apokalipse, samo volim malo da mistifikujem. Sto bi rek'o Darko Rundek - “Skriven iza laznih imena, gledam kako prolaze, oci su im sjajne, daju mi znak... “. Dosta kenjanja.

Prva bila Senza Replica, prvi put sam ih slusao, oni su me te veceri najvise i zanimali, iako druga dva benda imaju dosta duzi pank staz, te im razni ljudi u raznom stepenu pripisuju odredjenu dozu legendarnost, hehe... Super svirka i hrabar nastup pevacice, jak prsonaliti, miks Dzelo Biafre i Nine Hagen, skace u kolo sa pijanim decacima-pankerima, pada na kolena i tako to... Muzika mi se dopala, prva pesma je bila hit, to vam je tako neki anarho hardkor pank, sta god to znacilo. Atmosfera u publici – lud'lo. Moram da nabavim snimak. Posle njih dolaze na red Agitator, pevac je sve vreme delovao nervozno i ljutito, ali mozda i gresim, posto je u vise navrata upozoravao ljude sto su divljali ispred “bine” da paze da se ne povrede na pec, a i samo je jedanput zapretio jednom liku iz publike da ce da ga ubije... Agitator sviraju grind/punk, iz Sombora su i ponovo su se okupili nakon duzeg niza godina. Meni je bilo najbolje na obradi Chaos U.K.- a, ali ipak njihov nastup mi je bio predugacak i nije mi legao... Atmosfera u publici – lud'lo. Zvuk je bio los isto kao i na Senzi Replici, al' cini mi se da to vise odgovara Agitatoru, hehe. Na kraju stare zagrebacke kuke, Motus – samo sam prvih par pesama pogledao, to sto sam cuo mi se dopalo, simpaticne levicarske najave pesama, melodicni i himnicni ulicni pank, delovali su skroz pozitivno i prirodno, sto nazalost nije tako cesto kod starije ekipe... Entuzijazam na zavidnom nivou, nema sta. Atmosfera u publici – lud'lo. Eto toliko, posle sam pesacio do kuce, cenim da sam presao celih 200 metara... Steta sto cu izgleda opet da se selim, necu moci tako komotno da pratim pank koncerte na Adi...

Moram jos na kraju da pomenem da je Aleksa, spontano i nicim izazvanom izjavom, otkrio novi nacin testiranja inteligencije - “Znas, primetio sam da su devojke pametnije od decaka... Eto, veceras su samo devojke uzimale Kontrapuktov bilten...”. Takav nedostatk samokriticnosti, cak i kad se ispravi sledecom recenicom (“Ne kazem ja da je bas to jedini razlog sto su pametnije..”), kod mene moze da izazove samo krvnicki odusevljeno tapsanje rukama i skandiranje. A i pametnije su, sto jes' jes'. Tacka.

Lifetime, Mission of Burma, Parts and Labor, Oneida, itd., negde u januaru, Njujork
(ovaj prikaz srocio je Dooshan, specijalni dopisnik iz Njujorka, prevaren sljastecim americkim snom hehe, napisan je vise u vidu pisma, al' tim je zanimljivije za citanje... Uzivajte!)
Juce smo bili u Muzeju moderne umetnosti, nagledali se divnih stvari, Pikasa, Pola Klea, Kandinskog, Klimta, Dalija, Van Goga... i sve za dz, petkom ulaz slobodan. Posle smo isli na koncert! Mission of Burma... znas za taj bend? e pa svidelo bi ti se.. nije bilo mnogo dobrih svirki, i kao hajmo na Mission of Burma, oni su kultni bend, porede ih sa Huskerima i tom ekipom, ja sam bio cuo samo par pesama ranije... i nismo zazalili. Jedino smo zazalili sto nismo bili njihovi veliki fanovi jer su carevi svirali vise od dva sata, matorci... pre njih su bili Parts and Labor - dobar bend, totalno ludilo, to su isto neki poredili sa Husker Du, mada nema puno veze s njima u sustini, ludacki ritmovi koji prelaze u grindcore deonice, bas distorziran sa 500 efekata i zvuci kao gitara, a klavijature sa jos 300 distorzija... totalna BUKA BUKA BUKA. i preko toga melodicno pevanje, ha. nadji to na netu, svidece ti se...sledeci bejahu Oneida.. Citao sam neke intervjue s njima ranije.. oni su kao jos plesniji NoMeansNo, ludacki hipnoticki plesni ritmovi svo vreme voze, pa ih preliju po kojim hard rock smekerskim rifom i pevanjem kao NMN/dead kennedys, super. i Mission of Burma, ja ne znam kako ti ljudi nameste taj zvuk, ali oni su zvucali kao sto su zvucali '82. ili kad su vec svirali... fuzz gitara koja ti jede mozak, dist, bas i trash bubanj, znaci nemoguce kakav zvuk, i pesme koje su totalno ludilo, mozes reci i da je pank, i da je prljavi rokenrol, i da je nojz, ali ne lici ni na sta konkretno, valjda su zato i postali kultni... a publika, od 16-60 godina, bukvalno... jbg, kad oni imaju 50 bar... carevi. i toliko bucno, i dalje ne cujem dobro....

nego, pre toga bejah na jos jednom koncertu, znas kom... LIFETIME. Svirali su sa Fall out boy i New found glory, ne znam da li si cuo te bendove, bolje ako nisi... dolazim ja ispred hale za koncert, a ono red za ulaz, SVE DECA. pocinjem da umirem od smeha. red se pruza KROZ TRI ULICE, onako sve oko zgrade. Stajem ja na kraj reda... prosek godina 15 i po. dechica. iza mene neka dva decka koji imaju 20 i koju, vide da se smejem, pa poceli i oni... jao covece kakav shok... na kraju ulazim unutra, i stoje gitarista i basista Lifetime medju publikom nesto pricaju, toliko me je smorila atmosfera da im nisam ni prisao.. a hteo sam i da narezem Phonerings da im dam, i nisam stigao zbog posla... uglavnom, prvi bend bio neki Permanent me, to je taj teenage zvuk, ali nisu bili ni toliko losi. saves the day fazon, valjda. ja se probio napred medju onom decicom... ti ne mozes da zamislis kako to izgleda. Ja konjina za dve glave visi i triput veci od svih oko mene. A tolika je guzva da NE MOZES vise napred ka bini i da hoces... a i plasio sam se da ne pokosim malisane... a svi su belci burzuji (pardon, BURZOVI), svi snimaju koncert sa nekim mini-mobilnima-kompjuterima-kamerama koje sljaste, a niko ne djuska... i koliko god da me je smorila atmosfera, izlazi Lifetime i jbg, kako moz da bude nego super... svirali par sa Hello bastards, par sa onog posle, par novih.. a zvuk uopste nije bio nesto.. pevac mi tako nekako drugacije deluje, omatoreo, nesto mi ne izgleda kao da se uzivljava... gitarista Dan leti zato na sve strane, skace, pravi face, peva... i ja jedini sa podignutim rukama pevam s njima sve pesme, ostali klinci samo gledaju, cekaju Fall out boy... i odsvirase malo vise od pola sata, i to bese to... bilo je divno cuti klasike kao sto su Irony is for suckers i Rodeo clown, Ostrichsized.... i posle njih izlaze New Found Glory... majko moja... tu se JEDVA iskobeljam i odem dalje od bine.. a izmedju bendova imas glas iz zvucnika koji vodi program i kao zabavlja publiku, znas ti kako je to grozno... Ahhhh kao veliki brat... pocnu ovi iz New Found Glory da skakucu, muzika kao nabod pa pop punk, a pevac peva kao sisica, i svi su neki debeli dudes koji skacu po bini, ma grozno... a i ova starija publika na certu izgleda kao da si otisao na neki nas splav... ma strasno. odem da pogledam Lifetime majice - 20 dolara, duksevi 40... strasno, smorili su me. garderoba 4 dolara, uzas. i tako bejah ja na MTV certu najpopularnijeg teen benda Fall out boy, oni su trenutno medju 5 najpopularnijih u Americi, bez zezanja... pobegoh kuci i sa tih NFG, tako da Fall out boy nisam ni docekao... eto, valjda si uspeo da procitas ovo do kraja..............

Dooshan