Koncerti - januar

Senza Replica, Agitator, Motus 26.1.2007, Gavez, Beograd,

Uh, kada predje u naviku i nije bas zanimljivo pisati recenzije koncerata... Cetvoro nas je krenulo prema Gavezu (cetiri jahaca apokalipse) - predvodjeni mudrim Hajdegerom promasili smo skretanje prema Gavezu, ali ubrzo se vratismo na pravu putanju... Gavez k'o Gavez, prestonica beogradskog panka, ko nije tamo bio ne zna sta je propustio(logicno, zar ne?). Neki kazu da je politicko uvek i licno, a ja kazem da je recenzija uvek masturbacija, pa 'ajde jos koju da prozborim pre samog opisa zvucnog dozivljaja... Sta smo mi, jahaci/ca apokalipse radili? Aleksa je iskoristio priliku da pokusa pankerima da uvalja novi broj Kontrapunktovog biltena, Nadjolina se zabavljala seksualnim fantazijama i ometanjem dubokih Hajdegerovih misli, taj isti Hajdeger se prepustao metodickoj, introspektivnoj analizi svakodnevnih banalnosti, a ja sam razmisljao o besmislenosti zivota (sta drugo raditi kada dodjes trezan na pank koncert?)... Sta su drugi radili? Pricali, stajali, kruzili, pili, slusali, zabavljali se i glumili radost... U sustini isto sto i mi, jahaci apokalipse, samo volim malo da mistifikujem. Sto bi rek'o Darko Rundek - “Skriven iza laznih imena, gledam kako prolaze, oci su im sjajne, daju mi znak... “. Dosta kenjanja.

Prva bila Senza Replica, prvi put sam ih slusao, oni su me te veceri najvise i zanimali, iako druga dva benda imaju dosta duzi pank staz, te im razni ljudi u raznom stepenu pripisuju odredjenu dozu legendarnost, hehe... Super svirka i hrabar nastup pevacice, jak prsonaliti, miks Dzelo Biafre i Nine Hagen, skace u kolo sa pijanim decacima-pankerima, pada na kolena i tako to... Muzika mi se dopala, prva pesma je bila hit, to vam je tako neki anarho hardkor pank, sta god to znacilo. Atmosfera u publici – lud'lo. Moram da nabavim snimak. Posle njih dolaze na red Agitator, pevac je sve vreme delovao nervozno i ljutito, ali mozda i gresim, posto je u vise navrata upozoravao ljude sto su divljali ispred “bine” da paze da se ne povrede na pec, a i samo je jedanput zapretio jednom liku iz publike da ce da ga ubije... Agitator sviraju grind/punk, iz Sombora su i ponovo su se okupili nakon duzeg niza godina. Meni je bilo najbolje na obradi Chaos U.K.- a, ali ipak njihov nastup mi je bio predugacak i nije mi legao... Atmosfera u publici – lud'lo. Zvuk je bio los isto kao i na Senzi Replici, al' cini mi se da to vise odgovara Agitatoru, hehe. Na kraju stare zagrebacke kuke, Motus – samo sam prvih par pesama pogledao, to sto sam cuo mi se dopalo, simpaticne levicarske najave pesama, melodicni i himnicni ulicni pank, delovali su skroz pozitivno i prirodno, sto nazalost nije tako cesto kod starije ekipe... Entuzijazam na zavidnom nivou, nema sta. Atmosfera u publici – lud'lo. Eto toliko, posle sam pesacio do kuce, cenim da sam presao celih 200 metara... Steta sto cu izgleda opet da se selim, necu moci tako komotno da pratim pank koncerte na Adi...

Moram jos na kraju da pomenem da je Aleksa, spontano i nicim izazvanom izjavom, otkrio novi nacin testiranja inteligencije - “Znas, primetio sam da su devojke pametnije od decaka... Eto, veceras su samo devojke uzimale Kontrapuktov bilten...”. Takav nedostatk samokriticnosti, cak i kad se ispravi sledecom recenicom (“Ne kazem ja da je bas to jedini razlog sto su pametnije..”), kod mene moze da izazove samo krvnicki odusevljeno tapsanje rukama i skandiranje. A i pametnije su, sto jes' jes'. Tacka.

Lifetime, Mission of Burma, Parts and Labor, Oneida, itd., negde u januaru, Njujork
(ovaj prikaz srocio je Dooshan, specijalni dopisnik iz Njujorka, prevaren sljastecim americkim snom hehe, napisan je vise u vidu pisma, al' tim je zanimljivije za citanje... Uzivajte!)
Juce smo bili u Muzeju moderne umetnosti, nagledali se divnih stvari, Pikasa, Pola Klea, Kandinskog, Klimta, Dalija, Van Goga... i sve za dz, petkom ulaz slobodan. Posle smo isli na koncert! Mission of Burma... znas za taj bend? e pa svidelo bi ti se.. nije bilo mnogo dobrih svirki, i kao hajmo na Mission of Burma, oni su kultni bend, porede ih sa Huskerima i tom ekipom, ja sam bio cuo samo par pesama ranije... i nismo zazalili. Jedino smo zazalili sto nismo bili njihovi veliki fanovi jer su carevi svirali vise od dva sata, matorci... pre njih su bili Parts and Labor - dobar bend, totalno ludilo, to su isto neki poredili sa Husker Du, mada nema puno veze s njima u sustini, ludacki ritmovi koji prelaze u grindcore deonice, bas distorziran sa 500 efekata i zvuci kao gitara, a klavijature sa jos 300 distorzija... totalna BUKA BUKA BUKA. i preko toga melodicno pevanje, ha. nadji to na netu, svidece ti se...sledeci bejahu Oneida.. Citao sam neke intervjue s njima ranije.. oni su kao jos plesniji NoMeansNo, ludacki hipnoticki plesni ritmovi svo vreme voze, pa ih preliju po kojim hard rock smekerskim rifom i pevanjem kao NMN/dead kennedys, super. i Mission of Burma, ja ne znam kako ti ljudi nameste taj zvuk, ali oni su zvucali kao sto su zvucali '82. ili kad su vec svirali... fuzz gitara koja ti jede mozak, dist, bas i trash bubanj, znaci nemoguce kakav zvuk, i pesme koje su totalno ludilo, mozes reci i da je pank, i da je prljavi rokenrol, i da je nojz, ali ne lici ni na sta konkretno, valjda su zato i postali kultni... a publika, od 16-60 godina, bukvalno... jbg, kad oni imaju 50 bar... carevi. i toliko bucno, i dalje ne cujem dobro....

nego, pre toga bejah na jos jednom koncertu, znas kom... LIFETIME. Svirali su sa Fall out boy i New found glory, ne znam da li si cuo te bendove, bolje ako nisi... dolazim ja ispred hale za koncert, a ono red za ulaz, SVE DECA. pocinjem da umirem od smeha. red se pruza KROZ TRI ULICE, onako sve oko zgrade. Stajem ja na kraj reda... prosek godina 15 i po. dechica. iza mene neka dva decka koji imaju 20 i koju, vide da se smejem, pa poceli i oni... jao covece kakav shok... na kraju ulazim unutra, i stoje gitarista i basista Lifetime medju publikom nesto pricaju, toliko me je smorila atmosfera da im nisam ni prisao.. a hteo sam i da narezem Phonerings da im dam, i nisam stigao zbog posla... uglavnom, prvi bend bio neki Permanent me, to je taj teenage zvuk, ali nisu bili ni toliko losi. saves the day fazon, valjda. ja se probio napred medju onom decicom... ti ne mozes da zamislis kako to izgleda. Ja konjina za dve glave visi i triput veci od svih oko mene. A tolika je guzva da NE MOZES vise napred ka bini i da hoces... a i plasio sam se da ne pokosim malisane... a svi su belci burzuji (pardon, BURZOVI), svi snimaju koncert sa nekim mini-mobilnima-kompjuterima-kamerama koje sljaste, a niko ne djuska... i koliko god da me je smorila atmosfera, izlazi Lifetime i jbg, kako moz da bude nego super... svirali par sa Hello bastards, par sa onog posle, par novih.. a zvuk uopste nije bio nesto.. pevac mi tako nekako drugacije deluje, omatoreo, nesto mi ne izgleda kao da se uzivljava... gitarista Dan leti zato na sve strane, skace, pravi face, peva... i ja jedini sa podignutim rukama pevam s njima sve pesme, ostali klinci samo gledaju, cekaju Fall out boy... i odsvirase malo vise od pola sata, i to bese to... bilo je divno cuti klasike kao sto su Irony is for suckers i Rodeo clown, Ostrichsized.... i posle njih izlaze New Found Glory... majko moja... tu se JEDVA iskobeljam i odem dalje od bine.. a izmedju bendova imas glas iz zvucnika koji vodi program i kao zabavlja publiku, znas ti kako je to grozno... Ahhhh kao veliki brat... pocnu ovi iz New Found Glory da skakucu, muzika kao nabod pa pop punk, a pevac peva kao sisica, i svi su neki debeli dudes koji skacu po bini, ma grozno... a i ova starija publika na certu izgleda kao da si otisao na neki nas splav... ma strasno. odem da pogledam Lifetime majice - 20 dolara, duksevi 40... strasno, smorili su me. garderoba 4 dolara, uzas. i tako bejah ja na MTV certu najpopularnijeg teen benda Fall out boy, oni su trenutno medju 5 najpopularnijih u Americi, bez zezanja... pobegoh kuci i sa tih NFG, tako da Fall out boy nisam ni docekao... eto, valjda si uspeo da procitas ovo do kraja..............

Dooshan