Tri dana ljutog rokenrola....

Eh, nekada su mi koncerti predstavljali povod za nekontrolisano ushicenje i radost, a danas se, eto, zaticem u situaciji da mi smetaju i buka, i zagusljiv prostor, i kasno pocinjanje svirki, i jos citav set drugih manje ili vise bitnih stvari. Ostarilo se, valjda... Ili sam sa godinama postao pametniji. Kako god, uspeo sam za prosli vikend spojiti u tri veceri tri svirke, sto me je dovelo na korak do smrti iscrpljenoscu, ali 'ajde da krenem redom.

Petak vece, svirka u klubu Zica, prvi put sam bio tamo – klub nije los, na prvom je spratu, a sa prizemljem je povezan suicidalnim stepenicama (tesko onom ko se pijan mora niz njih spustati i penjati). Prvi bend sto je svirao, Cut self not, naginje nekakvom indie rok zvuku sa pank energijom, i sa brojnim promenama ritma - svirali su, mislim, cetiri pesme, i sta ja znam, na momente su bas i bubanj bili zaista savrseno uklopljeni, al' mene te pesme nisu pomerile ni za milimetar i uopste mi se nisu dopale. Ok., ne volim takav zvuk, al' mi je nekako sve bilo predvidljivo... Iskreno, dug mi je bio njihov nastup. Isto se moze reci i za drugi bend Dirty Klaus, samo sto ovde je pevanje bilo lose, a pesme jednostavnije, pankerskije, sto im nije donelo zanimljivost. Sklepano je to zvucalo. Valjda su oba ova benda tek pocela sa radom, videcemo sta ce vreme doneti. Tekstovi na engleskom, verovatno o emocijama. E, treci bend me je i najvise interesovao, posto kada sam ih prosli put gledao ostavili su dobar utisak. E, ovaj put su Streberi (www.myspace.com/theschtrebers) razvalili. Klasicna rok postava upotpunjena je saksofonom, pevaljka dobro radi svoj posao, pomaze joj saksofonista, pesme su hiticne, dobri refreni, gruvanje i voznja, snaga nije u brzini vec u ritmu... Tekstovi, koliko sam ukapirao isto na engleskom, jeb'ga, Srbima je to maternji jezik... Meni je njihov koncert bio totalna rokenrol zabava i to kvalitetna, cini mi se da bi nastupom pojeli vecinu lokalnih kvazi-mejnstrim alternativnih bendova... A muzika? Sta znam, basista stalno vozi pa me to podseca na Minuteman, al' imaju neki svoj fazon (il' ja ne slusam takvu muziku dovoljno), na momente, u sporijim delovima zvuce epski, voleo bih da cujem snimak. Nakon njih nisam imao vise ni snage, ni koncentracije, a ruku na srce, ni volje da budem u tom dimu gore, pa sam izasao napolje i propustio nastup 'Rvata, Farewell Reason... Ono sto sam cuo iznutra, zvucalo mi je kao standardni screamo zvuk, sve sa aranzmanima (tiho-bucno) i vristanjem pevaca... Mislio sam peske da idem kuci, (ne dam lopovima 65 dinara za prevoz), al' me Aleksa ubedio da koristim obrenovacki nocni prevoz za dz... (Kondukter: “Idemo dalje, karte”; mi:”Markica”; on: “Markica?”; mi:”Da,da, markica!”.)

Sutradan sam rekao sebi da vise necu u zivotu otici na koncert, samo jos da pogledam svirku u nedelju, kad zove me Nemanja i kaze da ima dve karte za G.B.H. Uh, kad se samo setim kako sam se kao klinac lozio na taj bend, bude mi tuzno kada vidim koliko me danas bas briga. Ipak, zasto da ne odem, poklonjenom konju u zube se ne gleda. Kada sam usao u salu, na bini je bio bend, pevac stariji, celav, martinke i majica – NOFX. To mi bese cudno, nije urbano, ni kul, da stariji likovi nose majice bendova za koje svi znaju, al' eto i to je moguce... Nakon prve pesme, covek kaze da je bend iz valjda Niksica (ne secam se tacno), Republika Crna Gora... Nisam znao da tamo ima pank bendova. zvuce kao miks Goblina i recimo, huh, ranih Partisansa, brze pesme, dobro sviraju i uvezbani su... Zadnja pesma imala je ambiciozan aranzman, dosta je i potrajala, te meni na momente najvise vukla na Bijesove. Fin nastup, mada u granicama proseka, makar na prvo slusanje. Kvragu, bas ne mogu da se setim njihovog imena... Posle njih, nastupa neizbezni Vox Populi – u sali sam komentarisao kako ce sada Crnogorci jos jednom da se podsete zasto su se otcepili od Srbije, posto zadnji put kada sam gledao Vox Populi bio je neki krs zvuk, no ovde nije bilo greske – metalizirani hacepank sa meni nezanimljivim tekstovima. Okej su zvucali, ali isto nemam nista posebno da izdvojim. I najzad GBH. Prostor se vec popunio, mladi pankeri u prvim redovima, pocinje divljanje koje se vec zakuvavalo na Vops Popiliju, zvuk osrednji. Ma kao sto rekoh, mene to ne interesuje, i iskreno citav taj kao pank imidz koji se ocekuje na bendu tipa GBH meni je na jednoj strani smesan, a na drugoj neoriginalan i, sada kada je postao deo predvidljivog, subkulturnim normama nametnutog ponasanja i oblacenja, pomalo dekadentan. A na drugoj strani tu su bili i stariji ljudi verovatno kilometrima daleko od svoje nekadasnje adolescentske infantilne pobune, dosli da se podsete mladosti, mozda i da se zapiju sa starim prijateljima. A neko na celoj toj rokenrol mastariji lepo profitira, naplacujuci ulaznicu 1200 dinara. Pank je ionako mrtav. Nisam pogledao svirku do kraja, posto sam hteo da uhvatim poslednji prednocni bus, al' nisam uspeo pa sam se malo svercao u nocnom, a onda pesacio...

I zadnji koncert tog suludog vikenda odrazao se u klubu Ana 4 pistolja. Na njega sam polagao najvece nade i zaista je bilo dobro. No da krenem redom. Opet Dazd, mogao bih vec da prestanem ici na njihove koncerte neko vreme, da mi ne dosade. Fino su svirali, metal pank, zvuk nije los, ali meni je nesto bilo prazno, ne bi bilo lose da ubace jos neki instrument, mozda drugu gitaru ili klavijature, eh... Romac je te veceri odlucio da svojim imidzom zajebe celu rokenrol ikonografiju pa je najvise licio na druidskog vraca. Zabavno je to sa imidzima – da bi bio harizmatican, moras da imas odgovarajuci izgled i jos da duboko verujes u njega – po tom pitanju Romac grabi visoko na skali harizme. Posle Dazda, Let's Grow, nesto sam imao osecaj da ce biti dobra svirka i nisam pogresio. Super uvezbani ( sa manjim greskicama). Stare pesme su drr-drr-drr thrashy kucacine, novije pesme su rokerskije, sa mid tempo ritmovima koji kidaju, to najvise volim. Mada ovo “novije” nemojte shvatiti skroz ozbiljno, posto nisam uspeo da im ispratim diskografiju, jedino sam slusao prvi demo plus poneka pesma skinuta sa neta u napadu dial-up entuzijazma, tako da je meni sve novije. Prosek benda izvukao je Kuzman posto cini mi se jedini nije nosio majicu nekog hardkor benda. A od nosenih majica ja glasam za Husker Du, rane radove. Zadnji Novosadjani Shoplifters, melodicni pank, vokal se nije cuo, los zvuk, sve zvuci ravno, nije mi se dopalo, bilo mi je dosadno. Legao sam posle pet ujutro, kada se cesto budim. I preziveo sam. Rok en rol, nou mor!