Zasto necu ici na Criple Bastards?

Naslov prethodnog posta parodirao je naslov teksta objavljenog u nekadasnjem fanzinu 3 Drugara, odnosno Sanji Iwosew, pa evo jos jednog naslova ukradenog iz tog vec starog fanzina...

Pre svega, ja i nisam neki veliki fan Criple Bastards, nikada ih nisam nesto preterano slusao – pogledao sam im koncert u Bosni, pre nekih sedam-osam godina, i on jeste bio dobar, ali u odnosu na taj period mladosti, kada su me koncerti uzbudjivali, danas vise ne posedujem nekadasnji entuzijazam... Za to je verovatno kriva i situacija u kojoj sam propustio gomilu koncerata nekadasnjih idola iz mladosti, uglavnom zbog finansijskih nemogucnosti – jebem ti tu zabavu, ukoliko moram da gladujem zbog nje... Rokenrol je, u udaranju recki na propustene bendove, izgubio svoju privlacnost. Sa te strane, najava za Criple Bastards me je ostavila potpuno ravnodusnog – eto, opet jedan bend koji dolazi da se kliberi pred publikom, koja ce ukoliko se dovoljno dobro utripuje, misliti da prisustvuje necem znacajnom i velicastvenom. Na kraju krajeva, na plakatu pise “legendarni” i “prvi put u Srbiji”, to mora da znaci vrhunski spektakl, zar ne? Da, da, sigurno...

Diskusije koje su se potom povele po nesretnim internet forumima, su vec vise zaintrigirale moju paznju... I ranije su se desavala prepucavanja na racun pevaca Criple Bastardsa, koji je, iako za to nema genetsku podlogu, odlucio da postane veci Srbin od Srbina, i to tako sto je spajao thrash simboliku ratnih devedesetih sa svojim nacinom zivota zapadnjaka sa (verujem) viskom vremena i manjkom osecanja realnosti. Evo da onda i ja zaokruzim dva glavna razloga zbog kojih necu otici na taj koncert, i zbog kojih nisam u stanju da razumem one koji na taj koncert idu:

1.Velicanje ratnicke ikonografije i nacionalizma

Navikao sam da vidjam ljude po ulicama sa majicom "Ratko Mladic – srpski heroj", ili dvoglave orlove sa natpisom “Sloboda ili smrt” - fasizacija naseg drustva bila je burna i krvava od devedesetih pa na ovamo... Konzervativnost patrijarhalnog drustva, udruzena sa jacanem uticaja Crkve i militaristicke terminologije, te velicanja proslosti, bila je dobitna kombinacija za nekadasnju zemlju bratstva i jedinstva, na njenom putu ka sunovratu u balkanske krvave dugogodisnje klanice... U tim medjusobnim ubijanjama, na povrsinu je isplivao najgori ljudski sljam, koji je, uocivsi da ce svoju moc ucvrstiti prihvatanjem zvanicnog diskursa, zvanicnog sistema huskackih vrednosti, oberucke ga prihvatio i postao njegovim zastitnikom. Tako su najveci kriminalci, ubojice i profiteri, postali najvece patriote, pod pokroviteljstvom politicara koji su takodje pikirali na svoj deo moci... Dobar nacionalizam ne postoji – on je ili sredstvo za zastitu interesa privilegovane manjine, ili odraz licne infantilnosti, bezanje u poistovecivanje sa necim visim i znacajnijim od sebe, nadajuci se da ce se utapanjem u grupu osecaj manje vrednosti ukloniti. Nacije su ionako konstrukt, lazan i opasan. Jeste, mogu da kazem da sam ja po rodjenu Srbin, ali isto tako mogu da kazem da po rodjenju imam plave oci, i sta to, do vraga, uopste treba da znaci i sta to govori o meni? Bas nista...

No dobro, to su nasi balkanski problemi, i nasa balkanska svakodnevica, sa kojom moramo naci najbolji nacin da se izborimo, ukoliko ne zelimo da nam se opet ponove devedesete. Deo te borbe bice i na simbolickom planu, gde je potrebno doci u situaciju da se odredjeni simboli prepoznaju kao simboli koji u svom korenu imaju zlo, ili da se politicke korektnije izrazim, kao simboli koji pozivaju na infantilnu mrznju i agresiju. I tu negde dolazi prica o Criple Bastardsu i svima onima koji saljivo govore o navici njihovog pevaca da nosi cetnicke majice, ili majice sa likom Ratka Mladica, i kako je on blesav i kako ga ne treba ozbiljno shvatati i tako dalje... E, ja ne mogu da zauzmam tako saljivu i nihilisticnu poziciju, i da pronalazim opravdanja, kako za njega, tako i za njegov bend. Nakon toliko mrtvih u ex-yu, nakon izbeglistva mog i mojih prijatelja, nakon toliko ispricanih i neispricanih prica o kojekavim ratnim herojima koji su divljali po nasim zivotima, uopete nemam nameru da se osmehujem na neciju krajnje bizarnu odluku da sve to pocne da velica, u miru svoje sobe i svoje zemlje koje nije proslo kroz ratno rasulo, i da citam poruke tipa: “Kosovo ili smrt” na njegovim majicama... Mislim, cija smrt, ko ce ginuti, mi koji zivimo ovde, ili on u Italiji zajedno sa celom huskackom srpskom emigracijom? Jebes to. Stvarno ne razumem ljude koji ce otici na taj koncert... Zbog cega? Zato sto je to legendaran bend? Dajte odrastimo, zar je to vazno... Zato sto ih je bas briga za “politiku” vec hoce da se dobro zabave? To jeste legitiman argument ako vec toliko ocajnicki zudite za zabavom, al' sebe ne mogu da zamislim tamo, sa celom ovom pozadinom o kojoj sam gore pisao... Ne mogu da odvojim ljude u bendu od njihove muzike, ne mogu da odvojim poruke sa majica, od zivota i drustva u kome zivim i svog zivota.

Zbog takvih poruka i ideja, ovde su ljudima godinama letela glave sa ramena - zato sam na forumu i rekao da je pevac CB zasluzio bar suzavac, za njegov “politicki angazman” (tj. lifestyle dokonog zapadnjaka) – mozda bi on i sam bio srecan da oseti na svojoj kozi deo kulture koju velica? Mada to kazem vise onako estetski, ne treba trositi suzavac na njega, previse je nebitan i nevazan...

2.Cena ulaznice...

O ovome je vec sve receno, ali ponovicu, podstaknut izjavama organizatora, na 'Ispred dragstora' forumu... Uzasno skupi koncerti, besmisleno skupe ulaznice, koje se pravdaju najcesce znacajem i velicinom bendova koji trebaju da sviraju? Laz, ponovljena mnogo puta, postaje istina, kako je to Gebels voleo da naglasi. Rokenrol je laz, legendarni bendovi su laz, delovi kapitalistickog spektakla i obrtanja para. Situacija je tim gora kada se ovakve vrednosti pomesaju sa subkulturom koja je od svojih pocetaka pokusavala da gaji DIY i anarhisticki pristup muzici i muzickom biznisu. Hiljadu dinara za koncert “legendarnog benda”, “prvi put u Srbiji”?

Zao mi je onih koji u to sve veruju i koji ce odvojiti te pare, stecene bilo svojim radom, (ili jos gore) bilo radom svojih roditelja, da bi davali goriva kapitalistickoj masineriji...

Evo citata organizatora: “ne znam sta da vam kazem sem da sve kosta, a ako mislite da mozete da gledate dobar bend za 100-200 kinti, onda ste u debeloj zabludi. jbt, jel vi mislite da se plakati stampaju i lepe za dzabe, da se tv i radijski dzinglovi vrte jer su urednici fanovi benda, da hotel placa da se u njemu spava i sl.? da ne pominjem koliki % uzima klub, pa redari, pa kurta, pa murta... to sa prihvatljivim cenama gledajte domace, bg bendove. “

Ili: “jbg, ja bas ne volim da dovedem bend i da sve sto dobiju bude dobra klopa (koja ce u ovom slucaju da izadje bar 120€) i pijanstvo pre i posle koncerta. sve je to lepo, zezanje, druzenje i sl., ali bg publika (i bilo koja druga) mora da shvati i prihvati da bendovi ne dolaze ovde da bi se proveli, vec da bi i nesto zaradili. “

Sta sad, bendovi na turnejama po Evropi treba u Srbiji da zaradjuju, tako sto ce ovde mnogo siromasnija publika skuplje placati cenu karte, nego recimo u Nemackoj, k'o sto je bio slucaj sa Nomeansno? Ne znam, to je sve uzasan sarkazam i cinizam, pogotovo kada se kaze da je bas to pravi pank – ako jeste, dobro, onda sam ja zatucani anarhista koji misli da DIY pristup moze da iznese stvari na mnogo posteniji nacin, bez hotelskih soba, bez placanja reketa klubovima i obezbedjenjima, te obrtanja nekih velikih para, (a imali smo priliku da vidimo da je to moguce ne samo vani nego i kod nas, sa entuzijastima koji organizuju kod nas pank svirke DIY bendova i to bez cena od 600, 1000 ili vise dinara)... Zabole me za takav pank. Jebes rokenrol. Jebes Criple Bastards i Tompsona. Zali Boze sto se toliko vremena potrosi pricajuci o tako nebitnim ljudima i bendovima.

'Ajmo u zivot sa Krastijem...

Jeste ovo je vec provaljena fora, momci iz Sanje Iwosev su pisali o svojim posetama buregdzinicama, al' meni se dopada taj fazon, pa da vam opisem koncerte iz prethodnog perioda na kojima sam gubio svoje neprocenjivo vreme.

Nedelja je bila paklena, poklopila se gomila desavanja, koja je trebalo ispratiti. 29-og su svirali Zluradi na Akademiji, njihov prvi koncertu u Beogradu. Ko ne zna Zluradi Paradi su bend/kolektiva koja se bavi prevodjenjem i stampanjem anarhistickh pamfleta, direktnim akcijama, i muziciranjem, hehe... (imate link sa strane) Ima ih puno u bendu i clanovi se menjaju na instrumentima – vokalni deo je najzahtevniji, posto u pojedinim trenucima i cetvoro njih zna da uzvikuje u mikrofon. No dobro, da se usmerim na sam koncert – zvuk nije bio savrsen, javljala se mikrofonija, mislim da su cetiri mikrofona uradila svoje... Ipak sve se culo, Zluradi su mozda bili ranjeni losijim zvukom, ali nisu podlegli ranama. Sam njihov stil je tesko opisati posto imaju puno pesama koje se medjusobno razlikuju, pa ipak, najcesce je to spoj karnevalskog, veselog i igrivog panka, te melodicnih himnicnih pop pank rok numera. Dopalo mi se mnogo vise nego na probi, simpaticno je zvucalo. Posle njih svirao je Nakot, neki ljudi oko mene nisu bili bas impresionirani, te su brojali poznate im rifove (tipa – ovo je Tarveet Kadet, ovo je Discharge...), al' 'bem li ga, meni je taj zvuk dobar, cak i kada je predvidljiv (tu ima cak i neke drazi)...Malo su gospoda muzikanti delovali i previse pijano, no sam koncert mi je bio dobar. Nakon Nakota, opet Zluradi, prvo njihova hardkor sekcija, koja meni najvise vuce na Varukerse i Partisanse, sa super zenskim vokalom – dobro su zvucali – a potom opet cela kolektiva Zluradih... Tu su uletele dve odlicne melodicne pank himne, koje na prvo slusanje ulaze u uho... Steta sto im i ostale pesme nisu tako hiticne,ehh... Dosao sam kuci oko pola pet, sto mi se nikako ne uklapa u bioritam, pa sam sutradan citav dan proveo u leskarenju i presabiranju, te prelistavanju brosura Zluradih koje sam pazario na koncertu. O tome vise u recenzijama.

Sutradan, 31-og, je u Domu omladine bila promocija filma posvecena demonstracijama u Djenovi, nije bilo puno ljudi, uglavnom poznanici/ce, a sam film je zanimljiv i pun adrenalina... Oni panduri kada krenu sa napadom, istrcavajuci iz magle suzavca, sakriveni iza stitova i kaciga, deluju totalno, arhetipski zlo, 'bem li ih izopacene. Sa filma sam morao da izjurim pred kraj, posto sam to isto vece trebao da sviram u Zici, sa drugarima iz benda The Phonerings. Heh, steta za film. U Zici, klasika, hardkor koncert – u zadnje vreme sam vise posecivao pank svirke u Gavezu, vidim da je ovde skroz drugacija publika...Prvi bend Basement Locks, nije zvucao lose, fini pank rok koji je zvucao sveze, a bilo je i jednostavnog soliranja – okej, samo sto nisam bio koncentrisan... The Phonerings nastup je meni bio hladan, a i gresio sam vise nego uobicajeno, mada moguce da to nije bilo toliko uocljivo. Brzo je proslo. Posle nas Ameri, Feelers, na njih se stvarno nisam mogao skoncentrisati, zvucali su mi na pocetku kao mix Black Flaga i rokerskih solaza, al' neuverljivo i dosadno... Na pola nastupa sam otisao napolje da uzmem vazduha, a ubrzo potom i da uhvatim poslednji dnevni prevoz.

Prvi jun je bio rezervisan za dugo iscekivani boljevacki DIY hardkor pank festival na kome sam takodje trebao da nastupim sa najdrazim mi Jataganom, novom nadom srpske hipi scene. Putovanje do tamo bilo je miks podmicivanja i stopanja, te je bilo krajnje zanimljivo i veselo. Voz do Paracina, pa onda stopiranje do Boljevca. Ma meni je u Boljevcu bilo skroz fino, iako nije bilo puno ljudi, osecala se zdrava atmosfera u publici, svi skacu, ali bez maco tripova, ili glumljenja velikih pankera, onako prijateljski i iskreno... Istina, povremeno su se pojavljivali i raspad, “naci” pankeri, koji su fakat k'o sa Marsa, izgubljeni u vremenu i prostoru, ali maksimalno pijani i sa cvrstim razumevanjem toga kako treba da se ponasaju na koncertu. 'Bem ti Pistolse i '77 godinu, hehe... Veliko Slovo iz Babusnice je tokom svog nastupa ratovalo sa Beogradom i Beogradjanima, Makedonci su svirali u nepotpunom sastavu, a Pinheads Victim, tj. Nemca, imao je super nastup, vokal, gitara i ritam masina, skroz mi se dopalo. Mi (Jatagan) smo se napatili i zvucali najgore otkako sviramo u ovoj postavi, Kviki je imao ogromnih problema sa bubnjevima, koji su mu bezali, nije bilo svih delova, vokali su se gubili i vracali, bas je bio skroz nejasan, a u sred nastupa, kada sam trebao da bacim solazu, neko rece zapalilo se pojacalo, tako da ja nemam pojma sta sam ja svirao, posto sam sve vreme gledao trebam li da se iskljucim, ili ne... Steta, moglo je biti mnogo bolje. Opet, nekim ljudima se izgleda i ovako krsh nastup dopao, hmm... Te veceri sam spojio mozda sat vremena spavanja, pratili smo Hajdegera i Zlognjena na bus u 6h, a pod Rtnjom je tako hladno bilo da san nije dolazio na oci, na stranu car koji je u nasem mini kampu urlikao himnu rakiji... Bilo bi bolje da je rakiju pio, umesto sto se dernjao, brzo bi ga ona smirila.

Sutradan je bilo opusteno druzenje, Kviki i ja smo pravili majice za fest i prisivace iz “Unistimo” edicije, (Unistimo kapitalizam! Unistimo patrijarhat!) bilo je fino, 100% di ej vaj akcija... Druge veceri je zvuk bio dosta bolji (na greskama se uci), malo su sredili bubanj, a i vise je paznje obraceno na zvuk... Senza Replica je totalno odvalila, Makedonci Better decision su dobro zvucali, svirali su metal, i meni koji se bas ne razumem u to, najvise licili na Kalmah. Nakot je imao okej nastup, Humanist su bili raspad, ali srcani, dopalo mi se, sa dobrim krajom koncerta... Kvikiju su se oni najvise dopali. E, da, prvo vece meni najbolji nastup su imali My Deer Child (valja se tako zovu), ambijentalna muzika, koja se dobro uklopila u rtanjsku noc. Druge veceri su svirali jos i Mahaj, sa ritam masinom, ne secam se toliko njihovog nastupa, te Disakumu, isto sa ritam masinom – njih sam malo bolje slusao, i steta je sto su imali problema sa zvukom, i sto su se gubili, posto su na momente gradili snazan zvucni zid... Moram da preslusam disk, interesuje me kako zvuce... Ne znam jesam li sve spomenuo, pravo da vam kazem, meni je sama svirka bila skroz u drugom planu – drugo vece je isto bila dobra zezancija u publici, circle pit i skakanje, gud klin fan, nema sta... Ni te veceri nisam bas mnogo spavao, opet mozda sat i kusur vremena... Hvatali smo bus u sest, pa se nije ni imalo kad... U busu jesam malo odspavao, u Beograd smo dosli oko 9h, bila je nedelja... Taj dan sam jos otisao na protest protiv cirkusa, na Novom Beogradu – protest je bio miran, drzali se transparenti, zongliranje i tako to... Pristojan broj ljudi. Crk'o sam.

Toliko od mene ovaj put, samo sam nabacao desavanja, nije mi se dalo da se bacam u analize, a i toliko se stvari izdesavalo, da ne znam gde bi zavrsio... Pank je mrtav, ziveo pank!

Anti G8, Hajlingendam, 6-8 juna!

Zurka je pocela... Najnovije vesti i desavanja mozete da ispratite na Kontrapunkt sajtu i sledecem linku: http://kontra-punkt.info/index.php?module=CMpro&func=viewpage&pageid=92