'Ajmo u zivot sa Krastijem...

Jeste ovo je vec provaljena fora, momci iz Sanje Iwosev su pisali o svojim posetama buregdzinicama, al' meni se dopada taj fazon, pa da vam opisem koncerte iz prethodnog perioda na kojima sam gubio svoje neprocenjivo vreme.

Nedelja je bila paklena, poklopila se gomila desavanja, koja je trebalo ispratiti. 29-og su svirali Zluradi na Akademiji, njihov prvi koncertu u Beogradu. Ko ne zna Zluradi Paradi su bend/kolektiva koja se bavi prevodjenjem i stampanjem anarhistickh pamfleta, direktnim akcijama, i muziciranjem, hehe... (imate link sa strane) Ima ih puno u bendu i clanovi se menjaju na instrumentima – vokalni deo je najzahtevniji, posto u pojedinim trenucima i cetvoro njih zna da uzvikuje u mikrofon. No dobro, da se usmerim na sam koncert – zvuk nije bio savrsen, javljala se mikrofonija, mislim da su cetiri mikrofona uradila svoje... Ipak sve se culo, Zluradi su mozda bili ranjeni losijim zvukom, ali nisu podlegli ranama. Sam njihov stil je tesko opisati posto imaju puno pesama koje se medjusobno razlikuju, pa ipak, najcesce je to spoj karnevalskog, veselog i igrivog panka, te melodicnih himnicnih pop pank rok numera. Dopalo mi se mnogo vise nego na probi, simpaticno je zvucalo. Posle njih svirao je Nakot, neki ljudi oko mene nisu bili bas impresionirani, te su brojali poznate im rifove (tipa – ovo je Tarveet Kadet, ovo je Discharge...), al' 'bem li ga, meni je taj zvuk dobar, cak i kada je predvidljiv (tu ima cak i neke drazi)...Malo su gospoda muzikanti delovali i previse pijano, no sam koncert mi je bio dobar. Nakon Nakota, opet Zluradi, prvo njihova hardkor sekcija, koja meni najvise vuce na Varukerse i Partisanse, sa super zenskim vokalom – dobro su zvucali – a potom opet cela kolektiva Zluradih... Tu su uletele dve odlicne melodicne pank himne, koje na prvo slusanje ulaze u uho... Steta sto im i ostale pesme nisu tako hiticne,ehh... Dosao sam kuci oko pola pet, sto mi se nikako ne uklapa u bioritam, pa sam sutradan citav dan proveo u leskarenju i presabiranju, te prelistavanju brosura Zluradih koje sam pazario na koncertu. O tome vise u recenzijama.

Sutradan, 31-og, je u Domu omladine bila promocija filma posvecena demonstracijama u Djenovi, nije bilo puno ljudi, uglavnom poznanici/ce, a sam film je zanimljiv i pun adrenalina... Oni panduri kada krenu sa napadom, istrcavajuci iz magle suzavca, sakriveni iza stitova i kaciga, deluju totalno, arhetipski zlo, 'bem li ih izopacene. Sa filma sam morao da izjurim pred kraj, posto sam to isto vece trebao da sviram u Zici, sa drugarima iz benda The Phonerings. Heh, steta za film. U Zici, klasika, hardkor koncert – u zadnje vreme sam vise posecivao pank svirke u Gavezu, vidim da je ovde skroz drugacija publika...Prvi bend Basement Locks, nije zvucao lose, fini pank rok koji je zvucao sveze, a bilo je i jednostavnog soliranja – okej, samo sto nisam bio koncentrisan... The Phonerings nastup je meni bio hladan, a i gresio sam vise nego uobicajeno, mada moguce da to nije bilo toliko uocljivo. Brzo je proslo. Posle nas Ameri, Feelers, na njih se stvarno nisam mogao skoncentrisati, zvucali su mi na pocetku kao mix Black Flaga i rokerskih solaza, al' neuverljivo i dosadno... Na pola nastupa sam otisao napolje da uzmem vazduha, a ubrzo potom i da uhvatim poslednji dnevni prevoz.

Prvi jun je bio rezervisan za dugo iscekivani boljevacki DIY hardkor pank festival na kome sam takodje trebao da nastupim sa najdrazim mi Jataganom, novom nadom srpske hipi scene. Putovanje do tamo bilo je miks podmicivanja i stopanja, te je bilo krajnje zanimljivo i veselo. Voz do Paracina, pa onda stopiranje do Boljevca. Ma meni je u Boljevcu bilo skroz fino, iako nije bilo puno ljudi, osecala se zdrava atmosfera u publici, svi skacu, ali bez maco tripova, ili glumljenja velikih pankera, onako prijateljski i iskreno... Istina, povremeno su se pojavljivali i raspad, “naci” pankeri, koji su fakat k'o sa Marsa, izgubljeni u vremenu i prostoru, ali maksimalno pijani i sa cvrstim razumevanjem toga kako treba da se ponasaju na koncertu. 'Bem ti Pistolse i '77 godinu, hehe... Veliko Slovo iz Babusnice je tokom svog nastupa ratovalo sa Beogradom i Beogradjanima, Makedonci su svirali u nepotpunom sastavu, a Pinheads Victim, tj. Nemca, imao je super nastup, vokal, gitara i ritam masina, skroz mi se dopalo. Mi (Jatagan) smo se napatili i zvucali najgore otkako sviramo u ovoj postavi, Kviki je imao ogromnih problema sa bubnjevima, koji su mu bezali, nije bilo svih delova, vokali su se gubili i vracali, bas je bio skroz nejasan, a u sred nastupa, kada sam trebao da bacim solazu, neko rece zapalilo se pojacalo, tako da ja nemam pojma sta sam ja svirao, posto sam sve vreme gledao trebam li da se iskljucim, ili ne... Steta, moglo je biti mnogo bolje. Opet, nekim ljudima se izgleda i ovako krsh nastup dopao, hmm... Te veceri sam spojio mozda sat vremena spavanja, pratili smo Hajdegera i Zlognjena na bus u 6h, a pod Rtnjom je tako hladno bilo da san nije dolazio na oci, na stranu car koji je u nasem mini kampu urlikao himnu rakiji... Bilo bi bolje da je rakiju pio, umesto sto se dernjao, brzo bi ga ona smirila.

Sutradan je bilo opusteno druzenje, Kviki i ja smo pravili majice za fest i prisivace iz “Unistimo” edicije, (Unistimo kapitalizam! Unistimo patrijarhat!) bilo je fino, 100% di ej vaj akcija... Druge veceri je zvuk bio dosta bolji (na greskama se uci), malo su sredili bubanj, a i vise je paznje obraceno na zvuk... Senza Replica je totalno odvalila, Makedonci Better decision su dobro zvucali, svirali su metal, i meni koji se bas ne razumem u to, najvise licili na Kalmah. Nakot je imao okej nastup, Humanist su bili raspad, ali srcani, dopalo mi se, sa dobrim krajom koncerta... Kvikiju su se oni najvise dopali. E, da, prvo vece meni najbolji nastup su imali My Deer Child (valja se tako zovu), ambijentalna muzika, koja se dobro uklopila u rtanjsku noc. Druge veceri su svirali jos i Mahaj, sa ritam masinom, ne secam se toliko njihovog nastupa, te Disakumu, isto sa ritam masinom – njih sam malo bolje slusao, i steta je sto su imali problema sa zvukom, i sto su se gubili, posto su na momente gradili snazan zvucni zid... Moram da preslusam disk, interesuje me kako zvuce... Ne znam jesam li sve spomenuo, pravo da vam kazem, meni je sama svirka bila skroz u drugom planu – drugo vece je isto bila dobra zezancija u publici, circle pit i skakanje, gud klin fan, nema sta... Ni te veceri nisam bas mnogo spavao, opet mozda sat i kusur vremena... Hvatali smo bus u sest, pa se nije ni imalo kad... U busu jesam malo odspavao, u Beograd smo dosli oko 9h, bila je nedelja... Taj dan sam jos otisao na protest protiv cirkusa, na Novom Beogradu – protest je bio miran, drzali se transparenti, zongliranje i tako to... Pristojan broj ljudi. Crk'o sam.

Toliko od mene ovaj put, samo sam nabacao desavanja, nije mi se dalo da se bacam u analize, a i toliko se stvari izdesavalo, da ne znam gde bi zavrsio... Pank je mrtav, ziveo pank!