Koncerti - septembar

Autopark, Repetitor, ??? 29.9.06 Akademija, Beograd

Pred koncert sam slusao ljude kako uzbudjeno prepricavaju novosti iz Velikog Brata, te kako je Miki odlucio da napusti kucu, te kako je on najnormalniji medju njima, i tako dalje... Ehhh, zanimalo me kako ce Srbi odreagovati na tu bizarnu emisiju, i moram da primetim da je nebeski narod brzo pokleknuo pred dekadencijom zapadnog sveta, sto i ne cudi – cak se i Marko Kraljevic kurva po reklamama za Meridijan banku, a ni SPC ni OBRAZ nisu odreagovali, te zastitili kulturnu bastinu Srba, naroda najstarijeg... Kako god, prvi bend koji sam ja odgledao te veceri nije bio i prvi bend koji je svirao. Rec je o trojcu, dve devojke i jedan decko, poprilicno mladi, ponudili su svoju verziju rokenrola, miks Pixiesa i Ramonesa recimo, sa tekstovima kojima se izrazavaju adolescentske frustracije (koliko sam uspeo da razaznam). Bogme su se nakrali rifova. Najbolji deo bio je kada su svirali I wanna be your dog od Stoogeesa. Meni u sustini nista posebno, plus im je sto su tekstovi na srpskom, da su pevali na engleskom besmisao njihovog nastupa bio bi potpun.
Posle njih izlazi Autopark i ja sada nisam siguran sta da napisem o njihovom koncertu. Da Dule ne svira u njemu, verovatno ne bih ni znao da taj bend postoji, ovako sam preslusao dosta njihovih pesama, neke su mi se dopale, povremeno ih pevusim i tako to... Koncert nije imao savrsen zvuk, oni su uvezbani, znam da su svi maksimalno posveceni sviranju, ali meni licno nije bilo magije. Ako se rokenrol carolija bazira se na snazi stvaranja iluzije (pomocu medija, sredstava informisanja, preuzimanja odredjenog imidza) da je bend ispred nas nesto posebno, drugacije, bolje od stvari iz «normalnog» zivota, tada je Autopark pao na ispitu caranja, sto i nije toliko lose (posto su rokenrol mastarije obicna glupost). Ono sto je Autopark ponudio te veceri bio je indie pop, na momente bucan, na momente tih. Okej bend koji balansira izmedju pop melodicnosti i objektivnih sputavajucih faktora (ogranicene vokalne sposobnosti, nedostatak kontinuiteta u pravljenju dobrih refrena...). Ostaje da se vidi, hoce li nakon izlaska albuma, izdavac uspeti da proda njihovu muziku sirim masama.
Heroji veceri su: 1) devojcica koja je svirala bubnjeve Repetitoru, mala je gruvala i kidala, rusila cinele i razbijala sve ispred sebe, 2) klavijaturista Autoparka koji je raspomamljeno plesao, u pauzama dok nije svirao, masuci rukama oko glave, nemilosrdno sekuci vazduh.

Home Sick Home, Sick Terror, Dazd 1.10.2006 Gavez, Beograd
Eh, taj zanosni miris andergraunda... Prvi su svirali HomeSickHome, bilo je ok., brzi hardkor pank, kratke pesme i ne bas najbolji zvuk... Ovakvi bendovi vise mu dodju kao neko odrzavanje kontinuiteta, nego kreativno stvaranje, ali nije lose... Hardkorasi u publici su dostojno ispratili koncert svojih drugara, trceci u krug i skacuci jedni drugima na glave. Posle njih Brazilci - bubnjar i gitarista se zagrejavaju pred nastup, to vec dugo nisam video, bubnjar se cak isteze... Tehnicki dobro odradjen koncert, s tim sto zbog loseg zvuka nisam razaznavao sta gitarista svira, a decko jeste drljao svasta-nesto... Bubnjar je polivao i zakucavao, pravi tehnicar, bice da je metalac, iako se pokusao zamaskirati sa kratkom kosom... Prokleti metalci, svuda ih ima. Sve u svemu nisu mi zvucali bas mnogo dobro, sada kada se setim koncerta totalno sam ravnodusan. E, posle njih dolaze «zvezde» veceri – Dazd. Ono sto je tada nastupilo, sto se mene tice, jeste slika i prilika dobrog koncerta. Publika se proredila, manje-vise svi su se znali, intimna atmosfera. Sviranje bez poziranja, bez furanja ne neke klasicne pank price, a opet iskreno i posteno. Agresivno, ali ne macho. Spore pesme Dazda mi se dopadaju vise od brzih (kojih i nema mnogo, a i one su dobre), cini mi se da i samom bendu vise leze spore pesme. Kombinacija panka i metala, koju bi neko okarakterisao kao krast, sama definicija, naravno, nije tako vazna... Svirka im je potrajala, neke pesme su odsvirane dva puta, krajnje simpaticna prica izmedju pesama (hajlajtsi: «Ko ne vidi mrak, nece videti ni svetlost kada dodje», «Nije dobro klati zivotinje», «Bolje je pevati na kineskom nego na engleskom... Slave su super paganski obicaj» itd.)... Gitarista i pevac, Romac, se na momente bas raspricavao, sto je doprinosilo vec pomenutoj intimnoj atmosferi... Super svirka. Nedostajala su samo vatra i ritualni ples, da upotpune atmosferu koju je Dazd napravio... Jedini njjihov mali nedostatak jeste vokalni deo koji se svodi samo na deranje, sto nije lose, ali je predvidljivo... Povuci-potegni, gore-dole, meni je Dazd trenutno najzanimljiviji bend u Beogradu.