Nesto o samom predavanju – Vanda i Sanja, su imale, kao sto je u samom startu planirano, vise teorijski osvrt na spomenutu tematiku, prva je govorila o Emi Goldman i jos ponecemu, dok je moderator nije prekinuo, druga je pokusala da predstavi tri talasa feminizma i njihove osnovne karakteristike, delimicno je uspela, posto ju je moderator prekinuo. Ipak, bilo je informativno, meni, koji sam se samo ovlas dodirivao sa feministickom teorijom, predavanje je pomoglo u kristalisanju odredjenih pojmova. Za vreme Sanjinog predavanja najagresivniji komentari su dosli iz dva suprotna dela prostorije. (1) Ratibor Trivunac, vodj..., ups, predstavnik Anarho Sindikalisticke Inicijative (ASI) je ljutito napao odredjene Sanjine izjave, trazeci da navede marksisticke feministkinje koje su izjavile to-i-to, te braneci ideju sindikalizma trazio je literaturu koja je citirana, iako ja licno nisam uhvatio napad na sindikalizam (mada moguce da nisam bio dovoljno pazljiv). Ne bas najbolja komunikacija, previse emocija oko teorijskih koncepata. Drugi pravac napada (2) je dosao od strane, kako mi rekose ljudi koji ga poznaju, staljiniste neuklopljenog u staljinizam – covek se obrusio na ideju necega sto je on nazvao burzoaskim feminizmom, negirajuci mogucnost bilo kakve revolucije koja ne bi bila utemeljena u radnickoj klasi. Potom su se strasti malo smirile. Pomenuti staljinista je sedeo u svojoj stolici kao tek ustoliceni kralj, mikrofon su jos neki ljudi pokusali da iskoriste da postave pitanje ili daju komentar,
na red je dosla Milica i odrzala, bar meni, najzanimljivije predavanje, bez preteranih intelektualizacija i filozofiranja, na prakticnim primerima je pokusala da pokaze gde vidi tacke povezivanja i razdvajanja feminizma i anarhizma. Pomenula je situaciju u kojoj je na nekoj od prethodnih predavanja/seminara jedan decko (anarhista?) premlatio svoju devojku, sto je doslo kao kec iz rukava Ratiboru Trivuncu, vodj... ups, predstavniku ASI-ja, da likujuci zakljuci da to i nije bio pravi anarhisticki skup (nisu bili u pitanju zagovornici sidikalne opcije?) te da to nema nikakve veze sa pravim anarhistima (koji su kao svi emancipovani?), promasujuci poentu cele price. U medjuvremenu je staljinista pao sa stolice, sto je izazvalo salvu smeha, on je odmah skocio na noge i odreagovao potpuno rigidno, ne pokazujuci emocije na licu, okrenuo se svima i bacio pogled kroz prozor pokazujuci tako valjda da je skroz kul i da nije dodirnut. Revolucionarni stoicizam. Kasnije je optuzio sve govornice da nemaju veze sa radnickom klasom (ili tako nesto), da su iz Amerike, te potom demonstrativno napustio salu.
Neizbezna tema za raspravljanje – autonomni zenski prostori u kojima muskarcima nije dopusten ulaz. I ovaj put najvise vremena je, iznova i iznova, posveceno ovoj temi, bez konacnog zakljucka. Ne vidim zasto je muskarcima toliki problem da zene imaju svoj prostor gde ce, kako leciti traume, tako i praviti planove za direktne akcije – ukoliko one osecaju potrebu za tako necim?
Rezime – od stotinjak prisutnih u Pogonu, rekao bih (slobodna procena) da je bilo mozda 10% zaposlenih, ostalo su bili studenti, koji su imali urban izgled, zanimljive frizure i slicno. Video sam i jednu majicu – Revolucija jedina solucija, sve sa nacrtanom puskom. To znaci da su predavanju prisustovali ili 1)militantni anarhisti u ogorcenom sukobu sa zakonom, koji ce mozda vec sutra biti uhapseni, ili 2) da je revolucionarna ikonografija skroz dobra za uklapanje u imidz studenata.
(U junu nisam uspeo da odgledam ni jedan koncert, ali sam zato ispratio ovo predavanje - ono je bilo u koncertnoj prostoriji, a atmosfera je takodje bila cist rokenrol, tako da bez razmisljanja ova recenzija ide u ovaj odeljak!)