Samsara i Istorija

(datum pisanja nije toliko bitan)

Hegel je, zadojen hriscanskim eshatoloskim duhom, na velika vrata ponovo uveo ideju linearnosti istorijskog toka - svet, istorija, sudbina krecu se ka zavrsetku sopstvenog istorijskog kretanja koje vodi ka sve vecem savrsenstvu - sva istorijska desavanja su novi koraci koji nas neumitno vode ka razvijanju svesti o slobodi. Nekadasnja izmanipulisana vera prvih hriscanskih sluga/skinja u skori dolazak carstva nebeskog, tako je dobila grandiozno utemeljenje u velikom idealistickom sistemu jednog filozofa.

Danas sam razgovarao sa N. Rekao sam mu da je bolje sto se Crna Gora otcepila, a on se u neku ruku slozio, ali je zavapio zbog toga sto su mnoge generacije u Crnoj Gori sanjale o trenutku spajanja sa Srbijom, posvetile su svoje zivote i strast ovoj ideji, verujuci u buduce jedinstvo srpske i crnogorske drzave. Zvuci dobro kada se kaze (ukoliko verujete u tradiciju i gutate sve sto vam se servira), ali je u sustini takva izjava, koja se uostalom cesto cuje po medijima ovih dana, kao zvanican stav dela srpske politicke "elite", isprazna i cirkularna. Ne postoji istorijsko kretanje koje vodi iz tacke A u tacku B i u njoj zavrsava. Postoji istorijsko kretanje koje vodi iz tacke A u tacku B i nazad iz tacke B u tacku A, mozda preko tacke C. "Vekovni snovi jednog naroda" je floskula koja moze da koristi trenutnom politicko/drustvenom momentu. "Vekovni snovi" mogu da se promene u roku od 100, 50, 10 ili 5 godina, kada za to sazru uslovi. Sve moze da se promeni kada za to sazru uslovi. Linearnost istorije je samo jos jedan hriscanski mit, koji poseduje zastrasujuce destruktivnu snagu kada se nadje u rukama ljudi bez skrupula.

Alternativa zapadnjackom linearnom tumacenju istorijskog kretanja jeste istocnjacko, cirkularno kretanje, oliceno izrazom samsara. Zivot je veciti okean ponovnih radjanja i umiranja, u kome se zakonomerno, ponavljaju iste pobede i isti porazi. Ovaj pogled na svet je olicen u iskustvu sa zivotom i ritmovima prirode - nije oblikovan ljudskom zudnjom za bekstvom iz sveta patnje, iako i u njemu postoji zudnja za bekstvom od patnje, ali ne uz pomoc imaginarnih bozijih, istorijskih, ili nekih drugih sila koje se nalaze van coveka, vec pomocu sopstvenih snaga spoznaje sveta i sopstvenosti uopste. Cesto se govori da za indijsko misljenje ne postoji istorija, posto ono racuna vreme u toliko velikim vremenskim jedinicama da se konkretna desavanja cine nebitnima i predvidljivima. Ovakva perspektiva ipak nije zavrsila u pasivizmu mirenja sa sudbinom, vec je dala zanimljive puteve kao smernice prevazilazenja stanja u kome se svet nalazi - spoznaja kao upoznavanje sveta i njegovo prevazilazenje (dhjana-yoga, vipassana u budizmu), aktivizam kao promena sveta i njegovo prevazilazenje (karma - yoga), saosecanje kao prociscenje sveta i njegovo prevazilazenje (karuna). Ova perspektiva je subjektivisticka i individualisticka (cak i kada se rastakanje individue uzima kao cilj napora), tako da dramaticno smanjuje mogucnost manipulacije i pretvaranja ljudi u objekte necije politicke volje.

Nice je prihvatio ovo tumacenje, sveta kao vecitog kruzenja, ali mu je dodao jednu specificnost - umesto nekadasnjeg "ne" indijskih mudraca koji su odbacivali svet u kome su ziveli, kao i njegova pravila, on je gromoglasno uzviknuo "Da" - "da" ponovnom vracanju u svet, "da" vecitoj borbi za moc, "da" vecitim sukobima, patnji i umiranjima - zeleci tako da ozivi ratnicki, herojski duh severnjackih plemena, umrtvljen, kako je verovao, hriscanskom dekadentnom idejom ljubavi. Ova Niceova pobuna za samog Nicea, zavrsila je onog dana kada je, rasplakan, zagrlio starog konja sto ga je kocijas sibao na ulici, dozivevsi potpuni mentalni slom i tako zavrsavajuci svoj svesni zivot, ostavljajuci svoje telo, da pozivi jos desetak godina, kao olupinu 1) za prisecanje na nekadasnju strast i zivot najuticajnijeg modernog Pobunjenika, i 2) za bojazljivo pokazivanje prstom onima sto su se bojali da krenu istim putem prociscenja kroz sopstvenu samodestrukciju.

Da ili Ne, onda? Ovaj ili onaj svet? Samsara ili Istorija? Lazna pitanja koja sami sebi postavljamo uljuljkani u veru da na njih mozemo jednostavno da odgovorimo - samo potpuno posvecenje celog bica odgovoru, moze da pokaze vrednost tog odgovora, ocrtanog granicama zivotne sudbine licnosti koja u sebi transformise sopstvene i poraze i pobede , nudeci obrise necega sto je Veljacic definisao na sledeci nacin: Postoji filosofija koja se ne da misliti ukoliko se u skladu sa njom ne zivi.

Mir koji nude trenuci sabranosti kao da svojom tisinom nagovestavaju mogucnost pronalazenja puta izmedju krajnosti razuzdane potrebe svesti da donosi konacne, vecite odluke kojih ce se zauvek drzati.