Recenzije - maj, jun

KNJIGE

Virdzinija Vulf - Izmedju cinova (Svetovi, Novi Sad, 1991)

Virdzinija Vulf je gospodarica Vremena. Pisanjem, ona omedjuje svoje knjizevne likove kretanjima svesti, dematerijalizacijom sveta, spajanjem Proslosti i Sadasnjosti u Trenutak koji pocinje uvodnim i zavrsava se poslednjim recima knjige - snaznim recima - dajuci konacni oblik svim stranicama prethodno ispisanim, na momente haoticnim, preterano rasplinutim, ali i prelepim, produhovljenim, cistim... Radnja knjige nema za svoju osnovu dramatican dogadjaj ili neocekivani zaplet - radi se o predstavi koja se tradicionalno odrzava sest-sedam godina na imanju jedne engleske, aristokratske porodice i medjuljudskim odnosima koji se preplicu izmedju cinova.

"Izmedju cinova" je knjiga objavljena posthumno, nakon Virdzinijog samoubistva, zavrsena neposredno pre njene smrti. Dva puta je ona pokusala da se ubije pre toga. Iza sebe je ostavila poruku, tako blisku sopstvenom stilu pisanja:

"Najdrazi, uverena sam da ponovo gubim razum. Osecam da ne mozemo da prodjemo kroz jos jedan od ovih strasnih perioda. Ovog puta se necu oporaviti. Pocinjem da cujem glasove i ne mogu da se skoncentrisem. Zato cu uraditi ono sto deluje kao najbolja stvar koja moze da se uradi. Ti si mi pruzio najvecu mogucu srecu. Ti si u svakom pogledu bio sve sto neko moze da bude. Ne verujem da je dvoje ljudi moglo da bude srecnije, sve dok se nije pojavila ova uzasna bolest. Ne mogu vise da se borim s tim, znam da ti unistavam zivot, mada bi bez mene mogao da radis. I znam da hoces. Vise ne mogu cak ni ovo da napisem kako treba. Ne mogu da citam. ..."

Nemam nameru da iznosim mnogo biografskih podataka o Virdziniji (potrazite na Wikipediji) samo cu da spomenem da je jos jedan vazan aspekt njenog zivota bio socijalisticki/feministicki aktivizam.

Zaista prelepo pise.

Misel Fuko - Nenormalni (Svetovi, Novi Sad, 2001)

Poststrukturalizam, postmodernizam, dekonstrukcije diskursa, sta sve nece dokoni ljudi izmisliti... Ova Fukoova knjiga nije njegovo zvanicno pisano izdanje, vec predstavlja skup predavanja odrzanih 1974 - 1975. godine, na Kolaz de Fransu. Uzbudljivo mi je bilo pratiti na pocetku tok njegovih reci - snazan um koji pleni sirinom i britkoscu - neki bi to nazvali pad u jeres opcinjenosti znanjem.

U zapisanom ciklusu predavanja Fuko se posvetio analizi nastanka danasnjeg pojma "nenormalni" i nalazi tri njegova korena - 1)ljudsko cudoviste , 2)pobunjenik, 3)onanista. Analizu pojma "ljudskog cudovista" zapocinje analizom razvoja psihijatrijskog vestacenja, odnosa priblizavanja izmedju Suda kao zakonodavne vlasti, te Psihijatrije kao institucije koja vremenom zadobija moc da se uvuce u sve pore zivota, neopravdano propisujuci kriterijume normalnosti (vise o ovome u tekstu o antipsihijatriji). Koristi primere iz sudske prakse, kada su donosene presude u granicnim situacijama - kako suditi hermafroditima koji se odluce za drugu polnu ulogu, na primer. Analizi "pobunjenika" koga treba popraviti Fuko u ovom skupu predavanja toliko ne posvecuje paznju, sto se ne moze reci za pojam deteta "onaniste". Analizirajuci odnos ranog hriscanstva prema telesnosti, dolazi do zakljucka da, istorijskim razvojem formiran hriscanski pojam "puti", vremenom se prelio u medicinsko tumacenje masturbacije kao stetne i opasne pojave (zanimljivo je njegovo tumacenje razvoja ispovesti) karakteristicne za XVIII i XIX vek. Ovaj proces zavrsen je pripisivanjem rodoskrvnih zelja detetu, te potrebom stalne kontrole i nadziranja decijeg tela, koji roditelji ostvaruju stalnim prisustvom i prislanjanjem svoga tela o decije (spavanje zajedno sa detetom, pregledavanje donjeg vesa i slicne razbibrige). Ovo je bilo medicinsko/psihoanaliticko tumacenje incesta (od deteta prema roditeljima). Na drugoj stani uvedeno je i institucionalno/sudsko tumacenje incesta, kada je on usmeren od roditelja/odraslih prema deci. Kako god, oblast nadziranja seksualnosti obuhvata celu porodicu, koristenjem mehanizama koji su van nje, priblizavanjem sudske i medicinske moci.

Gomila primera, neocekivanih analiza i tumacenja razlicitih pojava kojima Fuko pokusava da dokaze osnovnu, vec pomenutu tezu - danasnji pojam nenormalnog ima svoja tri korena, koja su sacuvala svoju nezavisnost - ponovicu! - 1)nakaza, 2)pobunjenik, 3)dete onanista. Ovo ovde napisano, jeste jedan tako stur i brzinski prikaz knjige da mu je informativna vrednost blizu nule - eventualno on moze da posluzi kao pocetni impuls da vas zainteresuje za stvaralstvo Fukoa, ukoliko se niste ranije sretali sa njim.

Ernst Muldasev - Od koga smo postali (Beograd, Hema Kheya Neye, 2003)

Kako sam shvatio, po ko zna koji put, da necu uspeti spremiti ispit, zadnjih dvadesetak dana sam slobodno vreme posvetio citanju ovde spomenutih knjiga. Fakultet je takvo gubljenje vremena i zaglupljivanje, ali 'ajde prihvatio sam ulogu studenta (istina loseg), jedem govna, pa da ne patetisem previse posto mogu samo da zavrsim u licemerstvu. I pisac ove knjige je zavrsio fakultet, cak sta vise, ako je verovati kratkoj biografiji, on je doktor medicinskih nauka, bla, bla, izumeo hirurski materijal "aloplant", bla, bla... Ma reakcija, ujo ga pas! Elem, ova knjiga je dobar primer da titule ne znace pamet, ili da citiram dragog mi Heraklita - "Mnogoznalost ne uci mudrosti!"
Metodologija mu skripi, skoro nepodnosljivo. Jeste preuzeo tehniku koja lici na naucnu (postavljanje hipoteza, proveravanje, poredjenje sa teorijskim osnovama), ali za konacni rezultat se u najbolje slucaju moze reci da je poprilicno nategnut. Pitate se cemu je knjiga?
Dakle, cova, cija mi se njuska baj d vej ne dopada, je odlucio da procava oblik ociju i dosao je do zakljucka da Tibetanci imaju "sredjestatisticke" oci, te da to znaci da ljudska rasa vodi poreklo sa Tibeta. Ok., idemo dalje. Jedan njegov prijatelj bio je na Tibetu, gde je primetio da su zidovi hramova iscrtani ocima, te da se, navodno, u temelju svakog tibetanskog hrama nalazi iste te oci, ocrtane po zidovima. I onda je on odlucio da organizuje ekspediciju, prvo u Indiju, pa onda na Tibet, ili Nepal, ne secam se, ista je to geografija. E da, konstruisao je i oblik tog bica cije su oci u temeljima hramova, uz pomoc strucne literature - Nostradamusa, Blavacke i Stajnera.
Da skratim - osnovne ideje iznesene u knjizi su sledece: 1) postojale su stare civilizacije, mnogo pre ove nase, arijevske, 2) u pecinama Tibeta nalaze se najbolji predstavnici lemurijanske, atlantidjanske i arijevske civilizacije, u stanju meditacije, cineci osnovu za produzetak ljudske vrste u slucaju unistenja povrsinskog zivota. I on je u sklopu svoje ekspedicije, navodno, uspeo da udje u jednu od pecina, ali nije uspeo da vidi te duhovne gigante zbog snazne psihicke zastite koja moze da ubije coveka. A i zenu.
Ernst je u sustini pokrao vecinu ideja od teozofskog pokreta i uopste mu ne verujem da je "naivno" pristupio gradji, i onda kao formirao zakljucke na empiriji. Jes' malo sutra... O budizmu ne zna skoro nista, ali ga to nije sprecilo da pise o istom. Pred kraj knjige ima poglavlje u kome on objasnjava sta bio on uradio da je predsednik Rusije, ispostavljajuci se kao megaloman dostojan postovanja.
Nemam ja predrasude prema vecini stvari o kojima pise doktor Muldasev, ali ovo se tesko moze nazvati ozbiljnom literaturom, mada ako volite sajensfiksn, a niste citali dela Blavacke ili Stajnera, ovo sasvim pristojno radi.

MUZIKA

V/A Novosadska pank verzija

Uz knjigu koja je vec pomenuta u recenzijama majskih koncerata ide i ovaj dupli disk, koji mi je Dusan the Strawb, narezao. Gomila bendova, dobar deo njih sam vec slusao, ali izdavaci su se potrudilio da pronadju raritetne snimke medju kojima vredi izdvojiti neizbeznu Pekinsku Patku, Dva Minuta Mrznje, K.N.O., Miteserse i definitivno No Abuse (sjajan bend). Ne bi bas bilo korektno porediti ovu kompilaciju sa slicnim kompilacijama koje su izdavana u Beogradu, jer u panku nije sustina u takmicenju i konkurenciji, vec u jedinstvu i zajednickoj borbi za bolje sutra. No ja sam hipik, a pank je mrtav, pa hajde da zamislimo situaciju:

Novosadjanin: Gari, super nam je kompilacija, ovi glupi Beogradjani nikada nece imati na jednom mestu ovoliko dobrih pank rok bendova, oni se ionako samo loze i prave pametni, jebo ih hardcore i MTV.

Beogradjanin: Pa nije im losa ova kompilacijica, ali sve je tu samo zajebacnija i neozbiljnost, a brate ruku na srce, tanki su sa hardkor/tres pankom, sto jes jes... Onaj No Abuse ih nesto izvlaci, mozda i Prolece, ali kada ce Novi Sad dati bend velicine jednog Distressa, da ne idem dalje, a? Nikada.

Kompetisn, nat juniti.

Myth of Progress - rough mix demo, july 2005

I Pele je otisao u Ameriku koja je prokleta kao i zlato sto sja. Ovo je njegov novi bend, koga cu, zarad kontinuiteta uporediti sa njegovim prethodnim bendom, Antistatikom. Antistatik je svirao krast kor, sa jednostavnim aranzmanima i strukturama pesama i bio je sjajan. Myth of Progress ima komplikovanije aranzmane, stalno se menjaju brzi i spori delovi, problem je sto sam na prvo slusanje uhvatio samo jedan hit. Pesme nisu toliko himnicne, ima tu i modernijih uticaja, oktave boje melodije preko distorzirane muzike, tu i tamo prodje neki spori, tribalni deo, glas non stop vristi i vrti podugacke tekstove. Myth of Progress u sustini ne donosi nista novo muzicki, ali zbog tekstova, spada u bendove koji politicki radikalizuju pank scenu do ekstrema. Ostavicu u komentarima linkove da poslusate/procitate, ako vas zanima. Inace, ovaj snimak koji sam preslusao je sirova, ne producirana verzija, slicno kao i u recenziji koja ce sada da usledi.

kontakt adresa: ab_useyu@yahoo.co.uk

The Phonerings - demo, jun 2006

Cernobilske Jagode se konacno vracaju sa novim snimkom. Snimljeno kod Raduleta iz Atheist Rapa, u studiji koji polako postaje pank Meka za sve bendove na nasim prostorima, koji imaju manjak para a visak entuzijazma - svaka cast Raduletu. No da se vratim temi - sta nude jarani na ovom demo snimku? Emo pank, mene podseca na momente na Lifetime, Dag Nasty, All, komplikovani, korektno odsirani aranzmani, jos nije uradjena post-produkcija, ali i ovako zvuci dobro, bubanj se fino cuje, sve je cisto i melodicno - malo Duletov vokal na momente falsira, to je jedino sto mi smeta, ali bice to vremenom sve mnogo bolje, ukoliko se ne raspadnu, siguran sam (uostalom ima ona bizarna narodna poslovica - prvi se kucici bacaju u vodu). Tekstovi na engleskom, to mi smeta da se potpuno uzivim u muziku, kada cujem Duleta kako peva - Ju senddd miii tuuu d raaaksss, jednostavno ne mogu da osetim atmosferu na pravi nacin. U svakom slucaju, evo jednog lepog izdanja u pripremi.

http://www.myspace.com/thephonerings

FANZINI

Last Breath br.2

Prethodni broj sam samo prelistao, ovaj sam vec detaljno proucio i sta da kazem do - svaka cast za trud. Lepo izgleda, gomila intervjua, dosta recenzija i kolumni, lep graficki dizajn, u principu lici dosta na 3 Drugara, samo sto je bolje od 3 Drugara, jer je pankerskije - naziru se i neke ideje, nije smo u pitanju muzika. Ok., mislim nije bas sve po mom ukusu, intervjui su mi malo nezanimljivi, recenzije mozda i previse podsticu konzumerski duh (to je neizbezno?) i nisu sve kolumne zanimljive, ali to su sve stvari koje se vremenom mogu promeniti. Zao mi je sto sam u uvodu fanzina procitao da autori vec razmisljaju da zaustave ceo projekt, to bi bila zaista steta. Od kolumni su mi u secanju ostale Mehina, Mackova i Sandijeva (ako nisam pogresio ime, o izbeglistvu), kao najzanimljivije u ovom broju. Lepo.