Kolumna - kutak za Mackov trenutak
I kako se ponasati u svom ovom ludilu. Razmisljao sam da iskoristim to sto imam poreklo sa Kosova (mada to sada i nije neki argument, jer kao sto su neke licnosti ovih dana saopstile da je poslednjom analizom otkriveno da je u strukturu dnk svih nas ugradjeno Kosovo), da okacim bedz 'Kosovo je Srbija', i da u prodavnicama kada dodjem na kasu, bahato odgurnem prodavacicu i kazem ''Ja sam sa Kosova''. Ili pak da nastavim sa onim svojim liberalnim sranjima i postanem domaci izdajnik i strani placenik. Sto nece biti lose, jer cu platu onda primati u evrima, a ne u dinarima koji svaki dan sve vise i vise slabi. Mozda ce mi i dupe videti malo puta, a ako jos i dobijem batine od mocnih i pravovernih srba, mozda uspem da sredim i neki politicki azil u nekoj od zemalja mrske nam Evropske unije, pa vam onda mogu poslati razglednicu na kojoj ce pisati 'zbogom zohari'.
Ili se pak, u samoci moje sobe i brzom internet konekcijom, mogu praviti da se nista ne desava i ovde sa vama pricati o novoj muzici koju sam nabavio.
DAMIR AVDIC – Mrtvi su mrtvi CD
(Moonlee Records)
Ajde da vidimo na sta pomislite kada cujete za album lika sa gitarom? a) Tip sa akustarom koji peva o ljubavi; b) nekakav hipik koji na akustari peva o revoluciji? E pa, greska. Damir (stariji citaoci se mozda secaju bosanskog benda Rupa u zidu, u kojem je svirao) przi distorziranu gitaru i jebe mater svima – najjednostavnije receno. Nesto izmedju Marka Brecelja i Dzonija Stulica, samo mnogo besnije. Damir udara na izvikane revolucionare, pomodne anti globaliste, lazne ideoloske temelje, a i (posle)ratne tragedije ovih nasih prostora. Meni je ovo skroz ok, originalno je, uzbudljivo i pre svega iskreno. Voleo bih da vidim Damira i uzivo.
DON'T MESS WITH TEXAS – Los Dias De Junio CD
(Moonlee Records)
Drugi album hrvatskih pank post rockera nastavlja tamo gde su stali sa prvim. I kako to treba da bude, ovaj materijal je mnogo zreliji, ali i smireniji. Produkcijski jako dobar, atmosferican.
Iskreno, nisam nesto previse upucen u desavanja na toj postrock sceni, ali ako uzmem ono sto sam cuo, mogu reci da DMWT ni malo ne zaostaju za svetskim kretanjima, sto dokazuje i njihova (mislim druga) evropska turneja na koju ovih dana krecu. Fine melodije, melanholicna atmosfera – bas dobro dodje kada zelite da se iskulirate.
STTIGS
Ovo zapravo jos uvek nije objavljeno, ali sam ja zahvaljujuci poznanstvu sa clanovima ovo cuo pre mnogih, pa sada imam priliku da vam govorim o tome. Sredinom 90ih pojavio se album It is! rumskog benda Gymnastics. Taj album su karakterisale Igorove vratolomije po distorziranom basu i manito Stevino pevanje (a boga mi i scenski nastup). Steva je nesto kasnije napustio bend, a Igor je nastavio sa nekim drugim ljudima da i dalje sviraju kao Gymnastics, cineci ih i dalje jednom vrlo kreativnom pojavom na tadasnjoj sceni. Naravno, svi bi i dalje govorili da je period sa Stevom bio najbolji period. I onda se Steva vratio, napravljen je novi album,ali se Igor odselio za Barselonu tako da taj materijal nikada nismo culi. I nekoliko godina kasnije Igor, Steva i ritam masina se vracaju ovog puta pod imenom Sttigs.I sta je prvi utisak? Drugacije je. Sporije i nekako depresivnije. Daleko od toga da nije kvalitetno. Zbog mesta boravka u drugim drzavama (Spanija i Poljska), sumnjam da ce nesto koncertno biti aktivni, ali se nadam da ce u budućnosti izbaciti jos neki materijal.
Macak