Unutrasnja Emigracija / Flegma, club Magic, Prijedor, 5.4.2007

Do Banja Luke sam putovao oko 8 sati. Cim sam dosao nazvao sam Igora Najveceg Banjaluckog Pankera (NBP), koji je, iako me mesecima nije cuo, niti ocekivao u svom gradu, savrseno vladao svojim emocijama, ne pokazujuci ni tracak uzbudjenja.

«Zdravo Igore, sta radis?» - upitao sam ga.

Celicno hladnim glasom odgovorio je, po ko zna koji put u zadnjih par godina– «Prckam po kompu, nesto mi se sjebao...».

Ledena tisina puna neizvesnosti.

«Hoces na koncert Unutrasnje Emigracije veceras u Prijedor?» - najzad je prozborio, apsolutno vladajuci svakim trenutkom komunikacije.

«Moze...» - procedio sam, osecajuci kako to ne izgovaram ja vec superiorna, skoro nadljudska volja koja je sa druge strane telefonske zice igrala igru u kojoj se od prve sekunde znao pobednik. «Moze.» - ponovio sam, pokusavajuci da cvrscim izgovaranjem glasova, sacuvam makar malo samopostovanja u situaciji koja je potpuno bila van moje kontrole.

Voznja do Prijedora nije bila brza, ali je bila napeta. NBP je objasnjavajuci mi kako ne voli voznju van gradskih ulica, jer mu prostranstvo ogranicava osecanje zatvorenosti u asfalt, retko kada prelazio brzinu od 50km/h. Ipak dosli smo na vreme da cujemo prvi bend.

Pre toga, par zapazanja o Prijedoru. Cudan je. Ljudi su pijani, iz razlicitih prica ali osudjeni na medjusobnu komunikaciju. Mnogo trenerki. Mrki pogledi koji obelezavaju sopstveni teritorij. Metalci.

U Flegmi su trojica clanova bili obuceni u adidas trenerke, s tim sto je pevac bio u komletu, plave boje, kao stvorenom za praktikovanje sportskih aktivnosti. Dobro sviraju, ali bez preterane kreativnosti, nekakav metal je u pitanju, koji je u devedesetim, pod uticajem medija, cesto trpan u kos sa hardkorom... Mozda je bilo i Black Sabbath uticaja, nekako mi se kroz maglu cini, al' nisam siguran posto sam ubrzo izasao iz kluba posto mi je bilo dosadno. Tekstovi na engleskom, u publici skakanje metalaca i mahanje glavama. Kada sam se opet vratio, jos su svirali, obrade Biohazarda, R.A.T.M, Sepultura, nedostajao je jos samo Sleyer i narodnjaci pa da se izbor muzike poklopi sa soundtrackom sa studentskog protesta sto se dan ranije odrzao u Beogradu.

Posle njih, Unutrasnja Emigracija koje vec dugo nisam slusao. Igor NBP, siva eminencija banjalucke anarho pank scene, vise ne svira u istima, tu je novi gitarista, a i Robija povremeno uzima gitaru. Fin koncert, stare pesme koje sam vec pozaboravljao i dalje zvuce jako dobro (Tranzicija, privatizacija, za kapital nema granica...), nove su mi bile zanimljive, ali ne mogu na prvo slusanje da ih skroz procenim. Fine obrade Zabranjenog Pusenja (Put u srediste rudnika...) i Clasha (Guns of Brixton) i jos necega cega se sada ne mogu setiti. Na pesmi Strajk (obrada Angelic Upstarts-s) hiperaktivni Robija, pevac, vadi iz torbe kostursku glavu sa rudarskom kacigom, i peva duet sa predstavnikom radnicke klase u Bosni. Musko-zenski vokali, ska delovi izmesani sa pank rifovima, lep miks starog panka i modernijh gibanja... Sve je dobro samo previse pesama i predugacak repertoar, a jos nema ni jednog zvanicnog snimka. Minimum sat vremena su svirali. Na pocetku je izbila tuca, pa je deo publike nestao – valjda su izasli napolje, sta je tamo bilo nemam pojma. Uglavnom, srcano, iskreno i melodicno. Na kraju je Igor pevao umesto Robije, tako da je doslo do spoja stare i nove postave. UE je bend na koji treba da obratite paznju, jer stvarno valja.

Povratak u Banja Luku nije bio brz ali je bio napet. Igor NBP mi je objasnjavao da vise voli da se vraca iz Prijedora, nego da ide u njega, te je u skladu sa tim brze vozio. Mesec je obasjavao noc, dajuci sumovitom krajoliku nostalgicne boje.

www.unutrasnjaemigracija.org