Recenzije - novembar, decembar

MUZIKA

Annihilation Time – II

E, nesto sam u zadnje vreme malo vise u toku sa modernijim desavanjima u okviru panke sekte, pa eto i recenzije benda za koji sam citao, kako pohvalne kritike u MRR i Last Breath-u, tako sam citao i intervju sa njima u LB br 3. I sta da kazem do – nije mi uopste jasno zbog cega su oni tako izvikani i voljeni... Jeste, to je miks hard roka i panka, koji mi dosadi vec nakon prve pesme. Refreni nisu preterano leprsavi, ne voze mnogo, a i gitarista sto solira nije bas neki virtuoz, za pank je dobar, al' za hard rok treba vise da vezba. Pevac nit' smrdi, nit' mirise. Rani Brejkersi bi mogli pojesti pet ovakvih za dorucak, a ja se nesto ni ne lozim na Brejkerse . Nije to toliko lose, no k'o sto rekoh daleko je od impresivnog. Inace, u intervjuu za LB ovi Ameri su svojom pricom podrzali stereotipe koji postoje o Amerikancima – ni brige, ni pameti – svirka, zajebancija, i izgubljenosti u geografsko/politickoj realnosti koja postoji van granica SAD i njihovih medija. Svirali su i u tako “zajebanim mestima” kao sto su Srbija i Hrvatska. Zajebano. Ako imate vremena i ne slusate hard rok, dajte im sansu, mozda vam se dopadnu. Ukoliko slusate hard rok, izbegnite AT i drzite se klasika, ovo vas nece pomeriti ni milimetar iz mesta. Onako.

Dazd – demo 2006

Eh, kad te nece... Iz nekog razloga od pet narezanih empetrojki samo tri hoce vinamp da mi otvori. Steta, jer ovo sto hoce da otvori je super – jedna spora pesma, epska i nabijena energijom, sa neobicnim, zapomagajucim pevanjenjem i udarnickim refrenom “Krvnici krvi jos nisu siti”, te dve brze pesme, isto hitovi, “Tamo dole” i “Armija mraka”. Ukoliko niste pogledali Dazd na nekom od njihovih koncerata koje su po Beogradu cesto drzali u zadnje vreme, reci cu vam da se ovde radi o mracnijem hardkor panku, na momente metaliziranom, negde izmedju Amebix-a u sporijim pesmama i uh, Varukersa, Discharge-a, Accused-a i Motorheada u brzim. Nazalost, Romac mi nije ubacio i tekstove, no po naslovima procenite o cemu se radi, pored vec navedenih tu su i “Imperativ poslednjeg doba” i “Nuklearni vetar”... Ovo je inace demo snimak nastao u, sto se kaze, partizanskim uslovima, al' opet fino zvuci, sve se lepo cuje, (pogotovo u “Krvnicima”), a i energija prsti na sve strane. Do novog, “ozbiljnijeg” snimka, ovo zadovoljava moje prohteve... Odlicno.

B.O.G. - demo 2006

Ovo je bend iz Tuzle, grind/noise/hardcore muziciranje, gitara, vokal, ritam masina... Dobro je, nije lose, ima energije, a to je najvaznije valjda kod ovakvih bendova... Jos kada bi nasli pravog bubnjara... Ovaj snimak je sniman u kucnim uslovima, ne znam sta mi je, al' meni su ovakvi loufaj snimci balkanskih/ex-yu bendova interesantniji za slusanje od kojekakvih aktuelnih, zapadnih bendova, koji si mogu priustiti mnogo kvalitetniju produkciju... Podrzavam lokalno, eh... Pank.
ludilotz@yahoo.com

Zivot pise drame – demo 2006

Evo jos jednog bosanskog benda, Banjalucani, dvojac Zule+Igor NPB iz nekadasnje Rahele Ferari, potpomognuti mladim snagama... Opet ne bas najkvalitetniji snimak sa probe, sest pesama u nekih priblizno devet minuta, moderniji hardkor, kao recimo neispeglani Tragedy, brzo, pa onda neki plink-plink zvuci (razlaganje) i tako to... Nisu mi bas legle ove pesme, nekako nedostaju refreni, sve je ravno, vokal samo sipa reci, nista ne iskace, nista nije naglaseno, nema dobrih “sing a long” delova... Mora jos da se radi, nema sta... Najbolje pesma mi je ona sto je Igor svirao jos sa Unutrasnjom Emigracijom, “gde je autoritet, tu nema slobode...”. Drama.

igorbijelic2000@yahoo.com

Die Young / 7 Generations – split 7”

Ovo mi drugar narezao, pocinje prva pesma Die Young (TX)-a i prvo sto sam pomislio jeste – jos jedan projekat od Brajana iz Catharsis-a/Requiem-a... Malo sam prosurfovao po internetu i izgleda da mi je prva impresija bila pogresna, bend je navodno iz Hustona, i iako je glas je isti, (al' nevidjeno isti), druga je ekipa... Nebitno, uostalom, ovde su dve pesme metaliziranog '88 oldskul hardkor panka, a od te dve jedna je obrada, hehe, i to Gorille Biscuits... Nisam je prepoznao na prvo slusanje, sa drugacijim aranzmanom, brutalnim vokalom i metaliziranom gitarom. Dobro zvuci, nije lose. Drugi bend je vise u metal/core fazonu koji je bio popularan sredinom devedesetih u Americi. Oba benda se loze na politiku, koliko vidim iz navedenih uticaja, koje su okacili na majspejsu – Kropotkin, Ema Goldman, Derik Jensen... Zanimljivo mi je slusati 7 Generation, koji imaju bas maco/mos rifove, a tekstualno skroz u drugom fazonu... Tjah, ako imate brzu konekciju skinite si ovo, inace nije nista revolucionarno... Hardcore. Evo majspejs adresa:
www.myspace.com/dieyoungtxhc i www.myspace.com/7generations

CITANJE

Last Breath 3, oktobar 2006

Novi Last Breath, konceptualno nastavlja tamo gde je stala dvojka – tu su kolumne, intervjui i recenzije, s jednim malim korakom napred – dva nemuzicka price, jedna Strpiceva sa anarhistickog sajma knjiga u Zagrebu, druga je intervju sa Abolishing borders from below kolektivom. Inace Strpicev prikaz sajma je poprilicno nezanimljiv za citanje, uz preskakanje spominjanja tuce sto je izbila na istom, a meni se cini da je informisnaje o tom incidentu takodje znacajno za anarhisticku praksu. Na stranu sto uzivam u tracevima i u mracnim sunovratima ljudske duse za koje sam ostao zakinut tim kratkim tekstom. Od kolumni opet izdvajam kolumnu Mehe Krljica, koja je za razliku od prosle, dobre ali sklepane, ovaj put ludilo, koherentni udarac u stomak cistom zabavom i lucidnoscu. Nisam bio raspolozen a nasmejao sam se pojedinim delovima, sto je stvarno uspeh. Takodje, kada se vec ulizujem, pomenucu i Kuzmanove recenzije, koje pozitivno odudaraju od proseka, e sad da li je to zbog toga sto on recenzira stvari koje su meni muzicki bliske, to ne znam, ali da ima duha garantujem. Glavna zamerka ovom broju Last Breatha jesu intervjui koji su puni stvari koje me uopste, ni malo, ne zanimaju – zapadni bendovi pricaju o mestima u kojima su svirali, bendovima koje vole, o svojim evropskim turnejama... Znam da je ovo pank fanzin, al' majku mu, ne bi bilo lose da bude blizi nasem stvarnom zivotu, a taj stvarni zivot nije bas toliko lep – nazalost muce nas mnogo opipljivije stvari od toga koji ce americki/evropski bend kada ici na turneju, ko je izdao scenu a ko je iskren, i slicne pankerske subkulturne bolestine... Sledeci broj ce, koliko sam cuo, imati snazniji i zanimljiviji deo sa intervjuima, tako da se cetvorka vec sada napeto iscekuje. Ovaj fanzin, ako zadrzi kontinuitet i ne ode u istoriju, mogao bi biti vazan za lokalnu pank scenu, pogotovo ako uspe u svojoj osnovnoj nameni – da poveze ex-yu prostor, na zdravoj DIY osnovi. Zivi bili, pa podrzali. Uz ovaj broj, bespalatno su se delili diskovi Bandworm i Havoc records-a i to sve za 150 dinara...

Maximum Rock'n'Roll 278, DIY punk fanzine

Heh, nakon 350 godina ponovo neki MRR u mojim rukama. Kolumne, intervjui, recenzije, reklame, eto to je ukratko koncepcija ovog i svih ostalih MRR-a. Meni ovo dodje kao da citam neki strip, ili zabavnu knjigu, nije da me mnogo interesuje, al ' je ugodno i pitko, ubije se vreme... E sad, druga je stvar sto ja bas i nemam vremena za citanje pank fanzina, tako da veci deo kolumni nisam uspeo da procitam, recenzije su kratke pa sam njih prosao, isto kao i intervjue. Kolumne se bave svim i svacim, iz nekog razloga mislio sam da je u MRR veci naglasak na muzici, ali obradjuju se tu i politicke teme, neizbezni anti-Bus stav upotpunjen je sto levicarskim, sto anarhistickim tekstovima. Ipak, nazalost, nemam vremena da se mnogo posvecujem tim sitno kucanim slovima... U najsvezijem broju koji imam ovde se nalaze intervjui sa Billy Childishom, Death Token-om, Ramsey Kanaan-om iz AK Pressa, i svasta nesto pride... Hvala Nemanu na ovim novinama.

Kut and Paste, oktobar i novembar 2006

Ovo je presek tekstova objavljenih na Kontrapunktovom sajtu, stampan na papiru, besplatan za deljenje. Ideja je da ovo izlazi svakog meseca, te da se finansira dobrovoljnim prilozima (sto za sada dobro funkcionise) i tako da se informacijama na jednoj strani dopre do sire populacije, a na drugoj, da se na papiru materijalizuje virtuelno pisano slovo, sto jeste uvek opustenije i lepse za citanje. Sto se tice sadrzaja, u oktobarskom izdanju je izvestaj sa Kvar festivala, prica o studenskom protestu, malo price o anarhizmu, jos informacija sa raznih strana sveta, Kopenahagena, Madjarske, te Oaksake, pobunjene meksicke drzave u kojoj se trenutno desava revolucija sa velikim “R”. Novembarsko izdanje je dobrim delom posveceno blokadi Filozofskog fakulteta u Beogradu, tu je intervju sa Mladenom Kozomarom, profesorom istog, veganstvo i anarhizam, novi izvestaji iz Oaksake, te jos ponesto. Ovaj materijal je lep primer da je sve moguce, kada se male ruke sloze. Podrzite, citajte, donirajte, pa svi na ulicu da rusimo vladu, hehe... Potrazite u knjizari u Domu Omladine, ili odite do sajta:

www.kontra-punkt.info

Stepnjak – Podzemna Rusija, Moderna knjizica, 1913

Huh, kako je ovo jako... Dok sam citao “Podzemnu Rusiju” pali su mi na pamet tekstici koje je objavljavala Crimethinc ekipa, o revoluciji svakodnevnog zivota, o zivotu van sistema, kradji po prodavnicama, o kojekakvim romanticnim mastarijama – kada se uporedi sa “Podzemnom Rusijom” to sve deluje tako isprazno i uzaludno, kao decija igra, sto mozda i jeste... Ali da se ne zalecem, hajde da napisem nesto o knjizi...

Knjiga je istorijski dokument, govori o revolucionarnoj Rusiji, o nastanku nihilista i njihovom kasnijem ukljucivanju u borbu za socijalnu pravdu i revolucionarnu promenu drustva. Pisana je u prvom licu, autor je i sam aktivni ucesnik desavanja. Carska Rusija tog doba, (radi se o osamdesetim godinama XIX veka) bila je nemilosrdna u borbi protiv promena, sama propaganda revolucionarnih ideja smatrana je teskim prekrsajem koji se mogao zavrsiti pogubljenjem, a u najboljem slucaju visegodisnjom robijom.Ovakva surovost rezima dovela je do radikalnih odgovora - nakon neuspelog “odlaska u narod” radi priblizavanja seljacima i njhovom organizovanju u pobunu, mladi revolucinari/ke su pristupili atentatima i terorizmu, kao ocajnickoj opciji za borbu protiv sistema koji ih je ubijao i mucio na svakom koraku. Jezik kojim pise Stepnjak je zanesen, pun ideala i strasti, a opet je realistican, ne gubi se u apstrakcijama, vec govori na osnovu svog iskustva. Stepnjak govori o ljudima koje je imao priliku da upozna i da im se divi, zbog njihove pozrtvovanosti i upornosti, njihovog junastva i predanosti. Tu s revolucionarni porterti Jakova Stefanovica, Dimitrija Klemensa (u trenutku pisanja knjige zatocen u Sibiru), Valerijana Osinskog (obesen zajedno sa dvojicom prijatelja, drzao se hrabro, ali mu je kosa u zadnjih pet minuta zivota, pred vesanje, potpuno osedila), Petra Kropotkina(morao da pobegne iz Rusije), Dimitrija Lizoguba (ubijen 1879.), Jesike Helfmann (pogubljena trudna, nekoliko nedelja pred ocekivani porodjaj), Vjere Sasuliceve, Sofije Perovskaje (pogubljena 1881.). Cela galerija revolucionarnih portreta i Stepnjakovih prijatelja koja svedoci o veri koju su svi oni imali, da je moguce promeniti drustvo nabolje i da je moguce ispraviti drustvene nepravde. Tim tragicnije deluje sve ono sto se posle izdesavalo – ruska revolucija 1917-e, kao direktan proizvod svih zrtava opisanih u knjizi, nije donela slobodu i srecu, idealizam mladih ljudi koji su bili spremni da zrtvuju i sebe i druge da bi ostvarili svoje ciljeve, kada je zadobio moc i autoritet, pokazao se kao nemilosrdni sudija i krvnik onih za ciju se srecu navodno borio.
Knjizicu su preveli mladobosanci Rade i Janko Mihajlovic, 1913. godine i puna je arhaizama i simpaticnih reci i izraza.