Desavanja - novembar 2006

Anarhizam i mediji, tribina u Domu Omladine 15.11.06

Okupila nas se sacica jada na ovoj tribini, podjednak broj mladih i onih sto nam mogu biti ocevi i majke – da li to znaci da je u Srbiji sezdesetosmaska generacija aktivnija od mladjarije? Naravno, neizbezna glupava sala na samom pocetku.

Dva govornika i jedna govornica. Frljrljr, Nemac koji natuca srpski, govorio je o njegovom iskustvu u izdavanju novina i neizbeznim problemima sa kojima se susrece ekipa sto se bavi izdavastvom, a ne juri profit. Zatim devojka iz Indimedije Beograd dala je osnovnu pricu o nastanku Indimedija po svetu, od Sijetla pa na ovamo. Treci govornik bese Pop, covek sa bradom, al' ne svestenik, vec propali panker, nekada bubnjar kultnog i ljutog srbijanskog anarho pank benda – Hocu?Necu!. On je dominirao skupom, najvise govorio, iskoristio priliku da prozove srpsku Indimediju, kao i da pokusa izloziti svoj koncept moderatorstva u anarhistickim internet glasilima, konkretno u Kontrapunktu, sajtu ciji je osnivac i jedan od urednika – niti potpuna cenzura, niti potpuna sloboda, niti crno, niti belo, vec sivo... Jeb'ga, sivo je gadna boja, koja lako preplavljuje svetlost izrecenih reci, pa tako nije mi do kraja bilo jasno koji su kriterijumi za cenzuru u pomenutim medijima, ali mi se dopao izneseni pristup, posto je aktivan u trazenju najboljeg resenja i svestan je svojih ogranicenja. Takodje, Pop se ispostavio kao drcan i harizmatican govornik, spreman na verbalne duele i branjenje sopstvenog misljenja. Dobro mu je islo.

Zanimljiva tribina. U pozadini price prikazivao se kratki dokumentarni film snimljen na ulicama Sijetla, '99 godine. Pred kraj se cekalo direktno ukljucenje iz Nemacke, a vreme se ubijalo neformalnim razgovorima i velicanjem zivota i dela Martina Hajdegera, u tom trenutku materijalizovanog i ozivljenog prisustvom jos malo pa diplomiranog sociologa i njegovih zajedljivih i pakosnih kolega. Odmah mi je bilo jasno da od tog ukljucenja nece biti nista, pa sam uskoro napustio prostor u drustvu pomenute, neki ce reci, inkarnacije gospodina Hajdegera. Citirao bih ga (inkarnaciju!) za kraj: “Neee, ne razumeju oni filosofiju!”. Dobre sale nikad dosta. Borba se nastavlja!

Entropija, Dazd, See you in hell; Gavez, 17.11.2006

Mislio sam da o ovome nista ne napisem, posto te veceri nisam bio bas raspolozen, sto utice na objektivnost zapazanja, ali 'ajde ukratko. Prvi su svirali Entropija, nisu ostavili preteran utisak na mene, mada realno, ozvucenje nije bilo najbolje. Milion puta odsvirani grajnderskokrasterski pank, jedino sto takvih bendova nema kod nas. Bilo je tu "politicki korektnih" obrada bendova koje ne slusa bas svako, cini mi se i mali bis da je bio. Kratka i brza svirka, kada ih opet pogledam moci cu bolje da procenim da l' mi se dopada ili ne... Posle njih Dazd, nema tu sta da se mnogo doda, a da nije vec na ovom blogu napisano, fin koncert, odlicne pesme. Cehe nisam gledao, otisao sam kuci.