Recenzije - septembar, oktobar

Spectacle – I, fail; Crimethinc, 2005

Od prvog slusanja dopao mi se ovaj album... Pesme su spore, Neurosis pristup, ali sa mnogo vise energije od Neurosisa, jace i emotivnije (ne racunajuci Souls at Zero album, koji je skoro savrsen)... Osam pesama u nekih 55 minuta, klasicno izmenjivanje tihih i bucnih delova, ponavljanje rifova koje stvara psihodelicnu atmosferu, provuce se i po koji efekat, ali, sto je retkost kod ovakvih bendova, ni na trenutak se ne gubi «voznja». Najbolja stvar – By God. Tekstovi na engleskom, nisu me nesto posebno dotakli, delovali su mi cak pomalo isprazni. Bend je inace bio iz Norveske, svirali su u periodu 2000 – 2006 i svojim postojanjem dokazeli da stvaranje pod situacionistickim uticajima ne moze da da lose rezultate... Aha, opet kenjam... Fin album.

sajt: www.the-spectacle.com

No Means No – All roads lead to Ausfahrt, 2006, ???

Jep, hevi pank rok (heavy punk rock)... Nisam nikada bio daj hard (die hard) fan (fan) ovog benda, ali sam ih voleo. Nisam nikada preslusao sve albume, ali dobar deo jesam. Za ovaj album nisam ni znao da je u pripremi, kad donese mi Dule disk sa nekim empetrojkama (mp3), a ono, ne lezi vraze, tamo NMN i album za koji nikada nisam cuo. Ukucam na guglu (Google) ime tog albuma i saznam da je izasao pre dva dana (two days). E, pa i to da mi se desi, meni koji obicno otkrivam albume sa bar 15 godina zakasnjenja. Dobro je, prva pesme je kucacina (knocking), pice matorci njihovu verziju hardkora, kasnije klasican NMN stil, istrzani pank rok rifovi, cudni ritmovi, smekersko pevanje, delovi u kojima bas preuzma glavnu ulogu... Par hitova se izdvaja vec na prvo slusanje, samo meni licno je problem sto album zahteva malo vise paznje nego sto sam u zadnje vreme sposoban da poklonim preslusavanju muzike... Cini mi se da tekstovi zanimljivi, nisam ih uspeo naci u povrsnom surfanju internetom, pa ako neko ima, neka okaci... Obavezno za preslusati, postujte godine i kvalitet!

No Choice – demo #3, 2006

Dakle ovo je izgleda treci demo Nou Cojsa, a moj prvi susret sa njima. Oni su iz Kraljeva i sviraju vec dosta dugo, svojevremeno dok su u Srbiji jos izlazili fanzini, tamo negde krajem 90-ih, citao sam neke intervjue sa njima i na osnovu pisane reci svrstao sam ih u melodicni kos... Pa da, melodicni pank, miks Six Packa i Bad Religiona recimo, produkcija je ispala fino, mozda malo preglasan glas pevacice, cetiri pesme korektno odsvirane, snimano kod Vuje u Kragujevcu. Najbolja pesma, tekstualno i muzicki, mi je Kredit na dobar dan... Ostatak mi nije toliko zanimljiv tekstualno, a muzicki mi je ni tu ni tamo... Najveca zamerka ide na vokale, glavni vokal uglavnom falsira, ne mnogo al' dovoljno, bekovi se bas ne uklapaju... Mozda sam ja previse sitnicav. Pesma Royal Crowns anthem mi je dosadna. Tekstovi na srpskom. Na Zloj buci, bila je kontakt adresa i slika omota, plus tekstovi, no kako je taj forum doziveo krah, ne mogu da ostavim link... Simpaticno izdanje.

Pasi – Pravac paleolitik

Uuuuuuu, sto je ovo doobrooooo... Volim ja melodicni pank/hard kor, ali nekako vecina bendova iz te branse je uzaludna.Pasi muzika me podesca na RKL (valjda zbog pevanja), NOFX i Bad Religion, sto znaci da su zadovoljeni preduslovi da dobijemo jos jedno isprazno, neenergicno balkansko pank izdanje sa tekstovima tipa My love is coming to an end, il' tako nesto, no bogme ne... Ovo vozi, prsti, refreni su bombonice, pevanje super uklopljeno, brzina, pa onda uleti neki zesci deo, hardkor vristanje, ma bas kako treba... A i tekstovi su super, nekliseizirani, neki su angazovani, neki posveceni prijateljima, dokazuju da nije vazno STA vec KAKO se nesto napise... Album se sastoji od demo i koncertnog snimka. Ovo sto sam napisao odonosi se na prvi deo, demo snimak, na koncert nisam toliko obratio paznju, mada sviraju bez greske, to moze da se jasno cuje. Mislim da je ovaj album star bar jedno dve godine, ali posto sam ga tek sada preslusao, meni je skroz svez, pa zato i recenzija... Demo snimak se zavrsava baladom,sve sa refrenom: “Ooo, da, ponovo kvinsliska drzava, ooo da, ooo daa, u zeleznim sakama ultra-desnicarskog divljanja... Ooo daa, zemlja moralnog sivila, gde je jedina nepoznanica zasto ne zna biti slobodna”... Bend je iz Rijeke i postavio je domaci zadatak svima sto se bave melodicnim pankom.

sajt: www.bend98.com

Borci protiv pokvarenog sistema - Anarhija uzvraca udarac, ???

Uh, ne znam... Volim ja humor i zajebanciju, ali ovo me uopste ne radi. Koliko san shvatio, radi se o projektu iz Osijeka, gde se parodiraju i prozivaju anarho-pankeri, samo sto muzicki mi je ovo skoro neslusljivo, a tekstovi, iako na momente zabavni (Moras slijediti Fistru), brzo dosade, pogotovo kada su upakovani u pomenutu neinspirativnu muziku, koja je parodirajuci troakordni pank izgubila smisao. Simpaticniji su mi npr. Umlaut, koji se isto glupiraju, ali muzika kida... Evo adrese sajta, ima simpaticnih caka:

http://free-os.htnet.hr/lale/borci/Glavna800.htm

Disclose/Flyblown, split EP, 2005

Uh. Uf. Joj. E, Disclose mi je skoro potpuno nesljusljiv. Zabavan mi je. Ali neslusljiv. Ovo nije kopija Discharge-a, nije ni odavanje poste istom... Sviraju oni vec dugo, imaju dosta izdanja, na kojima sviraju uvek istu pesmu, i to onu koju je Discharge snimio jos 1983. Japanci nisu normalni. Ne razumem. I da su se zajebavali, nakon treceg izdanja bi im dosadilo. Ovako je sizofreno. Da ne spominjem naslove pesama, koje pevaju o nuklearnom ratu. Flyblow je vec nesto drugo. Fine pesme, prljav zvuk, krasterski hardkor, sa jednim grind momentom, nakon Disclose-a zvuce kao kreativni vizionari. Ma, kada poslusam malo bolje, skroz su dobri ovi Flyblown. Proverite njihov MySpace: www.myspace.com/flyblown .

KNJIGE

Virdzinije Vulf – Svetionik

Dobro je, klasicna Virdzinijina knjiga u kojoj pise o Ljubavi, Prolaznosti i Smrti.

Zak Prever – Za tebe ljubavi moja

Prednost Prevera jeste u tome sto uglavnom ne pise poeziju u rimi, pa ne tera prevodioca da siluje jezik i izmislja kojekakve nebulozne reci zarad rime. Ovo je zbirka pesama iz razlicitih perioda Preverovog stvaralastva, tu je nekolicina zaista lepih stihova o ljubavi, nepravdi, socijalnim temama... Stavio sam jednu pesmu u komentare, ukoliko nekog zanima.

Dusan Matic – Tajni plamen

U pogovoru knjige pise da je Dusan Matic najznacajniji posleratni pesnik Jugoslavije. Ne znam za to, ali mi se njegova poezija skroz dopala, kontemplativna, ritmicna, sustina u nagovestajima i neiskazanim, ali opipljivim idejama, atmosfera je na trenutke mracna. Ovo je svojevrsni d best of, koji obuhvata period od nekih tridesetak godina (nije mi knjiga pri ruci pa ne mogu da proverim). Ranije pesme su vise obojene socijalnim motivima, jedna je posvecena spanskom gradjanskom ratu...

Karl Jaspers – Filozofska vera

Pocetni deo knjige pokazuje koliko pogubna akademska atmosfera moze biti za stil i izrazaj stvaraoca, pogotovo kada on dolazi iz Nemacke. Nemacki jezik je pogodan za stvaranje razlicitih kovanica koje se potom tesko prevode na ne tako fleksibilne jezike, kao sto je srpski.

Pojavni svet, jeste svet u kome mi zivimo. Filozoska vera je vera usmerena transcendenciji, “nadilazenju” tog sveta i ona odbija dve krajnosti – dogmatsku veru religijskih ucenja i pozitivizam naucnika uverenih da imaju konacnu istinu u svojim rukama. Ona se javlja u istoriji u razlicitim oblicima, ali uvek vuce snagu iz istog izvora, Trancendencije, ili kako bi jos to Jaspers rekao, Boga. Uvek je u traganju za istinom, za sopstvenim granicama i njihovim prevazilazenjem.

Ok. je knjiga, naravno nece svako moci da se poistoveti sa Jaspersovim simbolom vere, ali nece niko ni biti spaljen na lomaci zbog njega. Post-niceanski pokusaj prevrednovavanja nihilizma u koji je svet uleteo. Dajte mu sansu za komunikaciju, ako imate dosta slobodno vremena, uprkos povremenoj nezgrapnosti stila.

Fridrih Nice – Genealogija morala

Za razliku od Jaspersa, ovde je stil pisanja na momente zaista fascinantan, savrsen koliko pisani jezik i jezik uopste moze biti savrsen. Kod Nicea sam uvek najvise cenio njegovu pesnicku stranu, zato sto je tako bolno iskrena u sopstvenoj ostrascenosti.

Genealogija morala predstavlja nastavak Zaratustre u kome Nice pokusava da da odgovor o nastanku morala. Opet se kristalise prica o visim i nizim ljudima i njihovoj razlicitosti, razlicitosti Gospodara i Robova. Moral je nastao organizovanjem drustvenog, civilizacijskog zivota koji deluje represivno na ispoljavanje zivotinjskih impulsa nizih ljudi, usled cega dolazi do formiranja neciste savesti. Ovo se ne desava visim ljudima koji slobodno ispoljavaju svoje strasti, bez ikakvih prepreka i obzira, sopstvenom prirodom drugaciji i snazniji. Ono sto Nice zeli da kritikuje jeste situacija u kojoj necistu savest nize rase, prihvataju pripadnici vise rase, sto dovodi do njihove dekadencije i opadanja snage. Krivca za ovaj istorijski dogadjaj pronalazi u jevrejskoj religiji koja se vremenom, tj. hriscanstvom, utkala u same osnove Zapadne civilizacije. Analizuje jos i asketizam, njegov znacaj, njegovu opasnost, umetnost, itd... Ideje u ovoj knjizi su jako uticale na Frojda, struktura njegove teorije o Idu i Super-Egu je maltene preslikana odavde.

Smesna je situacija u kojoj Nice, zalutali, usamljeni profosor sto peva himne, njemu suprotnim, ratnickim vrednostima, postaje prorok gomile koja pokusava da u sebi prepozna tog viseg coveka koga je on pokusao da ozivi svojim delom. Jedan od mnogih istorijskih paradoksa.

Dirljiva je Niceova zudnja da sve vrednosti preokrene i postavi ih na njima suprotstavljene osnove. Ostaje mi otvoreno pitanje razloga koji ga je nagnao na to. Ruseci, na zalost, na kraju se slomio, izgubivsi razum.

Dobra knjiga, al' nije bas za svakoga, kao i vecina Niceovih radova. Ukoliko mozete da svarite gomilu strasti usmerenih protiv vasih najdubljih uverenja, a da na drugoj strani u Niceu ne prepoznate nekakvog novog proroka koji ce dati odgovore na vase probleme i nedoumice, tada navalite...

Stiven Donaldson – Nosilac belog zlata

Ovo sam slucajno juce (23.10) pronasao u biblioteci. U mladim danima voleo sam da citam naucno-fantasticnu literaturu, posebno epsku fantastiku (mac i magija, ehh). Problem mi je bio sto su autori pomenutih zanrova bili toliko zaludni i dokoni, da su pisali gomile nastavaka, sto je meni stvaralo glavobolje jer skoro nikada nisam uspevao da kompletiram zapocete price. I evo, nakon ko zna koliko godina, uspevam do zaokruzim pricu o Tomasu Kovenantu, Neverniku... Knjigu sam prosao za jedno vece, nisam bas mnogo pazljivo citao (tada bi mi trebalo vise od pet sati za 450 strana), samo sam hteo da najzad vidim kraj. Mrzi me da prepricavam, ako imate vremena i volite pomenuti zanr ovo je prava knjiga za vas (ukoliko je jos niste procitali). Ima sest delova, radnja se odvija u paralelnom svetu, Domaji, u koji biva prenesen Tomas Kovenant, na nasem svetu polu-ludi sjebani gubavac, a na onom svetu polu-ludi, sjebani nosilac svemocnog prstena divlje magije. On je totalni anti-heroj uvek na granici izmedju samooptuzivanja, samodestrukcije i destrukcije. Cini mi se da je postojao jedan dark/ElectroBodyMusic bend sto se zvao Covenant, moguce da su maznuli ime od junaka ove epopeje.