Recenzije - mart, april 2007

Philip K. Dick – Tecite suze moje, rece policajac
Nije lose, nisam pao na dupe, ali citanje ove knjige bilo je pristojno ubijanje vremena... Sajens fiksn, glavna uloga je dodeljena mega popularnoj, genetski modifikovanoj televiziskoj/muzickoj zvezdi koja se jednog jutra budi u svetu u kome niko ne zna za nju, tj. za njega. Narkotici, pedofilija, pobunjeni prljavi studenti, policijska represija su elementi fabule, ali sporedni, bez neke druge funkcije do docaravanja atmosfere. Sta znam, cudan je Filip Dik, cudno mu i pisanje, ne mogu reci da mi lezi.

Filip Dik – Ubik
Isti autor, druga knjiga. E ovo je vec haoticno... Posada ljudi sa posebnim psiholoskim mogucnostima stize na drugu planetu, tamo ih docekuje smrtonosna eksplozija koja potom menja njihovu percepciju, jer citava stvarnost u kojoj zive pocinje da se vraca unazad, vreme se polako pomera ka dvadesetim godinama XX veka. Atmosfera knjige je malo klaustrofobicna i shizofrena, ipak mi se vise dopada nego Tecite suze moje... Za one koji ne znaju Filip Dik takodje nosi titulu kultnog pisca, a po njegovim romanima snimljeni su filmovi Blejd Raner i Totalni Opoziv (istina ovaj drugi u promenjenoj verziji).

Vilijem Gibson – Idoru
U prethodnoj sekciji recenzija spomenuo sam Gibsonovu knjigu koja je treci deo “the Bridge” trilogije. Ovo je drugi deo, i sada logicno treba jos da nadjem prvi deo, pa da zatvorim ovu naopaku putanju. Idoru mi je manje zanimljiva od “Sve zabave sutrasnjice“, a tripujem se da pocinjem da uocavam obrasce Gibsonovog pisanja. Relaksacirajuce.

Zerzan – Nihilisticki recnik
Ovo izdanje je prevod Zerzanovog 'Nihilist dictionary'-a, u izdanju niske ekipe okupljene oko imena Malo kucence. Radi se o brosuri na nekih 14 stranica, ne bas najbolje fotokopiranih. Dopada mi se minimalisticki stil ove brosure, za razliku od samog sadrzaja, nije pretenciozan, a sasvim okej ispunjava svoju funkciju. Na momente prevod je nepotrebno sitnicav, cini mi se da nije potrebno prevoditi imena nekih organizacija koje su vec planetarno poznate, tipa “Earth First”, ili casopisa “Fifth Estate” na srpski, al' dobro...
Sto se tice samog sadrzaja, radi se o Zerzanovim promisljanjima o popularnim, opste prihvacenim pojmovima poput: 'tehnologija', 'progres', 'podela rada', itd... Sada mi je malo jasnije zasto je Zerzan toliko popularan medju omladinom zapada koja zeli da bude radikalna u svojoj praksi i promisljanjima – on nudi na momente poeticnu kritiku postojeceg, vec mnogo puta izrecenu (konzumerstvo, unistavanje Zemlje, tehnicki napredak koji doprinosi otudjenju coveka, itd.), s tim sto smernice koje nudi za resenja su jednostavne, a i dobro uklopljive u gubitnicki duh koji vlada planetom. Posto je sve crno-belo, a nista se ne moze promeniti na bolje i sve propada, jedino i najbolje sto moze da se uradi je da se citava ljudska civilizacija proglasi za neprijateljsku i da se radi na njenom unistavanju. Ovaj negativizam je osnova Zerzanovog misljenja, koliko mogu da procenim na osnovu samog teksta – takav negativizam jeste lepljiv zato sto zaista opisuje ono sto se trenutno desava u svetu na jednoj strani, a na drugoj strani, kada dodje do tumacenja, krece se regresivnom linijom manjeg otpora, kako prakticno, tako i misaono: prakticno (jeftin romantizam)– revolucionarna delatnost se treba svesti na destrukciju svega sto ljudi proizvode, bez potrebe da se stvara nesto novo, jer i to novo ce biti opet porobljavajuce i zlo, a ono sto je bilo nekada, dok se navodno ljudi jos nisu bavili poljoprivredom, bilo je puno “cari i spokojstva...”; misaono (linija manjeg otpora) – ne treba se zamarati promisljanjem alternativa koje ukljucuju postojece produkte civilizacije, vec negiranjem svega postojeceg... Sta znam, meni to sve zvuci dosta konzervativno i, k'o sto rekoh, regresivno, kada se skine skrama revolucionarne terminologije...

malo_kucence@yahoo.com

MUZIKA

Prljavi Dripci – Vutra
Dopada mi se. Ramonosoidno-skricing-vizlovani rifovi, viseglasno pevanje, lepe melodije, super produkcija kod Raduleta (mozda zrnce precista), 15 pesama ujednacenog kvaliteta. Tekstovi su kombinacija srpskog i engleskog, jedan vokal ima dobar izgovor, drugi je sa dosta tvrdjim akcentom, sto mi toliko ne smeta posto je obicno u pozadini. Tekstovi su raznoliki, od potpunog glupiranja, pa do ozbiljnijih pokusaja – na zalost ovi na srpskom su uglavnom neozbiljniji, al' dobro... Ma super je ovo, pevljivo, energicno i veselo, bas mi je leglo, a i prijatno me iznenadilo. Nasmejao sam se kada sam cuo kome je kao posvecena pesma “Uobrazeni snobovi”, tjah, kakav promasaj...

prljavidripci@yahoo.com

Nakot – demo, mart 2007
Fino je, miks recimo Doom-a i hm, mozda Misery-a, krasterski hardkor nastao na rusevinama Discharge nasledja... Ja volim taj fazon, tako da nisam mnogo zahtevan, uglavnom mi se dopadaju i prosecni bendovi pomenutog stila. Ovo je malo iznad proseka, al' nedostaje mrvica osobenosti i ludila, pa da se skace po kuci. Enivej, produkcija je ispala okej, malo da je gitara sirovija ne bi bilo lose, al' i ovo sasvim dobro radi. Tekstove nisam skontao, neki od naslova pesama su 'Drustveno korisni', 'Apokalipsa', 'Svaki dan rat'... Ima i pokoja discardzerska solaza. Kako kod nas nema ovakvih bendova Nakot idu u vrh domace scene. Dobro je, vozi...
mislim da je kontakt: nakot99@yahoo.com

Unison - The Sum CD, Ha-Ko Bastards
Najzad sam, zahvaljujuci Duletu, dobio priliku da preslusam “novi” Unison... Uh, Unison pratim skoro od samog pocetka, i iako mi neke faze nisu toliko lezale, uvek su mi bili jedan od drazih domacih bendova, pocevsi od strejt-edz pocetaka i legendarne kasetice “From the bottom of my hearth...”, pa do izgradnje svog turkish-core stila. I evo ga novo izdanje, snimano kod Raduleta na Salasu – od pocetka krece prepoznatljiv zvuk gitare i cukanje. Produkcija je malo mutna (pogotovo vokal), cini mi se da gasi energiju, a i pesme mi nisu bas legle; slican je fazon kao na prethodnom izdanju, s tim sto mi je prethodno izdanje kome se u trenutku ne mogu setiti imena, bilo popaljivije i bolje. Jedna rokerska pesma, nazalost bez solaze, malo klasicnih Unison fora, malo Stankovog soliranja na basu, apstraktni tekstovi pisani na engleskom te samim tim tezi za razumevanje (izdvojio bih The Sum), kratak indie instrumental na kraju, i to je to... Najbolje stvar mi je The Cow. Pomalo predvidljivo, nekako rutinski i bez strasti, nesumnjivo jako kvalitetno, samo sto cu licno radije slusati neka druga njihova izdanja...
kontakt: go_011@hotmail.com , www.myspace.com/unison011

Hocu?Necu! - Dizanje glasa, 2006
Hvala Ani sto mi je ovo narezala, bas me interesovalo kako ce zvucati Hocu?Necu! deset i vise godina nakon njihovog najboljeg perioda, u potpuno novoj postavi... Sta da kazem, ostao sam zatecen zvukom, od prve pesme krece gitara koja zvuci moderno kao neki nu metal, ili kako se to vec zove. Prepoznatljiv Sickov glas i tekstovi kroz koje se provlaci buntovnicka/liberterska crta su jedino sto je ostalo od starog benda... Licno me toliko ne opterecuje razmisljanje ima li smisla staviti ime Hocu?Necu! na ovaj bend i ovo izdanje, tako da cu taj deo preskociti... Sama muzika nema mnogo veze sa pankom, nekada su kidali metalizirani tres pank (pankeri koji sviraju metal), a ovo sada vise lici na pokusavanje metalaca da povremeno zazvuce pankerski... Ima pesama koje nisu lose i ulaze u uho, recimo Pet kolona neoliberala, koja malo vuce na Bijesove, al' sve kada se presabere ovo bas i nije muzika koju bih ja slusao... Nekadasnji Hocu?Necu!, uprkos povremenoj tekstualnoj neizbrusenosti, bio je bend koji je progurao u Srbiji DIY/anarhisticki pristup panku, cime su postali deo istorije, ma kako to pretenciozno zvucalo, hehe... Ovo danas nema ni priblizno tu snagu i znacaj, ali siguran sam da ce svakom ko je voleo stari Hocu?Necu! biti zanimljivo da poslusa ovaj album... Meni u svakom slucaju jeste zanimljivo. Ima dobrih delova.

The Sidekicks – demo 2007 (valjda)
Kiwi mi narezao dve pesme sa dema Sidekicksa, koji valjda ima cetiri pesme, no dobro i ove dve su pretpostavljam dovoljno reprezentativne za recenziju. Mix recimo The Clasha i Red Uniona (pogotovo zbog tvrdog engleskog), pevljivo je, malo jos zvuci nesigurno, cini mi se da se na trenutke malo ispadne, kao i da gitara na trenutke nije skroz u stimu (ovo vec gadno pocinjem da tripujem), al' za prvi snimak je profi. E sad, 'bem li ga, aj kada ovi vristeci bendovi pevaju na engleskom pa jos nekako - nista se ne razume, al' kada je u pitanju ovaj fini, melodicno pank rok, stvarno je steta pesme upropastavati engleskim. Zamislite kako bi zvucali Kud Idijoti da pevaju recimo “Sad trazis ljubav tu na ulici...”, ili “Mi cemo preziveti...”, na losem engleskom, uh to bi bas zeznulo pesme.
http://www.myspace.com/intercityrockers