Stari fanzini

Posto sam se zadnja dva-tri dana nasao u situaciji da nista ne radim, imao sam vremena da prelistavam stare fanzine i jos jedanput dodjem u priliku da citam odgovore na vecita pank pitanja, koja su svojevremeno bila akuelna u maltene svakom fanzinu. Evo mog malog doprinosa dubokim pank dilemama, koji moze takodje da se shvati i kao upisivanje na nadgrobni spomenik omiljenog heroja iz mladosti... Ne, ne pricam o Dzon Lenonu. Bar ne jos...

1. Sta mislite o Straight edgu?

Vecito pitanje, vecita tema za sukobe, a? Sama ideja nije toliko losa, kao pokusati prevazici samodestrukciju, i odnegovati pozitivan i kreativan odnos prema zivotu i samom/oj sebi, al' ideja k'o ideja, ima sve prednosti i nedostatke drugih, prethodecih, moralizatorskih, najcesce religijskih ucenja. Kao plod licnog iskustva i stremljenja moze predstavljati zdrav izbor, ali i rezultat konformisanja grupnim normama, zadovoljavanje unutrasnje potrebe za superiornoscu, projekciju sopstvenog zla u spoljasnji svet, u druge, koji ne valjaju... Rekao bih da je danas najcesce strejt edz stvar pomodnosti medju mladjim adolescentima, koji pokusavaju da izgrade svoj imidz, u skladu sa idealizovanim obrascima... Problem je sto kada dodje do gubitka te idealizovane slike, javlja se osecanje krivice, samoprekor, zelja za samodestrukcijom, koji mogu da zavrse u drugoj krajnosti...

Da me pitas, rekao bih da je bolje biti trezan nego pijan, s tim sto to govorim iz perspektive osobe koja je neke od lepsih trenutaka u zivotu dozivela poprilicno pijana... Eh, ta principijalnost.

2.Sta je za tebe pank?

Uh, uvek sam mrzeo da citam filosofske odgovore na ovo pitanje... Pank je nacin zivota, borba protiv sistema, i tako dalje, bla, bla... Obicno je odgovor komplikovaniji, sto je osoba starija, tj. sto se ima vise godina, to se vise nalazi za pravo da se drugima objasni sta jeste, a sta nije, pravi pank... A mene bas briga za to. Sto se tice muzike, muzika ko muzika, ima je dobre i lose, bez obzira na pravac, a sto se tice ideja, tu ne stavljam neopozivi znak jednakosti izmedju panka i anarhizma, vegetarijanstva, i drugih razbibriga koje mu se obicno kace, posto pank bendove uglavnom shvatam kao deo industrije zabave, u najboljem slucaju kao revolucionarne umetnike, sto, u tom slucaju, nema veza sa vrstom muzike koja se svira... Moze to biti i metal, rege, votever...

Ipak da me pitas, rekao bih da je pank bucna muzika, izgradjena na DIY andergraund bazi bliskoj anarhistickim politickim uverenjima. Al' bih i dodao da mi nije toliko vazno sta je pank, koliko mi je vazna ova druga, DIY baza sa svim popratnim sadrzajima...

3. Bendovi koji se prodaju?

Da bi neko/a izneverio/la ideale, on/a najpre mora da ih ima, zar ne? U tom smislu, kritika koju su Crass uputili Clashu, potpuno promasuje poentu... Klinci iz siromasnih radnickih cetvrti nisu mnogo razmisljali o svetskoj revoluciji i kapitalizmu, vec su trazeci svoj identitet (sto je normalna faza u razvoju mladih ljudi), sledili vec utabane puteve pravljenja rok bendova i sviranja u njima... U tom kontekstu, nisu imali Kles koga da izdaju, samo su stvarali dobre pesme i uklapali se, nekad vise a nekad manje, u pravila rok industrije, sto im je i bio cilj... Kras su bili u skroz drugom fazonu, pravljenja alternative rok industriji, za sta im skidam kapu. Uostalom, ta kritika Klesa, i nije bila kritika Klesa vec muzicke industrije, sto me dovodi do poente (ustvari ne dovodi, al' me mrzi vise da mlatim praznu slamu) – nije vazna “prodaja” bendova, vec aktivno pravljenje alternativa - uradi sam/a! Oni koji u naletu pomamnog besa, ogorceno podizu svoj ispravni prst i ukazuju na neispravne, pokvarene, mrske, “izdajice” scene, imaju visak slobodnog vremena i visak zluradosti. Negde na ovom blogu sam, cini mi se, vec napisao, da je kod anarho panka, vaznije ono “anarho”, a ne “pank” (ili, drugim recima, kod DIY panka, vaznije je ono DIY, i tako dalje)... Pank je nastao kao deo spektakla, muzicke industrije (uostalom, tako je i dobar deo nas dosao prvi put u kontakt sa pankom); anarhizam je aktivno traganje za mogucnostima drugacijeg, zdravijeg drustvenog, medjuljudskog organizovanja; a anarho-pank je kombinacija spektakla i traganja za alternativima i zato je valjda unutar njega moguc sirok raspon delovanja nekad vise, a nekad manje direktno usmeren protiv “drustva spektakla” iz koga je nastao (raspon od Chumbawamb-e do Doom-a, hehe)...Hm, pocinjem da tupim, jos malo pa cu krenuti da citiram situacioniste, a tu bi mogla i krv da padne. Zavrsavam.

Da me pitas, rekao bih da mrzim sektasnje i zigosanje jeretika. Heavy metal is the law!