Oslobadjanje ulica

Prolece, jos samo za jedan korak... Suncani dan ispunjen desavanjima – prilazak mladica, za koga mislim da je u Hare Krisni, koji me u naletu propovednickog entuzijazma, pita da li sam razmisljao o vegetarijanstvu i pravima zivotinja (Pa, ja sam vegan – kazem mu, razmisljajuci zasto uvek mene startuju... Aha, dobro! - trenutak zbunjenosti i onda pad tenzije, osmehuje mi se), sudar kod Vuka manjeg intenziteta, zatim proba, potom panduri na ulici pisu kazne drugarima za nepropisan prelazak puta (isto kod ukletog Vuka), ja ih gledam sa strane i nerviram se, iako mi je drago sto i mene ne smaraju, posto sam zaboravio novcanik u kome su mi dokumenti i pare... Potom zbor na Filozofskom, protest i blokada Francuske ulice sa drugarima/cama sa Fakulteta likovnih umetnosti, stvara se gomila auta koji nervozno sviraju i izvode nemoguce manevre u zelji da se probiju prema prohodnom putu... Neki pokusavaju da prodju kroz blokadu, guraju nasa tela, ali se smiruju nakon lupanja po haubi i pretecih uzvika... Jos kasnije, drugari/ce sa Filoloskog pridruzuju se protestu, sada nas je vec mnogo, tecemo ulicama uz buku, smeh i uzvikivanje parola... (Nedostaje mi nas, “veteranski” crveno-crni transparent 'Dole skolarine' - izgleda da ga je neko iz uprave Filozofskog fakulteta, u naletu omnipotencije, sakrio ili bacio, da ih ne podseca na kako nadolazece, tako i prosle "probleme".)

Ulice, koje su samo nekoliko trenutaka ranije bile sive, pune nervoze i uzurbanosti, sada, kada je prevoz blokiran, deluju toplije i smislenije. Zvizdanje pred institucijama, skupstinom, vladom, “Lopovi, lopovi!”, zvizdanje policiji i interventnoj jedinici koja je tu, za svaki slucaj... Ljudi iz auta odgovaraju osmesima i pritiskanjem sirena. Pokretnom masom, koja je do pre samo neki dan, bila isparcana i otudjena, struji vera da su cuda moguca... (Jer svaka promena na bolje deluje kao cudo, u nasem drustvu, zatrovanom tranziciono kapitalistickim bolestinama) A policajci? Dok su pisali kazne dvojici drugara, bili su bahati i nedodirljivi. Zamisli, presli su put na zabranjenom mestu. Samo dan pre nego sto je strajkac ispred Zorke Nemetali, u Sabcu, umro od gladi, oni su vezbali primenu pravnog poretka na dvojici siromasnih studenata. Jebao ih pravni poredak... Medjutim, ispred gomile oni ne deluju tako nedodirljivo, sada se smeskaju, zbunjeno, svesni da situaciju ni malo ne kontrolisu. Pokazuju svoje "drugo" lice (good cop - bad cop taktika, valjda). Dobro, neki od njih mozda i ne vole svoj posao, ali pobogu, zasto ne rade nesto drugo...

Jos jedna setnja, spontana i najveca do sada... Borba se nastavlja, uprkos letargiji, deprimiranosti i stalnim birokratskim optuzbama o “vandalima i anarhistima” koji to sve organizuju. Uprkos stalnog pokusavanja karijerista iz LDP-a (Liberalno Demokratske partije), sakrivenih po kojekakvim studentskim organizacijima da preuzmu lidersku funkciju i zabeleze sebi stranacke poene u grabljenju po piramidi stranacke hijerarhije... Idemo dalje, pobuna oslobadja ulice, oslobadja energiju i oslobadja nadanje... To je katarzicki osecaj, cak i kada zahtevi nisu visoko postavljeni, i kada se ne trazi svetska pravda, vec samo smanjenje iracionalno visoke skolarine.

A juce je umro strajkac ispred Zorke Sabac. Invalid kome su dali otkaz izgubio je i ono jedino sto mu je ostalo – goli zivot. Ovo treba dobro zapamtiti i nikada ne zaboraviti... I jos jace se boriti.

(Sledeci protestni skup je u sredu, 4-og aprila... Za tacno vreme i mesto, proverite www.protest.zbrka.net ... Verovatno oko 12:30 ili 13:00h)