Praksa i druge kucine

I

Zavrsio sam sa dvonedeljnom praksom u osnovoj skoli. Utisaka ima mnogo, ali jedan od najjacih desio se vec prvi dan. Problematicni decak, sa problematicnom porodicnom pricom i problematicnim skolskim ponasanjem, doveden je u pedagosko-psiholosku sluzbu, nakon sto je gurnuo i porusio jednu devojcicu. Njegova nastavnica je takodje uletela u PP sluzbu, i masuci mu sakom ispred lica, derala se iz sveg glasa da ce ga razbiti. On je izgledao kao neko ko je uhvacen u krivici i navikao na to, skamenjenog lica i tupog pogleda. Kao neko ko je navikao da trpi pretnje i maltretiranja, kao neko ko i ne zna za nesto drugacije. Tu je bio i strah, utisnut u celo lice.

On je, zbog haosa u svom okruzenju, usvojio obrasce ponasanja koji ne podrazumevaju empatiju i otvorenost, vec ogranicnost i strah – tim svojim ponasanjima nastavice kod drugih da provocira negativna osecanja koja vec ima u sebi, i tako ukrug. Dovoljno je videti samo kako se prema njemu ponasala njegova nastavnica, osoba koja bi na osnovu svog staza trebala imati bogato pedagosko iskustvo i razumevanje. Ta zena je histerisala i glumila lokalnog siledziju. Drugi nece ostati samo na tome. Oni ce ga mlatiti (kao sto ga i jesu mlatili), a onda ce on mlatiti druge. Nakon moralisanja i vristanja te histericne zene, te pokusaja rada psiholoskinje na njegovim osecanjima, maska tuge i ozbiljnosti iza koje se skrivao, u sekundi se ozarila u prikriveni osmeh, nakon sto mu je receno da moze da se vrati u razred. Nista on nije cuo od odraslih..

Nastavnici uopste, u toj skoli, su bili najgori deo svakodnevice. Nenasilna komunikacija za njih je misteriozan i, u krajnjem slucaju, nepotreban pojam, posto svoj odnos prema deci zasnivaju na principu sile i autoriteta(bar vecina onih koje sam ja sreo). Roditelji, takodje, optereceni svakodnevnim prezivljavanjem, cesto slabi sa zivcima, u skoli vide mesto u kome ce im deca provoditi vreme posto oni sami vremena za decu nemaju. Tako se ove godine povecavao broj razreda sa decom koja prate celodnevnu nastavu. A roditelji, iako tome nisam prisustvovao, znali su da skolu pretvore u bojno polje i da se medjusobnu potuku. Zdrava i stimulativna skolska atmosfera? Da, da...

Kakogod, te dve nedelje su prosle brzo. Uglavnom sam imao osecaj da se nalazim na brodu koji tone, a na kome psiholog/skinja ima ulogu nekoga/e ko/ja krpi rupe, iako svestan/na da su vec svi do grla u vodi.

II

Od 5.-7. oktobra u Beogradu je odrzan Queer fest, u okviru koga sam otisao na jedan koncert. To vece smo oko 9h navece sedeli u Parkicu Narkicu, kod Platoa i tamo posmatrali gomilu pijanih srednjoskolaca kako se mrtvi pijani, teturaju, padaju, grle, ljube, bacaju, ruse, padaju, i opet padaju, deru iz sveg glasa... Cudna atmosfera. Nije da je u pitanju bila samo jedna ekipa - na sve strane su bili skrseni klinci koji su bauljali i urlikali. A malo pre toga nam se nakacio matorac, isto mrtav pijan, sto rece da mu je Bora Corba ortak. Nije da nisu licili.

Koncert je zapoceo “umetnik” sa krestom, obucen u kratke gacice i lance, tj. skoro go. Pevao je na plejbek preko disko/elektro muzike, glas mu je falsirao, a tekstovi su bili vrlo glupi. (nesto kao, love is sex, sex is money, money is power, pover is sex, itd...). Okej, samo zbog toga sto zivimo u drustvu koje je uzasno homofobicno, ovaj nastup moze da izazove dobronamernu ravnodusnost, inace, po svakom drugom kriterijumu bio je trash (smece). Kao da se citav zasnovao na provokaciji i neuobicajenosti, no jos od dade to jednostavno samo po sebi ne pali. Posle ovog deckica, nastupila je devojka iz zaboravio-sam-koje-zemlje i imala je interesantnu prezentaciju. Ona je svirala ili bass ili gitaru, ne secam se vise. Preko miksete je paralalno sa njenim sviruckanjem i pevanjem pustano jos njenih nasnimanih glasova, a cini mi se i pokoji instrument. Dobro pevanje, zanimljivi aranzmani, bez buke i ljutog rokenrola. Zavrsila je taman kada je pocela da postoje dosadna, sto je veliki plus.

Na kraju Zluradi Paradi, bez par clanova, ali opet ima ih dovoljno da bude guzva.. Menjanje na instrumentima i vokalima, dva bubnjara, punk'n'billy sa ne tako uobicajenim nacinom pevanja (ima mnogo zapevanja oooo-ooo-ooo). Uh, vec sam ih gledao uzivo ranije na Akademiji i uprkos mojoj dobroj volji, ovaj put mi nisu nesto legli. Nije ni zvuk bio bas dobar, previse je bio mutan. Nekako su mi ritmovi na bubnjevima mnogo jednostavni, i nema nekih caka koje bi naglasile refrene i ucinile pesme hiticnijima. Pevacica je svojim nastupom, posmatrajuci plafon, probijala granice front(wo)menske konvencionalosti. Atmosfera u publici od samog pocetka vesela. Ucinilo mi se da ovo i jeste dobra publika za Zlurade, dobro raspolozeni ljudi zeljni djuskanja i zabave, neoptereceni subkulturnim sektaskim pank imidzima.

Sve ovo se odigralo u Zici.

III

Posto sam dobro odgovorio na sopstveni kviz, postavljen u postu nize, u nedelju sedmog oktobra sam bio u Novom Sadu. Vise o celom desavanju mozete da procitate na Kontrapunktu (na kraju teksta cu da ostavim linkove), a hajde ovde da bacim jos neko zapazanje. Pre svega, ja nisam nasilna osoba, po bilo kom kriterijumu. Sa budalama nemam potrebu da teram pravdu, uglavnom ne obracam paznju na njih i iskljucujem se iz komunikacije, sto ponekad nije najbolje resenje. Al' jeb'ga, drustvena svest u Srbiji u ovom trenutku jeste potencijalno vrlo fasistoidna, i uopste ne smatram naivnim to sto se gomila siledzija pokusava politicki organizovati, koristeci simboliku koja nazalost odjekuje celom zemljom, svaki dan, iz usta politickih elita, crkvenih predstavnika i “obicnog” sveta. “Srpska drzava koja se ne sme dovoditi u pitanje, Kosovo zbog koga treba svi da izginemo, ili bar pobijemo onih dva miliona Albanaca koji tamo zive, Crkva kao najpouzdanija institucija koja se ne dovodi u pitanje”, to su sve delovi zvanicnog diskursa, vrlo bliski ekstremnoj desnici, i na kojima ce se ekstremna desnica pokusavati sto vise voziti. “Nacionalni stroj” je minorna grupacija koja okuplja mlade ljude koji svoje postojanje zasnivaju na resantimanu i mrznji prema imaginarnim neprijateljima, a u “pozitivnom” pravcu se infantilno zalaze za nekakvo jedinstvo Srbije (Jedinstvena Srbija, ali bez komunista, anarhista, demokrata, homoseksualaca, Jevreja, nacionalnih manjina i ostalih domacih izdajnika i stranih placenika). Dobro je sto se organizovano izaslo na ulice. Dobro je sto je radikalni blok imao oko 200 ljudi spremnih da se aktivno brane u slucaju napada nacista. Dobro je sto se videlo da ti famozni “nacisti”, “skinhedi”, ili kako vec, iako mozda nista drugo u zivotu ne znaju da rade do da tuku i povredjuju ljude, nisu mnogo strasni kada im se suprotstavi. Dobro je sto je tako jasno pokazana veza izmedju srpske zastave/ikonografije koju su oni nosili i nazadnih i opasnih politickih ideja, mozda i prvi put u Srbiji. Lose je sto su nacisti dobili toliko medijskog prostora. Lose je sto se iz parlamentarne kvazi-demokratije razvio najimbecilniji oblik zivota – politicar – koji svrhu svoje postojanja nalazi u trovanju svake pozitivne ideje, zarad prepucavanja sa istim takvim oblicima zivota, a zbog dbobijanja potencijalnih glasaca, odnosno sredstava za ostvarivanje licnih pogodnosti. Jebena Skupstina Srbije.

odlicna analiza:

http://www.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=55530&topic=7&newlang=

hronologija:

http://www.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=55535&topic=7&newlang=