Pank je mrtav...

Pank je mrtav... rezime

2008-09-15T14:10:00.001-07:00

Zadnjih meseci mi se desavalo da svratim na ovu adresu i da bacim pogled na objavljene tekstove i uopste, na izgled cele strane. U tim kratkim web prolascima, uvek bih imao pozitivan osecaj vezan za PJM blog, dopadala bi mi se ova roza boja, font slova, teme koje su dodirnute (posto bih, zbog kratkorocnosti sopstvene memorije zaboravljao o cemu sam sve pisao), kao i licni (neki bi to nazvali – fanzinaski) pristup kojim bi citav blog zracio. Vec je proslo dosta vremena kako nisam nista novo zakacio, nije bilo ni recenzija, ni osvrta na pank nebuloze, niti na mejnstrim politicka desavanja, niti na marginalna anarhisticka sanjarenja. Cini mi se da sam, od decembra prosle godine, upao u vrlo neplodnu fazu za koju u psihologiji postoji termin ''sagorevanje''. Kao, stvari koje te obicno raduju i u koje ulazes energiju, izgube svoju privlacnosti i smisao, a javi se osecaj uzaludnosti, bezvoljnosti, nekada i cinizma. (Na srecu, cinizam me nije obuhvatio, to je valjda dno egzistencije koje nadam se necu dosegnuti.) Tu se poklopilo nekoliko stvari, nazalost i slobodnog vremena mi je ponestajalo (seca li se neko knjige “Momo” od Michael Ende-a?), a na svako pomisljanje “trebao bih nesto napisati/uraditi”(bilo za blog, bilo za neku drugu oblast koja se oslanja na entuzijazam ili Politiku/Igru) u meni bi se javljali otpori koji bi me uglavnom uspesno blokirali.

Imam potrebu da si napravim rezime dosadasnjeg “rada”. Sto se tice samog pocetka, kada se setim atmosfere u kojoj sam odlucio da krenem sa blogovanjem, okrene mi se stomak. Cini mi se da je od tada proslo bar dve godine. Radeci posao/stvari koje sam mrzeo, provodeci dobar deo dana sa ljudima koje bih najradije slao na revolucionarnu giljotinu, a ostatak u polurazvaljenom stancicu, u bizarnoj atmosferi poraza, laganja i ocaja, zeleo sam da napravim bar jedan mali iskorak ka necemu sto bi mi imalo vise smisla, bez razmisljanja u kategorijama isplativosti, ili “normalnosti”, ili “zdravog razuma”, ili bilo cega drugog sto ljudi vec koriste da bi opravdali sjebanu situaciju u kojoj su se nasli. Razlozi za blog? Mozda inat, a mozda zelja za zdravljem i ocuvanjem sopstvenog identiteta.

Kakogod, po samom nazivu “Pank je mrtav...” i na samom pocetku, blogovsko pisanje se oslanjalo na teme bliske pank prici (u ovom trenutku nevazno da li se radi o sub- ili kontra- kulturi) - recenzije nekih izdanja/snimaka koja bih nabavio, koncerata koje bih posecivao, neke uobicajene pank teme oko kojih se stalno lome koplja (DIY, vegetarijanstvo i slicno, znate vec i sami). Bilo mi je zanimljivo to pisati, iako sam cesto pisao u brzini, ne bas najbolje koncentrisan, sa jos milion drugih stvari u glavi. Negde sam mozda bio preostar, negde prepovrsan, negde sam mozda iznosio stavove koje vec danas bih preispitao, ali i to, uslovno receno “gresenje” bilo je svesno i namerno – nije dovoljno stajati sa strane i tumaciti “objektivno” stvari. Nekad se mora i zaleteti, izleteti, izlanuti, pogresiti, da bi sam/a skontao/la gde gresis i sta jeste, a sta nije dobar pravac razmisljanja/delovanja. Vremenom su tu upadali i razliciti tekstovi, osvrti i pokusaji analize drugih stvari koje me interesuju, a koje su ispadale iz manje-vise predvidljive scenske seme, bilo da se radi o zapisima nekih, tada aktuelnih desavanja (blokada fakulteta, ili ulicnih studentskih protesta), slika iz svakodnevice grada, ili pak pomalo nekomunikativnih oblasti koje meni predstavljaju jako interesantna polja (npr. indijska filozofija). To je valjda bila tendencija koja se razvijala vremenom, i to je doprinelo da teme budu raznolike, a cini mi se ne i medjusobno suprotstavljene.

No sada sam, generalno, izgubio zar da pratim ili analiziram pank scenu, ili bilo koju drugu “scenu”. Ponasanja ljudi u grupi generalno su vrlo slicna, bez obzira o kojoj se subkulturi ili klasi radi, tu se uvek formiraju odredjena pravila ponasanja, odredjene vrednosti, linije sukoba “za” i “protiv” medju kojima dolazi do izrazaja kako prosecnost, tako i originalnost, kako ispraznost jednih, tako i humor drugih, sto na kraju, pored toga sto stvara nepotrebnu buku, ipak trosi energiju i dar stvaranja na nepotrebne razmirice. Naravno, to ne znaci da zelim da odbacim celu pricu za koju verujem da u panku mora da bude mesta – naslanjajuci se na kontrakulturu 60-ih i tadasnja revolucionarna previranja, pank je prigrlio politicku pricu, blisku anarhizmu i radikalnoj/Novoj levici koja mu je postala sama sustina (ako pretpostavimo da sustine sa velikim “S” uopste i postoje) i koja ga razlikuje od nekih drugih modernih igrarija. (Tu mi pada na pamet recimo metal. Sve one price o muzickoj cistoci panka i njegovom trovanju metalom su mi potpuno besmislene. Osnovna razlika izmedju ove dve subkulture je upravo u tome sto je pank uspeo da pokupi deo tog buntovnog duha sezdesetih, a metal nije. Tu je razlog i kriticnosti, i bavljenja socijalnom/drustvenom tematikom, i preispitivanja rokenrol uloga (zvezde vs fanovi), cega je metal najcesce bio lisen (cast izuzecima). A muzika sama po sebi nije bitna. Mora da postoji stalan razvoj, stalno kretanje u onome cime se bavimo, tako da miks pank/metal uopste nije nikakav problem. Niti miks pank roka ili bilo cega drugog, dok god se oseca atmosfera zivota i stvaranja, nasuprot predvidljivosti i utvrdjenim pravilima. Uostalom muzika, kao i svaka druga umetnost ili aktivnost, kada se svede na dobro utvrdjene i obavezne seme, zavrsava u prosecnosti, podrazavanju i konformizmu.)

Elem, nemam pojma sta cu raditi sa blogom. Verujem, cim se jos malo oporavim, da cu i dalje imati potrebu za ovim piskaranjima. Njihova prednost jeste, pored onoga sto sam vec naveo, i u sistematizovanju sopstvenih misli i otvaranju razlicitih polja komunikacije, koja ce omogucavati malocas pomenuto kretanje, sa svim svojim bolnim i radosnim stranama. Kao sto rekoh, stvarno nemam neku zelju da identifikacijom sa odredjenom (bilo kojom) grupom gradim sebi prostor u kome cu se osecati “kao kod kuce” - sa jedne strane u tome, sasvim sigurno necu uspeti (kako zbog dosadasnjeg iskustva u zivotu, tako i zbog ljudskog funkcionisanja), a sa druge strane osecam da cu potpuno promasiti sve ono sto bih eventualno zeleo postici tim pregalackim, “humanistickim” delovanjem i radom za “visu” stvar. Okej, radikalni individualizam nije nesto sto mi je strano, u kontekstu koji je jedino moguc za takav individualizam – a to je kontekst “Drugih”, unutar koga mi rastemo, razvijamo se, formiramo se kao licnosti i na kraju umiremo, i unutar koga mozemo da napravimo izbor (bez ulaska u sve one filozofske rasprave koje se ticu slobode volje) – hocemo li to nase Sopstvo razvijati kroz saradnju sa Drugima i pokusavanje razumevanja njihove 'drugacijosti', ili cemo da iskopamo ratne sekire i jedni drugima krenemo da skidamo glave. Ukoliko nastavim na ovoj web adresi sa ovakvim i slicnim piskaranjima, to ce, moguce je, skroz otici od prvobitne namene sa kojom sa poceo da pisem blog. Deluje mi u ovom trenutku logicnije da otvorim drugi blog, sa drugim naslovom, koji ce mozda imati manji komunikativni potencijal (bar u odnosu na pank interesovanja), ali koji ce meni licno pruzati mogucnost da iskristalisem pitanja i nedoumice koje imam, te mozda naslutim moguce odgovore. Ili koji ce jednostavno biti tu da posvedoci o necemu, o jednom danu, ili jednom susretu, iskustvu, ili o bilo cemu drugom sto moze da mi se ucini vrednim cuvanja. Ipak, zao mi ove roze boje, heh. Hm, videcu jos...

To je bilo to. Koliko sam cekao da sastavim ovaj tekstic (ili da se strucno izrazim: “post”), i brzo sam ga dovrsio.

'Ajde ostajte mi veseli, pank je mrtav, ziveo pank!

Kolumna - kutak za Mackov trenutak

2008-03-07T12:03:00.000-08:00

Hmm, ovih dana izgleda besmisleno pricati o bilo cemu drugom osim o trenutnoj situaciji – o situaciji kada su opet aktuelni epski mitovi, kada se pominju kolevke, ognjista, gusle, krv, zemlja, cast, nacionalni interes, akcioni planovi ... O situaciji kada se pojavljuje gomila kretena na ulici koja ide i razbija i koja ce prebiti svakoga ko se ne slaze sa njima ili kojima se prezime ne zavrsava na –ic. O gradu u kojem opet neka grupa kretena stoji ispred pekare ciji su vlasnici Albanci i koja deli besplatan hleb. O situaciji u kojoj se sistematski od strane vlasti stvara klima linca. Da cujemo samo da se nesto protivis, proglasicemo te za izdajnika, uprecemo prstom u tebe pa ce ti rulja zakucati na vrata i obracunace se sa tobom. I neka mi neko kaze da Srbija nije fasisticka zemlja.

I kako se ponasati u svom ovom ludilu. Razmisljao sam da iskoristim to sto imam poreklo sa Kosova (mada to sada i nije neki argument, jer kao sto su neke licnosti ovih dana saopstile da je poslednjom analizom otkriveno da je u strukturu dnk svih nas ugradjeno Kosovo), da okacim bedz 'Kosovo je Srbija', i da u prodavnicama kada dodjem na kasu, bahato odgurnem prodavacicu i kazem ''Ja sam sa Kosova''. Ili pak da nastavim sa onim svojim liberalnim sranjima i postanem domaci izdajnik i strani placenik. Sto nece biti lose, jer cu platu onda primati u evrima, a ne u dinarima koji svaki dan sve vise i vise slabi. Mozda ce mi i dupe videti malo puta, a ako jos i dobijem batine od mocnih i pravovernih srba, mozda uspem da sredim i neki politicki azil u nekoj od zemalja mrske nam Evropske unije, pa vam onda mogu poslati razglednicu na kojoj ce pisati 'zbogom zohari'.

Ili se pak, u samoci moje sobe i brzom internet konekcijom, mogu praviti da se nista ne desava i ovde sa vama pricati o novoj muzici koju sam nabavio.

DAMIR AVDIC – Mrtvi su mrtvi CD

(Moonlee Records)

Ajde da vidimo na sta pomislite kada cujete za album lika sa gitarom? a) Tip sa akustarom koji peva o ljubavi; b) nekakav hipik koji na akustari peva o revoluciji? E pa, greska. Damir (stariji citaoci se mozda secaju bosanskog benda Rupa u zidu, u kojem je svirao) przi distorziranu gitaru i jebe mater svima – najjednostavnije receno. Nesto izmedju Marka Brecelja i Dzonija Stulica, samo mnogo besnije. Damir udara na izvikane revolucionare, pomodne anti globaliste, lazne ideoloske temelje, a i (posle)ratne tragedije ovih nasih prostora. Meni je ovo skroz ok, originalno je, uzbudljivo i pre svega iskreno. Voleo bih da vidim Damira i uzivo.

DON'T MESS WITH TEXAS – Los Dias De Junio CD

(Moonlee Records)

Drugi album hrvatskih pank post rockera nastavlja tamo gde su stali sa prvim. I kako to treba da bude, ovaj materijal je mnogo zreliji, ali i smireniji. Produkcijski jako dobar, atmosferican.

Iskreno, nisam nesto previse upucen u desavanja na toj postrock sceni, ali ako uzmem ono sto sam cuo, mogu reci da DMWT ni malo ne zaostaju za svetskim kretanjima, sto dokazuje i njihova (mislim druga) evropska turneja na koju ovih dana krecu. Fine melodije, melanholicna atmosfera – bas dobro dodje kada zelite da se iskulirate.

STTIGS

Ovo zapravo jos uvek nije objavljeno, ali sam ja zahvaljujuci poznanstvu sa clanovima ovo cuo pre mnogih, pa sada imam priliku da vam govorim o tome. Sredinom 90ih pojavio se album It is! rumskog benda Gymnastics. Taj album su karakterisale Igorove vratolomije po distorziranom basu i manito Stevino pevanje (a boga mi i scenski nastup). Steva je nesto kasnije napustio bend, a Igor je nastavio sa nekim drugim ljudima da i dalje sviraju kao Gymnastics, cineci ih i dalje jednom vrlo kreativnom pojavom na tadasnjoj sceni. Naravno, svi bi i dalje govorili da je period sa Stevom bio najbolji period. I onda se Steva vratio, napravljen je novi album,ali se Igor odselio za Barselonu tako da taj materijal nikada nismo culi. I nekoliko godina kasnije Igor, Steva i ritam masina se vracaju ovog puta pod imenom Sttigs.I sta je prvi utisak? Drugacije je. Sporije i nekako depresivnije. Daleko od toga da nije kvalitetno. Zbog mesta boravka u drugim drzavama (Spanija i Poljska), sumnjam da ce nesto koncertno biti aktivni, ali se nadam da ce u budućnosti izbaciti jos neki materijal.

Macak

Kosovo

2008-02-22T21:12:00.000-08:00

Juce smo prosetali beogradskim ulicama, pred veliki protestni miting posvecen najnovijim kosovskim desavanjima. Ljudi sa srpskim i cetnickim zastavama su navirali sa svih strana, kao bubasvabe. Golobradi “cetnici” sa sajkacama na glavama su iz sveg glasa pevali prigodne pesme nabijene jeftinom romanitkom i vojnickim masturbacijama. Gde god bih pogledao, video bih vece ili manje grupe ljudi kako ponosno (o, jebo vas taj ponos) koracaju pod simbolom dvoglave nakaze. Sa Platoa je derao hor: “Boze pravde” i himna Svetog Save. U izlozima su bile okacene srpske zastave i natpisi “Kosovo je Srbija”, zbog, verujem, straha od razbijanja. Dok sam sa Novog Beograda isao prema Zelenjaku, u autobus je uslo par zaista retardiranih likova, koji su nerazumljivo nesto mrmljali o Kosovu. Iz suprotnog smera je jurila grupa na sportskim motorima, sa zastavama i prigodnim amblemima.

Vec sam nekoliko puta na blogu vrlo eksplicitno iznosio svoj stav prema nacionalizmu. Ponovicu ga opet: nema dobrog nacionalizma. Nacije su drustveno/politicki konstrukti nastali ne tako davno, u specificnim istorijskim okolnostima, koje pored politickog, imaju jasno psiholosko dejstvo: izmedju ostalog stvaraju osecanje grupne pripadnosti (iracionalno) i daju pojedincu osecanje sopstvene vrednosti (iracionalno).

Vece pred ovo ludilo sto je zadesilo Beograd i Srbiju, prisustvovao sam tribini posvecenoj Z-magazinu, na kojoj je jedan covek (30-40 godina) pokusao da da opravdanje svom samodozivljenom srpskom identitetu, time sto je ponavljao da oseca nesto u grudima, sada kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. Odlicna definicija. “Osecam nesto unutra!”. I ja sam osecao da sam Jugosloven, “unutra”, igralo mi je srce dok sam u skoli citao i slusao o uspesima jugoslovenskog naroda kroz istoriju, samo tada sam imao 8 godina. U medjuvremenu sam naucio da prepoznajem kada je to “osecanje unutra” posledica sopstvene infantilnosti, ili stvar vaspitanja/indoktrinacije. Nacionalizam je jedno od takvih “unutra” osecanja. Kao i strah od smrti, sakriven u dogmatici Crkve.

I sta bi radili sa Kosovom? Ko smo uopste ti “mi”? Da li sam “ja”, zato sto sam rodjen od roditelja Srba, isto “mi” kao i ova gomila sto se gegala beogradskim ulicama vodjena iluzijom istorijskog nasledja, oblikovanog od strane predvodnika i teoreticara plemenskog nacionalizma, spremna da ubije radi odbrane “nacionalnih interesa”? A kada ostavimo po strani ovo “mi”, sta bi konkretno “ti” radio/la sa Kosovom na koje ionako verovatno nikada neces otici? Od koga bi ga branio/la? Od ljudi koji zive na njemu?

Stalno se vrti prica o medjunarodnom pravu, kao da ne znamo kako nastaje medjunarodno pravo i gde je mesto malih drzavica u njemu. Kostunica mozda misli da moze kombinacijom Amfilohija i Putina, srediti nesto i na nebu i na zemlji, pa da Kosovo ostane Srbija. Da li je prekrseno to famozno medjunarodno pravo u slucaju nezavisnosti Kosova? Pretpostavljam da jeste. Da li narod koji zivi na jednom podrucju treba da ima pravo na samoopredeljenje i osnivanje svoje drzave? Valjda treba. Ali ovo su pogresni pravci razmisljanja, prihvatanje konceptualnog aparata formiranog kroz postojanje Drzave i njene elite. Jedanput uhvaceni u ovu mrezu zakljucivanja i “visoke politike”, sve nekako postane logicno – npr. rat za nacionalne interese (iako su nacije u sustini izmisljene), odbrana svete zemlje (iako kada se “svetost” veze za jedno geografsko podrucje to je obicno uvod u krvoprolice), titranje u grudima dok se cita o Karadjordju, Tomislavu, ili nekom trecem idealizovanom liku iz proslosti..A zaboravlja se pravljenje proste racunice i povlacenje crte – kome zaista koristi ta nacionalisticka ideoloska papazjanija, i ko su pravi pobednici ratova vodjenih u ime nacionalnih interesa? Stanovnistvo jedne zemlje? Tesko, oni su tu da budu zrtveno meso. Pogledajte oko sebe, pa cete sami videti ko profitira na nasoj gluposti zadnjih 20 godina na ex-yu prostoru.

Sta se tacno promenilo u nasim zivotima u odnosu na pre nedelju dana? Nista, i dalje zivimo u tranzicionoj Srbiji, sa velikim brojem nezaposlenih i nekolicinom prebogatih tajkuna. I dalje muskarci mogu da tuku “svoje” zene i da to bude dobra sala medju prijateljima. Elite pricaju o pomaganju narodu Kosova. Ovi sto im veruju, na sav glas vicu da se ne moze narod ostaviti tamo na cedilu. Ali pobogu, zasto se ne zapitaju svi, koliko ljudi treba pomoc u zgradi u kojoj zivimo, u nasoj ulici, gradu? Kako Srbija, tj. njena politicka/ekonomska elita moze da pomogne tim ljudima dole, a ne moze nama ovde? Koga oni lazu?

Na drugoj strani, stvorila se atmosfera vanrednog stanja i to, cini mi se, proracunato. Kostunica se sada jos vise utripovao da je licnost istorijskog ranga. Ne zelim da vrsim predvidjanja onoga sta bi se moglo desiti, posto u ovom trenutku mi nedostaje optimizam. Ali bar znam na kojoj sam strani barikade. Ovi govnari na vlasti i u opoziciji me makar ne mogu vise lagati.

U prolazu...

2008-02-01T04:13:00.000-08:00

Danas, u povratku iz Klinickog centra, prosao sam kraj nekoliko radnika, sto su fizikalisali na zgradi u izgradnji.Radnici ko radnici, standardna zajebancija, dobacivanja, ispucala i izborana koza, i sporo kretanje. Tu negde, prolazeci, proslo mi je kroz glavu koliko je samo ona marksisticko/levicarska prica o diktaturi male grupe ljudi nad vecinom, zbog bolje i svetlije buducnosti, u sustini kvarna. Kako bi to izgledalo? Ja bih trebao da pridjem toj grupici radnika, da im kazem da su oni ugnjetavani i u losem polozaju (sto oni kao ''ne znaju'') i da ako hoce da im bude bolje treba da prihvate sve sto im ja govorim kao apsolutno tacno, da zatim daju svoje zivote u Revoluciji, te da mi poveruju na rec da kada nakon Revolucije dodjem na vlast, njima ce procvati ruze, i da ce moj pendrek manje boleti od pendreka prethodnika.

Ako ponekad i nije kvarno, onda je skroz narcisticko i bez razumevanja dejstva apsolutizujuce moci kako na licnost, tako i na drustvo. Iz ovog razloga, anarhisticki principi samoorganizovanja, jesu realniji i posteniji. Iz svog polozaja, u svojoj zajednici, klasi, delujes pokusavajuci da popravis probleme koji se javljaju, ili da se izboris sa represijom koja se uspostavlja. Bez zanosenja i nasilnog uguravanja ljudi u ideoloske torove, koje potom definises kao neprijateljske, izdajnicke, liberalne, ili kako vec su to “dobri” stari autoritarni levicari znali da rade. Bez popovanja drugima sta jeste, a sta nije prava revolucionarna istina, ali korak po korak radeci na menjanju drustvene stvarnosti. Ide mi malo na kurac svo to podkusuravanje radnickom klasom, gde studenti i materijalno dobro situirani ljudi, drve o ugrozenosti radnika (koja apsolutno nije sporna) i o tome sta radnicka klasa treba da radi da bi se ispunile njihove ideologizirane vizije pravednog drustva. Sta cete vi uraditi, bolje je pitanje? I zasto sve teorijske price o solidarnosti padaju u vodu na nivou najobicnijih medjuljudskih odnosa, kada se dodje do ideoloskih nesuglasica/cepidlacenja? Nemam potrebu da idem da oslobadjam neku tamo teorijski definisanu “radnicku klasu”. Ali itekako imam potrebu da vidim sta cu sa svojim zivotom, sta cu sa kapitalistickim ekonomskim odnosima koji mi ostavljaju dovoljno prostora jedva za puko prezivljavanje i to pod cizmom “elite”.. Sta sa infantilnim balkanskim nacionalizmom koji malo-malo pa se hvata puske.. I onda, kada pogledam prijatelje u slicnoj poziciji, sva mesta na kojima sam u prethodnoj recenici rekao “ja”, postaje “mi”.

U gradskom autobusu, koji je po obicaju nepresusan izvor sitnih i inspirativnih detalja, uhvatio sam na naslovnoj strani Kurira, podnaslov koji kaze da je jedan od zemunskih kriminalaca u zatvoru pronasao Boga, tj. da cita Bibliju i kaje se zbog onoga sto je radio. Prva asocijacija koja mi je proletela kroz glavu na tu novinsku vest, bila je “slabic”. Iznenadila me grubost te misli. Pa ipak, kako opisati coveka koji je tripovao da je neki mangup, koji je povredjivao druge ljude jer je bio jaci od njih, a sada kada je naleteo glavom na zid i suocio se sa kaznjavanjem od veceg siledzije, odjednom je usvojio novi model ponasanja, nezreo i oslobadjajuci od odgovornosti za sopstveni zivot. Otkrio je Boga koji ce da mu oprosti grehe i pomogne u nevolji. Nema tu dublje kvalitativne promene. Samo bes okrenut unutra. Resantiman.

Informacija - novi blog "Rat testisa"

2008-01-13T02:57:00.000-08:00

Ne moze se reci da je nase blogersko nebo bogato inteligentnim, zabavnim i zdravo-kritickim blogovima, koji su jos, pride, obojeni pank duhom... Evo adrese za jedan blog koji spaja sve ovo na nepretenciozan nacin.

http://my.opera.com/Transgresor/blog/

Tacke zastoja

2008-01-02T07:07:00.000-08:00

Kriza se desava kada nam sve stvari krenu po zlu. Ono sto smo radili ranije, postaje nam nedovoljno i uzaludno. Navike koje su nam obezbedjivale osecanje sigurnosti i kontrole nad sopstvenim zivotom, postaju karikature svrishodnosti i jos jedan dokaz koliko smo zaglibili. Okruzenje, u kome ako se vec nismo osecali prijatno, bar smo gurali dane, sada dozivljavamo neprijateljskim, preterano bolnim, ili iscrpljujucim. Raste svest da nam je potrebno drugacije ponasanje, drugacije navike, rutine, drugaciji odgovori na svakodnevne probleme. Mi moramo da budemo drugaciji. Moramo da se promenimo.

(A onda pocinju da se mnoze strahovi, otpori, racionalizacije, sve sa ciljem bezanja od promene, koja se dozivljava kao opasnost i moguca smrt.)

- - -

Ne volim ovako da pisem. Da izvodim apstraktne zakljucke koji bi u sebe ukljucili sto veci broj mogucih konkretnih primera, te time pretendovali da budu sigurni, cvrsti oslonci, ''istine'' koje ukoliko se slede garantovano obezbedjuju uspeh i sigurnost. Da pisem ''mi'' kada mislim ''ja'', ili da pisem ''mi'' kada mislim ''ti''. Takav stil mi uvek deluje zadojen kako moralizatorsko/religijskim, tako i depersonalizovano/sputavajucim duhom, sto ogranicava i definise, umesto da ukazuje na mogucnosti razvoja i promene. Takodje, takav ''mudri'' stil, kao da smanjuje odgovornost koju svako od nas treba da nosi u sebi, nudeci dobro sazvakane i proverene reci i pouke, namesto sopstvenog istrazivanja i autonomije. Ipak, pokusao sam na samom pocetku da uokvirim temu, (ili je bolje reci) osecanje, ''okvir dozivljavanja'', koji cesto susrecem, manje ili vise intenzivno.

Proveo sam dve nedelje na psihijatriji, kao stazer. Na psihijatriji se mogu sresti ekstremni slucajavi ljudi koji su usli u krizu i vise nikada nisu iz nje izasli. Sve greske koje su se naucile u komunikaciji sa ljudima, sve rane koje nisu zacelile, vec su stalno i iznova otvarane, postale su nacin zivota, tumacenja i dozivljavanja sebe i sopstvenog okruzenja. Samodestrukcija koja je postala poslednji cin opravdavanja sopstvenog postojanja, nesigurnost kao posledica celozivotnog gazenja od strane Drugih, bol koji ostaje zatocen i ne uspeva da pronadje svoj put rasterecenja, jer se uvek iznova, podjednako snazan, vraca. Puno teskih prica sakupljenih na jednom mestu, a sto je mozda i najtragicnije, puno teskih prica koje, iz razno-raznih razloga, nece imati ko da saslusa. Nekoliko puta sam tu naleteo na osecanje o kome sam iznad pisao. To je kao neki zid, ucaurenost, nesposobnost da se zivi i razvija, nesposobnost da se izadje iz situacija koje su se nekada desile, a danas se stalno prepoznaju svuda oko sebe. Sveprisutna tacka zastoja.

Na psihijatriji ovakva osecanja bila su intenzivna. Ne mogu reci da i u ''normalnom'' (sta god ovo ''normalno'' znacilo) zivotu nisam sretao slicne zidove. Ljudi koji bi se grcevito drzali ''predmeta'' sto su im nekada pricinjavali zadovoljstvo, bilo da su to omiljeni bendovi i sa njima povezani "lajfstajlovi", ili drugi dnevni rituali, a koji su danas tu vise kao senke, opsene kojih se drze sa pritajenim izrazima krivice i prkosa na licu. Ljubavi, mozda iz inata, a mozda iz preterane vulnerabilnosti, nikada prezeljane. Ili, gorcina, ne zbog ''subjektivnih'' muka, vec iz stvarne materijalne ugrozenosti i siromastva. Dzankiji, u sirokom spektru, od onih benignih kojima dani prolaze u ispijanu piva, do onih propalih, sto kradu da bi si nabavili novu dozu narkotika. Zidovi, sto zaprecuju poglede onih sto unutar njih zive, nisu retkost. I ja, koji ovo pisem, iz istog razloga ne vidim neke stvari najbolje.

Jin-jang je stari kineski znak koji simbolicki predstavlja jedinstvo u suprotnosti. U svojoj jednostavnosti, on kao da dobro hvata paradoksalnost ovog sveta. Takodje, na intuitivnom nivou, on mi deluje kao dobra metafora duha kreativnosti i razvijanja, suprotnog tackama zastoja. Voleo bih da imam bolje odgovore. Mogu da kazem da oni koji pocinju sve snaznije da osecaju kako stagniraju, trule, kako pocinju da gube bitke sa zivotom, ne treba da se predaju, vec da potraze pomoc kod svojih najblizih, da ne gube nadu, da udare po svom Gordijevom cvoru i urade ili nesto ludo, ili neocekivano, ali samo da se ne prepuste inerciji onoga cega se gade ii boje. Mogu to da kazem, svestan da neki/e nece imati uopste priliku da razmisle o tome sta ih je snaslo i da adekvatno odgovore. Nece imati prijatelje/ce, nece imati materijalne/drustvene preduslove, nece imati bilo kakvu pomoc. I izgubice.

Sa druge strane, svaka kriza, svaka tacka zastoja jeste sansa za njeno prevazilazenje, pokazatelj da nesto u zivotu ne valja i da je vreme za promene. Mac sa dve ostrice, ulog koji daruje ili osudjuje.

Kolumna - kutak za Mackov trenutak

2007-12-22T14:29:00.000-08:00

Polomicu case od kristala i druge crtice iz zivota

Ok, nastavljamo sa serijalom ‘sulude stvari koje sam uradio zbog zaljubljenosti u tu devojku’. Dakle, bilo je to sasvim obicno vece. Okupili smo se kod jedne drugarice, ona je razgledala neku garderobu svercovanu iz Turske, kada se na TVu pojavila reklama za nadolazeci koncert Miroslava Ilica u Areni. Ja sam prokomentarisao nesto u fazonu Miroslav u Areni, zakon, ipak jedna takva velicina to zasluzuje, garant ce to biti jako dobar koncert. I tada se desio taj trenutak. Pogledala me je tim njenim ocima, oh, dobro zna da me taj njen pogled obara, mogu se ja protiviti koliko god hoce, sta god da pozeli njeno je, i usledilo je predlog: Ajde da idemo. Ostale prisutne osobe su samo prokomentarisale: Ma daj, jeste normalni. Halo, govorimo o Miroslavu Ilicu. No, ona je cekala odgovor od mene. I sta sam ja mogao da uradim nego da kazem: pa naravno da cemo da idemo.

Vreme je prolazilo, ja sam pomislio da je ona zaboravila na sve to. I opet tako sedimo svi zajedno nekih desetak dana pred koncert, kada ona rece: i sta cemo sa koncertom Miroslava, jel idemo? U medjuvremenu je uspela da ubedi i te dve drugarice, kolegu i koleginicu sa posla. I sta sam mogao reci osim, pa naravno da idemo. Sve tri su me i dalje sumnjicavo gledale, nekako nisu mogle da zamisle da mene tako nesto interesuje.

Da se ne lazemo, nije da ja nesto slusam Miroslava Ilica, ali sam uvek gajio neki pritajeni rispekt prema tom coveku. I onda sam sebi rekao kada vec nisi otisao na Sinana Sakica, onda ces na Miroslava ici, ali da ona nije zelela da ide, verovatno nikada ne bih ni otisao, sve bi to ostalo samo kao neka zajebancija. Doduse, Miroslav i ja smo i kolege, i on je studirao elektrotehniku, ali je brzo shvatio da kes lezi u estradi te batalio studije jos na prvoj godini, a ja uradio suprotno, raspustio tadasnji svoj bend, koji je taman poceo da ubira plodove slave, i posvetio se nauci. Eh, naivni mali.

I eto nas u mom metalik zelenom autu, svom mirisljavom i sa upravo sredjenim sistemom za grejanje, (odmah krenulo svlacenje) gde jurimo ka Beogradu. Meni je ovo bio prvi dolazak u Arenu, dopala mi se fora za parking sa barkodom karte. Odmah smo naleteli na grupicu koja se opijala i pevala, naravno prvo sto sam pomislio jeste, dobro, ovo je isto kao na svim onim pank koncertima na kojima si bio. Na ulazu sam naravno pistao na onom detektoru na metal, i napravio sam manji zastoj dok nisam utvrdio da je to kopca kaisa. Prostrani WC, ne ceka se red na pisanje, sve je cisto i mirisljavo. Nadjosmo svoja mesta, na svakom sedistu je bio i po program veceri. Lepo, nema sta. Arena se brzo napunila, inace je bila rasprodata, i negde oko 20:10 (pocetak je bio najavljen za 20:00, da li se treba pominjati kolika su kasnjenja na pank koncertima) izlazi On. Arenom se prolamaju ovacije, a on odmah krece sa Polomicu case od kristala. U publici, naravno odmah haos, svi ustaju, pevaju, mrdaju guzama. Bend, koji se sastojao od tridesetak muzicara, svira kao sat, zvuk ubija koliko je dobar, a Miroslav sigurnog glasa. Redja se hit za hitom, a onda prvi gost, tacnije gosca Snezana Djurisic, izlazi peva jednu pesmu zajedno sa Miroslavom, a onda dve svoje. Onda sledeci gost, fudbaler Hristo Stojickov koji u publiku sutira 35 lopti. Inace ovaj koncert je bio proslava 35ogodisnjeg estradnog Miroslavljevog rada. I onda krece set pesama koji me udaraju pravo u glavu: Bili smo drugovi, Vino tocim, a vino ne pijem, Nije zivot jedna zena, Lazu da vreme leci sve, Rastanka se naseg secam, Bozanstvena zeno, Tako mi nedostajes, Tebi. Srce mi se steze, ni sam ne znam kako, ali odjedanput hvatam sebe kako znam gotovo sve stihove, pevam, emocije me preplavljuju. Onda opet gosca, Goca Trzan, pa se iznenada pojavljuje i Djordje Balasevic, sto je bilo iznenadjenje i za samog Miroslava. Ludilo se nastavlja, sada su svi u totalnoj ekstazi, pici se i kolo, snimio sam i manju tucu. Zadnje dve pesme bejahu mali patriotski set, shodno trenutnom raspolozenju u narodu, Srbija je nase blago i Tamo daleko, za vreme trajanja ove poslednje je iz VIP loze izasao i zapevao i predsednik nam drzave zajedno sa ministrom odbrane (doduse ovaj je tu morao biti i po porodicnoj duznosti, jer je isti Miroslaljev zet). Iskreno, mislim da mu to bas i nije trebalo, taj detalj mi je nekako bio jeftin i licno meni je bacio mrlju na celokupan ugodjaj. I tu bese kraj, nekih dva i po sata prodjose jako brzo. Sta mogu reci posle svega, sigurno posle ovoga necu pustati kod kuce Miroslava Ilica, ali su pozitivna energija i emocije koje su kruzile bile dovoljne da se osecam lepo. Mogu samo reci Miroslave svaka ti cast.

Prosle nedelje sam posle vise od godinu dana cekanja najzad dobio svoj ADSL prikljucak, tako da sada uzivam u blagodetima vjecnog interneta – najzad su mi na raspolaganju svi oni pornografski sadrzaji i mogu spletkariti po forumima. Prvih par dana se naravno nisam skidao sa neta, k’o dete sa male kapije, sada sam se vec malo i iskulirao, ali se svaki dan stavi nesto da se skida, tako da sada sve to vise nema nikakvog smisla, gotovo sve je nabavljivo sa par kliktaja misa, stvari se gomilaju, nema vise onog uzbudjenja ko kada sam bio klinac, kada bi se par novih albuma koje sam nabavio vrtelo jako dugo, i kada bi se iscekivalo nesto novo i kada sam se jednostavno bedacio sto jako dugo nisam nabavio neko izdanje.

Nekoliko meni jako bliskih i dragih parova ocekuju dete i mnogo mi je drago zbog toga. Eto, pre neki dan sam vozio Cacu na ultrazvuk i bas sam se nekako lepo osecao.

I na kraju, iskoristicu priliku da vam svima pozelim puno srece i ljubavi u narednoj godini.

Macak

Pobunjeni seljaci

2007-12-16T03:48:00.000-08:00

(Preuzeto iz Infoshop biblioteke: Pobunjeni seljaci – iz filma ‘Monti Pajton i potraga za Svetim Gralom)

Artur i Patsi jasu. Staju i gledaju. Iza se vidi zamak, a pre njega je seljak koji radi klececi na kolenima, pokusavajuci da iskopa zemlju rukama i granom. Artur i Patsi jasu i staju iza seljaka.

ARTUR: Starice!

DENIS: Ja sam musko!

ARTUR: Musko. Izvini. Starce, koji vitez zivi u onom zamku?

DENIS: Imam trideset i sedam godina.

ARTUR: Molim?

DENIS: Imam trideset i sedam godina… Nisam star.

ARTUR: Pa sad - Ne mogu samo da kazem: ”Hej, muskarce!”

DENIS: Mogao si da kazes: ”Denis”.

ARTUR: Nisam znao da te zovu Denis.

DENIS: I nije da si se potrudio da saznas, je li?

ARTUR: Rekao sam da mi je zao za ’starice’, ali sa ledja si izgledao…

DENIS: Ono na sta ciljam jeste da si me automatski tretirao kao inferiornog…

ARTUR: Pa… JA JESAM kralj.

DENIS: Oh, bas lepo. Kralj, a! Pretpostavljam da imas palatu i finu odecu i sudstvo i gomilu hrane. A kako si to dobio? Eksploatacijom radnika! Drzeci se nevalidne imperijalisticke dogme koja odrzava drustvene i ekonomske razlike u nasem drustvu! Ukoliko IKADA bude progresa…

Pojavljuje se starica.

STARICA: Denis! Dole ima privlacnih otpadaka… Oh! Kako ste?

ARTUR: Kako ste Vi, dobra damo… Ja sam Artur, Kralj Britanaca… Mozete li mi reci ko zivi u onom zamku?

STARICA: Kralj CEGA?

ARTUR: Britanaca.

STARICA: Ko su Britanci?

ARTUR: Svi mi… Svi smo Britanci.

Denis namiguje starici.

ARTUR: … I ja sam vas kralj…

STARICA: Ooooh! Nisam znala da imamo kralja. Mislila sam da smo autonomna kolektiva…

DENIS: Zavaravala si se. Mi zivimo pod diktaturom, samo-odrzavajuce autokratije u kojoj radnicka klasa…

STARICA: Evo ga ponovo, pocinje sa klasama…

DENIS: Zato sto je to sustina… Kada bi samo -

ARTUR: Molim vas, molim, dobri ljudi. U zurbi sam. Koji vitez zivi u tom zamku?

STARICA: Niko ne zivi tamo.

ARTUR: Pa, ko je vas gospodar?

STARICA: Mi nemamo gospodara.

ARTUR: Sta?

DENIS: Rekao sam ti, mi smo anarho-sindikalisticka komuna, imamo neku vrstu izvrsnog upravljaca tokom nedelje.

ARTUR: Da.

DENIS: … Ali sve odluke koje donosi upravljac …

ARTUR: Da, jasno mi je…

DENIS: … moraju biti odobrene na dvonedeljnim sastancima i to jednostavnom vecinom u slucaju uobicajenih unutrasnjih stvari.

ARTUR: Tisina!

DENIS: … Ali dvotrecinska vecina…

ARTUR: Tisina! Naredjujem ti da cutis.

STARICA: Naredjuje, eh - sta li on misli ko je?

ARTUR: Ja sam vas kralj!

STARICA: E pa, nisam glasala za tebe.

ARTUR: Za kraljeve se ne glasa.

STARICA: Pa kako si onda uopste postao kralj?

ARTUR: Gospa od Jezera, sa rukom odevenom u najcistiji svetlucavi samit, drzala je Ekskalibur u vazduhu iznad vode, svedoceci Bozanskim Providjenjem… da ja, Artur, jesam nosilac Ekskalibura… Zato sam vas kralj!

DENIS: Vidi, nastrane zene sto leze na ledjima u barama, drzeci maceve… To nije baza za sistem upravljanja. Vrhovne izvrsne snage se dobijaju mandatom od masa, a ne iz nekakve apsurdne vodene ceremonije .

ARTUR: Tisina!

DENIS: Ne mozes ocekivati da zadobijes vrhovnu izvrsnu moc, samo zato sto je neka vodena kurva bacila svoj mac na tebe!

ARTUR: Tisina!

DENIS: Mislim, kada bih ja isao naokolo i govorio da sam imperator samo zato sto je neka vlazna devojcura bacila sablju na mene, ljudi bi me zatvorili!

ARTUR: (Hvata ga za kragnu) Ucuti vise! Tisina!

DENIS: Ah! ETO… vidimo da je nasilje inherentno sistemu.

ARTUR: Tisina!

Ljudi (tj. drugi seljaci) se pojavljuju i gledaju.

DENIS: (zove ih) Do|ite da vidite nasilje inherentno sistemu. Upomoc, upomoc, na meni se izivljavaju!

ARTUR: (svestan da ljudi dolaze i gledaju) Prokleta seljacina! (gura Denisa u blato i sprema se da odjase)

DENIS: Oh, jeste li culi! Kako ocigledno!

ARTUR: Idemo, Patsi.

Oni odlaze.

DENIS: (u pozadini, dok se scena menja) Jeste li videli kako se izivljavao na meni? O tome vam ja pricam!

- - - - -

(Lepota dobre sale jeste u tome sto ona u konkretnom primeru uspeva da obuhvati apstraktan princip, te da prikaze njegovu paradoksalnost, nepotpunost, i u krajnjem slucaju njegovu ljudskost. Pajtonovci su uspeli da u ovom skecu ismeju ideju ‘kralja’, ‘gospodara’, prikazujuci je onakvom kakva zaista jeste - iracionalna i ukorenjena u imaginarnoj tradiciji i odredjenim odnosima moci u drustvu. Na drugoj strani su uspeli da usputno potkace i ideju ‘revolucionara’ koji nije tu da bi stvarao alternativu, vec da bi se ili inatio autoritetima, zapomazuci kako su oni nepravicni, ili da bi teoretisao sa glavom u svetu ideala, nespreman da zivi u konkretnom, realnom okruzenju.

Ovih dana sam pratio jedan forum, koji ima pretenziju da se zove revolucionarno levicarskim. Nisam to radio zato sto sam bio inspirisan idejama koje su se tamo javljale, ili opisima konkretnih akcija koje su se desavale, vec da bih zadovoljio sopstvene “mracne” voajerske instinkte, posmatranjem tudjeg posrnuca. Tamo sam saznao koje su lokalne aktivisticke grupe liberalne, koje reakcionarne, nacionalisticke, postmodernisticke, koje nisu uopste revolucionarne, koje nisu anarhisticke, i tako dalje… Etikete su letele na sve strane, a kako to obicno ide, potom je krenulo napusavanje i banovanje. Na jednoj strani sacica momaka, na drugoj malo manja sacica, i onda ide merkanje ko ima veci penis, i ko pripada vecoj i ozbiljnijoj revolucionarnoj organizaciji na ovim prostorima. Savrsena tema za Pajtonovce.)

Kolumna - kutak za Mackov trenutak

2007-11-18T03:26:00.000-08:00

Too old to rock n roll, too young to die

OK, nedavno sam napunio 31 godinu svog zivota. Ustao sam tog jutra, ne bas nesto preterano uzbudjen zbog samog tog dana, na telefonu je vec bila poruka drage osobe, brza provera stanja akcija na berzi, sisao do svojih, cale mi je cak izvukao i usi i kupio mi cokoladu, keva takodje izljubila, pripremila klopu, prokomentarisala jos jednom kako bi ja u tim godinama trebao da slavim rodjendan svog deteta, a ne da se glupiram organizujuci nekakvu zurku za svoj. Zurka je bas bila fina i opustena, glupirali smo se uz hitove 80ih, i u sustini svi smo se ponasali kao da imamo duplo manje godina od onih koje stvarno imamo – dvoje su se cak i smuvali.

Prva namera mi je bila da danas pisem o tome kako izgleda biti panker u tim godinama, a onda sam se jednostavno zapitao koliko je jos tog panka ostalo u mom zivotu - ipak se ovaj blog zove pank je mrtav…, tako da molim lepo, ne moze ovde sada neko da pise o panku.

Sticajem okolnosti, skorije sam se nekoliko puta nasao u drustvu ljudi sa scene, a boga mi, i sa nekima koji bi ispred svog imena rado stavili i ono anarho. I sta sam zakljucio - joj sto su dosadni, pa ovo o cemu oni pricaju nema blage veze sa realnim zivotom. Naravno, pitao sam i samoga sebe, da li si i ti bio tako dosadan kada si bio njihovih godina? Odgovor bi bio: da, verovatno jesi. To je valjda ono kroz sta vecina nas prodje. Zajebano ce biti, ako kod nekih od nas ta faza zivota nikada ne prodje.

A kakva je situacija u mom zivotu? Pa, tu sam na korak da postanem onaj najgori pripadnik srednje klase (ako tako nesto jos uvek postoji u Srbiji), onaj koji govori: “Ma daj pusti me, vidis da me je taman malo krenulo u zivotu, imam preca posla, nego da razmisljam o tome kako je u drustvu ili o nekim vecim promenama”. Imam posao za koji sam ok placen (para naravno nikada dosta, odnosno sto ih vise imas, vise ti treba), mozda je i ono pankersko u meni upravo izabralo taj posao, ne mogu sada tu graditi neku karijeru, ali zato i nemam nekog gazdu koji mi stalno sedi na grbaci, i imam poprilicno fleksibilno radno vreme, tako da mi opet ostaje dosta vremena da se posvetim sebi i ljudima koje volim.

Svakog dana se susrecem sa dilemom, mozda bi mogao to svoje slobodno vreme kojeg ocigledno imam, da iskoristim za jos neki honorarni poslic. No, onda bi mi zivot postao upravo samo to - rad po celi dan, postajes deo masinerije. Da se ne lazemo, ja nisam nikakav radoholik,ali lepo bi bilo kada bih mogao da ustedim neku vecu kolicinu novca, koja bi mi kasniji zivot u ovom sistemu ucinila lagodnijim. I onda se naravno upitas, a sta bi mogao da bude taj neki dodatni posao? To bi trebalo da bude nesto sto znas dovoljno dobro da radis, da bi tu uslugu mogao da naplatis – ali odgovor je ponizavajuci, ne znas prakticno nista (sem ako se pravljenje fanzina ne ubraju u tu kategoriju). Ako ne znas nista onda bi valjalo da naucis nesto. I tu sada lezi taj ogromni problem, sto ja nemam apsolutno nikakvo interesovanje da sada ucim nesto. Lepse mi je da to vreme provodim citajuci neku knjigu, slusajuci muziku, na planini ili jednostavno blejeci sa dragim ljudima, nego da pokusavam sebe napraviti vrednijim na tamo nekom trzistu rada. Da li je to moje misljenje naivno, i da li ce mi se taj moj stav olupati jednog dana o glavu – nemam pojma. Jednostavno necu da sada mislim o tome.

Kolumna - Samoanka ima nesto da kaze...

2007-10-29T08:19:00.000-07:00

Rezime “uspesne prodaje”

U rukama drzim “uputstvo za ponasanje” prodavaca eminentne knjizare “Plato” u kojoj smo iz potrebe za (ahh) novcem proveli neko vreme na razgovoru za posao.

Iako je pocetak pustolovina po beskrajnim carima kapitalistickih odnosa bio obecavajuc (sef smene nam je saopstio da ce gazda licno doci za 15ak min da razgovara sa nama), misteriozni gospodin se nije pojavio ni narednih sat ipo, tako da je razgovor ipak obavljen u jednom coskicu sa sefom smene uz izvinjenja u ime “naseg” gazde.. Naravno da su izvinjenja prihvacena.. Bio je lep i suncan dan, jedan od onih u kojima nista lepse od ispijanja pive u hladu nema.. Ja sam oduvek govorila da i gazda ima dusu, ne?

Dakle, dobijamo pravilnik koji cemo detaljno prouciti jer cemo na sledecem susretu sa nasim potencijalnim poslodavcima, biti ispitivani, ne bi li se utvrdilo koliko smo ozbiljno i doslovno shvatili nase buduce uloge.. Ohh, kad bi samo znali koliko smo ih ozbiljno shvatili..

Pa da pocnemo..

Ne mozete, a da se ne otrgnete utisku da su se nasi prijatelji prilicno potrudili.. Sve je lepo objasnjeno, rasporedjeno, uklopljeno.. Tu su tezice, brojevi, podele, podebljane najbitnije stavke.. Kazu: “ Koliko je sredjeno na papiru, toliko ce biti i u glavi!”. Slazem se.. Sve se sjajno uklopilo. Nakon procitanog kapitalistickog katehizisa mozete samo da klimnete glavom i potpisete sve gore navedeno, krvlju ako treba. Zapravo, krvlju mozete da potpisete i bez citanja svega sto je u njemu tako jasno objasnjeno jer prva stvar koju cete u ovom pravilniku naci jeste da sve sto cete procitati “nije stvar debate, vec treba primeniti i usvojiti”. Uhh.. Sad mi je lakse. Uputstvo je pozamasnog obima, stvarno mi nije do citanja nekakvih teoretisalija, tu sam samo da cutim, radim svoj posao i primam platu, ne? Ako mi vec saopstavaju da nema debate oko onoga sto cu procitati, mogu bezbrizno da odahnem, odlozim stivo i cekam da me pozovu.. Ali... Hajde ipak da se upoznam sa gradivom koje treba nauciti.. Gazda voli obrazovanu omladinu.

Stoji negde da konformiranje predstavlja prihvatanje odredjenih vrednosti i normi bez racionalnih argumenata za tako nesto. Molim vas! Prihvatanje kapitalistickog katehizisa prema ovoj definiciji jeste sve, samo ne konformiranje! Gde cete racionalniji argument za prihvatanje svega navedenog, od onog da su toliko svog vremena i paznje posvetili MENI, svojoj buducoj radnici. Toliko se potrudili da mi sve potanko objasne i oslikaju, da ce me svako ponasanje u skladu sa tim ciniti toliko srecnom i zadovoljnom sto cu im se na taj nacin oduziti. Oh, kakav bi se tek osecaj krivice u meni stvorio da ne pratim njihova uputstva i savete, kad su me tako laskavo postavili na pijadestal sa koga se moze pronici u sve tajne. Na kome se osecam tako mocno i vazno jer sam prozrela zakone pravilnog pristupa kupcu, samim tim - u zakone prodaje.. Najjaca sam!

“Od pravilnog pristupa kupcu zavisi znatan procenat naseg prometa. To je cilj zajednickog uspeha”. Citam ovu recenicu i Oh! Osecam motiv za postignucem kako mi podilazi duz celog tela.. Kako mi pulsira u zilama, nagriza mi meso, obuzima mi um.. Gledam u svoje ruke, ah, zasto su tako besposlene?!! Zelim da radim!! Zelim da radim na zajednickom uspehu!! Moji poslodavci i ja - zajedno u pobedu!

Motiv za postignucem je stecen motiv. Vezuje se za ekonomski razvitak. Podrazumeva ulaganje napora da se postigne i ostvari nesto sto se smatra vrednim (sta je vrednije od naseg zajednickog cilja?), da se ovlada i manipulise stvarima, ljudima i idejama (jooj, kada naucim kako postupati sa kupcima kako bi se oni opredelili za kupovinu naseg proizvoda, zavladacu svetom!), dostici nesto sto se ceni ( gazda ceni kada njegovi radnici ovladaju tehnikama manipulacije, moram brzo da ucim!), da se takmici sa drugima ( sve cu nauciti do tancina! Nece mi biti ravnih!) i dominacijom.

Motiv je tu, brzo da vidim kako ce izgledati moja uloga..

Njihov humani pristup mojoj buducoj funkciji me potpuno razoruzava.. Kazu- “Vi NISTE prodavac.. Vi JESTE Osoba za prodaju”. Ja sam osoba sa velikim O! Ja imam svoje osobine. Ja imam svoje norme. Ja imam svoje ciljeve. Ja sam Osoba!

Nema tu mnogo mozganja.. Lepo pise: Osobine Osobe za prodaju:

Radoznao. Hm, mislila sam da radoznalost podrazumeva potragu za odgovorima na razna pitanja.. Iskonsku Zelju za objasnjenjem –zasto- je nesto tako kako jeste.. –kako- je do necega doslo.. –zbog cega- sve.. Iskrenu potrebu detinjih ociju neogranicenih stegama dogmi u koje se ne sme dirati.. Ali ne! Greska! Moji prijatelji su tako zlatni, da su mi razjasnili pravo znacenje moje buduce osobine.. “Ne cekati da nam se sve kaze”. Usvojila. Dalje?

Informisan. A daaaaa, to znam!! Jupiii, to mi je poznato!! Cula sam da informisanost sprecava razne vrste manipulacija.. Da sto vise znanja imam iz razlicitih oblasti, manja je verovatnica da me lazu.. Ali.. Ne.. Ovaj.. Opet sam pogresila.. Biti informisan ipak znaci “imati informacije o proizvodu koji se prodaje”.. Aha.. Pa dobro.. To je bar lako..

Komunikativan. Da! Haha! Kakva sreca!! Pa meni su oduvek govorili da sam komunikativna, da volim razgovarati sa ljudima.. Da sam otvorena prema svima.. Ah, kakva radost sto sam upravo takva.. Ali ne.. Ipak sam se prevarila.. “Znati slusati, a ne samo pricati”.. Da.. Pa.. Slusacu..

Organizovan. Ne usudjujem se da pomislim da je to ona vrsta organizacije koju ja imam u svom sistemu vrednosti. “Isplaniran”. Usvajam.

Jedna od osnova na kojima se konformizam kao tendencija kod ljudi bazira, jeste osecaj (laznog) samopouzdanja koje se stice u zadatim okvirima.

Nametanje odredjenih vrednosti, normi i ciljeva, te osecaj samoaktuelizacije ukoliko se iste postuju i usvajaju.

Moji prijatelji zele da se ja osecam dobro. Da budem zadovoljna sobom i svojim postignucem. Da budem samouverena i prodorna. Kazu: “Da bi prodaja bila uspesna, Osoba mora posedovati samopouzdanje”. Ali kako, kako?? Kako se do samopuzdanja dolazi, nestrpljivo pitam ja..

Lako. Otkrivaju moji prijatelji..

Postoje tri laka koraka do sticanja samopouzdanja.. Ahh.. kakvo olaksanje.. samo tri koraka..

1) Korak prvi: Osoba za prodaju mora usvojiti zakon “CAROBNOG PARADOKSA”.
Ohh.. Od samog pomena carolije mi srce u grudima brze kuca.. Moji prijatelji me savetuju da na glas ponavljam reci: “Bolje cu se osecati i imati vise uspeha ako prestanem da se trudim da dobijem ono sto JA zelim i pocnem da pomazem drugim ljudima da dobiju ono sto ONI zele”. Izgovaram svaku rec ove carobne recenice jasno i znacajno i.. Radi! Radi! Carolija je uspela!! Ja zelim da kupci budu srecni! Kupci su srecni jedino kada kupuju! Ja usrecujem druge ne obaziruci se na svoje egoisticne prohteve! Ja sam Humana Osoba! Tako sam sigurna i ponosna na sebe!!

2) Drugi korak za postizanje samopouzdanja jeste “NAMERA U PRODAJI”. Obrazlazu mi prijatelji da je namera potrebna ne bi li se “pomoglo kupcima da se dobro osecaju u vezi sa onim sto zele, u vezi sa onim sto su kupili i sa sobom samima”. Oh!! Da li je to moguce! Sem sto usrecujem svoje kupce, ja ispunjavam njihove zelje! A oni zele da se osecaju dobro! DA, dobro sam shvatila! Lepo pise “cilj prodaje nije prodati, vec ispuniti zelju kupca”. Ali.. Ako je cilj zadovoljstvo i sreca kupca sama po sebi, cemu onda prodaja?? Nisam dugo bila u nedoumici.. Moji prijatelji mi vec u sledecoj recenici sve objasnjavaju.. “Cin prodaje je samo posledica ovakvog pristupa”.

3) I treci korak u postizanju kompletne slike o mom humanizmu, i u skladu sa njim- mog nepokolebljivog samopouzdanja je : POZNAVANJE
PROIZVODA. Ah, kako su samo uvidjajni moji prijatelji.. Ponovili su nesto sto sam vec naucila.. Ponovili su mi da moram biti informisana o proizvodu koji prodajem.. Ne.. Zaista nista ne moze da im promakne..

Ja sam Osoba za prodaju! Prodajem da bih usrecila ljude! Ja stvaram bolji svet! Prodacu vise nego iko! Najjaca sam!

Ali.. Zelim da znam vise o mojim kupcima.. O mom kupcu kao entitetu.. Kupcu kao karakternoj osobini imanentnoj svakom coveku.. O bozanstvu uz pomoc kojeg dostizem svoj mir.. Uz pomoc koga se neprekidno penjem uz lestvicu svoje licne promocije u ocima mojih poslodavaca..

Da.. tu je..

Kao sto sam i pretpostavila.. Bice lako jurisati ka suncu sa svojim nadredjenima pod ruku, jer kupac je jedna nestabila i maloumna kreatura koja prosto trazi da bude zavedena i izmanipulisana..

Kupac: 1) “retko kupuje logicno, zato se kod njega moraju pokrenuti emocije koje pokrecu vrednosti”.

Kao olicenje humanosti i altruizma, Ja, Osoba za prodaju, imam neizreciv dar za pokretanje emocija kod malodusnih i ne-emotivnih ljudi.. Samo od emocija sam i sazdana.. Samo, koje su to pozitivne emocije koje podsticu prodaju, o svevideci prijatelji, otkrijte mi..? ”Boja, model, ponos vlasnistva, zdravlje, porodicna ljubav, prestiz, ambicija..”. Bice lako..

2) “Ne kupuju sami, vec sa sobom vode tzv. Uticajne Osobe”. Ahh.. Znala sam da su oni jedna nesigurna vrsta koja ne poznaje individualnost i donosenje sopstvenih odluka kao takve.. Znala sam da sami ne znaju sta hoce i da ih zato uvek JA usmeravam na pravi put..

3) “Nemaju tehnicko znanje o proizvodu koji kupuju i ne znaju koje su njihove potrebe”. Da.. I to sam pretpostavljala.. Da su neinformisani i neizgradjeni kao svesne osobe koje znaju sta zele.. Ali zato sam Ja tu..

Ali.. Kako pridobiti te labilne kupce.. ? Kako ih privoleti i osigurati nas uspeh??

Aaa.. Da.. Evo detaljno objasnjenog odnosa koji treba da imam prema svojim predmetima srece..

Dakle, najpre moram obratiti paznju na:

-Izgled. Moram biti uredna ne bih li kod mojih kupaca probudila osecaj poverenja. Jer samo uredna osoba je osoba kojoj se moze verovati. U potpunosti se slazem.

-Drzanje tela. Moram stajati “uspravno, sa opustenim rukama pored tela, u otvorenom stavu”. Tako odajem utisak zadovoljne i opustene osobe. Naravno da sam zadovoljna! A vezbacu ispred ogledala ovaj stav, ne bi li i moji kupci to osetili i prepustili mi se!

-Osmeh. Kazu “ ko ne ume da se smeje, neka se ne igra prodaje”. Ahh, osecam se kao dete koje se bezbrizno igra sa svojim igrackicama.. Sve je ovo samo igra, svojstvena i prirodna covekova potreba.. Zato, samo smesak na lice i idemoo..

-Ton. Glas mora biti “ljubazan i ugodan”.. pa naravno! Zahvaljujuci mom prijateljskom i milom glasu, probudice se kod mojih kupaca najdivnije, davno zaboravljene emocije..

Potom moram obratiti paznju na nacin na koji se svojim ugodnim i ljupkim tonovima obracam svojim kupcima..

Postoje fraze kojima im se dodvoravam i opustam njihove novcanike.. kao npr. “Zar ne? Zar ne mislite tako? Zar ne bi bilo bolje?..” to su ubedjivacka pitanja koja uslovljavaju pozitivne odgovore, otkrivaju mi moji prijatelji..

A postoje i fraze koje NIKAKO ne smem upotrebljavati, jer mogu dovesti do “osvete kupca” (kada kupac ne zeli vise ili uopste da kupuje kod nas). Ah! Ne zelim da nam se kupac sveti! Pa on je nas prijatelj! Jedni bez drugih ne mozemo postojati! Zato brze-bolje citam te zlokobne fraze i istog trena ih brisem iz svog recnika.. “ To je skupo; Vi morate; Vidim da vam nije poznato; nemate srece; Ne radim u ovom sektoru; Pogresno ste me razumeli; Varate se; Niste u pravu; Vas problem; Da vam objasnim..”.

Sad kada sam usvojila recnik kojim cu se sluziti u svom odnosu prema kupcima, preostaje mi samo jos da naucim kako se vodi komunikacija sa njima..

Sasvim jednostavno..

Razgovor zapocinjem OTVORENIM PITANJEM, zatim slede ZATVORENA PITANJA, potom VODJENA PITANJA, za njima ALTERNATIVNA PITANJA i na kraju MEKE KOMANDE.

Nema puno teoretisanja niti razmisljanja oko toga, vodjenje razgovora koje prilici mojoj Osobenosti je cisto tehnicka stvar koja se uci i usvaja kao takva.. Samo da zapamtim redosled pitanja..Uhh.. Ponavljam u sebi..

Krunisanje mog dobrog vladanja i odnosa prema kupcu, oliceno je u ZATVARANJU PRODAJE. To je taj momenat kada se osetis istinski ostvarenim i zadovoljnim u potpunosti.. To su trenutci kada blazenstvo obuzme citavo telo i kada se moj nauceni osmeh razvlaci u bezbrizno zadovljni grc na licu.. To su trenuci za koje se zivi.. Za koje se umire.. Za koje se odrice svega.. I dobija sve..

Zatvaranje prodaje se vrsi na dva moguca nacina..

1)FIZICKIM MANEVRIMA, kada kupcu pomazem da bude srecan sa sobom i proizvodom koji je pazario.. Kada moje dobrocinstvo iz ideje i namere se i supstancijalizuje.. Tada sklanjam proizvode koji se nalaze u njegovim neodlucnim rukama, i u njima ostavljam samo jedan.. Pravi.. Tada on prvi put pokazuje svoju odlucnost koja ispred mene stvara jedan zamisljeni zlatni stepenik na koji se ponosno penjem..

2)VERBALNI POZIVI koji najcesce se postavljaju u formi “ Vi ispisite cek, ja cu zavrsiti ostalo..”. Stepenik se stvara predamnom i gledajuci u daljinu, jasnije vidim i spoznajem svetlost svoje buducnosti..

Ahh.. Vreme je za odlazak svom domu.. Radno je vreme zavrseno i maska gubi svoju formu .. Spada sa mog lica uz snazan drhtaj koji prati oslobadjanje mog tela od opustenog i lezernog stava.. Nestaju kupci.. Samim tim .. Nestajem i ja..Osoba za prodaju se gubi.. Nema je.. I ko sam onda Ja? Sta postajem? Pomozite mi prijatelji moji.. Malo sam zbunjena i dezorijentisana.. Nestabilna na svojim nogama.. Pascu..

Ali oni me hvataju.. Pridrzavaju me.. Njihov zagrljaj kao pregrst najmeksih vazdusastih jastuka..

Objasnjavaju mi da nikako ne smem mesati radno mesto i svoj dom.. Ali NIKAKO.. Da moram stalno imati u vidu da su to dva nepomirljiva segmenta jednog zivota.. Zapravo, da su to dva zivota jednog coveka.. Ali kako..? pitam ja..

Opet su tu da mi pomognu.. Uvek su tu..

Otkrivaju mi tajnu “SIMBOLICKOG PREDMETA”.. To je odredjeni komad nakita ili odece koji cu stavljati na sebe kada na svoje radno mesto odlazim, a skidati kada se sa njega vratim svome domu.. Na taj nacin dobicu i jedan opipljiv simbolicki podsetnik da se svih svojih briga koje me opsedaju u mom domu, jednostavno otarasim polazeci na svoje radno mesto i obrnuto..

Ah.. da .. To je magijski cin simbolickog predmeta.. To je magija koja ce mi pomoci da budem Najbolja! Da budem “pofesionalac na poslu” i “omiljena osoba u porodici” jer ih necu opterecivati svojim poslovnim dogadjajima..

Ja sam Osoba za prodaju! Ja sam profesionalac! Ja sam Dobrocinitelj! Moje drugo ime je Uspeh! Ostvarenje zajednickog cilja! Bicu najbolja!

Ruke mi se opustaju pored tela, lice mi se izoblicava u prijatan osmeh, glas mi postaje muzika..

Dobar dan, izvolite!?

SamoAnka

2007

Praksa i druge kucine

2007-10-16T01:58:00.000-07:00

Zavrsio sam sa dvonedeljnom praksom u osnovoj skoli. Utisaka ima mnogo, ali jedan od najjacih desio se vec prvi dan. Problematicni decak, sa problematicnom porodicnom pricom i problematicnim skolskim ponasanjem, doveden je u pedagosko-psiholosku sluzbu, nakon sto je gurnuo i porusio jednu devojcicu. Njegova nastavnica je takodje uletela u PP sluzbu, i masuci mu sakom ispred lica, derala se iz sveg glasa da ce ga razbiti. On je izgledao kao neko ko je uhvacen u krivici i navikao na to, skamenjenog lica i tupog pogleda. Kao neko ko je navikao da trpi pretnje i maltretiranja, kao neko ko i ne zna za nesto drugacije. Tu je bio i strah, utisnut u celo lice.

On je, zbog haosa u svom okruzenju, usvojio obrasce ponasanja koji ne podrazumevaju empatiju i otvorenost, vec ogranicnost i strah – tim svojim ponasanjima nastavice kod drugih da provocira negativna osecanja koja vec ima u sebi, i tako ukrug. Dovoljno je videti samo kako se prema njemu ponasala njegova nastavnica, osoba koja bi na osnovu svog staza trebala imati bogato pedagosko iskustvo i razumevanje. Ta zena je histerisala i glumila lokalnog siledziju. Drugi nece ostati samo na tome. Oni ce ga mlatiti (kao sto ga i jesu mlatili), a onda ce on mlatiti druge. Nakon moralisanja i vristanja te histericne zene, te pokusaja rada psiholoskinje na njegovim osecanjima, maska tuge i ozbiljnosti iza koje se skrivao, u sekundi se ozarila u prikriveni osmeh, nakon sto mu je receno da moze da se vrati u razred. Nista on nije cuo od odraslih..

Nastavnici uopste, u toj skoli, su bili najgori deo svakodnevice. Nenasilna komunikacija za njih je misteriozan i, u krajnjem slucaju, nepotreban pojam, posto svoj odnos prema deci zasnivaju na principu sile i autoriteta(bar vecina onih koje sam ja sreo). Roditelji, takodje, optereceni svakodnevnim prezivljavanjem, cesto slabi sa zivcima, u skoli vide mesto u kome ce im deca provoditi vreme posto oni sami vremena za decu nemaju. Tako se ove godine povecavao broj razreda sa decom koja prate celodnevnu nastavu. A roditelji, iako tome nisam prisustvovao, znali su da skolu pretvore u bojno polje i da se medjusobnu potuku. Zdrava i stimulativna skolska atmosfera? Da, da...

Kakogod, te dve nedelje su prosle brzo. Uglavnom sam imao osecaj da se nalazim na brodu koji tone, a na kome psiholog/skinja ima ulogu nekoga/e ko/ja krpi rupe, iako svestan/na da su vec svi do grla u vodi.

Od 5.-7. oktobra u Beogradu je odrzan Queer fest, u okviru koga sam otisao na jedan koncert. To vece smo oko 9h navece sedeli u Parkicu Narkicu, kod Platoa i tamo posmatrali gomilu pijanih srednjoskolaca kako se mrtvi pijani, teturaju, padaju, grle, ljube, bacaju, ruse, padaju, i opet padaju, deru iz sveg glasa... Cudna atmosfera. Nije da je u pitanju bila samo jedna ekipa - na sve strane su bili skrseni klinci koji su bauljali i urlikali. A malo pre toga nam se nakacio matorac, isto mrtav pijan, sto rece da mu je Bora Corba ortak. Nije da nisu licili.

Koncert je zapoceo “umetnik” sa krestom, obucen u kratke gacice i lance, tj. skoro go. Pevao je na plejbek preko disko/elektro muzike, glas mu je falsirao, a tekstovi su bili vrlo glupi. (nesto kao, love is sex, sex is money, money is power, pover is sex, itd...). Okej, samo zbog toga sto zivimo u drustvu koje je uzasno homofobicno, ovaj nastup moze da izazove dobronamernu ravnodusnost, inace, po svakom drugom kriterijumu bio je trash (smece). Kao da se citav zasnovao na provokaciji i neuobicajenosti, no jos od dade to jednostavno samo po sebi ne pali. Posle ovog deckica, nastupila je devojka iz zaboravio-sam-koje-zemlje i imala je interesantnu prezentaciju. Ona je svirala ili bass ili gitaru, ne secam se vise. Preko miksete je paralalno sa njenim sviruckanjem i pevanjem pustano jos njenih nasnimanih glasova, a cini mi se i pokoji instrument. Dobro pevanje, zanimljivi aranzmani, bez buke i ljutog rokenrola. Zavrsila je taman kada je pocela da postoje dosadna, sto je veliki plus.

Na kraju Zluradi Paradi, bez par clanova, ali opet ima ih dovoljno da bude guzva.. Menjanje na instrumentima i vokalima, dva bubnjara, punk'n'billy sa ne tako uobicajenim nacinom pevanja (ima mnogo zapevanja oooo-ooo-ooo). Uh, vec sam ih gledao uzivo ranije na Akademiji i uprkos mojoj dobroj volji, ovaj put mi nisu nesto legli. Nije ni zvuk bio bas dobar, previse je bio mutan. Nekako su mi ritmovi na bubnjevima mnogo jednostavni, i nema nekih caka koje bi naglasile refrene i ucinile pesme hiticnijima. Pevacica je svojim nastupom, posmatrajuci plafon, probijala granice front(wo)menske konvencionalosti. Atmosfera u publici od samog pocetka vesela. Ucinilo mi se da ovo i jeste dobra publika za Zlurade, dobro raspolozeni ljudi zeljni djuskanja i zabave, neoptereceni subkulturnim sektaskim pank imidzima.

Sve ovo se odigralo u Zici.

III

Posto sam dobro odgovorio na sopstveni kviz, postavljen u postu nize, u nedelju sedmog oktobra sam bio u Novom Sadu. Vise o celom desavanju mozete da procitate na Kontrapunktu (na kraju teksta cu da ostavim linkove), a hajde ovde da bacim jos neko zapazanje. Pre svega, ja nisam nasilna osoba, po bilo kom kriterijumu. Sa budalama nemam potrebu da teram pravdu, uglavnom ne obracam paznju na njih i iskljucujem se iz komunikacije, sto ponekad nije najbolje resenje. Al' jeb'ga, drustvena svest u Srbiji u ovom trenutku jeste potencijalno vrlo fasistoidna, i uopste ne smatram naivnim to sto se gomila siledzija pokusava politicki organizovati, koristeci simboliku koja nazalost odjekuje celom zemljom, svaki dan, iz usta politickih elita, crkvenih predstavnika i “obicnog” sveta. “Srpska drzava koja se ne sme dovoditi u pitanje, Kosovo zbog koga treba svi da izginemo, ili bar pobijemo onih dva miliona Albanaca koji tamo zive, Crkva kao najpouzdanija institucija koja se ne dovodi u pitanje”, to su sve delovi zvanicnog diskursa, vrlo bliski ekstremnoj desnici, i na kojima ce se ekstremna desnica pokusavati sto vise voziti. “Nacionalni stroj” je minorna grupacija koja okuplja mlade ljude koji svoje postojanje zasnivaju na resantimanu i mrznji prema imaginarnim neprijateljima, a u “pozitivnom” pravcu se infantilno zalaze za nekakvo jedinstvo Srbije (Jedinstvena Srbija, ali bez komunista, anarhista, demokrata, homoseksualaca, Jevreja, nacionalnih manjina i ostalih domacih izdajnika i stranih placenika). Dobro je sto se organizovano izaslo na ulice. Dobro je sto je radikalni blok imao oko 200 ljudi spremnih da se aktivno brane u slucaju napada nacista. Dobro je sto se videlo da ti famozni “nacisti”, “skinhedi”, ili kako vec, iako mozda nista drugo u zivotu ne znaju da rade do da tuku i povredjuju ljude, nisu mnogo strasni kada im se suprotstavi. Dobro je sto je tako jasno pokazana veza izmedju srpske zastave/ikonografije koju su oni nosili i nazadnih i opasnih politickih ideja, mozda i prvi put u Srbiji. Lose je sto su nacisti dobili toliko medijskog prostora. Lose je sto se iz parlamentarne kvazi-demokratije razvio najimbecilniji oblik zivota – politicar – koji svrhu svoje postojanja nalazi u trovanju svake pozitivne ideje, zarad prepucavanja sa istim takvim oblicima zivota, a zbog dbobijanja potencijalnih glasaca, odnosno sredstava za ostvarivanje licnih pogodnosti. Jebena Skupstina Srbije.

odlicna analiza:

http://www.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=55530&topic=7&newlang=

hronologija:

http://www.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=55535&topic=7&newlang=

Nagradni kviz PJM... bloga

2007-10-05T03:32:00.001-07:00

Dobro dosli na nagradni kviz Pank Je Mrtav... bloga! PJM... blog, kao i uvek pokusava uvek da izadje u susret svojim citaocima, i da im obezbedi razlicite i korisne poklone. Ovonedeljno dobitno pitanje jeste: STA CETE RADITI U NEDELJU, 7.OKTOBRA? Ponudjeni odgovori su:

a) Smaracu se, kao i uvek, verovatno se trezniti od sinocnje pijanke... Zivot je sranje. Ufff, moja glava...

b) Uzecu da citam nesto, prijateljica mi je preporucila dobar roman. "Ana Karenjina"... Je l' cuo neko za to?

c) Gledacu TV, nedelja je najdosadniji dan. A onda cu da jurim pornjavu preko neta.

d)Doteracu si frizuru, jos cu je obrijati, a onda cu otici u Novi Sad, da branim cistocu bele rase i da pokazem onim Jevrejima da cemo se uvek boriti protiv njihove svetske hegemonije.

e) Polomicu komsiji nogu, merkam tog debila vec mesec dana. Provocira me i gleda me u oci. Mislim da je Crnogorac.

f) Cim ustanem pusticu si pesmu "Aj Karmela!", a zatim sa prijateljicama/ima otici do Novog Sada na @ntifa skup, jer mislim da je vazno da tamo taj dan bude sto vise ljudi i sto mislim da se ne moze i ne treba bezati pred siledzijama i glupsonima koji se skrivaju iza retrogradnih politickih sistema. A i prevoz je, valjda, obezbedjen.

Dakle, ovo su pitanja, a vase odgovore ostavite u komentarima, ili na mejl adresu PJM bloga. Prva nagrada je osecaj radosti zivljenja i srce na mestu! Suska se da postoji nagradna iznenadjenja (dvoje se smuvali tako!). Pozurite sa odgovorima, nedelja je blizu!

Pushmajkar distribucija sept/okt 2007

2007-10-04T13:48:00.000-07:00

(Evo i dopune za PMK distribuciju, adrese su na kraju, sve znate, sta da vam govorim...)

CD

PUSHMAJKAR #1 (kompilacija punk bendova istocne i juzne srbije, 8 bendova, 60 din)
PUSHMAJKAR #2 (novih osam punk bendova, 79 min, 50 din)
UNISON “Apokalipsa” ep (hc / Beograd / fullcolor cover – tekstovi / 200 din)
UNISON “Death in cradle” (old school hc / reizdanje prvog albuma / 250 din)
UNISON “Resignation speaks” (metalizirani HC / poslednji album/ 250 din)
TOST “Frisko pecen” (melodicni punkrock / hrvatska / 60 din)
RED UNION “Rebel anthems” (melodicni street punk / novi sad / donji omot original, prednji fotokopija u boji sa tekstovima / 100)
LETS GROW “Neverending story” (fastcore / Beograd / color cover – tekstovi / 200 din)
PUNISHED “Like blazes at full blast” (metalcore / kraljevo / full color cover – tekstovi / 340 din)
LEARNING ENGLISH “Live in kc” (oldschool hc / hrvatska / 70 din)
ARONIJA “December sky” (emo sa zenskim vokalom / novi sad / 70 din)
MEFISTO “Bili smo ponosni ratnici” (hate newschool hardcore / S. Kamenica / 60 din)
TRASH UNION “Experimental edition” (muzika+slike+spotovi / metalcore/ color cover / zrenjanin / 80din)
HEAVENSHORE s/t (newschool hardcore / beograd / color cover – tekstovi / 250)
MINIMUM “Society is dead “ (brzi bucni hc / Beograd / tekstovi / 170 din)
PRESSING “While the world is dying” (drugi album, hc, screaming, tragedy / novi sad / fullcolor cover – tekstovi / 160 din)
PRESSING “Competition” (prvi album, melodicni oldschool hardcore / novi sad / 80 din)
A DIZASTER! S/T (crust-metal / hrvatska / 60 din)
HITMAN / LAST HOPE “Balkan split 2004” (hardcore / Beograd-sofija / original cd / 300 din)
36 DAGGERS “Kalpa minutes” (melodicni indie emo core / Beograd / full color cover – tekstovi / 250)
SENSELESS / PRO MASA split cd (hrvatska-srbija / crust hcpunk / booklet- tekstovi, slike, recikliran papir / 80 din)
V/A Kompilacija brodskih bendova (4way split / hrvatska / Faakamsee-crust, Faul-melopunk, Kriva Istina-crust, Lotus-emoHC / 70din)
TIBIA “Buried beneath covers” (emo hardcore/ musko zenski vokali / tekstovi / Beograd/ 270 din)
ANCEFLOORERS “Chasing the dragon” (emo indie hc / digi pack fullcolor – tekstovi / Nis / 340 din)
SKEPSA “Izbeglice iz besmisla” (streetpunk / sabac / ivan glisic tekstovi / fullcolor cover / 130 din)
BLSKANJE UNESVES “Tanjirsko od snova” (experimental ambiental noise / boljevac / multimedia cd / tekstovi / 40 din)
ANOTHER WAY “Az eg nem ott kezododik...” (oldschool fastcore / madjarska / color cover - tekstovi / 100)
ANOTHER WAY “2004” (oldschool fastcore / madjarska / color cover – tekstovi / 100)
HOSENFEFER “Hangovers and Heartaches” (garage punk / kos. Mitrovica / color cover - multimedijalni / 80)
VA “HUNGARIAN METALCORE” (9 bendova, 17 pesama / 80)
PROTEST MOZGA “Brzo, zestoko, jako” (hardcorepunk / hrvatska / najnoviji snimak / tekstovi / 80)
VA “HARDCORE LJUBLJANA ’83.” (ubr, tozibabe, epidemija, otpadki civilizacije, treca kategorija / kultna kompilacija / 80)
VA “20 GOD HC-a u LJUBLJANI” (stress da, ubr, odpadki civilizacije, depresija, 37 pesama / 80)
SABOTAGE “s/t” (post new age hardcore / vlasotince / 60)
REANIMACIJA “Demonstracija prva” (thrash punk / pula / tekstovi / 80 din)
EMETICA “6 tons of faecal waste” (gore grindcore/ kragujevac / video / 70)
NEVERMIND “s/t” (new school hc / ruma / 60)
Z.S.P. “Vozrozdenie” (new school hc / sombor / 60)
FRONTALNI UDAR “Dobio sis to si dobio” (punk rock / pula/ 60)
SCHIZOPHRENIA “Basement blues” (garage punk rock / vrnjacka banja / 60)
DISGRUNTLED / BRAINGHETTO “split control” (makedonja – malezija / hardcore melo punk / tekstovi / 70)
ANALENA “Carbon based” (novi album / original / emo hc – zenski vocal / tekstovi / hrvatska / 600 din)
LUNAR “Turbo” (emo psichodelic post rock / original cd / hrvatska / 600 din)
ENTREAT “Deincubation” (novi album / metalcore / original cd / tekstovi / slovenia / 600 din)
DON’T MESS WITH TEXAS “s/t” (emo post rock instrumentals / original cd / slovenia / 600 din)
AMOK “s/t” (metalcore / Zagreb / original cd – tekstovi / 400 din)
VA “FRENCH CONNECTION” #2 (francuska hardcorepunk kompilacija – allstyle hc-punk bands / 18 bendova / 120 din)
RED UNION / SWEEPER “Final score” split cd (po jedna nova, po jedna obrada I po jedna medjusobna obrada / 3 spota / melodicpunkrock / novi sad – krusevac / 230 din)
HANG“Another butterfly died” (melodic dark brutal hc / jagodina-cuprija-bg / prvi album / full color cover – tekstovi / 280)
HANG “Pretend its silence” (melodic dark brutal hc / ja-cu-bg/ drugi album / full color cover – tekstovi / 280)
MAD GOYA “The number of the beers” (thrashmetal hardcore / novi sad / full color cover / 120)
LUDAK U RAZVOJU (L.U.R.) “Both ways” (melodic punkrock / kragujevac/ full color cover – tekstovi / 140)
PROGRESSION OF A LIVE “Welcome to Disneyland” (new school metalcore / kragujevac / full color cover – tekstovi / 150)
36 DAGGERS “S/T” ep (emo indie / bg / najnovije izdanje / full color cover / 200)
MIKROFONIJA / FAUL split cd (melodic punkrock / hrvatska / color cover + booklet / 150)
NEW HORIZON “…being exploited” (anarcho crust punk m-f vokali / temerin / tekstovi / 280)
CEPENI CUNCI “U poslednjem trenutku” (kutni punk sa juga iz 1991 / 80 din)
TEHNOLOŠKI VIŠAK “Moja je pala zastava + Bez kinte” (punkrock / obrenovac / dupli album / multimedia cd / 80 din)
NULLA OSTA “Bilo je gadno…” (thrash punkcore – dva bassa / pula / color cover – tekstovi / 320 din)
AD INFINITUM / NECROPOPCORN split cd (fast brutal hardcore / slovenija / tekstovi / 320 din)
DOWNTRODDEN “Accelerated deterioration of planet Earth” (grindcore / kragujevac / tekstovi / 70 din)
ANALNA UDARNA BRIGADA “Zgodovina partie je zgodovina človeštva” (noise / Ljubljana / 70 din)
OVERDRIVE “Movement” (new school metalcore / zrenjanin / najnoviji album / full color cover – tekstovi – original cd / 170)
GRANDPA CANDYS “Captain crash” (psychobilly – rockabilly / Beograd / full color cover / 4 spotova / 170 din)
DRAWBACKS “First 5 years in the pit” (new school hardcore / srbija / kompletna diskografija / color cover – tekstovi / 160 din)
UNUTRAŠNJI BUNT / TRIO SOCIJALNE POMOĆI “split cd” (anarcho hardcorepunk / kovin – batocina / reizdanje kultnih punk bendova sredine 90-ih / 100 din)
IRON LUNG “Cold storage” (nervous powerviolence / original cd – tekstovi / 480)
UNISON “Ozmot” (full color cover – tekstovi / 200 din)
PLUS LIFE “Modern life mathematics” (oldschool hardcore / Beograd / color cover – tekstovi / 200 din)
original cd / 240 din)
PROMISING YOUTH “Nova anatomija + Apocalyptic trash culture” (post hardcore – new wave (neponovljivo za nase prostore!!!) / majdanpek / dva albuma remek dela!!! / 140 din)
UNUTRASNJI BUNT “Live in Koper + 4 neobjavljene pesme” (kutni anarchohcpunk / srbija / snimak sa turneje Preko zidova nacionalizama I rata 1998. / color cover / 100 din)
BILL SKINS FIFTH “Self titled cd” (Converge style hc / Makedonija / fullcolor cover – tekstovi – original cd / 480 din)
THIS HOME IS PREPARED “Self titled” (crust hardcore – musko-zenski vokali / makedonija / tekstovi – original cd / 200 din)
OPD / TRUTH OF XXX “Split cd” (oldsshool hc – crossover / kraljevo / kompletne diskografije / booklet / 200 din)
FPO “Znam dekata deka ja gubam bitkata” (sxe thrash fastcore / makedonija / poslednji aktuelni album / tekstovi – original cd / 360 din)
VA NO ONE DIES ALONE (hc-punk-noise-metal-emo / kompilacija hrvatski bendova Panaceja, AK47, Analena, Senata Fox, L. Values, Nulla Osta, Chang Ffos, DMWT, Igut… / 240 din)
NO ABUSE “Jebeni napredak” (grindcore / novi sad / tekstovi / 80 din)
IGUT “More than words can tell” (melodic metalcore / hrvatska / color cover – tekstovi) / 240 din)
THIS DAY WILL BURN “How the mighty have fallen” (postcore emo indie / hrvatska / tekstovi / 240 din)
FxPxOx “The only dead end…” (fast sxe hardcore / makedonija / kompletna diskografija / tekstovi – original cd / 250 din)
FINAL APPROACH “Lost Youth” (oldschool hardcore / slovenija / tekstovi / 240 din)
AK47 “To razum grmi u svom gnjevu…” (anarcho crust hardcore / hrvatska / poslednji album/ multimedia cd / tekstovi+poster / 320 din)
MATKA TERESA / EMETICA / INTUMNESENCE / P.K.I.K.T. / FAECES ERUPTION / DEVOURED FLESH REGURGITATION 6 way split cd (grindcore – gore / evropski bendovi – Emetica (Kragujevac) / 100 din)
TEHNOLOSKI VIŠAK “Zemlja grobova” (street punkrock / obrenovac / najnoviji demo / tekstovi / 70 din)
VA ALOUEST Vers. 2 (grind crust hc metal / kompilacija francuskih bendova / fullcolor cover – booklet – original cd / 180 din)
VA «A TRIBUTE TO THE PATARENI» (grind rocknroll noisecore punk / obrade legendarnog chaos grind noise benda / cripple bastardS, fear of dog, hladno pivo, rot, le scrawl, speedball, strelnikoff, violent headache... / original LP cover – printed cd / 140 din)
PROLEĆE «Self titled» (legendarni zajebantski thrashcore / novi sad / fullcolor cover – tekstovi / 250 din)
VA «ROLE MODEL – TRIBUTE TO LJUBIŠA GEORGIJEVIĆ» (kompilacija novosadskih hardcorepnk bendova – nospeedlimit, bonebreaker, fear of dog, mitesers, proleće, zbogom brus li, atheist rap... / fullcolor cover – original cd / 250 din)
NOSPEEDLIMIT «Live again» (ny hardcore / novi sad / fullcolor cover / 250 din)
SHOPLIFTERS «Technicolor melodies» (melodic emo indie punkrock / novi sad / aktuelni album / fullcolor cover – tekstovi / original cd / 250 din)
LETS GROW «Disease of modern times» (fast hc / beograd / najnoviji album / fulcolor cover –booklet – tekstovi – original cd / 300 din)
VASELINE CHILDREN «Self titled» (sxe oldschool hardcorepunk / hrvatska / color cover – tekstovi / 200 din)
USUD «Creators sorcery» (death metal / hrvatska / fullcolor cover – tekstovi – original cd / 400 din)
CHANG FFOS «Trust this arcane device» (posthardcore-sludge metal / hrvatska / fullcoloer cover – tekstovi – original cd / 600 din)
SENATA FOX «The acracy discourse» (fastcore / hrvatska / najnoviji album+discography+booklet / multimedia original cd / digipack / 600 din)
LASTING VALUES «Self titled» (oldschool thrash hcpunk / zagreb / tekstovi / 240 din)
VUNENY «V2» (elektro alternativa-post rock / bosna / fullcolor cover / original cd / 600 din)
HITCH «We are electric» (post rock-alternative / belgija / fullcolor cover / original cd / 600 din)
BILK «This bilk is radioactive» (altrenative electro post rock / zagreb / fullcolor cover / original cd / 600 din)
DEBELI PRECJEDNIK «Through the eyes of the innocent» (melodic hardcorepunk / hrvatska / aktuelni album / video+mp3 discography / fullcolor cover – tekstovi – original cd / 600 din)
TITO'S BOJS «Picajolo» (punkrock / hrvatska / najnoviji album / fullcolor cover – booklet – tekstovi / original cd / 400 din)
SIROTINJE «Self titled» (punk / slovenija / fullcolor cover – tekstovi – original cd / 400 din)
DAŽD „Naživo!“ (mračni stoner crustcore / beograd / live album / 100 din)
NABLA „Smrt.patnja.bol.“ (kompletna diskografija kultnog hcpunk benda iz smederevske palanke / booklet sa svim tekstovima, fotkama, biografijom, intervjuom, plakatima, ... / 140 din)
PANACEJA „Kad aveti prošlosti razaraju mozak...“ (trash fast hardcore / rijeka / digipack – booklet – tekstovi / 220 din)
MERCENARY COCKROACH „Steps to nowhere“ (grindcore / hrvatska / tekstovi / 140 din)
PASI „Pravac paleolitik“ (melodic punkrock / hrvatska / color cover – tekstovi / 180 din)
HUMAN ERROR „Torture culture“ (crust grind / madjarska / najnoviji album / fullcolor cover – tekstovi / 250 din)
DISLIKE „Ctrl“ (grindcore crust / hrvatska / novi album / tekstovi / 200 din)
INTOXICATE „Toxic years“ (hardcorecrust / hrvatska / dikografski cd / tekstovi / original cd / 300 din)
PAVILIONUL 32 „Resisting the insanity of a fucked up system“ (anarcho hardcorepunk / rumunija / color cover – tekstovi / 150 din)
AK 47 „Live at kset“ (anarcho hccrust / zagreb / 13 živih stvari iz 2006 + 2 nove studijske + live video iz skoplja / 320 din)
ŠABANI „Samo oi!“ (streetpunk / hrvatska / color cover – tekstovi / 320 din)
VA „ROCK CITY NOVI SAD“ (kompilacija novosadskih punk, garaz, ska bendova od 1995-2002 / l.propelleros, blitzkrieg, v. Generacije, bonebreaker, dmt, provokacija, jedino resenje, korozija... / 200 din)
CUT YOUR THROAT „Self titled“ (grindcore / grčka / fullcolor cover / 180 din)
TERRORISMO MUSICAL „Terrorismo musical“ (brutal grindcore / grcka / 160 din)
VA DOWNTOWN „Self titled sampler“ (kompilacija izdavacke kuce iz Slovenije / final approach, vikend panksi, naelc wonk, amok... / color cover / 150 din)
VA DOWNTOWN „V znamenju zmaja“ (kompilacija izdavacke kuce iz Slovenije / elodea, final approach, igut, sarcom, necropopcorn... / 150 din)
INFRAKT „Autsajder“ (punkrock / becej / novi album / color cover – tekstovi / 180 din)
EYESORE „The birth of noting“ (deathcore / grcka / fullcolor cover / 180 din)
VA ROARRING FROM THE BASEMENT Vol 1. (kompilacija hrvatskih i slovenackih bendova / nulla osta, lasting values, sodn dan, final approach, panaceja, dickless tracy, aktivna propaganda, bolesno grinje... / 170 din)
TIBIA „One in every second“ (emocore / beograd / prvi album / fullcolor cover – tekstovi / 190 din)
BOMBARDER „Bez balads – najbolje“ (kultni thrashmetal / best of / fullcolor cover / 140 din)
VA POSITIVELY SICK ON THE STREETS OF THE SERBIA – a tribute to the humpers (concrete worms, kbo!, dmt, the dogs, scarps, schizophrenia, d.u.m., ... / 180 din)
RAIN DELAY „As I bequeath my yesterday“ (melanholični doom metal / beograd / full color cover – tekstovi / 170 din)
VA „OCEANIDE“ (kompilacija experimental , noise projekata / igor lezet, third i, kros kor, doping mozga... / fullcolor cover / 100 din)
VA „EKRAZI“ (kompilacija hrvatskih i slovenackih bendova / titos bojs, bakterije, vazeline children, final approach, sus, dislike, true, usud, hesus attor... / fullcolor cover / 170 din)
ELODEA “Cataclismic” (slow melancholic metalcore / slovenija / color cover – tekstovi – original cd / 280 din) PRIRUČNIK JANGA TROVAČA “One nation” (rege / zajecar / fullcolor cover / 80 din)
CUT YOUR THROAT “Patho logic” (grindcore / grčka / color cover / 200 din)
REI REA “Self titled” (dark ambient experimental / kanada / color cover – digi pack / 100 din)
BIRTIJA “Prva tura” (streetpunk / Beograd / tekstovi / 150 din)
MOTEL MALICIA “Sempre forca!!!” (streetpunk u stilu los fastidios / španija / color cover – original cd / 180 din)
VA CZECH & SLOVAK STREET KIDS vol 2 (punk/skin kompilacija / incident, cenzura, odpad, raf, the riot, pilsner oi!quell, street machine, trouble gang, provokace… / fullcolor cover – booklet – tekstovi – original cd / 200 din)
MAKING SENSE “Chiba citz hc” (oldschool hc / japan / tekstovi / 90 din)
MAKE MENTION OF SIGHT “…the beginning…” (youth crew hc / japan / tekstovi / 90 din)
CENSORED SOUND “Feel the pressure” (oldschool hcpunk / grčka / color cover – tekstovi – original cd / 200 din)
RED UNION “Black box recorder” (punkrock / novi sad / novi album / fullcolor cover – tekstovi – booklet – original cd / 500 din)
AKTIVNA PROPAGANDA “Nepremagljiv odpor, neskonačna borba…” (anarcho hardcore / slovenija / kompletna diskografija / color cover – boolet – tekstovi – original cd / 500 din)
JOHAN WOLFGANG POZOJ “Birth of pozoj” (atmosferični doom crust / požega / tekstovi / 250 din)
GROUND ZERO “Last goodbye” (hardcore / novi sad / fullcolor cover – tekstovi / 200 din)
PATH OF DECAY “This is not adversiment…” (punkrock - oldschool / Beograd / fullcolor cover – tekstovi / 200 din)
PRLJAVI DRIPCI “Van, cu…” (punkrock / Beograd / tekstovi / 180 din)
PRLJAVI DRIPCI “Vutra” (punkrock / Beograd / novi album / color cover - tekstovi / 150 din)
RESIST&EXIST “Self titled” (anarchocrustpunk / amerika / fullcolor cover / 540 din)

KASETE

EQUAL “oldschool or no school” (old school hardcore/ Zagreb/color cover-tekstovi / 160)
ENTREAT “Shaded” (emo metalhardcore/ slovenija/fullcolor cover – tekstovi/ 160)
LASTING VALUES “Together” (oldschool hardcore/ prvi album/tekstovi/ Zagreb/ 150)
NIHILIST “Hate addicted” (hateHCcrust/ makedonija/ 80 din)
MIKROFONIJA “Lajv” (kalifornijski hcpunk/hrvatska/ 80 din)
SCARED “Ja imam noz” + “Hate ballads” (grindcore / Beograd / 100 din)
V/A “A SAD MALO MI” (bg bendovi, euforija, dry vagina, death legion, plump, vox populi, another one, prljavi dripci…80 din)
SCHMRTZ TEATAR s/t (bolesni hcpunk / hvrvatska / 150 din)
DISASTER “…night is falling down” (brutal hc crust / hrvatska/ omot u boji, tekstovi / 160 din)
SUNDAY MORNING EINSTEINS “kangnave” (sick dark Swedish hardcorepunk / fullcolor cover – tekstovi /160 din)
WOLFBRIGADE “In darkness you feel no regrets” (dark Swedish melodic crust / full color cover – tekstovi/ 160 din)
IRON LUNG “Life.Iron lung. Death” (dark powerviolence / full color cover – tekstovi /160 din)
GUYANA PUNCH LINE “Direk action” (dark sarcastic emoviolence / full color cover – tekstovi /160 din)
ELODEA “s / t” (melancholic depressive slow metalcore / slovenia / full color cover – tekstovi /160 din)
BOMBENALARM “Buried alive” (dark d-beat hc / nemacka / full color cover – tekstovi /160 din)
SEVERED HEAD OF STATE “Marked for death” (dark brutal hardcorepunk / full color cover – tekstovi /160 din)
FROM ASHES RISE “Nighmares” (dark thrash hardcorepunk / full color covere – tekstovi /160 din)
CRICKBAT “Learning from the past…” (melodic oldschool hardcore/ spanija / tekstovi /100 din)
AMOK “S/T” (melodic screamo metalcore / hrvatska / full color cover – tekstovi / 160)
BRIDGE TO SOLACE “Of bitternes and hope” (melodic screamo metalcore / madjarska / fullcolor cover – tekstovi / 160)
FPO / I OBJECT “Split kaseta” (fastcore oldschool / makedonija-amerika / tekstovi / 160 din)
KRIVA ISTINA / FAAK AM SEE “Split kaseta” (melodic punkrock – anarchocrust / hrvatska / color cover – tekstovi / 160 din)
LETS GROW “Filthy animal” (fastcore youthcrew / Beograd / kompletna diskografija / tekstovi / 160 din)
IGUT “Shaping 2002-2005” (melodic metalcore / hrvatska / color cover – tekstovi / 160 din)
NULLA OSTA / BCM “Split kaseta” (hc-crust / hrvatska – nemacka / tekstovi / 160 din)
THE NOW-DENIAL “Discography” (melodic metalcore / nemacka / 160 din)
THE PLAGUE MASS “Self titled” (emo hardcore / Austria / fullcolor cover / 160 din)
ENDSTAND “Burning bridges” (hardcore / finska / fullcolor cover – tekstovi / 160 din)
NO CHOICE! / SPACCIATORI “Split kaseta” (melodic punkrock / srbija – italija / tekstovi / 80 din )
WORLD BURNS TO DEATH “The sucking of the missile cock” MC (mračni d-beat hardcoretpunk sa hardcore holocaust rec / kompletna diskografija / tektovi / 120 din)
SEE YOU IN HELL «Umet se prodat» MC (d-beat crust jap-hardcorepunk / češka / poslednji aktuelni album / booklet – tekstovi - fullcolor cover / 120 din
TEROR SLOBODE - 4 WAY SPLIT (fight back, nepravda, pandemija, deep cunt / crust hardcorepunk / hrvatska / tekstovi / 150 din) ANALENA “Arhythmetics” (emocore / hrvatska / fullcolor cover – tekstovi / 150 din) AK47 “To razum grmi u svom gnjevu” (anarcho hccrust / Zagreb / poslednji album / tekstovi / 150 din) PANACEJA “Discography tape” (trash fastcore / rijeka / diskografija benda sa oba albuma “mrtav život+kad aveti…” / tekstovi / 150 din) RED UNION “Rebel anthems” (punkrock / novi sad / tekstovi – color cover / 150 din) HITMAN “…What about the flame...” (hardcore / Beograd / fullcolor cover – tekstovi / 150 din) HOĆU?NEĆU! “Dizanje glasa” (kultni anarcho hardcore / kraljevo / najnoviji album / color cover – tekstovi / 150 din) PROVOKACIJA “Novosadska verzija” (kultni album devedesetih / novi sad / fullcolor cover / 150 din) MUZIKA POLUDELIH “Definicija bolesti” (hardcorepunk / srbija / prvi album / 120 din) T-ERROR “Return to nowhere” (newschoolhc / nish / fullcolor cover – tekstovi / 150 din)

VINILI

AK47 / NOVEMBER 17 split EP (hrvatska-nemacka / crust hardcore/ tekstovi - booklet / 250 din)
AK47 / RACAK split EP (hrvatska – nemacka / crust hardcore / tekstovi – booklet / 250 din din)
CHANG FFOS “Trust this arcane device” LP (sludge / hrvatska / color cover – tekstovi / 650 din)
ŽENEVSKI DEKRET “Neću da budem dio jebene mase” EP (kultni hardcorepunk crossover osamdesetih iz Mostara / color cover – booklet – tekstovi / 250 din)

FANZINI

PUSHMAJKAR #1 (84 str – A5 format, T-error, Lost Fastidios, Intakt, art, kolumne, recenzije, gigovi, KG scene report + knjiga Ivana Glisica Oi this is Serbia / nish/ 50 din)
PUSHMAJKAR #2 (64 str – A5 format, Cripple Bastards, Kud Idijoti, UBR, Lets Grow, gigovi, art, recenzije, HR crust scene report / nish /50 din)
IN MEMORY OF MANKIND #1984 tech. No. logic. (ex PMK zine, 45 str – A5 format / Slobodan Tisam/LUNA, Amebix, Today is the day, Nabla, BG scene report 80-90, Ruza lutanja, Art…+ cd kratkometrazni amaterski film in memory of mankind / nish/ 60 din)
EX-YU STRAIGHT EDGE BULLETIN #1 (32 str – A5 format / strejterski zin koji povezuje ovu ideju na prostorima sfrj/ kraljevo /40 din)
L.B.V.K.B.V.R.D. #3 (cd zine/ multimedia / vju Pilger, Goran PMK, Out cold, kolumne, recenzije, svirke / profi izdanje / krusevac /50din)
MAMMA NEWSLETTER #3 (16 str – A6 format / recenzije, Mamma record distro lista / sombor / besplatno)
JEDAN PO JEDAN #4 (40 str – A4 format / intervjui Slobic (Mesmerized rec), Sulc (Outsider zine), Dario (Lets grow), Nabla tour diary, Ceska scene report, kolumne… / kraljevo / 70 din)
KOPROKOMIX #2 (32 str – A5 format – color cover / bolesni amaterski stripovi / kragujevac / 40 din)
LAST BREATH #2 (64 str – A4 format / fanzin na kome rade ljudi sa ex yu prostora / intervjui Burial, Dead stop, Ian Mackaye, Total Fury, Panaceja, Red Union, Career Suicide, The Rites, infosi, gigovi, tour diaryes, recenzije, kolumne… + IMMIGRANT ZINE (grcka) besplatno / srbija / 100 din)
MAMMA NEWSLETTER #6 (napred u proslost, vaseline children, disorder, recenzije, gig reports, distro lista / besplatno)
AKUPUNKTURA #14 (90 str, A5 format, kraljevo / lude krawe, pinheads victim, k/mob, kolumne, gig reporti, recenzije… / 100 din)
11. TEZA #3 (indi časopis o kritici društva, politike, filozofije… / 77 str – A4 format – štampa / hrvatska / 90 din
DOBAR DAN! #1 (80 str – a5 format – zaječar / aktivna propaganda, senza replica, speak our minds, truth of xxx, nulla osta... kolumne, gig reporti, recenzije / 80 din)
KONTRAPUNKT – KUT & PASTE (informacije protiv dominacije, brojevi iz novembra 06, januara 07, marta 07, maja 07 / besplatno)
ANALIZA G8 (besplatno)
THRILL HOUSE #5 newsletter (Bouncing souls, In name and blood, Pilar of hope + gomila informacija / Australia / besplatno)
THRILL HOUSE #6 newsletter (Straight jacket nation, Home wrecker, Make the most + recenzije I gomila informacija / Australia / besplatno)
FECAL FORCES / TKO JE TVOJ NEPRIJATELJ? / PROGRESSIVE ATTACK – 3 way split zine (70 str, A5 format, pozega / devil boy iy nausea, ak47, disarm, cockroach, bolesno grinje, starvation, no abuse, fightback, havoc, fpo, deviated instinct disabuse, juzna koreja, dzakarta, Australia, rusija, sombor scene reporti, amebix, discharge, crass I disafect storije, fpo tour report, recenzije… / 60 din)
GOROPADNIK #4 (48 str, A5 format, rijeka / nuclear death terror, dazd, instinct of survival, entropia, wolfbrigade, averzija, morbid likvidation, recenzije, gig reports… / 50 din)

KNJIGE

“NEPRAVDA” - Bozidar MANDIC (Porodica Bistrih Potoka / poezija za decu / 200 din)
“KORAK DO SNA” - Gaca KOSTIC (akupunktura zine – no choice! / poezija-proza / 100 din)
“SMEHOM PROTIV NEVOLJA” - Gaca KOSTIC (akupunktura zine – no choice! / proza / 100 din)

MAJICE

“BARCODE FACE” (ledja / veliki format / bela štampa) + “UNIŠTIMO PATRIJARHAT!” (lice / mali format / crna štampa)

(Zelena majica sa kragnom / XXL / 200 din)

THE 4 SIVITS (Zelena majca, - bela obostana stampa, / M size / 600 din)

- Postarina za 1-5 cda ili kaseta je 60 din.

- Uvek prvo porazmislite o punk-pošti, pa se javite da je organizujemo!

- Distribucija se stalno uvecava, pa stoga se javite za kompletnu listu.

LONCAREVIĆ GORAN

TRG STRELJANIH RODOLJUBA 14/16

19370 BOLJEVAC, SRBIJA

030/63787

pumajkar_zin@yahoo.com

www.myspace.com/childrenegoism

MILENKOVIC DARIO

0643835413

art_um@yahoo.com

Kolumna - kutak za Mackov trenutak

2007-09-24T12:08:00.000-07:00

(Evo jos jednog gostovanja na PJM blogu. Radi se o Mackovoj kolumni koja je trebala biti objavljena u, mislim, petom broju Last Breatha, ali kako sada stoje stvari Last Breath nece vise izlaziti, ili bar sledeci broj nece uskoro, pa ce tekst biti objavljen ovde.. Macak je nagovestio da bi mogao jos ponesto da napise, drzimo mu fige. I nadamo se da ce najzad bataliti ovu emo fazu i prepustiti se zdravim fak d sistem pank osecanjima. Buka mi je ovde, ne mogu se skoncentrisati na pisanje, pa zavrsavam... Jos da primetim - sto ja imam manje inspiracije, to se vise ljudi javlja za participaciju u blogu... Kako ono kazu Tibetanci, "Kada leptir mahne krilima na Tibetu, magarac u Austriji se ritne"... Ili tako nekako. Hocu reci, sve je povezano. Ovo-ono. Dobar trip. Bezim.)

(Are you) The one that I’ve been waiting for?

Jutros sam uhvatio samog sebe kako se iz sveg glasa derem u cetku za kosu, navodno pevajuci hit Franja Lasica “Volim te budalo mala” i pri tom igrajuci po kupatilu neku totalno otkacenu koreografiju.

Dobro, svi smo mi cinili razne budalaste stvari kada smo bili zaljubljeni, na mojoj listi se trenutno jako visoko kotira odlazak na Fruskogorski planinarski maraton i prelazenje 83 (i slovima osamdeset tri ) kilometra pesaka. Isprva sam bio kategorican da necu ici, ali budala zaljubljena zeli da prodje kroz sve sa dragom osobom, te tako nekih nedelju dana pred sam maraton resavam da idem. Ozbiljni ljudi, u kakve ja ocigledno ne spadam, bi svoje telo za takav napor poceli spremati sigurno par meseci unapred, a moj zakljucak je bio, eventualno izlaganje tela nekim ozbiljnijim fizickim naporima u tih par dana bi mi sigurno vise odmoglo nego pomoglo, tako da sam se ja samo resio da povedem racuna o ishrani u tih nedelju dana, da uzimam malo vise ugljenih hidrata, B i C vitamina. Naravno, moje telo kao da je naslutilo sta mu se sprema, pa je odgovorilo, poprilicno zajebanom prehladom prasenom temperaturom, totalnim zapusivanjem nosa, oteanim disanjem i pricanjem, ali sam usao u apoteku i uzeo sve lekove koji se za novac mogu kupiti i koliko toliko sanirao tu prehladu.Dan pred polazak se javio simtom koji bi svako iole normalan poprilicno ozbiljno shvatio, a to su bili bolovi u kolenima, ali ne, zaljubljena budala je resila da prati to zensko stvorenje dokle ga noge budu nosile. Cak i price o nastupu Discharge-a tog vikenda me nisu pokolebale.

Fruskogorski planinarski maraton je manifestacija koja se desava svake godine negde oko 1.maja i ove godine je bio jubilarni 30i, a na istom je uzelo ucesce preko jedanaest hiljada ucesnika/ca, sto iz zemlje, sto iz inostranstva. Na raspolaganju su vam ukupno dvanaest staza, duzina od pola do sto tri kilometra, pa se vi prema sopstvenim mogucnostima odredite na koju cete.

Nasa vesela ekipa je stigla vece pre, neki su spavali u satoru, a neki u jednom od planinarskih domova. Nasi domacini u tom malom domu su bili totalni carevi, cak su pustali i super muziku. Iz ne znam kog razloga, ja cele noci oka nisam sklopio, samo sam se prevrtao, prvo mi je bilo uzasno vruce, onda taman kada bi poceo da me hvata san, trgao bi se jer je neko u sobi poceo uzasno da hrce ili da prica u snu (tako ti i treba, da si isao u normalnu, a ne u tu zensku vojsku, tih problema ne bi imao, sve bi to lepo savladao u vojnoj spavaonici), ili bi neko napolju poceo da pravi haos. Ali i na neprospavanu noc se brzo zaboravi, kada pored sebe vidis kako mirno spava osoba draga srcu tvom.

No, da ne duzim vise, doslo je vreme polaska, na startu je bila ogromna guzva, kao sto sam vec pomenuo, ove godine je bilo preko jedanaest hiljada registrovanih ucesnika. Jedan deo nase ekipe, ona koja je spavala u satoru, je ugnjavila sa pripremama, tako da ona zbog koje sam ja uopste i krenuo, a koja je dosla sa namerom da predje ultra maraton od sto tri kilometra, a za koji postoje dve vremenske granice, tako da se ne moze bas puno zajebavati, je odlucila da nema vise vremena da ceka i krenula je sa jos jednim deckom. Bilo mi je jako zao, gledajuci je kako odlazi, ali sam ipak odlucio da krenem sa ostalima, jer sam potajno sumnjao da cu imati dovoljno snage da predjem veliki maraton od osamdeset tri kilometra, na koji smo planirali da se uputimo, a nisam zeleo da nju sputavam u ostvarivanju zamisljenog cilja.

I tako, najzad krenusmo, naravno sa svom onom masom ljudi, a kretanje u tolikoj masi, ti onemoucuje kretanje nekim brzim tempom. Ja sam hteo da malo ubrzamo, da ipak uspem(o) da stignem(o) svoju inspiraciju, ali dzaba, pravili smo duze pauze na mestima na kojima uopste i nismo zeleli da pravimo pauze (jebala vas ovisnost o kafi). Teren je bio jako tvrd, i bila je ogromna prasina, to je izgledalo kao da maltene hodate u ogromnom oblaku prasine. No, kada smo prosli odvajanje za mali maraton na koji vecina ucesnika ide, sve je postalo lakse.

Mene je koleno konstantno zezalo, imao sam i par kriza i gotovo sam bio siguran da cu odustati od ideje da predjem taj veliki maraton. Nakon nekih cetrdeset kilometara dosao je trenutak odluke, stigli smo do tacke na kojoj se vrsilo odvajanje za tzv. srednji maraton, moji kum i kuma su resili da odustanu od velikog maratona i da se upute na taj srednji, jer kako rekose ovo je bio laksi deo puta, a tezi tek predstoji, mnogo tezi teren plus noc. Ja sam se tu bas lomio, ali pomisao da ce doticna devojka biti ponosna na mene ako sve to predjem i izdrzim, mi je dala iznenadnu snagu i resavam da nastavim dalje sa Vladom koji je tako|e to sve vec jednom presao. Usledilo je redovno pranje nogu, dezinfekcija alkoholom, setnja bosih nogu po travi, mazanje puderom i zamena carapa (to smo radili na svakih dvadesetak kilometara). Popismo po guaranu i po jednu tabletu C vitamina i krenusmo i to bas dosta dobrim tempom. Uz put smo u sumi sreli i dva klinca metalca, koji jedva nabadaju srpski, pricaju samo madjarski, a koji su se pogubili. Doveli smo ih do sledece velike kontrolne tacke, a mi smo posle kraceg odmora krenuli dalje naravno i dalje forsirajuci poprilicno dobar tempo. I tako spustamo se mi kroz sumu po tom mraku i ja osecam da mi nesto curka iz nosa, ja prvo pomislim mora da su sline zbog ove prehlade, tu kao brisem, u jednom trenutku i stajem da istresem nos, ali to pocinje sve vise da curi i ja osvetlim ruku kada imam sta da vidim – krv. Zaustavljamo se, ja lezem, ali je to vec zabrinjavajuce kojom brzinom ta krv ide, primenjujem sve poznate tehnike zaustavljanja krvarenja, ali se to bas ne smiruje. Moram priznati da sam se u jednom trenutku bas uplasio. Posle sigurno dobrih 45 minuta, ako nije proslo i sat vremena nastavljamo dalje, naravno ovoga puta znatno sporije. Ubrzo je dosao i period koji svi ucesnici maratona kazu da je psihicki najtezi, a to je taj uspon na Crveni Cot, mnogi su govorili da su tu od umora dozivljavali halucinacije. Bukvalno smo se kretali nogu pred nogu i cutali, nisam bas siguran da sam imao halucinacije, ali znam da mi je u mislima non stop bila ona i kao da me je vodila napred (kao u Povratku Dzedaja kada se mladjani Luk prepusti da ga Sila vodi – moram da pomenem Star Wars, ipak ovo cita hardcore populacija). Uz put smo sretali i ljude koji sede kraj staze i koji jednostavno govore da ne mogu dalje jer su im noge skroz stradale od zuljeva. Strasne scene. Tek sam tada postao svestan te opasnosti zvana zuljevi. Nekako bas kada se razdanilo mi smo stigli na taj Cot. I tu sam najzad opet uspeo da se cujem sa njom. Ja sam opet dobio neku iznenadnu snagu (daj ne patetisi vise oko toga kako ti je sama pomisao na nju davala snagu, nego lepo priznaj koje opijate si koristio) i bas sam jurio, Vlada je u odredjenim trenucima bas imao problema sa tim mojim tempom. I onda zackoljica organizatora, ti u sebi mislis evo ga kraj jos samo par kontrolnih tacaka, a ono bas najgore deonice na kraju. Nekih kilometar pred sam kraj, puko mi je taj jedan zulj koji sam dobio, ali eto nakon nekih 26 sati od kada smo krenuli dosli smo na cilj. Po dolasku sam najzad potrazio medicinsku pomoc oko tog krvarenja. Vise puta, u ovom tekstu, pominjana devojka je i ove godine uspela da predje ultra maraton od 103 kilometara. Narednih dana sam se zaista super osecao, idem definitivno i sledece godine i to na ultra maraton.

I eto decaci i devojcice jos jedne price o snazi ljubavi. Znam da ste ocekivali pricu o nekim standardnim hardcorepunk tema, ali sta cu kada sam nepopravljiva emo pickica. Mozda bude nesto i o tome u nekim narednim epizodama.

Promocija Kontrapunkt Reloaded-a

2007-09-17T15:16:00.000-07:00

U sredu 19. septembra 2007. u 19h na prvom spratu Doma Omladine u tribinskoj sali ( ulaz iz Makedonske 22 ) održaće se promocija časopisa Kontrapunkt Reloaded.

Dom Omladine se, koliko znam, jos renovira, nemojte to da vas zbuni - znaci ne glavni, nego sporedni ulaz...

O časopisu:
http://kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=55502

U secanje na 'Atomski mrav'...

2007-09-14T16:07:00.000-07:00

(Intervjui su cesto dosadni i nezanimljivi, a bogami i glupi, iako im papir, nazalost, zna dati na tezini. Kao sto sam napisao u prethodnom postu, Dooshan mi je prebacio neobjavljeni materijal za treci broj svog fanzina Atomski mrav, i sada ja vama ovde ostavljam deo intervjua koji se trebao naci u tom broju. Videcete i sami hoce li vas nesto tu zainteresovati, meni licno su Kill the Man Who Question bili interesantni, ovo ostalo sam samo preleteo pogledom - verovatno cu pazljivije procitati, nakon sto zakacim na blog. MC4 iako volim, necu zakaciti jer u tom 'vjuu nista nije receno. Jos da kazem da su svi intervjui radjeni pre nekih sest, sedam godina. Vreme ne deluje na pank, i dalje se slusaju isti bendovi i vrte iste price. Uzivajte!

BETTERCORE (Pitanja Dooshan, odgovori Maarten)

P: Kad se prica o predvidljivim tekstovima, da li ti nekada smeta da pises o necemu sto je vec toliko puta ponovljeno (protiv seksizma, rasizma, nacionalnog ponosa, npr.) - zelis li ponekad da pises nesto drugacije i da li mislis da su neki klinci pod losim uticajem ovakvih tekstova posto neki od njih ih apsolutno prihvataju, cak i ne razmisljaju mnogo o njima, samo postaju kvazi-pozitivni ljudi koji mrze sve ono protiv cega peva njihov omiljeni bend.

O: Pretpostavljam da ima mnogo pesama protiv rasizma npr., ali to je zato sto je to i dalje aktuelna tema (iako je to tuzno).Mozda ce ljudi koji su bili mnogo godina ukljuceni u hardkor i dalje razmisljati isto kao i mi i takodje se boriti protiv ovoga, ali takodje postoje i klinci na koncertima koji imaju 15 ili 16 godina i mislim da je njima dobro govoriti o rasizmu. Ili o bilo cemu slicnom. Edukacija na koncertima je jako vazna. Zato mi i objasnjavamo nase tekstove i donosimo flajere.

P: Da li mislis da je power-viloence/crust/stari brzi hardkor postao novi trend (bio sam na sajtu benda koji ima istu muziku kao Charles Bronson, iste tekstove, iste smesne i dugacke naslove pesama, npr.) i sta mislis o tome?
Trash je izgleda postao popularan, mada je to ovde u Holandiji vec u opadanju. Mnogo klinaca ja danas u bendovima tipa 'Orchid; 'shikari' '12hourturn', vise kao neki emo. No mi dalje dosta sviramo.Svaki pokret ima svoje trenodove pa tako i hardkor scena. Zaista ne obracam mnogo paznje na to.

P:Sta prvo pomislis kada neko kaze Bettercore? Koliko ti prihvatas tekstove koje neko drugi u bendu napise?

Prvo sto ljudi pomisle kada cuju “Bettercore” je 'vrlo haotican bend', sa hiperaktivnim clanovima, “razbijackim” koncertima, ali pre svega, da je Bettercore bend koji ima sta da kaze. O tekstovima: pevac pise tekstove. Ali mi, kao bend, stojimo iza njih. Zato sto obradjuju teme sa kojima svi imamo vezu, i za koje znamo sta osecamo i mislimo.

BLOODPACT (Pitanja Dooshan, odgovri Andy)

P: Prvo mi reci kad i kako si uleteo u hc, kako ti je to tad uticalo na život. Bilo bi fino kad bi odgovorio u više detalja.

O: Bio sam otuđeni izgubljeni 13-godišnjak, a zvuk, bes i underground stil su me pogodili baš kako treba, i nisam se osećao više tako usamljeno i sjebano. Snimio sam par stvari od druga iz škole, moja prva kaseta imala je dva Misfits albuma, prvi album Suicidal Tendencies i dve pesme 7 Seconds, što mi je ostalo omiljeno do danas. Mislim da se i dalje poistovećujem sa tim osećajem, nikad nisam postao ‘normalan’. U suštini, sve više sam posvećen življenju života na način na koji ja hoću, a hardcore, muzika i diy zajednica me ohrabruju u tome.
Govoreći o sebi, prvo sam prokleto želeo da promenim sve te glupe ljude oko sebe, a sad mi je hardcore više izražavanje sebe bez velikih pokušaja da nekog prosvetlim. Voleo bih da se ljudi mogu promeniti, ali ako ne mogu, koga je briga.

P: Da li se i dalje trudiš da učiniš ljude da misle i promene nešto?

O: Da, i dalje pokušavam. Ne mogu samo da sedim i jedem govna, society drives me crazy. Pa ovo je dranje i vrištanje i izbacivanje toga, ali sa razlogom iza sve te buke. Naravno da ima ljudi koji se neće sad promeniti... ali moramo svi da shvatimo da smo samo jedan od šest milijardi širom sveta, ne možemo sve sami promeniti. Što ne znači da ne bi trebalo da se trudimo.

P: Kako je Bloodpact u stvari nastao, ko je u bendu?

O: Annie svira bas, ja pevam i svirao sam gitaru na par snimaka, mi smo bili u bendu od početka. John je bio prvi gitarista, skoro je napustio bend jer se preselio dosta daleko i počeo da svira metal u bendu The Plague. On je zamenjen našim super drugarima Mike-om i Patom, koji su bili u bendu Next2Nothing, a sad su takođe i u bendu Premonitions of War, koji je totalno razarajuć, kao mešavina Coalesce i His Hero Is Gone sa pesmama od jednog minuta. Naš prvi bubnjar, Dustin, takođe je bio u N2N i sad je u Premonitions of War. Izašao je pre godinu i po dana, i Adam je svirao bubnjeve. Kad je Adam povredio koleno, Dustin se vratio. Bloodpact je nastao jer smo John i ja hteli da napravimo noisy straight edge thrash band sa ‘odjebi ili umri’ stavom. Ideja je otad malo sazrela (ah, pa nije trebalo...-dule).

P: Šta misliš o Descendents?
O: Bili su dobri (Annie bi rekla sjajni, ona ih obožava). Čudno mi je da vidim da ih ljudi sad nazivaju pop punk... Upao sam u hardcore 1989-e, i nije bilo pop punka, the Descendents su bili smatrani hardcore bendom sa malo drugačijim zvukom, kao Bad Religion, te i dalje razmišljam tako. Voleo bih da postoji više različitosti i individualnosti u hardkoru.

P:Koji su bendovi najviše uticali na tebe i tvoj život?

O: 7 Seconds, Minor Threat, Suicidal Tendencies... Ti bendovi su definisali moje rane teenage godine i ohrabrili me da ne dopustim da me debili čine potištenim. Takođe su me ohrabrili da ne moram biti seksistički pijani nabadač da bi se uklopio, i da je skroz u redu biti sjeban iznutra. Posle toga sam video Chokehold dosta puta, i voleo sam taj bend. Onda su mi najvažniji bili Catharsis u vremenu kad je ‘Samsara’ izašla, to je bilo kao gledati svet u drugačijem svetlu. Sve sam istražio, i postao još ambiciozniji. Left For Dead bili su sledeći bend koji je imao važan uticaj na mene, pokazali su mi da možeš svirati brzo i reći svima da odjebu, a i dalje biti zaista inteligentan bend.

P: U kojim delovima hardcorea najviše uživaš?

O: To se menja... volim da sviram koncerte, pričam između pesama, i volim adrenalin i buku. Super mi je što sam deo internacionalne diy zajednice. Viđam ljude iz celog sveta, upoznajem ljude putovanjima i pronalazim da imamo gomilu zajedničkih stvari. I dalje slušam muziku konstantno kući ili u kolima... te mogu izabrati jednu stvar od ove tri.

P: Kako pišeš tekstove?

O: Uvek sam besan zbog nečega i ideje mi lete glavom, i kad imam dovoljno dobar stih zapišem ga. Ne mogu samo da sednem i pišem na komandu, moram biti inspirisan.

P: Zbog čega si bio otuđen? Devojčice te nisu volele, školske face su te podjebavale? Problemi u porodici?

O: Bio sam siromašniji od većine klinaca u mojoj školi, te nisam imao modernu odeću i veliku kuću (jadni mališa - kuc). I nakon nekog vremena shvatio sam da je ono za šta je zainteresovana većina ljudi najobičnija glupost, i da me ne zanima igranje njihovih igara. Moje samopouzdanje je bilo malo pomereno kad sam dobio naočare. Delom zbog toga što sam s njima glupo izgledao, a delom zbog toga što zbog njih nisam smeo da ulazim u tuče kojih je puno kad si mali. Te nisam bio hrabar kao pre. Ovo sad sve izgleda tako bezveze....

P: Kako si postao straightedge, zbog čega? Šta misliš o modernom poimanju sXe? Mislim da je bilo sve mnogo bolje i iskrenije u eri Minor threat.

O: Da... srećom, Minor Threat i 7 Seconds su bili oni koji su to definisali za mene. Stvarno ne shvatam trenutni mainstream koncept strejt edža, mrzim celu omladinsku konzumersku demografiju u koju se pretvorio (prevod nije baš najsretniji, sorry-kuc). Prvo sam ušao u to ne bi li se odbranio kad bi me ljudi nudili da pijem, a onda sam shvatio gledajući ljude oko sebe da ni ne želim da budem deo toga. Ako nisi mogao da provališ iz tri pesme koje smo o tome napisali, zaista mrzim pušenje. Dim sjebava moje disanje za ceo naredni dan. To je tako besciljno. Svejedno, držim se ovog stila života delom iz navike, delom jer ne želim da trošim vreme na takve distrakcije. To shvatam kao izazov za moju kreativnost da nađem zabavu bez napijanja ili čega već.

P: Koliko si bio zadovoljan svojim roditeljima i oni tobom? Zašto misliš da je većina starijih ljudi sjebana?

O: Super se slažem sa tatom, on je uradio stvarno dobar posao u mom podizanju. Moja mama je bila neverovatna osoba, ali je umrla od raka kad sam bio mali. Druga žena mog tate i ja smo imali naših razlika, ali se sad slažemo pošto živimo daleko jedni od drugih. Mislim da moj tata shvata sve što radim, dobio sam svoje anarhističke tendencije od njega, što moju maćehu dovodi do ludila. Ne znam šta si mislio kad si rekao da je većina starijih ljudi sjebana?

P: Koliko imaš godina, šta radiš sem benda?

O: U Julu ću imati 25. Deluje prokleto staro! Ali pošto je moj život krenuo neuobičajenim tokom, nemam normalne oznake starosti, kao karijeru ili brak. Pored dva benda (sviram gitaru u Ruination), vodim izdavačku kuću i mailorder, igram se s mojim kucama, pomažem Annie u njenom radu (pravi video igrice, bavim se njihovim porudžbinama), igram i sam neke igrice, vežbam pet noći nedeljno... prilično sam zauzet.

P: Šta te čini najviše srećnim/tužnim?
O: Srećan sam kad imam dobar trening... Ili kad slušam Iron Maiden singliće. Ili kad osećam da radim teške poslove i završavam ih kako treba. Dosta sam rastrojen i trošim vreme na sve i svašta. To me dosta pogađa. Tužan sam kad osećam da ne mogu komunicirati sa bliskim ljudima i naši odnosi pate.

P: Kako ti se 7 seconds sada čine?

O: Ne razmišljam preterano o njima... Više bih razmišljao o tome kakvi su bili od recimo 1980 do 1986. Gledao sam ih prošle jeseni i Kevin mi je bio suviše "Yeah! Hardcore!" za nekog ko je proveo poslednjih deset godina svirajući meke stvari. Ali štagod, mogu raditi šta žele, pretpostavljam. Više sam zainteresovan za nove bendove koji imaju duh koji su oni nekad imali.

P: Tvoje mišljenje o patriotizmu? Ljudi obično odvajaju patriotizam, nacionalizam i šouvinizam, ali mi je to sve bezveze i tupavo.

O: Da, ja kažem da nema potrebe ni za čim od toga. To je nešto za neobrazovane ljude koji ne shvataju svoje mesto u svetu i toga se drže ne bi li se osećali jačim i važnijim. Jednostavno me nije briga. Moja porodica dolazi iz Nemačke, osećam više veze sa tim nego sa time da sam Amerikanac jer je to moja porodica. Ali ne kao neki ponos, već samo kao istoriju i klasifikaciju. Ne shvatam nacionalni ponos. Mislim da ponos u suštini vodi lenjosti i kratkovidosti. Ne trošim mnogo vremena na to. Ali za lenje debile, super je osećaj kad SAD bombarduju Irak, kao da je njihov omiljeni fudbalski klub pobedio. Za to vreme ništa ne rade sem što su pijuni za one na vlasti, to je sve sjebano.

P: Šta tvoji non-hardcore prijatelji misle o tvom bendu i svemu što radiš? Kako ljudi koje upoznaješ reagju kad ima kažeš npr. ‘o ja sviram u hardkor bendu, pevamo o tome i tome itd’ ?

O: Ne pričam o tome mnogo... Mislim da sam na neki način stidljiv i u startu van svakog društva, te ako nabijaš ljudima na nos da ne piješ, ne jedeš meso, ili ne veruješ u boga i otadžbinu, to te stavlja u još udaljeniju poziciju. Pričam o tim stvarima kad se o tome priča, ali ne vijorim zastavu non-stop. Ljudi vide bend kao nešto novo, ali ne shvataju da sami pravimo svirke i izdajemo ploče preko drugara. Trebalo bi da objasnim na neki način DIY etiku ljudima, to je dosta važno.

P: Zašto misliš da se većina ljudi/bendova koji su bili hardcore i imali super duh i iskrenost nekad kasnije uklope u sve to s čim se nisu slagali, poput Civa, Ray Cappoa, Descendentsa bla bla i idu u totalne suporotnosti u odnosu na ono što su nekad bili?

O: Kad god neko ima ekstreman stav povodom nečega, klatno se obično okrene na drugu stranu vremenom, te je očekivano za ljude koji se stavljaju na najviši pijedestal da najdublje padaju. To zaista nije moj problem, ne znam nikog od njih lično ili tako nešto, i više brinem o mojim prijateljima. Ima mnogo važnijih stvari nego brinuti o tripovima rok zvezda.

P:Da li si religiozan? Zbog čega misliš da su ljudi toliko ludi za religijom? Npr, ako kažeš nešto iole protiv toga, spremni su da te ubiju ne bili je odbranili, i mnogi se toga drže totalno nesvesno (ne znaju čak ni razloge).

O: Nisam religiozan. Mehurić je za mene pukao kad sam bio dosta mlađi i pitao sam se zašto za grčke mitove kažu da su lažni, a hrišćanstvo nije... To nimalo ne dopire do mene. Pretpostavljam da to nudi komfor i razloge konfuznom postojanju na zemlji... To dopušta da ljudi zaborave na logiku i konradikcije u svetu oko njih. Sposobno da privuče ekstremne ljude i izazove ekstremne reakcije. Pretpostavljam da više volim da se sam potrudim oko nekih stvari, pa sam zadovoljan time što shvatam moje razloge zbog kojih sam živ.

P: Kako ti se dopao intervju? O čemu voliš da budeš priupitan, šta bi pitao nekog kad bi radio intervju? Reci mi takođe nešto za kraj ili štagod...

O: Definitivno mi se svideo. Izgleda da su mi interesantnija pitanja koja mi šalju ljudi iz Istočne Evrope ili Brazila, verovatno su ljudi tu više naviknuti izazovima nego u prigradskoj Americi. Volim da me pitaju o mojim kucama, mnogo ih volim. Da sam ja radio intervju, pitao bih da li misle da je idealizam omladine samo prelaz između detinjstva (kad misle da su centar sveta) i odraslosti (kad prihvataju da su jedinka u 6 milijardi ljudi), ili je gubitak idealizma samo cena koju ti okolina/svet naplaćuje.

COPS AND ROBBERS (Pitanja i uvod Dooshan)

Jedan od mnogih bendova novog vala (revival-a) matorog hc-a tipa N.Approach / Slapshot. Mislio sam da su vredni razgovora, epilog sledi:

P: Pošto ne znam ništa o bendu, uputi me.

Tom: Cops and Robbers su Micah koji peva, Jaye na bassu, Josh svira gitaru i ja (Tomica) lupam bubnjeve. Počeli smo pre neke dve godine, Micah (Mika) i ja smo bili zajedno pre toga u bendu Pinkerton Thugs koji je bio politički street punk. Uvek smo pričali o formiranju hardcore benda jer u našem kraju (new england) su svi bendovi bili street punk i zato što smo obojica ušli u pank preko oldschool bendova poput DRI i Minor Threat. Plus Boston ima dugu hardcore tradiciju (tradicionalisti fuj-kuc), ali ovih dana je uglavnom preuzeta od strane youth crew i jaki-momci-style hardcore bendova. Pa, Micah i ja smo napravili par pesama, naš drug Adam je hteo da svira gitaru i to smo bili mi u početku. Vežbali smo jako dugo i odlučili da uskoro i sviramo, te je u bend došao Jaye kao basista i izdali smo ploču za ADD records.

Posle izlaska albuma, Adam je imao nekih problema sa rukom, plus je izgubio zainteresovanost te ga menja ex Poor Excuse gitarista Joshzilla i tako i trenutno stvari stoje.

P: Pomenuo si te youth crew i tuff-guy bendove kojih je gomila. Po meni su Revelation, Bulldog i FAT records stvorili nešto kao “hardcore” trend, možeš samo čuti nove youthcrew, melodika i emo/metal bendove. Imaš nešto da kažeš povodom toga?

Tom: Pa youthcrew je i dalje prilično veliki, cela ta strejtedž scena. Ne kao što je nekad bila, jer je dosta tih likova počelo da svira mod/emo rock. Dosta metal bendova je nestalo ili otišlo na emptivi. Baš sam pre neki dan gledao spot Snapcase. Čak je Bulldog (victory - kuc.) počeo da uzima drugačije bendove, punk i emo. Revelation takodje. FAT nikad nisam smatrao hardcore kućom. Mislim da old style hardcore bendovi ostaju underground jer imaju DIY ideale. Drago mi je, jer nikad nisam voleo metal/emo, a ni youthcrew bendove ništa posebno, iako mi se neki sviđaju. Postoji sad i dosta old style hardcore bendova koji su prilično veliki tipa Kill Your Idols. Skoro sam gledao 7 seconds i bili su prokleto dobri.

Micah: Pre par godina nas dva drugara smo pričali o formiranju oldschool hc benda...zaista ih nije bilo puno tada. “Hardcore” je bio popularan, ali je više zvučio kao hevi metal za debile. Godinu dana kasnije ja sam osnovao Cops and robbers, a moj drug A poor excuse. Mislim da pravi hardcore pravi veliki comeback. Samo u Masačusetsu su Poor excuse, Last in line, Fit for abuse, Down but not out, Out cold, American nightmare... koji su po mom mišljenju jedni od najboljih hardcore bendova ikad.

P: Kakvu bi scenu želeli da vidite, koliko ste zadovoljni svojom?

Tom: Boston ima dosta muzike bez obzira šta ti se sviđa, posebno super punk/hc scenu. Ali nema prostora za koncerte. Kirija vrtoglavo leti u vis i svi all ages klubovi su pozatvarani. Postoji samo gomila rock klubova koji bi organizovali samo svirke za punoletne, pošto rave stvara profit, ne rock n roll. Sve DIY dvorane crkvi (?!) su zatvorila vrata pankerima jer su ih klinci uništavali. Te ovde imaš retko neki 18+ koncert ili putuješ sat vremena kolima na svirku. Youthcrew hc scena i punk/old style hc scena su prilično odvojene, i nikog nije briga.

P:Kako pišeš pesme? Da li misli u trenutku prenosiš na papir ili je to duži proces?

Micah: Pesma obično počinje gitarskim rifom... ako ga dovoljno dugo sviram dobijam jasan koncept za tekstove s obzirom na to kako melodija utiče na moja osećanja.

P: O čemu je “Desensitized”?

Micah: Pa, skoro svaka pesma na EP-u je o istoj stvari: o borbama koje svi imamo sa našim emocijama... apatija, očaj, paranoja, mržnja itd. Ponekad se osećaš kao da su te satrle u ćošak. O tome je i “Desensitized”.

P: Šta bi promenio u prosečnom Amerikancu, koliko misliš da se iskačeš iz tog nekog kalupa?

Tom: Ovo je malo teže...pošto zaista nikad nisam putovao van SAD, ali mislim da bih promenio činjenicu da u SAD ima najviše ubistava i nasilnih zločina. Čini mi se da evropske zemlje takođe više brinu o siromašnima i nesrećnima... Sem toga, ovde je pretty cool I guess.

Micah: Voleo bih da prosečni Amerikanac ima više obzira. Mislim da kad bi nas u školi učili da sarađujemo, a ne da se takmičimo, bili bi dosta srećniji. Ne mislim da se mnogo razlikujem od prosečnog Jenkija, mogu biti prilično mrzovoljan takođe. Ali prilično sam regularan momak, ponašam se normalno, izgledam normalno.

P: Koja misliš da je razlika između ličnih tekstova i tekstova uperenih na menjanje/kritikovanje okoline? Da li su ti od iste vrednosti kad pevaš?

Tom: Ovo je više za Miku, ali odgovoriću i ja... Micah i ja smo bili u Pinkerton Thugs koji su bili politički bend, a Cops and robbers su više personal politics, štagod... Volim i jedne i druge bendove, od onih poput Conflict do Minor Threat.. Obe vrste imaju istu agresivnost i bunt u sebi. Mislim da je pevanje o politici bez potpunog razumevanja iste glupo, te da bi trebalo da pevaš nešto u vezi čega si siguran. Dakle, meni su od iste vrednosti i politički i lični tekstovi, dok god su iskreni i nose nešto posebno.

Micah: Moj stari bend Pinkerton Thugs bio je veoma veoma political (ne znam da li ovo treba prevoditi politički, pošto je meni taj izraz jako glup - kuc). Skoro svaka pesma bila je poziv na pobunu neke vrste. Ne moram ni da spominjem da sam se uskoro osećao kao da ponavljam sebe. Mislim da je pisanje ličnih tekstove dosta izazovnije... teže je izraziti sirove emocije nego pisati o vladi. Bar za mene. Mislim da su to različite vrednosti. Imam neke jako čvrste stavove, ali niko ne voli da mu propovedaš. Rekao bih da sam prestao da pišem političke tekstove kad je moj optimizam bio ubijen gorčinom i prezirom prema svetu. Za neko vreme osećao sam se kao što sam se osećao u srednjoj školi... a teško je želeti da spaseš svet kad si nesrećna osoba.

P: Koja ti je omiljena pesma na albumu i zašto?

Tom: Tough one.. prvo su "Face To Face" i "Liar" bili moji favoriti, a sad sve više "Lost Cause"... ko zna... Sve pesme na predstojećem albumu će ih oduvati u svakom slučaju.

Micah: Verovatno Desensitized... mislim da je ta pesma ispala dosta bolja od ostalih.

P: Koji bendovi su imali najveći uticaj na tvoj život?

Tom: Uuu, pa za mene... rek’o bih Minor Threat, 7 Seconds, SSD, DYS, DRI, The Clash, Conflict, Code 13, Dead Kennedys, Slapshot, Discharge, itd. Neki lokalni koji su značajni takođe su The Trouble, Fit For Abuse, Last in Line, The Unseen, i moj stari bend Pinkerton Thugs (priključio sam im se kad su već postojali, pa sam bio više fan nego član)

Micah: Iskreno, to su bendovi kao American nightmare, Out cold ili Last in line. Ljudi zaboravljaju da su uobičajeno najviše pod uticajem onima s kojim se druže.

P: Šta ti predstavlja hardcore? Koja je najbolja stvar koju je hardcore uradio za tebe?

Tom: Tough one. Pa poenta svega je da se zabavljaš, radiš šta hoćeš, kažeš “fuck you” ostatku društva, to je to. Najbolja stvar koju mi je hardcorepunk doneo su gomila sjajnih ljudi i bendova.

Micah: Samo uživam u tome, volim moć i agresivnost... Mislim da fini ljudi ponekad slušaju besnu muziku isto kao što srećni ljudi ponekad slušaju tužnu muziku.

P: Zašto FAT nije hardcore label za tebe?

Tom: Pa nije. Izdaje pop punk bendove. Bio bi hardcore kad bi imao neki bend koji nije ispeglano poppy sranje. Znam da imaju Avail, koji su super, ali nije to to.

P: Šta radiš kad si neraspoložen?

Tom: Mislim da zavisi od situacije. Samo se trudim da gledam na svetlije strane stvari, i radim nešto da ne razmišljam o tome. Slušam muziku, igram igrice itd.

Micah: Pa, ništa neuobičajeno, telefoniram puno, slušam muziku, pišem pesme... jako često menjam raspoloženje, ne znam zašto. Takođe sam jako opsesivan, borim se sa dosta stvari u glavi... ali mislim da su svi ljudi takvi donekle.

P: Kako se tebi sviđaju Mikini tekstovi? Da li bi mogao da napišeš nešto slično?

Tom: Aaaa, dooobri su... kontam ih. Da ih ja pišem, bilo bi problema hehe

P: Šta misliš o 7 seconds sad? Video sam fotke sa skore turneje i ličili su mi na neki trendy buđavi bend sa onim plavim kosicama i kompletnim outfitom.

Tom: 7 seconds su bili iznenađujuće dobri. Naravno da izgledaju skroz pomodno, ali matori su, ne možeš ih okriviti (?-kuc). Plus su sa zapadne obale, za to ih možeš okriviti hehe (this is boston, fuck LA?-kuc). Novi album im nije nešto preteran, ali koji classic bend još izdaje dobre ploče? Bussiness su uradili jednu, i to je sve što mi pada na pamet... Nove stvari 7 seconds su dosta bolje od njihove R.E.M-ripoff faze iz kasnih 80-ih...

P: Recite mi nešto o vašem novom albumu...

Tom: Izlazi za Bridge 9 records, što je ovde prilično velik label, pa smo malo uzbuđeni. Imamo gomilu novih stvari koje su dosta bolje od starih. Jedva čekam turneju nakon izlaska novog albuma.

Micah: Pa...imamo novog gitaroša Josha iz A poor excuse... i on je pakleni svirač, te očekujte više solaža. Pored toga nema nekih većih razlika, dosta ovih pesama je trebalo biti na prvom albumu... možda su besnije, više lične? Videćemo, još nije izašlo.

P: Možeš li reći da si srećna osoba?

Micah: Generalno, ne, nisam veoma srećan. Umem da budem zaista negativan i antagonističan i gorak. I osećam se dosta usamljeno. Ali prijatelji me čine srećnim, muzika me čini srećnim. Veoma sam srećan što sam upoznao sve te sjajne ljude preko muzike.

P: Koje su druge stvari koje te čine pozitivnim? Ne misliš li da bi trebalo da tu bude nešto više od hardcorea?

Micah: U suštini jedva i slušam hardcore, gomila starih stvari i bendova mojih prijatelja su u tome. Najviše slušam rock n roll, blues, country, rockabilly. Svi u Cops and robbers su takođe u drugačijim stvarima; Jaye je u surf bendu i Josh svira u Stones/Creedence-style rock n roll bendu. Takođe me dosta zanimaju kola, i pecanje, dosta pecam. Farbam kuće da bih preživeo.

P: Misliš li da hardcore može biti iluzija kao i svaka druga stvar?

Micah: Apsolutno. Kids take this shit way too seriously. Volim muziku ali mrzim dogmu.

P: E a nešto za kraj?

Micah: Pa, dolazimo u Evropu verovatno, te ćemo ostati u kontaktu. Nešto za kraj? Ako si ovoliko zaluđen za američkim hardkorom, baš si kul. Ima dosta sjajnih bendova ovih dana, neki su možda bolji nego išta dosad. Keep circle pitting.

KILL THE MAN WHO QUESTIONS (Pitanja Dooshan, odgovor Mike)

P: Čime se baviš pored benda? Kako si izabrao svoju profesiju, da li je to nešto što obožavaš da radiš?

Imam sreće. Imam posao koji je zabavno raditi svaki dan i u kom uživam. Ja sam urednik nacionalnog nezavisnog muzičkog magazina. Išao sam u školu za novinarstvo, te pretpostavljam da sam na neki način ovo ja ‘koji uspevam’. Ne želim raditi samo u muzičkom žurnalizmu naravno. Mislim da je pisanje o muzici, u pro-profit magazinu obično jako plitko. To je sve deo muzičke industrije, ili se bar trudi da se poveže sa ljudima/bendovima/kućama/oglašavačima koji rade u mainstream industriji. To mi je dosadno i nije nešto čemu bih posvetio svoj život. Vole bih da radim posao u odnosima sa javnošću i da pišem za non-profit grupu koja se bavi nečim što mi je važno. Dosad nisam našao takav posao.

P: Misliš li da postoji mogućnost da tvoje zanimanje ne mora biti nešto što te toliko interesuje, ali ti je na primer super sa ljudima sa kojim radiš, i to te ispunjava. Mora li profesija biti nešto tako presudno za život?

O: Tvoj posao ti je bitan u životu onoliko koliko ti to želiš. Mnogi ljudi ne brinu uopšte o onom čime se bave, mnogi ljudi mrze svoje profesije i ono što rade iz dana u dan. Imaju nešto drugo što ih drži i što im je važno, npr. njihove porodice, hobi, umetnost, muziku, štagod. Ali tvoj posao će ti u Americi oduzeti dosta vremena, sem ako nisi veoma, veoma, veoma srećan. A to čini ljude očajnim.

P: Tvoje mišljenje o novom predsedniku Bušu i njegovom stavu da nije preterano zainteresovan za Kosovo?

O: Novi predsednik Buš izgleda kao da ima potencijal da napravi mnogo štete. To se dešava kad neko ako privilegovan i sebičan i glup dobije puno moći i kontrole. Ovaj momak je demonstrirao i dokumentovao svoju zlu stranu. Pokazao je de je sposoban da bude veoma bezosećajan i surov. Na očigled ljudi se rugao ženi koja je molila za svoj život u ćeliji osuđenika za smrt. To je prilično bolesno, ali je i smrtna kazna, koja je u suštini sagradila njegovu političku karijeru. Prilično iskreno mislim da je bolje imati što manje američkog vojnog mešanja na Kosovu. Nadam se da Amerika obezbeđuje neku ozbiljnu humanitarnu pomoć ljudima na Kosovu, ali ne mislim da će tako nešto ikad poteći od Buša.

P: Možeš li izmeriti moć hardcorea u SAD, da li su bendovi ikad promenili nešto svojim trudom? Pošto je to tu dosta veće, ko je je tvoje uopšteno mišljenje o načinu na koji hardcore utiče na ljude koji su u tome i dolaze na svirke?

O: Scena može biti veća u Americi nego u Jugoslaviji, ali opet, Amerika kao zemlja je dosta veća od Jugoslavije. Ne postoji samo jedna hc ili jedna punk scena koja se širi celom zemljom. I mislim da je to dobro. Mislim da je dobro za ljude da imaju osećaj regionalizma. Ne na način ponosa ili izuzimanja drugih ljudi, već na način da je nešto u blizini pristupno njima. Nešto s čim se ljudi mogu povezati. Mislim da je raznolikost bitna, i to je istinito i geografski. Time što sam to rekao, mislim i da je super u američkoj hc sceni što postoji toliko različitih scena širom zemlje, a sve su međusobno povezane. Postoji jaka nezavisna mreža klinaca koji idu na svirke, organizuju ih, sviraju u bendovima, organizuju proteste, i slično, od grada do grada. To je nešto što je super imati. Pitati da li je hardcore muzika išta promenila je veoma komplikovano. Lako je reći “Da” i pretpostavljam da je i lako reći “Ne.” Da li je muzika i da li su tekstovi inspirisali revoluciju koja još nije došla? Ne. Da li će ikad? Ne. Ali ne mislim da je to poenta hc ili punkrocka uopšte. Hardcore i punkrock, za mene, su muzika i kultura pobune, neuklapanja i neželjenja da se uklopiš u mainstream, ili štagod da je oko tebe, ili u ono što se od tebe očekuje. To bi takođe trebao da bude zabava. Na taj način, Hardcore i Punk su stvorili bogatu i privlačnu i iskrenu kulturu u koju se ljudi mogu uzdati, od nje nešto naučiti, biti inspirisani njome. Neki ljudi mogu uzeti ono što su naučili iz te zajednice i kanalisati energiju koju su osećali i delili u njoj i iskoristiti je za svoje svakodnevne živote. Ne znam da li to uključuje i baš menjanje sveta, ali znam da može učiniti dosta toga kreativnog, inspirativnog i interesantnog za ljude koji time čine svet malo zabavnijim i boljim. (prevod nije baš najsigurniji - dule)

P: Kakav si bio pre no što si ušao u hardcore/punk, kako je to sve uticalo na tebe i koja je najbolja stvar koju si iz svega toga izvukao?

O: Pre no što sam otkrio punk rock, bio sam freak (nakaza, čudovište, izrod - prim. Morton Benson). Osećao sam da se ne uklapam nigde. Često se i sad tako osećam. Ali, u suštini, većina stvari oko kojih su moji vršnjaci bili uzbuđeni i mislili su da su cool, me nisu zanimale. Bilo mi je jako dosadno, i bio sam malo nadrkan. Zbog čega, nisam siguran da bi znao da ti kažem. Prvi koncert na kom sam bio me je totalno šokirao. Slušao sam punk već nekoliko godina pre toga, i to je bilo divno oslobođenje od svega. Ali, videvši to sve uživo je promenilo moju perspektivu. Dokazalo je da to nije samo nešto iz knjige istorije. To je bilo nešto, bar u ponašanju, što je bilo i dalje tako živo, i to u mom gradu. Mislim da sam mnogo naučio od punka u poslednjih deset godina. Osećam se kao da i dalje učim iz svoje umešanosti u sve to. Neke od stvari koje sam izvukao su osećaj da sam sam sebi dovoljan (self-sufficiency), ideja da mogu stvari uraditi sam, ili uz pomoć drugara, bez ičije dozvole ili nekog autoriteta. Takođe mi je pokazao, nekad u jako jasnim, opipljivim primerima, kako stvarno i pravično mogu neke stvari da se urade, iako nam je u našem društvu rečeno često da je najbolje ne biti fer, već pohlepan i da je to jedini način da se ‘provučeš‘. Naučio sam i važnost iskrenosti takođe.

P: Kako bi opisao prosečnog Amerikanca? Da li je Homer Simpson približan? Koliko se ti razlikuješ od tog kalupa?

O: Haha... Homer Simpson verovatno nije tako daleko. U stvari, to baš i nije istina. Bar ja ne mislim tako. Nisu svi Amerikanci glamurozni ljudi, nisu bogati, nisu filmske ili rock zvezde. Većina njih ne vozi sportska vozila koja gutaju benzin. Volim da mislim da većina Amerikanaca ne mrzi druge ljude zbog različite boje kože ili zato što su iz druge zemlje ili štagod. Mislim da je reputacija SAD kao pohlepne i opasne zemlje zaslužena, ali mislim i da je to uglavnom reflekcija nekolicine Jenkija koji su na poziciji bogatstva i moći. Glavnina Amera su kao svi ljudi iz bilo koje druge zemlje. Mislim da su premoreni radom, potcenjeni, neinspirisani onim što vide oko njih i osećaju se zbunjeno i nepovezanim sa svojom vladom i njenom politikom. Nismo svi tip Džona Vejna. I nismo Homer Simpson tip. Ali... mislim da imamo dug put pred nama. Mislim da se dosta razlikujem od percepcije stereotipnog Amerikanca. Ne jedem krvavi biftek, ne gutam Budweiser piva i ne sisam Marlboro cigarete, i ne vozim velika brza sportska kola, i ne živim u velikoj kući. Ne mislim da nam je potrebno još raketa da oduvamo ceo svet. Ne mrzim siromašne ljude i ne mislim da bi trebalo da ‘sjebemo Sadama’. Ne mislim da su eksploatativni filmovi i TV emisije koje degradiraju žene i prave šale na račun gej ljudi i manjina zabavni i ‘cool’. Ne gledam fudbal, ne volim bejzbol. Ne slažem se sa tim da je u redu što su zatvori prepunjeni i da moramo više ljudi da osudimo na smrt od bilo koje druge zemlje u svetu. Ne idem u crkvu nedeljom ujutro ili bilo kog drugog jutra, popodneva ili večeri. Ne sviđa mi se Will Smith i ne mislim da sam ikad gledao epizodu “Survivor”-a. Ali, imam više vere u ljude nego da mislim da baš ovo opisuje ono što je prosečni Amerikanac. Ipak, ja sam samo tupavi klinac.

P: Reci mi sad nešto više o bendu pošto ne znam ništa. Ispričaj mi o nastanku, ko, zbog čega, kako...

O: Kill the man who questions je nastao jeseni 1996-e kad smo ja i moj cimer Andrew Martini (naš basista) zaključili da se dosađujemo u bendovima u kojim smo tada svirali. Obojica smo bili dosta aktivni u punk sceni Filadelfije već nekoliko godina. Organizovali smo svirke i svirali u bendovima, ali smo osećali da možemo uraditi nešto što niko nije dosad, i osnovali smo KTMWQ. Otad smo imali mnogo promena članova. Ali, ktmwq su uvek činili super prijatelji i ljudi koji su se osećali umešanim u DIY punk scenu. Toliko puta je promena člana benda bila nešto skroz ok, i nikakav problem. Samo smo se osećali da će neko drugi od naše male porodice da nam se pridruži za turneju ili snimanje ploče. Trenutno, postava je: Mike McKee - vokal, Niki Long - vokal, Andrew Martini - bas, Jeremy Gewertz - bubanj, Beau Brendley - gitara.

P: Reci mi šta misliš o američkoj ‘major' hardcore sceni. Izgleda mi kao da njom vladaju samo novi melodični punk, emo-metal i youth crew revival bendovi i većina tih bendova mi deluje neiskreno iako neki imaju lepu muziku (Ignite, Shelter).

O: Zaista ne razmišljam puno o toj sceni. Za mene, nema ničeg što je hardcore oko te scene. Nije da mislim da sam ja sad neki strašni baja koji može da sedne i priča šta je, a šta nije hardcore. Ali, šta je ekstremno, šta je pristupačno, šta je izazovno oko gomile +30-godišnjaka koji idu na turneju u autobusu svakih par meseci da sviraju muziku koju čuješ na radiju i dobijaju lovu za to kao za njihove poslove? Jebeno ništa. Ti bendovi zaista nemaju puno veze sa underground punk scenom u Americi, isto tako sumnjam i da doprinose istoj, ili brinu mnogo o scenama u zemljama po kojim sviraju. ‘Lokalna underground’ scena za njih jednostavno ne postoji. Operišu u skroz drugom svetu, i to je ok. To je njihov izbor. Ali to nije ono što mi radimo. To nije nešto za šta sam zainteresovan.

P: Šta te tera da napišeš neki tekst za pesmu? Da li ti se dešava da nešto što danas napišeš ti se sutra ne dopada i šta misliš da je razlog za to?

O: Na neki način sam perfekcionista što se pisanja tekstova tiče. Nije sad da su moji tekstovi baš najbolji, haha. Ali, išao sam u školu za pisanje, i ako ću nešto reći gomili ljudi preko mikrofona, želim da to bude inteligentno i da precizno opisuje moj stav. Samim tim, potrebno mi je dosta vremena za tekstove kakve želim da budu. Šta me tera da pišem? Jednostavno stvari oko mene, stvari o kojim mi pričaju drugari. Stvari o kojim čitam i kojim sam izložen. To nije poezija zaista, to su samo klinci koji reaguju na svet oko njih.

P: Koji ti bendovi najviše znače? Koji ti se bendovi trenutno dopadaju?

O: Svako u bendu bi verovatno imao drugačiji odgovor. Bendovi koji su izvršili najdublji uticaj na mene su bili Bikini Kill, Huggybear, Minor Threat, Fugazi, Bad Brains, Los Crudos, Seein' Red. Neki od punk bendova danas koji me zaista uzbuđuju su Sound of Failure i At Bay (oba iz Filadelfije), Zegota iz North Caroline, E-150 iz Barselone, Španija, Arms Reach iz Australije, Abuso Sonoro iz Brazila, Antiproduct iz Amerike, i Limpwrist, koji je Andrew-ov (naš basista) drugi bend, prvi homić-straightedge hardcore bend ikad.

P: Kako ljudi u bendu reaguju na tekstove koje neko napiše?

O: Kad ja pišem, svi kažu, "Mike, ti su sranje." Kad Niki piše, svi kažu, "Hvala dobroti Mike nije pisao ništa ovog puta."

P:Kažeš da si studirao žurnalistiku. Super, pošto se i ja time zanimam jer volim da pišem, i moj posao iz snova bi verovatno bio to što ti radiš (voleo bih da pišem o muzici). Ali takođe se slažem sa tim što si rekao da biva sve više nemoguće pisati o nečemu o čemu zaista želiš na način na koji želiš, sem o stvarima koje su popularne, i magazini i postoje samo zbog zarade. Da li misliš da profesije nekad isisaju sav integritet koji neki kreativan posao ima (kao u novinarstvu u kom moraš pisati o onome što narod želi da čita, ili u muzici u kojoj moraš svirati nešto što stvara novac) i šta misliš o tome?

O: Ne mislim da sve profesije, ni svi poslovi, su uvek predmet ovog problema. Siguran sam da ima dosta kreativnih profesija i pozicija. Problem nastaje kad je profit cilj posla ili preduzeća. Zato što tad u osnovi radiš na proizvodu, radiš na tome da nešto prodaš. Muzički magazini, ako žele da stvore novac, su deo muzičke industrije. A siguran sam da smo svi prilično upoznati sa jakom ulogom profita u muzičkoj industriji. To je krajnji rezultat. To je odlučujući faktor uvek. Pa je prirodno da uvek ima kompromisa. Trik je naći nešto pri čemu si srećan i dok praviš kompromise, ili gde imaš slobodu da ne praviš kompromise ne bi li zadržao posao.

P:Kažeš da voliš Minor threat & Bad brains. Šta ti je najbolje u njihovoj muzici i tekstovima? Obožavam Majnore zbog super muzike, nekih carskih tekstova, a ono što mi je najbolje je Ianov glas koji me uvek oraspoloži bez obzira kako se osećam.

O: Pa, imam neka svoja neslaganja sa onim što su radili Bad Brains. Ali muzički su neverovatan bend. I dok se ne slažem baš sa svim što su imali da kažu, činjenica da su govorili ono što misle sa takvim stavom i neverovatnom, totalno novom, opasnom muzikom u to vreme kad niko nije ni POMIŠLJAO da tako nešto uradi ih čini veoma važnim i inspirativnim bendom. Minor Threat je bend za koji mislim da je inspirisao mnoge ljude, i da se mnogima sviđaju. Mislim da se muzika totalno drži do danas, i osećam posebno vrstu poštovanja za takve bendove koji su započeli ili zaista udarili šut u duper ideji američkog punk rocka. Činjenica da neki članovi Minor threat-a su i dalje umešani u muziku i nastavljaju da rade esencijalno ono što su i pre radili verovatno ne znači ništa (??).

P: Mnogi ljudi su religiozni i spremni su da to brane ako kažeš nešto protiv toga toliko da bi se pobili zbog toga, govoreći da je to najvažnije, a čak ni ne znaju razloga zbog čega su u tome. Što se mog poimanja tiče, religija bi trebalo da bude nešto kao filozofija o nečemu najčistijem i dobrom, a većina tih ljudi koji je brane nisu čisti i dobri, šovinsti su ili štaveć. Zbog čega misliš da postoji sva ta prašina oko crkve i religije? Da li možeš tako nešto zapaziti u SAD?

O: Pa, mislim da ljudi imaju duhovnu potrebu, kao što drugi ljudi imaju emocionalne potrebe ili intelektualne potrebe, i sve ostale vrste potreba. Za mene, struktuirana religija, ili čak verovanje u aktuelnu čvrstu definiciju “boga” nikad nisu delovali esencijalno “mojoj duhovnosti” ili čemu već. Za neke ljude, to je esencijalno, i mislim da je to u redu. Ne mislim da je u redu kad ljudi misle da imaju pravo da ti govore kako da živiš, po njihovoj religiji, ili ko ili šta jeste i nije prihvatljivo i validno. Cela ideja postojanja jednog, strogog seta šta je dobro a šta loše je bezveze i zaista ograničavajuće. Nažalost, takvo ponašanje preovlađuje u mnogim zapadnim religijama. Definitivno se to vidi u SAD. Mnogi američki zakoni su zasnovani na religiji, bez obzira koliko se hvalimo time da su država i crkva odvojeni. U osnovi... religija je sjebala živote mnogih ljudi, i i dalje pravi idiote od ljudi danas. Nemam sve odgovore, jebiga, ne tvrdim da imam IKAKVE odgovore koji bi trebalo da se uklope u nečiji život osim mog, ali isto tako znam da mi nisu potrebni NIČIJI odgovori nametnuti.

P: Šta bi rekao nekoj non-hardcore osobi (koja ne zna ništa o tome) ako bi te pitala o čemu pevaš?

O: Mislim da hardcore i punk rock, bar na našem nivou, su namenjeni publici koja je već upoznata s time do nekog stepena, sa “scenom” ili čime već. Na neki način je to super, jer je to naš mali deo sveta itd, ali na drugi način mislim da je to ograničavajuće. Pa, mislim da je prezentacija za posebnu vrstu osobe... nekoj koja već zna da se ne uklapamo u mainstream, nekoj koja već zna da smo besni zbog nečega i koja prihvata glasnu, agresivnu muziku. Ali, mislim da su ideje o kojim pevamo univerzalne. Mislim, zaista mogu biti veoma specifičan oko svake pesme, ali u osnovi naše pesme su o tome kako bi ljudi trebalo da budu tretirani sa određenom dozom poštovanja, kako napredovanje i “preživljavanje” ne mora da znači totalno sjebavanje ljudi oko tebe. Naše pesme su o tome kako je u redu biti besan kad postoje ljudi i institucije oko tebe koje se trude da te dehumanizuju, ili slome na bilo koji način. To je o osećaju otuđenosti i odvratnosti prema tim stvarima. Mislim da je to nešto s čim može skoro svako da se poistoveti.

P: Da li pronalaziš istu iskrenost, čiste misli i bunt koji punk ima u drugim vrstama muzike (pošto pišeš o nezavisnim umetnicima, možda si prava osoba koju bi ovo trebalo pitati...)

O: Punk rock nema patent ili monopol nad iskrenošću, to je sigurno. U stvari, dosta puta izgleda kao da bi dobro činilo sceni kad bi se zatražilo malo VIŠE iskrenosti od ljudi. Ali, kako da odgovorim na ovo? Sigurno nisam u poziciji da kažem ko jeste ili nije iskren u tome što radi. Ali neka muzika koja me je skoro prilično dodirnula sa iskrenošću koju osećam je underground hip hop, uglavnom iz SAD, neka "folk" ili "protest" muzika od ljudi kao što su Bob Dylan, Billy Bragg, Joni Mitchell, Phil Ochs. Mislim da je iskrenost pre-rekvizit dobroj muzici. Možeš je naći u svim vrstama muzike, čak i onoj koja nije na indie nivou...bluegrass, alt-country, hip hop, world music itd. Muzika je nešto što ja mislim da dolazi zaista iz srca, i dolazi u svim mogućim vrstama stilova.

P: Reci mi šta je najveća inspiracija u tvom životu? Šta te najviše mrda, da li je to bend ponekad i zašto? Da li su to ljudi oko tebe, muzika...?

O: Muzika mi je jako bitna. Ne mogu da zamislim život bez nje. Napravio sam vecinu svojih najdužih prijateljstava kroz muziku. Ono što me najviše inspiriše, ja mislim, je na periferiji, na sporednoj liniji muzike. To su prijatelji koje sam dobio i osećaj porodice i zajednice koji imam u mom životu. Ljudi oko mene koji rade na projektima u svojim životima, bilo da su muzički, akademski, aktivistički, umetnički itd. Srećan sam da imam stvarno super drugare. zivimo u gradu u kom smo sposobni da kreiramo umetničku i muzičku zajednice sa kojom smo jako povezani. To me inspiriše.

P: Koji misliš da su glavni razlozi za apatiju koja vlada ljudskim životima danas u većim ili manjim razmerama?

O: Lako je postati apatetičan kad se osećaš jako, jako udobno. Ako imaš sve što želiš - ili sve što su ti rekli da bi trebalo da želiš na TV-u i u reklamama iz magazina, onda zašto gurati za nešto više. Postoji stav, posebno u Americi, da ako imaš pravi auto, pravu kuću, pravu marku kafe, prave TV kanale, prava sranja koja kupuješ, onda si super situiran i onda si ono što želiš da budeš. Mislim takođe da internet čini ljude apatetičnim na neki način. To je sjajna alatka za ljude. KTMWQ je čak napisao pesmu o tome "internet commandos." I ja se i dalje slažem sa tim. Mislim da stvara lažan osećaj zajednice, lažan osećaj bivanja povezanosti sa svetom i bivanja aktivan, a u stvari sediš na dupetu buljeći u reči na ekranu. Mislim da je lako za ljude da upadnu u zamku u kojoj se zbune sa onim što zaista RADE u svom životu i sa onim što VIDE u svom životu. Isti problem je sa televizijom.

P: Postoje li momenti kad se plašiš da budeš ono što jesi?

O: Postoje momenti kad je zaista plašljivo biti ono što jesi. Kao što rekoh malopre, smatram sebe jako srećnim što sam imao super prijatelje celog života. Uvek mi je bilo važno da se ne plašim da budem ono što jesam i da se družim sa drugim ljudima koji se ne plaše da budu ono što jesu. Nekad ljudi ne ‘shvataju’ tvoju ličnost, i nekad ljudi ne VOLE tvoju ličnost. Ali makar si ono što jesi i u to si siguran. Trudim se da budem pun poštovanja za ljude i razumljiv, kao i da budem veoma jasan oko toga ko sam i kakav sam. Dosta se šalim. Nekad sam suviše glasan. Dosta sam tvrdoglav. Nekad je veoma jasno da će te stvari, kao i još neke koje me čine onim što sam, naterati neke ljude da kažu da sam bezveze. Ali, ko ih jebe. Nemam vremena za ljude koji me mrze zbog toga što jesam. I, dok god ne dopuštam sebi da budem suviše samosvestan ili suviše samokritičan, zaista se ne plašim onog što drugi misle.

P: Patriotism/nationalism/chauvinism? Ljudi obično odvajaju ove pojmove, meni su svi tupavi..

O: Nikad nisam osetio neke od ovih stvari. Ponosan sam na ono što jesama i na stvari koje sam uradio u životu. Nisam ponosan zbog mesta u kom sam rođen, ili zbog toga što imam PENIS. Te stvari su glupe i dosadne. Ako punk treba da znači nešto bitno, moramo biti sigurni da ne prihvata takve vrste sranja koje tako žarko postoje u mainstreamu.

P: Planovi KTMWQ, čime se sad bavite...?

O: Poslednje četiri godine, izgleda kao da je bend uvek imao neke rokove. Uvek radio dosta da bi nešto završio ne bili počeo nešto novo. I to je super. Tako smo izdali album, tri 7”, mnoge benefit kompilacije, bili smo na turneji po SAD, Kanadi i Evropi. Ali kad se vratimo kući sa turneje ovog leta, nemamo više projekata i odlučili smo da se koncentrišemo na to što smo u bendu, što smo pet prijatelja (se neko seća ovih knjižica za decu ‘5 prijatelja’? - dule) koji sviraju zajedno i idu na svirke i bleje zajedno. I to je bilo super dosad. Tako da nemamo neke trenutne planove za turneju ili nove ploče uskoro. Naši planovi su da vežbamo, pišemo muziku zajedno, sviramo kad nas zovu, organizujemo benefite kad osećamo da možemo pomoći itd. Mislim da bi svi želeli da snimimo novi album i opet da idemo na turneju. Ali nismo odlučili kad će se to desiti.

P: Duh, imaš li neku krajnju poruku, šta god.....

O: Voleo bih da te pitam milion stvari. Nikad nisam bio u Jugoslaviji, i ne znam puno o tvojoj zemlji, a kamoli o punk sceni. Voleo bih da izblejim mesec dana u Jugoslaviji i jednostavno upoznam ljude, šetam i naučim neke stvari. Ali ne znam koliko toga bi u stvari mogao da saspem u malom intervjuu kao što je ovaj (huh! pa baš i nije mali - dule). Umesto toga, mislim da je cool što obojica živimo daleko, i možemo da se povežemo na tako mnogo nivoa sa našim mišljenjima i politici, aktivizmu, muzici itd. To je zaista uzbudljivo za mene. To je jedna stvar koja čini HC nečim tako cool, a putovanja tako zabavnim. Pa... voleo bih da pitam tebe i svakog drugog u Jugoslaviji koji ovo čita da nam piše i ostane u kontaktu, jer komunikacija sa različitim vrstama ljudi je uzbudljiva i jako važna. Hvala što si slušao moja različita mišljenja o nekim stvarima. Hvala ti što si nam pisao Dušane.

OUTCOLD (Pitanja Dooshan, odgovori ?)

P: Sta inspirise i dalje odrzavanje benda? Sta to cini da i dalje zvucite tako besno? Sta vas tera npred?

O: Razlog zbog koga i dalje sve ovo radimo jeste to sto i dalje imamo istu ljubav prema muzici koju smo imali i kada smo pocinjali. To je ono sto nas pokrece. Voleo bih da smo popularni i uspesni i da pravimo novac, ali to nije tako. Sta cini nas zvuk tako besnim? Pa, svi smo u neku ruku, zreli za ludnicu, rekao bih.

P: Da li mislis da klinci ne koriste previse svoje glave? Da li mislis da je veliki deo klinaca koji su u hardkoru previse opsednut pricanjem o bendovima, plocama i tako dalje (nadam se da znas na sta mislim?), a da su ustvari pod njihovim losim uticajem, da ne zive u realnosti, samo slepo prate slogane, cak ni ne razmisljajuci o tome sta neki
bend govori... (Mislim da “I wish I' pesma Embrace-a govori o tome) Oni misle da su skroz u hardkoru, zato sto samo o tome govore, ali sta je hardkor (za mene je – inspirisanost, motivisanost, zivljenje zivota punim plucima i pronalazenje u njemu znacenja) u tome sto si dosadna osoba koja ponavlja scenske traceve i prica o toe sta je rej kapo, ili neko drugi, uradio, itd. .... Nadam se da si shvatio sto hocu da kazem? :)

O: Da, razumem na sta mislis. Mislim da si u pravu. Klinci prihavtaju ove ideale i uverenja kao nacin da se sa necim identifikuju. Mi nikada nsimo bili ukljuceni u takvu scenu, zato sto nismo propovednicki, politicki, sloganski bend, ali te stvari su skroz deo hardkora, da ih moras stalno gledati. Ljudi definitivno imaju inteligentne i vazne stvari da kazu, ali mislim da se takodje previse cesto slepo prati, kao sto si rekao. Cini mi se da takvi ljudi misle (svesno ili nesvesno): “Kako ja, kao deo hardkor kulture, treba da razmisljam o necemu?”, umesto da pokusaju da izgrade svoje individualno misljenje. Na primer, treba da mrzis Vladu, treba da mrzis kapitalizam, treba da mrzis pop muziku, itd., itd. Mrzim takva usrana pravila. Mi nikada nismo pratili tako nesto. Mi smo to sto smo, bilo dobri ili los.

P: Sta ti pomaze da se osecas dobro kada si prazan? Sta te najvise inspirise i motivise?

O: Moram da priznam da je muzika koju slusam najinspirativnija i najuzbudljivija stvar u mom zivotu. Ona mi je najbolji prijatelj i emotivni oslonac. Povezan sam sa njom na vrlo intimnom i licnom nivou, na kome na zalost nisam povezan
sa drugim ljudima.

P: sta mislis da nas najvise otudjuje, od svih cuda modernog sveta? Da li si nekada dublje razmislio o dehumanizaciji, otudjenju, misli da su to jako vazne stvari?

O: Hmm, duboko pitanje. Mislim da mnogo stari u civilizovanom drustvu imaju dehumanizujuci efekat. Pravila i obicaji koji su neophodni za odrzavanje reda i stabilnosti takodje sterilizuju i neutralisu ljudski duh. Zato je umetnost tako vazna. Ona uravnotezava stvari. Ona je polje za slobodnu ekspresiju u cisto funkcionalnom okruzenju.

P: Koji su bendovi imali najvci uticaj u tvom zivotu?

O: AC/DC, The Ramones, Bad Brains, Rush, Black Flag, The Kinks, New Bomb Turks, CCR, The Freeze, The Beatles, Poison Idea, Elvis Costello, Holly Golightly, Aerosmith, The Stooges, Black Sabbath, David Bowie, Fu Manchu, White Flag, The Buzzcocks, The Hellacopters, The Rolling Stones, GBH, Jimi Hendrix, Zeke, Roxy Music, The Saints, Led Zeppelin, Smashing Pumpkins, The Germs, Jethro Tull, Stone Temple Pilots, The Headcoats, Kiss, The Misfits, Van Halen, Motörhead, Simon & Garfunkel, Elton John, T. Rex, The Subhumans (UK), Gary Numan, etc., etc. Izvini na pitanju?

P: Kakav si bio pre nego sto si usao u hardkor pank, secas li se kako je on uticao na tebe, i sta je ono najbolje sto ti je doneo?

O: Pre nego sto sam otkrio hardkor pank bio sam u hard roku '60-ih, '70-ih i ranih '80-ih, ukljucujuci mnoge od bendova koje sam gore naveo.Secam se kada sam ga prvi put cuo i bio oduvan njegovim ludilom. Bilo je neverovatno. Najrealisticnija, najprirodnija stvar koju sam ikada cuo. Duboko je uticala na mene, nisam ga od tada prestao slusati. Najbolja stvar koju mi je doneo bio je odusak. Pank rok i hardkor je najkatarzicnija muzika ikad, po mom misljenju. Oni potpuno pogadjaju u srz. Zahvaljujem bogu sto ih imam u zivotu.

P: Ima li sta novo kod Outcolda, da li ste zadovoljni sa novim albumom, u poredjenju sa starim stvarima?

O: Upravo smo izbacili peti album u oktobru. Jako smo srecni zbog njega. Svi osecamo da je to nase najbolje delo do sada. Osecamo da je to snazan materijal i prvi put otkako smo poceli zaista smo srecni sa produkcijom. Nista drugo posebno se ne dogadja. Upravo smo dosli sa turneje po Islandu i Engleskoj. Postojali su planovi za drugu turneju po ostatku Evrope i Skandinaviji ovog proleca, ali to se mozda ne dogodi. Pokusavamo da organizujemo turneju po zapadnoj obali ove jeseni, i naravno da nastavimo rad na novom materijalu.

VERBAL ASSAULT (Pitanja Dooshan, odgovori Christoper)

Zaista je bilo uzbudljivo saznati da se može stupiti u kontakt sa Chrisom Jones-om, koji je pisao sve one super tekstove i čiji je bend postao ‘klasik’ i jedan je od mojih omiljenih. Epilog je pred vama, ja nisam preterano razduševljen s obzirom da sam imao veća očekivanja. Dooshan

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Dušane, zaustavi sve! Upozori medije! Christopher Jones trenutno odgovora na tvoje pismo na vreme!

P: Kako si postao povezan sa punk/hardcore pričom?

O: Pete (gitarista) i ja smo bili drugari od detinjstva. Počeli smo da slušamo punk rock sa 14 godina, a onda su nas naši drugari iz Njuporta (Rhode Island) naložili na hardcore. (kakvo pitanje, takav odgovor - kuc)

P: A Verbal Assault?

O: Verbal Assault je nastao 1983. U Njuportu bio je super bend zvani Vicious Circle (Doug, koji je kasnije lupao bubnjeve u VA bio je njihov član), i oni su nas puštali da sviramo na njihovoj opremi posle njihovih proba, to je otprilike bio početak cele priče.

P: Kako ti se to sve čini iz današnje perspektive i u poređenju sa sadašnjom scenom?

O: Na to je teško odgovoriti, jer ne slušam puno novih bendova i ne idem na koncerte. U Americi, punk i hardcore je i dalje popularan i neki bendovi potpisuju i za veće kuće. Glavna stvar koju bi trebalo da imaš u glavi je da su SAD velika zemlja puna različitosti, te se scene po gradovima non-stop menjaju.

P: Šta za tebe predstavlja taj termin ‘scena’?

O: “Scena” za mene predstavlja grupu ljudi koji zajedno stvaraju različite stvari: muziku, fanzine itd. Nije mi bitna vrsta muzike. Na primer, Pete sad svira akustičnu gitaru sa ženom koja se zove Lois, koja je na Kill Rock Stars records. Oboje žive u Olympiji, WA, i iako je muzika daleko od Verbal Assault zvuka koliko može da bude, ljudi sa kojima sviraju su definitivno ‘scena’ u mojoj glavi.

P: U svojim ‘ranim hardcore danima’ mi je užasno smetalo štošta i trudio sam se da ‘ljudima otvorim oči’ dok bih pričao sa njima (npr. sa nekim tupavim mačo facama ili štaveć), a sad im se više podsmevam i ne trudim se da preterano utičem na njih. Da li se i dalje trudiš da promeniš nešto u svojoj okolini?

O: Mislim da humor i satira mogu biti efetivan način da nekom pokažeš šta misliš da je loše u nekoj situaciji. Ali, to ne bi trebalo da degeneriše u neku cinizam koji ćete naterati da digneš ruke i kažeš: “Jebiga, takav je svet”. Ono što mi je najvažnije je da ne govorim mnogo ljudima šta da rade nego da im nešto pokažem primerom (nisam siguran za prevod, sorry - kuc). Svi ljudi koje poštujem koriste Ian MacKaye-a kao primer za vođenje svog života. Umesto toga, oni jednostavno rade ono što misle da je u redu, i drže se tih stavova i verovanja. To je tih i suptilan način pokušavanja da nešto promeniš, ali funkcioniše na duži vremenski period.

P: Koji su bendovi koji su izvršili najveći uticaj na tvoj život i zašto?

O: Kad sam bio mlađi, sjajni rani bendovi sa Rhode Island scene jer su dali Verbal Assault-u puno podrške kad smo počinjali. Bendovi povezani sa Dischord records (Minor Threat/Fugazi, Scream, Beefeater, etc.) bili su veliki uticaj pošto su bili toliko dobri i imali šta da kažu. Iako su Bad Brains imali/imaju svoje probleme, njihova muzika i činjenica da svu pevali o miru i ljubavi sa takvom surovošću (ovaj termin shvatiti pozitivno) su definitivno uticali na nas takođe.

P: Koji su to bendovi danas?

O: Da budem iskren, slabo slušam muziku danas. Uglavnom slušam vesti i talk show na Nacionalnom Javnom radiju, koji je grubo rečeno, američki ekvivalent engleskom BBC-u. Hardcore ne igra stvarnu ulogu u mom životu sad, premda su moja iskustva sa Verbal Assault imala ogroman uticaj na način na koji sad gledam na svet i život uopšte. Moji omiljeni bendovi su i dalje ‘oni klasični’, ali to je uglavnom zato što ne slušam mnogo novih stvari.

P: Čime se sad baviš u životu, šta je sa ostalim članovima. Uzgred, koliko imaš godina?

O: Rođen sam 1968-e, te imam 32-e. (Datum je 3.mart, ako neko hoće da mi pošalje čestitku za rođendan!) Evo šta rade bivši članovi Verbal Assault: Peter Chramiec (gitara) nastavio je da peva i svira gitaru za DC bend Rain Like the Sound of Trains. Skoro je počeo da svira akustaru sa Lois. Gledao sam ih na turneji i bilo je sjajno. Pete živi u Olympiji već neko vreme, te je normalno da se povezao sa ljudima oko Kill Rock Stars records-a i te scene. Dylan Roy (bas na većini Verbal Assault’s snimanja) je konstantno na turneji sa matorim bluzerom Eddie Kirklandom. Džemuje sa njim već više od godinu dana, i ako ste fan akustičnog/električnog bluza, odlično je. (www.eddiekirkland.com>) Tom i Chris Gorman (bas i bubanj za vreme 1987, iako nikad nismo snimali sa njima) su formirali pop bend Belly sa našom prijateljicom Tany-om Donelly iz Throwing Muses. Belly su dosta dobro uradili za sebe početkom ‘90-ih, a raspali su se ‘95-e. Chris je dosta fotografisao za VA, a to i radi profesionalno u NjuJorku, gde i Tom živi. Tom je na omotu ‘Trial’-a. Nick Barbato (bubanj na ‘The Masses’ i ‘Learn’) je neko s kim zaista nisam popričao godinama... Moram ga naći negde... Darren Mock (basista od 1988-1990, na ‘On’ EP) je još jedna duša s kojom moram stupiti u kontakt. Poslednje što sam čuo je da ima indy label na zapadu... Doug Ernest (bubanj na Trial, Tiny Giants, On i Exit) je trenutno profesionalni ‘woodworker’ (radi sa drvenarijom), amaterski penjač po stenama, i bubnjar Rhode Island reggae akta zvanog The Ravers. Loši ja (vokalni solista) sam završio školu, zatim radio kao roudi i menadžer turneja za Belly u prvoj polovini 90-ih. Otad tražim smer u životu, žonglirajući sa čudnom kombinacijom pokušavanja da pišem dok kuvam ne bi li sačuvao krov nad glavom.

P: Koja su najbolja sećanja koja su ti hardcore i VA dali?

Uglavnom su to bila silna putovanja, i prilike da upoznaš toliko različitih ljudi. Dve evropske turneje zaista odskaču u mojoj glavi. Svirali smo par puta u onom što je tad bila Jugoslavija (Sarajevo, Ljubljana). Dosta razmišljam o tim koncertima, posebno sa svim što se desilo na Balkanu od tada.

P: Šta misliš od novoj vladi SAD. Šta će se promeniti?

O: GW Bush je moron i izbori su bili skaradna varka. Ne znam koliko toga će se promeniti, pošto je Kongres dosta podeljen i mnogi su i dalje besni zbog svega šo se desilo. Interesantno je šta će biti sa inostranom političkom praksom. Niko nije o tome mnogo pričao za vreme izbora, a ono šta je Bush predložio je idiotski: vraćanje trupa SAD sa Kosova, i onaj debilni “Odbrambeno raketni program”, koji neće funkcionisati, a koštao je milijarde dolara. Biće fascinantno (zastrašujuće u stvari) gledati Busha kako se snalazi u stvarnim problemima kad naiđu (na Srednjem istoku na primer).

P: Reci mi o čemu je pesma “Understand”? Pominješ bombe, patnju, ljudsku glupost, to je jedna od pesama čiji me je tekst zainteresovao a nisam ga razumeo.

O:Napisao sam “Understand” o mojo drugarici iz srednje škole. Bila je divna osoba, ali je njen otac bio vojno lice i time je absorbovala mnoge njegove desničarske stavove. To je bilo kad je Regan visoko jahao i radio mnoge grozne stvari, posebno u Centralnoj Americi. Ona je prosto odbijala da vidi šta se dešava i ja sam samo postajao frustriran ‘WHY CAN’T YOU UNDERSTAND? SAD su tako moćna država, to sam tad osećao a i sad, a neznanje njenih građana o onome što vlada radi (‘u naše ime’ navodno) donosi dosta patnje širom sveta.

P: Da li si se ikad osećao loše na bini i zašto?

O: Da, mnogo puta (Imali smo mnogo turneja.) Nekad je to bilo samo od umora ili neraspoloženja/bolesti, groznog zvuka itd. Najgore je bilo kad je bilo nasilja na svirkama, ili kad bi ljudi slemovali čisto zbog slemovanja, ne obraćajući pažnju jedni na druge. Osećali bi se kao da smo soundtrack za ljudsku glupost, i tad bi samo blenuo u daljinu i mislio: “Šta ja radim ovde?”

P: Koje misliš da su najveće iluzije ljudi danas? Koliko misliš da se razlikuješ od prosečnog Amerikanca?

Ono što me najviše brine u mojoj zemlji ovih dana je, pošto nam privreda dobro ide (bar za neke) i zemlja je u relativnom miru, postali smo suviše zatvoreni i ignorišemo mnoge probleme okoline koji se javljaju (‘Globalno zagrevanje? Nema problema, uključiću klima uređaj u mom sportskom vozilu!’) Ne znam koliko se razlikujem od prosečnog Amerikanca. Većina ljudi ovde shvata da se nešto ozbiljno loše dešava sa načinom rada naše vlade (što je jedan od razloga zbog kojih malo nas glasa). Volim da mislim da barem razaznajem koje stvari bi trebalo uraditi (ograničiti uticaj korporacija u politici, ojačati sindikatre radnika, smanjiti vojni budžet itd), ali nemam sve odgovore.

P: Koje su bile tvoje iluzije kad si bio klinac?

O: Pretpostavljam da sam mnogo razmišljao o tome “Eh kad bi svi razmišljali kao mi...promenili bi svet preko noći”. Naravno da nije tako, i promene su teži i sporiji proces, i nemamo uvek rešenja.

P: Ima li nečeg ultra-smešnog sa tih silnih turneja zbog čega se i danas nasmeješ?

O: Ništa smešno i zabavno se nije desilo sa Verbal Assault. Pre i posle svake svirke bi sedeli u tužnoj tišini. Onda bi išli pravo u krevet posle obroka od kaše i tople česmovače. Just kidding!

P:Da li si i posle raspada benda imao želju da pišeš tekstove?

O: Ironično, uvek mi je bilo teško da napišem tekst, te posle raspada Verbal Assault, to sam i prestao. Pre par godina sam nešto pokušavao, ali se to nije ovajdilo. Napisao sam uvodnik za prvi deo reizdanja.

P: Kad sam te pitao o iluzijama... mislio sam na one koje proističu iz našeg načina života. Ljudi često imaju iluzije da su nezadovoljni iako je sve ok, a kad ništa nije ok onda se pretvaraju da su super.

O: Na to je teško odgovoriti. Kad sam napisao “Our Illusions”, to se odnosilo na elemente scene za koje sam mislio da su licemerni i neiskreni. To su bile ‘iluzije’ na koje sam ja mislio, i mislim da se to razlikuje od toga o čemu ti pričaš.

P: Ok, poslednje reči, poruka fanovima (i fankinjama!) i ako imaš još štogod pametno da kažeš...

O: Hvala svima koji su odgovorili vebsajtu: bilo je zaista pohvalno i ubedilo me je da radimo pravu stvar sa reizdanjem. Iako se Verbal Assault neće ponovo sastaviti, duh benda postoji i dalje.

Christopher Jones

Pauza....

2007-09-10T07:30:00.000-07:00

Danas je deseti septembar, i mogu da konstatujem, zanemarajuci nakratko kalendarsku doslednost, da je jos jedno leto proslo... Ocekivanja i nadanja o morskom odmoru u probranom drustvu koja se obicno pocnu sanjati vec dolaskom proleca i ove godine su se izjalovila, pod stegom uvek nedovoljnih finansija i radnih obaveza. No nema potrebe za jadikovanjem – nadolazeca jesen, pored toga sto ce rashladiti glavu, takodje ce, kao i svake godine posejati nove planove za sledecu godinu.

Letnji period se poklopio i sa pauzom na PJM blogu, sto moze da se pripise delom velikim vrucinama koje su harale u predugim periodima, delom raznoraznim drugim obavezama, delom nedostatku inspiracije. Kakogod, blog postoji vec godinu i po dana, i cini mi se da prethodne teme, recenzije i tekstovi, cine jednu celinu, koja stoji za sebe – toj celini nemam mnogo sta da dodam, osim zelje da zapocnem sve ispocetka, ali na drugacijim osnovama. Mozda se sa ovom zeljom poklopi i izrada sajta 'Burevestnik' koja se ocekivano oduzila – ne bi bilo lose, trenutno mi prolazi kroz glavu, tamo nastaviti deo tematike kojom se bavio i ovaj blog, samo bez potrebe da se stvari posmatraju kroz prizmu najdraze mi pank subkulture. Jeste, sam naziv 'Pank je mrtav', je moj sarkastican, ali dobronameran pokusaj da ostavim pozitivan doprinos sceni koja cesto gubi svoj smer, ponesana kako cinizmom, tako i razlicitim infantilnostima i narcistickim, samodovoljnim zatvorenostima u sebe samu. Pank jeste postao prica za sebe, ali van nje lezi jos veci i uzbudljiviji svet – velika je steta zatvarati oci pred tim izazovom i bezati u sumornu predvidljivost pracenja bendova, scenskih traceva i scenske politike.

A sta se desava u tom spoljasnjem svetu? Nista dobro, rekao bih. Putovao sam ovog leta dva puta u Bosnu, tokom prvog ulaska u Republiku Srpsku, u autobusu sam slusao pregled vesti na jednoj od lokalnih radio stanica. Pola priloga bilo je na jedan ili drugi nacin povezano sa izjavama kojekakvih vladika, a druga polovina bila je posvecena nacionalnim samoodbranama od stvarnih i izmisljenih napada. Sve spremno za novi rat. U Srbiji se i dalje mastari o Kosovu, spremaju se i novi izbori, cena rastu, povrce i voce na beogradskim pijacama nije bas jeftino, a zvanican stav je da inflacija ako bude i veca, nece se oteti kontroli. Bas lepo. Grcku su zahvatili, kako je to stampa volela da prikazuje bombasticnim naslovima, biblijski pozari, a u Rusiji su neonacisti, sa obicnog ubijanja “aktivista, anarhista i drugih domacih izdajnika”, presli na odsecanja glava i prikazivanje ovih scena putem interneta. U Evropi desnica vec godinama jaca, zatvaraju se nekada autonomni centri koji su sluzili kao alternative kako kapitalistickoj ekonomiji, tako i zvanicnom sistemu vrednosti obicno sakrivenom iza reci kao sto su Drzava, Vojska, Crkva, bla, bla... Klimatske promene polako postaju nesto sto se prihvata kao neminovnost razvoja kapitalizma, a dok rade erkondisni, ne razmatraju se ozbiljno radikalni predlozi za smanjenje zagadjenja i unistenja planete. Valjda je zvanicna deviza danas – “Ako vec propadamo, daj da se pravimo da je sve okej”. Nije okej. I verovatno nece ni biti.

Izasao je u letnjim mesecima, najzad, i nulti broj casopisa Kontrapunkt Reloaded. Nestrpljivo sam to cekao, i najzad je tu – naravno, nije savrseno, ostavlja dosta prostora za razvijanje svog sadrzaja i bavljenja nama aktuelnim temama, ali opet, mogu reci da je u pitanju zanimljivo, informativno i inteligentno stivo, poprilicno nabijeno andergraund duhom iz koga je poniklo. Reklama je u postu nize.

I u ovom letnjem periodu su se citale knjige, kao i slusala muzika. Od knjiga izdvojio bih sjajnu Orvelovu “Kataloniji u cast” u kojoj Orvel opisuje svoje iskustvo iz Spanskog gradjanskog rata; zatim tu je i knjiga od Ursule Legvin “Covek praznih saka” - ona je poznata SF knjizevnica, sklona liberterskim idejama, koja u pomenutoj knjizi prikazuje futuristicku planetu podeljenu u drzavu kapitalizma i drzavu autoritarnog komunizma, kao i mesec iznad ove planete naseljen anarhistima/kinjama. Ima bas dobrih misli i zapazanja - u neku ruku zanimljivije stivo od izvikanih “1984”-e i “Vrlog novog sveta”... Opet sam se uhvatio Niceovog “Tako je govorio Zaratustra”, no o tome planiram malo detaljniji tekst da napisem. Uprkos brojim stamparskim i gramatickim greskama prevoda, sjajan stil pisanja i strastvenost koja, mene bar, ne moze ostaviti ravnodusnim. Citao sam jos ponesto napreskokce, Platonovu “Drzavu”, “Nadzirati i kaznjavati” od Fukoa, ali nisam uspeo da ih povezem u celinu. Veceras cu nastaviti sa Fukoom. A muzika? Podstaknut predlogom Axegrindera, nabavio sam tri promo pesme pozeskog benda HellBack i skroz se primio. Fina produkcija, metalski rifovi i pank energija, na tragu Extinction of Mankind, His Hero is Gone, pa cak mozda malo i Tragedy-a, s tim sto je tesko ovako porediti sa drugim bendovima posto se svaka pesma razlikuje... Uprkos ovim slicnostima, tu je pecat kreativnosti koji pesmama daje dusu... Meni je favorit 'Najprljavija igra (zivot)', koja opet pokazuje koliko je bolje pevati na ovom nasem, balkanskom, jeziku... Pokusavao sam slusati kompilaciju posvecenu Pankrtima - i pored toga sto Pankrte volim, kompilaciju nisam uspeo poslusati do kraja... Inace na kompilaciji ucestvuje i mutantni rok bend Ritam Nereda, sklon desnicarskim idejama i muzickom biznisu. Obradili su, avaj, pesmu 'Anarhist'. Prvi put sam poslusao puljanske grindere Bolesno Grinje. U pitanju je EP iz 2006, pod nazivom “1 mozak”. Prsti energija na sve strane, za ljubitelje crust/grinda pravi slatkis. Imaju dobre aranzmane, ali sve je u granicama zanra, sto meni u ovom trenutku ne lezi. Ima i obrada Discharge-a. Mada, povuci-potegni, Leonarda Cohena sam slusao najvise u prethodnom periodu, koji brije malo drugacije...

Bilo je i koncerata. Tokom boravka u Bosni, otisao sam na festival “Ex-Yu Rocks”, koji se odrzavao u Krupi na Vrbasu... Ukoliko se pitate gde je to, reci cu vam da je u blizni Banja Luke. Tamo sam pogledao svakakve “umetnike”, a od bendova interesantnih pankerskoj populaciji izdvojicu Six Pack i Majke. Koncert Six Packa bio je... mislim da je 'otuzan' prava rec. Iako uvezbani, ono sto su oni to vece ponudili bila je takva tezga, koja ne da nije pank, ili rok, vec je najprizemniji pop, koji se iscrpljuje u sopstvenoj pitkosti. Pola repertoara je zasnovano na obradama (Riblja Corba, Bajaga...) pesama koje svi znaju i uz koje mogu da plesu – zatim klasicno pozivanje “Gore ruke!” i slicne gluposti, sve sa pozivanjem publike da ne smeta redarima i ne penje sa na binu... Prazno do srzi. Zato su Majke otprasile sve u sesnajst. Smekerske rokerske solaze, Baretov opusten kontakt sa publikom, bez pretenzije na harizmaticost (za razliku od Six Packa), ali bas zbog toga harizmatican, mozga toliko sprzenog da ne moze ni jednu recenicu sastaviti kako treba, ali opet to sto uspe da kaze zvuci simpaticno - “Sta? Sta? Rokenrol? Ma znate vi sta je rokonerol? Rokenrol je go kurac!”... Nisam ja neki fan Majki, ali dobra svirka je dobra svirka. Ta noc je bila hladna, verovatno i zbog Vrbasa koji se nalazio u blizini, pa smo pred kraj otisli.

Dooshan mi je poslao materijali koji je pre nekih sest-sedam godina skupljao za svoj fanzin - ima tu svakakvih intervjua, ono najzanimljivije cu da nakacim ovde, kada ih pregledam i procitam... Tu su Outcold, Kill the Man Who Question (ako se ne varam), MC4, i tako dalje, no videcu sta ja najbolje... To cu ovih dana da nakocim pa budite u toku...

I za kraj, Hajdeger je hteo da da doprinos ovom blogu svojim recenzijeama Darkest Hour-a, Wolfbrigade-a i Today's Overdose - uprkos mojoj skepsi, inisistirao je da ce ih napisati i poslati. Mozete da ih procitate ispod ove recenice:

Eto toliko, za sada, odjebite matore pankere i slusajte The Clash.

Kontrapunkt Reloaded, nulti broj

2007-09-02T05:46:00.000-07:00

(za svoj primerak mozete se obratiti na donju adresu, ili na moj mejl)

Izašao je nulti broj magazina Kontrapunkt Reloaded!

Tema ovog broja su veliki međunarodni protesti protiv G8, održani od 2-6. juna na severu Nemačke. Serijom članaka Kontrapunkt R.v.5.0 se bavi demonstracijama koje su održane u Hamburgu, Rostoku i okolini, Berlinu: od retrospektive i izveštaja sa lica mesta, do analitičkih osvrta i problematizovanja pitanja policijske infiltracije.

A kao bonus, evociramo sećanje na Karla Đulijanija, 23-godišnjeg anarhistu kojeg je ubio karabinjer na masovnim demonstracijama protiv G8 2001.

Pored toga, u ovom broju ćete čitati:
- Izbor vesti
- Kolume: Kobi se bavi pitanjem nacionalizma, a AP korenima fašizacije sporta i pop kulture u nas
- Razgovor između Mišela Fukoa i Žila Deleza na temu: Intelektualci i moć
- Sol Njuman razmatra budućnost radikalne politike kroz prizmu dela Lakloa i Mufove.
- Recenzije: Bakunjinova biografija, Days of War Nights of Love, Njuman, Laklo, Z, ABBFB
- Film: American Hardcore
- Meksiko: lider zapatista Markos najavljuje eksploziju socijalnog bunta, a Oaksaka se ponovo suočava sa represijom.

NAPOMENA: Prevodi tekstova koji su ranije objavljeni na sajtu www.kontra-punkt.info, drastično su poboljšani.

Odlomak iz uvodne reči:
I tako, naša „poruka" plovi, „talasa", bez urokljivog oka koje bi bdelo nad njom. Pa ipak, to nas ne lišava nade da će stići do ušiju koje će razumeti njen jezik, očiju koje će zaiskriti željom, srca koje će biti ispunjeno nadahnućem. Svrha te poruke je da bude kvasac, a ne hleb. Ona je bačeno seme inspiracije; nek niknu i cvetaju cvetovi želje za slobodom, životom, stvaranjem. (...)
Naše mreže nisu ribarske mreže niti parangali sektaških lovaca na duše. Naše mreže su mreže prijatelja. Te mreže mrêža premrežavaju čitav svet a da niko prethodno nije planirao, trasirao niti kontrolisao njihov nastanak. To su mreže želja.

We Are Everyhwhere!

"Potpuno sam oduševljen izlaskom jedne publikacije koja će doprineti osnaživanju veza između kontrakulturnog podzemlja, aktivističkih grupa i organizacija, i proširiti analitičku ravan preko granica ekonomskih i klasnih determinizama stare levice."

Tadej Kurepa

"Hm, Hm,... Pa, nije loše. A je l' znaš da sam otkrio da znam još 54 jezika zahvaljujući Vikipediji? I da sam verovatno čovek koji najviše zna o... Molim? A časopis, kako se zove, dobro je, dobro je. Nego, kako se zove... da, vanzemaljci su..."

Miloš Rančić

"Kupila sam ovaj broj i sela kraj prozora, udahnula duboko, i iskapila ga poput kupinovog vina. Kontrapunkt me je dotakao, dirnuo i doveo do stanja lirske meditacije, konstruisavši lirski ugođaj mitologizujući romantične trenutke. Jedva čekam novi broj i već zamišljam kako se on, u trenucima epifanije, raspada pod mojim prstima."

Sanja Petkovska

"Mislim, mogao je neko da javi."

Ivan Jevtic

Format: A4, broj strana: 40, font: 8 pt (sitno, sitno)
Cena: 150 din
Cena na veliko: 120 din na 5 komada (600 din).

Kontakt email: Reloaded@kontra-punkt.info

Recenzije - maj, jun

2007-07-11T10:13:00.000-07:00

MUZIKA

Mitesers – Na rubu propasti, 2007
I evo ga, novi, i po mojoj slobodnoj proceni, poslednji album Mitesersa. Nekih sedamnaestak godina nakon osnivanja benda, album 'Na rubu propasti' mozeda se slusa i kao svojevrstan d best of, posto su na njemu izabrane pesme iz celog, dugogodisnjeg, Mitesers opusa, samo ovaj put bolje producirane. Samo jedna pesma iz demo tres kor faze, 'Boli', odsvirane, sa promenjenim ritmom, valjda zbog nemogucnosti bubnjara da ponovi nekadasnju brzinu. Tu su jos i stari, dobro poznati, hitovi, 'Ona je nas fan', Mige nema bubanj', itd., a i nove, do sada nesnimljene pesme, koje na momente mene najvise podsecaju na All, zbog hardrokerskih rifova, i malo iscasenih ritmova. Sve zvuci kompaktno, ne oseca se razlika izmedju starih i novih pesama, tekstovi su i dalje zadrzali lokal-patriotski smek, s tim sto ima i ljubavnih, a Bakunjinu hvala, proziva se i Srpska radikalna stranka na momente... Nadam se da to ne znaci da ce Mitesersi postati glasaci onog nesretnog LDP-a, posto je to izgleda boljka koja se sve vise siri medju starim pankerima, ehh... Ima i jedna obrada, ovaj put nije u pitanju Crvena Jabuka, vec Descendents, pesma “Hope', prepevana u, verovali ili ne, 'Nada', koja super zvuci. Vrhunac album je 'Ljuba nije sXe', sa distorziranim krajem i smekerskom bas deonicom... Sve je na svom mestu, nema sta de se prigovori, dobra muzika, vrlo dobro odsvirana. Jedino mi je zao sto ce Mitesers uvek biti vise projekat nego bend, i u skladu sa tim treba ponovo procitati predvidjanje iz prve recenice. Fino. Nemam pojma da li je ovo neko izdao, kontam da je izaslo DIY.
Adresa majspejs: www.myspace.com/mitesers

Dazd – Nazivo!
Evo jos jednog benda kome se ne svetli sarena buducnost, rekao bih... Od prvog koncerta kada sam ih slusao, (mislim da je to bila i prva recenzija koncerta na ovom blog zinu) gde su mi se mnogo dopali, pa do danas, Dazd je odrzao gomilu koncerata, nije snimio ni jedan zvanican demo, i cini se da je malo upao u inerciju, koja cesto zna biti pogubna po daljnji rad... Huh, sto sam optimistican, heh... Kakogod, evo ga zvanicno izdanje za PMK rekords, snimak koncerta sa Akademije, sedam pesama, bez tekstova, sa jednostavim omotom.Sporije pesme i dalje vuku na Amebix, brzhe su jednostavni pank metal, (sada mi se po glavi mota Deviated Instict), bez solaza... Bend zvuci malo ustondirano na ovom snimku, pamtim i energicnije nastupe. Pesme su, neke dobre, neke odlicne, atmosfera je tu, nabavite, poslusajte i podrzite.
www.myspace.com/dazdthecult
PMK rekords: pumajkar_zin@yahoo.com

Jatagan – demon 2007
Novi beogradski bend, u kome sviram, pa da ne bude da sam neobjektivan, evo samo par crtica. Muzika je hardkor pank, sa razlicitim uticajima, tekstovi nisu veseli, ali nisu ni bez nade. Snimak je sa probe, ali svaki instrument je na posebnom kanalu, tako da zvuci okej za probu, ispalo bolje nego sto smo ocekivali, uz neizbezne greskice. Sedam pesama u sedamnaest minuta, reprezentativno, do boljeg snimka. Obrade Crustavaca i neostvarenog horor pank projekta “Pogled smrti”. Sloboda se pise sa J@atagan.
probajte na: www.lame.name/jatagan , nekad se ova web stana, iz meni nepoznatih razloga, pojavljuje, a nekad gubi...

Mahaj / Disakumu – Yesterday's nightmare, tomorrow's hell split CD
Splitovi su kul. Oba benda na isti nacin pokusavaju da izadju na kraj sa problemom koji se zove 'bubnjar', pa umesto istog su ubacili ritam masinu. Prvih devet pesama je rezervisano od strane Mahaja, iz Smederevske Palanke, koji me u brzim momentima, zbog ritam masine podsecaju na Lard, s tim sto je “pevanje” metalsko, hrapavo, ali nakon prvobitne nelagode, brzo se navikne. Tesktovi su raznovrsni, par ih je u “tok svesti” fazonu i oni mi se bas dopadaju, ima jedan protiv korporacija, koji se zove McDonalds, uprkos istrosenost teme, nije los. Realno, produkcija ih mnogo unazadjuje, ima ovde dobrih delova koji se ne cuju kako treba. Disakumu su pak pakleni dvojac koji pomocu ritam masine pokusava da svira d-bit. Njihov deo pocinje Discharge ritmom sa pocetka Hear nothing... albuma, dobra caka. Tekstovi su kao zajebantski, ali su napisani sa duhom i dopadaju mi se. Koristi se apokalipitcna Discardz tematika, sa ironicnim odmakom, al' opet ozbiljno – izdvojio bih Pacovizaciju i Pacovizaciju II. E sad, kada se dodje do muzike, mene ovo uglavnom ne radi – ritam masina stalno vozi isto i stvara monotoniju, produkcija je krsh, vokali se ne cuju kako treba. Uzivo je zvucalo bolje. Mozda da bude vise promena ritma i da se malo sporiji ritam namesti, k'o na pocetku Pacovizacije, zvuci bolje... Ipak, ovo treba imati, informativno je, ima dobrih delova, a cena je stvarno smesna – 'Ne plati vise od 50 dinara'... DIY od die!
kontakt: Mahaj: Viktor - +381 64 205 3092 i Disakumu: malo_kucence@yahoo.com

(evo gostujece recenzije od osobe koja je htela da ostane anonimna:)

Jeres - Mi ne pisemo pesme, mi pravimo hitove, EP jun 07
Iznenadjujuce malo ljudi reaguje na ovaj novi, ali iskusni palanacki bend, povikom da je ime plagijat. Mozda ne kontaju. sve i da jeste hereticko ime, ceo projekat nije nikom duzan para ni krushaka. Najbolje, i nepobitno u celom albumu od 6 pesama tj. 12 minuta, je to sto je apsolutno nepretenciozno. ovih…jebiga…godina, najneugodnije mi je kad osetim pretenciozne (vidi, ne znam domacu rec za to) poteze, kojima su mnogi/e skloni/e. Pesme lice jedna drugoj. Jeres svira pank. Hteli bi da to bude rokenrol, prljav, bajkerski… ali od panka pobeci ne mogu. Brzo je i hardkoraski. 'Drakche el gato' peva najbolje do sada, bolje nego u nabli. Sa vise strana sam cuo, cak i od samih clanova benda da su tekstovi zajebancija… Kako bre zajebancija? Nisu zajebancija. ja sam publika i ja sudim. Meni su tekstovi super kriticki i duhoviti (ne ono ‘ha ha ha’ duhoviti, nego ono - osmeh i ‘pa tako je’ suocavanje sa istinom - duhoviti, ali za plakanje).
Obzirom da je izdanje nenametljivo, nepretenciozno i marketinski sasvim nezagadjeno, jednostavni rifovi koji efikasno, i bez iznenadjenja, voze po stazi cistih umereno distorziranih gitarskih zica, ostaju sasvim neprimeceni, pogotovo na prvo slusanje. Nije li ovo uostalom sudbina nepretencioznosti, koja ce bez podrske sa strane biti prekopirana u neko novo otkrice indije. Pesme o kolekcionarima/kama vinila, o zagadjenju, privredi i zivotu u tranziciji, neodgovornom bakunjinovom podmlatku aktivista u nastanku, internet pankerima/kama, sve to nije zajebancija. Iskreno je i nepretenciozno. Zasluzuje podrsku. moze da se skine sa ovog linka.
http://rapidshare.com/files/38091277/Jeres_-_demo_jun_07.rar.html

KNJIGE I BROSURE

Herman Hese – Igra staklenih perli
Meni Hese nikada nije, uprkos bliskosti tema, bio narocito blizak (izuzev Stepskog Vuka). Njegov jezik mi je zvucao tromo, a ideje, iako zanimljive, bile su mi predvidljive. Tako i sa 'Igrom staklenih perli' – knjiga mi je bila interesantna za citanje, i ostavljala je na momente snazan utisak, al' nakon sto sam zaklopio njene korice, nisam u sebi osetio radost obogacivanja novim “duhovnim” sadrzajima, vec vise nesto kao blago zadovoljstvo obavljenim poslom.

Radnja knjige se odvija u buducnosti i prati zivot duhovnog bratstva, odnosno glavnog lika koji postaje clan tog bratstva. U sustini osnovna melodija lezi u rastrzanosti glavnog lika izmedju “duhovnog” i “svetovnog”, izmedju sveta ideala, ideja i discipline na jednoj strani, i sveta “obicnog” zivota na drugoj, sa “niskim” osecanjima ljubavi i mrznje, politike i sukoba, nedostojnih bratstva ciji je on deo. Ili malo drugacije - pojedinac u strogo hijerarhizovanoj zajednici... Dakle, prati se zivot glavnog lika, cije sam ime zaboravio (bese Knut?), od rodjenja pa do smrti. Prati se njegovo napredovanje u hijerarhiji bratstva, do najviseg polozaja na koji dolazi neobicno mlad. Vec pomenuti sukob kulminira u njemu, nakon sto je osvojio sve pocasti i zasluge koje je mogao, te on pravi skandal, napusta svoju zajednicu i odlazi u svet, sa zeljom da ga promeni, da uticuci na mlade narastaje, pokusa da u njima uzneguje vrednosti za koje smatra da su dostojne zivota i borbe, a koje bi umanjile patnju sveta. Hese, koji sa bacao u detaljna opisivanja njegovih unutrasnjih dozivljaja dok je napredovao hijerarhijom duhovnog bratstva, podbacuje upravo u opisu ovog cina oslobodjenja, te vec par stranica nakon sto salje svoj junaka u svet, utapa ga, na glup nacin, u hladnoj planinskoj reci, taman kada je postalo zanimljivo i kada su se najzad otvorile kako knjizevne mogucnosti razvijanja fabule, tako i izazov za Heseove kreativne potencijale,na kojima on podbacuje, ne uspevajuci da izadje iz svoje koze post-hriscanskog Evropljanina kontemplativca, dominantnog u introspekciji, ali izgubljenog u svetu aktivnosti. Morao je bolji kraj da bude. Inace ovo je poslednja Heseova knjiga.

Fridrih Nice – Izabrana pisma 18?? - 18???,
Zaboravih precizan naslov knjige. U sustini zanimljivo stivo, kroz koje se moze pratiti kako razvoj Niceovih ideja, tako i desavanja u njegovom zivotu. U godinama u kojima je radio kao profesor u Bazelu, kao Vagnerov postovalac, vodio je borbenu komunikaciju, posvecenu “visem” cilju... Kasnije, kako se sve vise udaljavao od ljudi, ciljevi mu sve vise rastu, kao i osecanje sopstvene vrednosti i izabranosti, koje kulminira u dozivljaju samog sebe kao bozanskog bica, pozvanog da razdeli istoriju na vreme pre i posle Nicea. Tesko je, posmatrajuci pisma, povuci granicu gde pocinje njegovo “ludilo”, a gde jos traje “normalnost”... Pojedini delovi su potpuno strastveni, do samounistenja, gde mu rad na knjigama pomaze da se bori sa sopstvenom bolescu, na granici smrti... Pred kraj njegov svesnog zivota, u njegovim pismima se oseca smirenje, pocinju da mu stizu prve pohvale i masovnija podrska, u Kopanhagenu se drze seminari posveceni njegovoj misli - ono za cime je sve vreme zudio, ziveci godinama u samoci i izolaciji... Skori krah je bio potpun, proziveo je jos desetak godina, kao biljka... Koliko strasti, a kakav kraj. Ono sto je intrigantno jeste neodgovoreno pitanje – Nice je o samom sebi pisuci, predstavljao skolski primer manije velicine, a opet kada se pogleda njegov uticaj koji je imao na duhovni razvoj evropske kulture, ne moze se reci da zaista nije imao razloga da sebe smatra izabranikom i prorokom.

CrimethInc - Days of war, nights of love... Crimethink for begginers
Evo jedne knjige koja je na Zapadu izazvala kontroverzne, kako pozitivne, tako i negativne kritike... Crimethinc je kolektiva nastala u okviru pank podzemlja, koja je ambiciozno iskoracila iz istog, pokusavajuci da da svoj doprinos radikalnoj politici i aktivistickoj praksi. Ova knjiga je cesto opisivana kao dasak svezine na ustajaloj anarhistickoj sceni, ali takodje i kao plod nezrele omladine burzoaske srednje klase, nesposobne za nudjenje konretnih resenja.

Knjiga je lepo, fanzinaski, dizajnirana... Puno slika i poruka, u skladu sa situacionistickom devizom detournementa – isto kao sto kapitalisticki sistem uzima revolucionarne ideje i od njih pravi robu za prodaju, tako se ovde uzimaju slike iz svakodnevnog zivota i pop kulture te postavljaju u radikalni politicki kontekst.Glavni deo teksta ide abecednim redom i obradjuje razlicite teme – A is for Anarchy, G is for Gender, L is for Love, T is for Technology i tako dalje... 'Sporedni' deo teksta je kraci i on se bavi istorijskim opisima odredjenih licnosti i dogadjaja iz proslosti, koji su po misljenju autora svojim zivotima/desavanjima najbolje pokazivali onu strast o kojoj su autori pokusavali pisati – Rembo, Free Spirit sekta, gusari,Isabelle Erberhardt, Pariz 1968, itd. - ovaj drugi tok knjige nije linearan vec je razbacan na sve strane... Ono sto se meni dopada ovde jeste lican pristup politickim temama, i pokusaj da se vrednost politickih praksi proveri i validira sopstvenim zivotima... Na drugoj strani, kvalitet tekstova se razlikuje, neki i nisu medjusobno saglasni, preteruje se za naglasavanjem toga kako jedino ono sto nas uzbudjuje i raduje treba da bude okvir za aktivnost – tu zaista moze da se primeni zamerka o njihovom razmisljanju kao posledici privilegovanog klasnog polozaja koji zauzimaju u americkom drustvu (belci/kinje, iz srednje klase, u drustvu dovoljno bogatom da moze da obezbedi prezivljavanje bez rada)... Smeta mi malo to velicanje Crimethinca - iako ironicno i pretenciozno, ipak naginje ka stvaranju kulta, pogotovo medju mladjom populacijom iz prethodno navedene klase. Zanimljivo je za procitati, pogotovo u odnosu na kojekakve parolaske, dogmaticne proglase levicara svih vrsta... Pazljiv/a citalac/teljka ce pronaci inspirativne i vredne delove. Ja ionako vise volim poeziju od sistematicne filosofije.
www.crimethinc.com

Sol Njuman - Mesto moci u politickom diskursu, Zluradi Paradi, 2007
Sol Njuman je, kako kaze Vikipedija, tvorac konstrukta 'post-anarhizam', jednog od svezijih gibanja u modernom anarhizmu koje podrazumeva distanciranje od stare levice i njene ideoloske zatupljenosti, kao i uopste izbegavanje ideoloskih dogmaticnosti... U ovom eseju, Sol Njuman se bavi mestom, pozicijom moci u drustvu – kriticki opisuje 1) klasicne crno-bele pozicije starog marksizma i anarhizma, koje su smatrale da je dovoljno definisati poziciju neprijatelja (ekonomskog sistema u slucaju marksizma, drzavnog poretka u slucaju klasicnog anarhizma) te raditi na njegovom rusenju kao najboljem putu ka sveobuhvatnoj, konacnoj Revoluciji; 2)Fukoov pristup koji je pokazao da ovakvo crno-belo (manihejsko) tumacenje nije vise odrzivo, i da moc ne lezi u 'mestu' vec u odnosima koji se rasprostiru kroz celo drustvo, tj. ne samo u jednoj tiranskoj inistituciji... Kao alternativu ovim dvema (manihejskim i “postmodernim”) teorijskim pokusajima, Sol Njuman, sluzeci se Lakanovim idejama nepotpunog subjekta, te politickim razradama tih ideja od strane post-marksista Lakloa i Lefora, kao alternativu za radikalnu politiku nudi spoj ova dva pristupa olicen u ideji “praznog mesta”... Realnost (politicka i druga...) sastoji se od reprezentacija te realnosti koje su u samoj svojoj sustini nepotpune i ogranicene, cak paradoksalne jer se univerzalno pokusava zahvatiti neizbezno partikularnim pristupom – tako i pitanje moci i pitanje radikalne politike pocinje da se dozivljava u njihovim ogranicenostima i mogucnostima – potrebno je stalno redefiisanje i tumacenje pozicija moci (Njih) i sopstvenih radikalnih, aktivistickih pozicija (Nas), da bi se izbegla kako zamka autoritarnosti, tako i “postmoderno” rasipanje u mikro-antagonizmima koji gube medjusobnu vezu i zajednicku podlogu, samim tim i siru kriticku snagu... Ovo je pokusaj da se izbegne okostalost u ideologiji, a istovremno da se ne otupi kriticko/aktivisticka ostrica spram nepravde. Jezik kojim je pisan esej mi je dosta odbojan, zato sto je akademski i zato sto, da bi se lako razumeo i citao, neophodno je najlepse godine zivota potrositi na studiranje drustvenih nauka... Same ideje su mi zanimljive i bliske, kada se skine nepotrebno debeo sloj sofistike i pametovanja... Vise volim jednostavnije i poeticni stil.
Kontaktirajte Zlurade: www.zluradi-paradi.anarhija.org

Sol Njuman – Anarhizam i politika resantimana, Zluradi Paradi, 2007
Uprkos izazovnoj temi – preispitivanje Niceovih ideja u svetlu anarhisticke teorije i prakse – ova brosurica mi je mesano povrce. Zakljucci su mi bliski, ali sam tok dokazivanja i osvetljavanja osnovne teme mi je nedorecen i nepotpun. Pre svega sam osecaj 'resantimana' kao, sto bi Nice rekao, mrznje niskih prema plemenitim, odnosno slabih prema jakim, nije dovoljno objasnjen i pokazan u anarhizmu, a opet, iskoristen je da bi se Njumanove ideje o pogresnosti esencijalizma (kao verovanja u postojanje dobre ljudske prirode suprotstavljene represiji Drzave) i manihejskog pogleda na svet bolje prikazale, odnosno da bi se pokazalo da je post-anarhizam perspektivniji teorijski pristup nego klasicni anarhizam. Osnovna Njumanova teza, sa kojom mogu samo da se slozim, jeste da je stetno objasnjavati ljudsku prirodu iskljucivo kao dobru, te negirati postojanje u nama samima volje za moc. Medjutim, pod uticajem Fukoa, Njuman razgranicava termine 'moc' i dominacija' – 'moc' je nesto sto je neizbezno i sto se prostire kroz celo drustvo, 'moc' je deo nas i mi smo delovi moci, dok 'dominacija' predstavlja okostalost moci u represivnoj drustvenoj strukturi, protiv koje se anarhizam i radikalna politika moraju boriti. Ovo je poziv na stalno preispitivanje sopstvenih motivacija i potencijalnih zauzimanja pozicija “dominacije” ili “autoritarnosti”, uz neprekidnu borbu protiv takvih pozicija, sto, kako kaze Njuman, ne vodi revoluciji sa velikim ”R”, vec stalnoj borbi protiv odnosa dominacije, uz prihvatanje sopstvene moci kao oruzja u borbi protiv vec pomenutih “neprijatelja”.

Takodje, kao sto je Nice definisao, resantiman stvara svoje vrednosti ne iz sopstvene snage, vec iz mrznje prema drugima, “jacima”. Tu takodje Njuman iznosi korektne predloge o neophodnosti stvaranja i rada na sopstvenim vrednostima, koje su vec uoblicene u klasicnom anarhizmu – uzajmna pomoc, solidarnost i sloboda – uz toleranciju razlicitosti unutar diskursa kako anarhizma, tako i radikalne politike uopste.

Ovaj esej afirmise iz drugog pravca nekadasnji poklic - “Bez bogova i gospodara”, pretvarajuci ga u parolu - “Svi bogovi, svi gospodari” i zanimljiv je za procitati, iako ne mogu da se otmem utisku da se na ovu temu moglo jos mnogo toga napisati.
Kontaktirajte Zlurade: www.zluradi-paradi.anarhija.org

Ernesto Laklo & Santal Muf – Post-marksizam bez pardona, Zluradi Paradi, 2007

Dobra brosura. Predstavlja pokusaj citanja socijalistickih/marksistickih ideja u svetlu XXI veka. Sam sadrzaj predstavlja odgovor autora/ke na kritiku Normana Gerasa, sektaskog marksiste na njihovu knjigu 'Hegemonija i socijalisticka strategija' - objasnjava se pojam diskursa, pitanje idealizma i materijalizma, sirenje antagonistickih odnosa u modernom drustvu, u kome se u 'igru' uvode i ugrozene manjine, pokreti za zastitu okolisa, seljastvo Treceg sveta, a ne samo radnicka klasa koja ne moze da se tumaci kao jedini i najbolji nosilac revolucionarne, anti-kapitalisticke borbe, i tako dalje... Marksova misao se pokazuje u dvojakom svetlu, na jednoj strani ona je idealisticka, zasto sto u osnov istorije postavlja jedan univerzalni zakon promene, a na drugoj strani ona predstavlja pokusaj skretanja ka materijalizmu, posto ne tumaci drustvenu nadgradnju kao svet za sebe, vec kao polje medjuoslovljenosti istorijskim, ekonomskim, tehnoloskim i drugim fazama razvoja, te u tom pogledu predstavlja i korak ka postomodernim shvatanjima uslovljenosti stvarnosti 'ljudskoscu'. Marks kao mislilac se tumaci kao ogranicen vremenom u kome je ziveo.

Raspravlja se i o pojmu 'demokratske revoulcije' i njenog odnosa sa socijalizmom. Iz anarhisticke perspektive mi poziv autora/ke ovog eseja za odbranu liberalnih dostignuca (pravo glasa, visepartijski sistem, itd.) deluju kao poziv na odrzanje statusa kvo, a takodje i kao preterana idealizacija ovih 'dostignuca'... Dobra brosura za sve one zainteresovane za marksizam i moderna gibanja u okviru istog. Mene on toliko i ne interesuje, ali tekst je zanimljiv i fokusiran.
kontaktirajte Zlurade: www.zluradi-paradi.anarhija.org

FANZINI

In memory of mankind, novembar 2006
Super fazon. Fanzin na jednom komadu papira, velicine razglednice, koji i lici na razglednicu. Sa jedne strane je slika ratnog Sarajeva, sa druge kratki intervju sa nekim momkom iz Sarajeva, Borisom Bozovicem, preuzet iz fanzina “Turi viz glave”. Bas mi se dopada koncept IMOM-a, na granici nostalgije i sakupljanja antikiviteta. Kontaktirajte Gorana iz PMK rekordsa:
pumajkar_zin@yahoo.com

Dobar Dan #1, 80 dinara, A5 format
Nemcha je simpatican mladic iz Zajecara i ovo je njegov prvi fanzinaski pokusaj. Na pocetku se nalazi par njegovih tekstica – posto je on mlad, i tekstici su pomalo naivni i idealisticni, ali su na mestu i iskreni, sto je vazno. Potom gomila intervjua (Senza Replica, Mamma, Nulla Osta, The Truth of XXX, Speak your Mind, Aktivna Propaganda), gomila recenzija koncerata, gomila recenzija muzike i fanzina, bas debeo fanzin.Kao informator definitivno radi svoj posao, samo nedostaje jos malo duha i licnosti autora, promisljenih stavova i tekstova, sto ce doci vremenom, ako Nemcha odluci da se bavi i dalje faniznastvom. Obavezno narucite:
xpinheadsvictimx@yahoo.com ili dobardan!zine@yahoo.com

International Oldschool Conspiracy #6
Uh, preleteo sam na Zloj buci pogledom preko neke rasprave o ovom fanzinu, gde su gadne prozivke bile upucene na racun autora ovog fanzina – bilo mi je zabavno videti 'rvate da se krljaju ko Srbi, al' opet me mrzelo da se mnogo udubljujem u hejtanje. Fanzin ima dizajn koji mi se dopada, bas oldskul, tako ja zamisljam hardkor publikaciju, A4 format, i kat end pajst tehnika. Bogme ima i dosta strana i materijala za citanje. Intervui sa Goranom PMK distro (zanimljiv), Matt from The Rites, ex Tear it Up (vrlo dosadno), Final Approach (osrednje nezanimljivo, previse price o muzici i omiljenim bendovima)... Tu su jos i izvestaji sa turneja, recenzije muzike i fanzina, te razno-razna autorova razmisljanja, uglavnom o sceni...Fanzin ko fanzin mi nije toliko zanimljiv, okej mi je sto je autor u fazonu da kaze ono sto iskreno misli, ali na momente prelazi granicu posle koje izgleda postane vaznije nekom dramaticno baciti “istinu” u oci, nego biti konstruktivan u kritici... To obicno zavrsi u samovelicanju, jebga. Takodje, dopada mi se potenciranje DIY pristupa i price, al' nekako se to sve svede na muziku i sektasenje o tome ko je vise, a ko manje iskren panker, sto me jako odbija. Ne volim cistunstvo, podseca me na crkvu i fasiste, heh... Licno bih vise voleo da u fanzinu bude manje sektaske kritike, a vise pozitivnih primera toga kako bi trebala izgledati DIY pank scena. Voleo bih jos neki broj da prelistam...
gajoimasa@yahoo.com

Goropadnik #4
E, ovaj fanzin mi muzicki skroz lezi. Intervjui sa Nuclear Death Terror, Instinct of survival, Wolfbrigade su super ispali, jednim delom verovatno zbog bendova, a drugim delom zbog zanimljivih pitanja... Infosi o Dazdu i Entropiji, te standardne recenzije. Ima jos malo autorovih pisanja o razlicitim stvarima. Ono sto po meni dobar fanzin (muzicki ili nemuzicki) mora da ima to je licni pecat i duh, i zato mi se Goropadnik skroz dopada. Bas dobro.
grindpunx@gmail.com

Zasto necu ici na Criple Bastards?

2007-06-21T08:10:00.000-07:00

Naslov prethodnog posta parodirao je naslov teksta objavljenog u nekadasnjem fanzinu 3 Drugara, odnosno Sanji Iwosew, pa evo jos jednog naslova ukradenog iz tog vec starog fanzina...

Pre svega, ja i nisam neki veliki fan Criple Bastards, nikada ih nisam nesto preterano slusao – pogledao sam im koncert u Bosni, pre nekih sedam-osam godina, i on jeste bio dobar, ali u odnosu na taj period mladosti, kada su me koncerti uzbudjivali, danas vise ne posedujem nekadasnji entuzijazam... Za to je verovatno kriva i situacija u kojoj sam propustio gomilu koncerata nekadasnjih idola iz mladosti, uglavnom zbog finansijskih nemogucnosti – jebem ti tu zabavu, ukoliko moram da gladujem zbog nje... Rokenrol je, u udaranju recki na propustene bendove, izgubio svoju privlacnost. Sa te strane, najava za Criple Bastards me je ostavila potpuno ravnodusnog – eto, opet jedan bend koji dolazi da se kliberi pred publikom, koja ce ukoliko se dovoljno dobro utripuje, misliti da prisustvuje necem znacajnom i velicastvenom. Na kraju krajeva, na plakatu pise “legendarni” i “prvi put u Srbiji”, to mora da znaci vrhunski spektakl, zar ne? Da, da, sigurno...

Diskusije koje su se potom povele po nesretnim internet forumima, su vec vise zaintrigirale moju paznju... I ranije su se desavala prepucavanja na racun pevaca Criple Bastardsa, koji je, iako za to nema genetsku podlogu, odlucio da postane veci Srbin od Srbina, i to tako sto je spajao thrash simboliku ratnih devedesetih sa svojim nacinom zivota zapadnjaka sa (verujem) viskom vremena i manjkom osecanja realnosti. Evo da onda i ja zaokruzim dva glavna razloga zbog kojih necu otici na taj koncert, i zbog kojih nisam u stanju da razumem one koji na taj koncert idu:

1.Velicanje ratnicke ikonografije i nacionalizma

Navikao sam da vidjam ljude po ulicama sa majicom "Ratko Mladic – srpski heroj", ili dvoglave orlove sa natpisom “Sloboda ili smrt” - fasizacija naseg drustva bila je burna i krvava od devedesetih pa na ovamo... Konzervativnost patrijarhalnog drustva, udruzena sa jacanem uticaja Crkve i militaristicke terminologije, te velicanja proslosti, bila je dobitna kombinacija za nekadasnju zemlju bratstva i jedinstva, na njenom putu ka sunovratu u balkanske krvave dugogodisnje klanice... U tim medjusobnim ubijanjama, na povrsinu je isplivao najgori ljudski sljam, koji je, uocivsi da ce svoju moc ucvrstiti prihvatanjem zvanicnog diskursa, zvanicnog sistema huskackih vrednosti, oberucke ga prihvatio i postao njegovim zastitnikom. Tako su najveci kriminalci, ubojice i profiteri, postali najvece patriote, pod pokroviteljstvom politicara koji su takodje pikirali na svoj deo moci... Dobar nacionalizam ne postoji – on je ili sredstvo za zastitu interesa privilegovane manjine, ili odraz licne infantilnosti, bezanje u poistovecivanje sa necim visim i znacajnijim od sebe, nadajuci se da ce se utapanjem u grupu osecaj manje vrednosti ukloniti. Nacije su ionako konstrukt, lazan i opasan. Jeste, mogu da kazem da sam ja po rodjenu Srbin, ali isto tako mogu da kazem da po rodjenju imam plave oci, i sta to, do vraga, uopste treba da znaci i sta to govori o meni? Bas nista...

No dobro, to su nasi balkanski problemi, i nasa balkanska svakodnevica, sa kojom moramo naci najbolji nacin da se izborimo, ukoliko ne zelimo da nam se opet ponove devedesete. Deo te borbe bice i na simbolickom planu, gde je potrebno doci u situaciju da se odredjeni simboli prepoznaju kao simboli koji u svom korenu imaju zlo, ili da se politicke korektnije izrazim, kao simboli koji pozivaju na infantilnu mrznju i agresiju. I tu negde dolazi prica o Criple Bastardsu i svima onima koji saljivo govore o navici njihovog pevaca da nosi cetnicke majice, ili majice sa likom Ratka Mladica, i kako je on blesav i kako ga ne treba ozbiljno shvatati i tako dalje... E, ja ne mogu da zauzmam tako saljivu i nihilisticnu poziciju, i da pronalazim opravdanja, kako za njega, tako i za njegov bend. Nakon toliko mrtvih u ex-yu, nakon izbeglistva mog i mojih prijatelja, nakon toliko ispricanih i neispricanih prica o kojekavim ratnim herojima koji su divljali po nasim zivotima, uopete nemam nameru da se osmehujem na neciju krajnje bizarnu odluku da sve to pocne da velica, u miru svoje sobe i svoje zemlje koje nije proslo kroz ratno rasulo, i da citam poruke tipa: “Kosovo ili smrt” na njegovim majicama... Mislim, cija smrt, ko ce ginuti, mi koji zivimo ovde, ili on u Italiji zajedno sa celom huskackom srpskom emigracijom? Jebes to. Stvarno ne razumem ljude koji ce otici na taj koncert... Zbog cega? Zato sto je to legendaran bend? Dajte odrastimo, zar je to vazno... Zato sto ih je bas briga za “politiku” vec hoce da se dobro zabave? To jeste legitiman argument ako vec toliko ocajnicki zudite za zabavom, al' sebe ne mogu da zamislim tamo, sa celom ovom pozadinom o kojoj sam gore pisao... Ne mogu da odvojim ljude u bendu od njihove muzike, ne mogu da odvojim poruke sa majica, od zivota i drustva u kome zivim i svog zivota.

Zbog takvih poruka i ideja, ovde su ljudima godinama letela glave sa ramena - zato sam na forumu i rekao da je pevac CB zasluzio bar suzavac, za njegov “politicki angazman” (tj. lifestyle dokonog zapadnjaka) – mozda bi on i sam bio srecan da oseti na svojoj kozi deo kulture koju velica? Mada to kazem vise onako estetski, ne treba trositi suzavac na njega, previse je nebitan i nevazan...

2.Cena ulaznice...

O ovome je vec sve receno, ali ponovicu, podstaknut izjavama organizatora, na 'Ispred dragstora' forumu... Uzasno skupi koncerti, besmisleno skupe ulaznice, koje se pravdaju najcesce znacajem i velicinom bendova koji trebaju da sviraju? Laz, ponovljena mnogo puta, postaje istina, kako je to Gebels voleo da naglasi. Rokenrol je laz, legendarni bendovi su laz, delovi kapitalistickog spektakla i obrtanja para. Situacija je tim gora kada se ovakve vrednosti pomesaju sa subkulturom koja je od svojih pocetaka pokusavala da gaji DIY i anarhisticki pristup muzici i muzickom biznisu. Hiljadu dinara za koncert “legendarnog benda”, “prvi put u Srbiji”?

Zao mi je onih koji u to sve veruju i koji ce odvojiti te pare, stecene bilo svojim radom, (ili jos gore) bilo radom svojih roditelja, da bi davali goriva kapitalistickoj masineriji...

Evo citata organizatora: “ne znam sta da vam kazem sem da sve kosta, a ako mislite da mozete da gledate dobar bend za 100-200 kinti, onda ste u debeloj zabludi. jbt, jel vi mislite da se plakati stampaju i lepe za dzabe, da se tv i radijski dzinglovi vrte jer su urednici fanovi benda, da hotel placa da se u njemu spava i sl.? da ne pominjem koliki % uzima klub, pa redari, pa kurta, pa murta... to sa prihvatljivim cenama gledajte domace, bg bendove. “

Ili: “jbg, ja bas ne volim da dovedem bend i da sve sto dobiju bude dobra klopa (koja ce u ovom slucaju da izadje bar 120€) i pijanstvo pre i posle koncerta. sve je to lepo, zezanje, druzenje i sl., ali bg publika (i bilo koja druga) mora da shvati i prihvati da bendovi ne dolaze ovde da bi se proveli, vec da bi i nesto zaradili. “

Sta sad, bendovi na turnejama po Evropi treba u Srbiji da zaradjuju, tako sto ce ovde mnogo siromasnija publika skuplje placati cenu karte, nego recimo u Nemackoj, k'o sto je bio slucaj sa Nomeansno? Ne znam, to je sve uzasan sarkazam i cinizam, pogotovo kada se kaze da je bas to pravi pank – ako jeste, dobro, onda sam ja zatucani anarhista koji misli da DIY pristup moze da iznese stvari na mnogo posteniji nacin, bez hotelskih soba, bez placanja reketa klubovima i obezbedjenjima, te obrtanja nekih velikih para, (a imali smo priliku da vidimo da je to moguce ne samo vani nego i kod nas, sa entuzijastima koji organizuju kod nas pank svirke DIY bendova i to bez cena od 600, 1000 ili vise dinara)... Zabole me za takav pank. Jebes rokenrol. Jebes Criple Bastards i Tompsona. Zali Boze sto se toliko vremena potrosi pricajuci o tako nebitnim ljudima i bendovima.

'Ajmo u zivot sa Krastijem...

2007-06-07T14:09:00.000-07:00

Jeste ovo je vec provaljena fora, momci iz Sanje Iwosev su pisali o svojim posetama buregdzinicama, al' meni se dopada taj fazon, pa da vam opisem koncerte iz prethodnog perioda na kojima sam gubio svoje neprocenjivo vreme.

Nedelja je bila paklena, poklopila se gomila desavanja, koja je trebalo ispratiti. 29-og su svirali Zluradi na Akademiji, njihov prvi koncertu u Beogradu. Ko ne zna Zluradi Paradi su bend/kolektiva koja se bavi prevodjenjem i stampanjem anarhistickh pamfleta, direktnim akcijama, i muziciranjem, hehe... (imate link sa strane) Ima ih puno u bendu i clanovi se menjaju na instrumentima – vokalni deo je najzahtevniji, posto u pojedinim trenucima i cetvoro njih zna da uzvikuje u mikrofon. No dobro, da se usmerim na sam koncert – zvuk nije bio savrsen, javljala se mikrofonija, mislim da su cetiri mikrofona uradila svoje... Ipak sve se culo, Zluradi su mozda bili ranjeni losijim zvukom, ali nisu podlegli ranama. Sam njihov stil je tesko opisati posto imaju puno pesama koje se medjusobno razlikuju, pa ipak, najcesce je to spoj karnevalskog, veselog i igrivog panka, te melodicnih himnicnih pop pank rok numera. Dopalo mi se mnogo vise nego na probi, simpaticno je zvucalo. Posle njih svirao je Nakot, neki ljudi oko mene nisu bili bas impresionirani, te su brojali poznate im rifove (tipa – ovo je Tarveet Kadet, ovo je Discharge...), al' 'bem li ga, meni je taj zvuk dobar, cak i kada je predvidljiv (tu ima cak i neke drazi)...Malo su gospoda muzikanti delovali i previse pijano, no sam koncert mi je bio dobar. Nakon Nakota, opet Zluradi, prvo njihova hardkor sekcija, koja meni najvise vuce na Varukerse i Partisanse, sa super zenskim vokalom – dobro su zvucali – a potom opet cela kolektiva Zluradih... Tu su uletele dve odlicne melodicne pank himne, koje na prvo slusanje ulaze u uho... Steta sto im i ostale pesme nisu tako hiticne,ehh... Dosao sam kuci oko pola pet, sto mi se nikako ne uklapa u bioritam, pa sam sutradan citav dan proveo u leskarenju i presabiranju, te prelistavanju brosura Zluradih koje sam pazario na koncertu. O tome vise u recenzijama.

Sutradan, 31-og, je u Domu omladine bila promocija filma posvecena demonstracijama u Djenovi, nije bilo puno ljudi, uglavnom poznanici/ce, a sam film je zanimljiv i pun adrenalina... Oni panduri kada krenu sa napadom, istrcavajuci iz magle suzavca, sakriveni iza stitova i kaciga, deluju totalno, arhetipski zlo, 'bem li ih izopacene. Sa filma sam morao da izjurim pred kraj, posto sam to isto vece trebao da sviram u Zici, sa drugarima iz benda The Phonerings. Heh, steta za film. U Zici, klasika, hardkor koncert – u zadnje vreme sam vise posecivao pank svirke u Gavezu, vidim da je ovde skroz drugacija publika...Prvi bend Basement Locks, nije zvucao lose, fini pank rok koji je zvucao sveze, a bilo je i jednostavnog soliranja – okej, samo sto nisam bio koncentrisan... The Phonerings nastup je meni bio hladan, a i gresio sam vise nego uobicajeno, mada moguce da to nije bilo toliko uocljivo. Brzo je proslo. Posle nas Ameri, Feelers, na njih se stvarno nisam mogao skoncentrisati, zvucali su mi na pocetku kao mix Black Flaga i rokerskih solaza, al' neuverljivo i dosadno... Na pola nastupa sam otisao napolje da uzmem vazduha, a ubrzo potom i da uhvatim poslednji dnevni prevoz.

Prvi jun je bio rezervisan za dugo iscekivani boljevacki DIY hardkor pank festival na kome sam takodje trebao da nastupim sa najdrazim mi Jataganom, novom nadom srpske hipi scene. Putovanje do tamo bilo je miks podmicivanja i stopanja, te je bilo krajnje zanimljivo i veselo. Voz do Paracina, pa onda stopiranje do Boljevca. Ma meni je u Boljevcu bilo skroz fino, iako nije bilo puno ljudi, osecala se zdrava atmosfera u publici, svi skacu, ali bez maco tripova, ili glumljenja velikih pankera, onako prijateljski i iskreno... Istina, povremeno su se pojavljivali i raspad, “naci” pankeri, koji su fakat k'o sa Marsa, izgubljeni u vremenu i prostoru, ali maksimalno pijani i sa cvrstim razumevanjem toga kako treba da se ponasaju na koncertu. 'Bem ti Pistolse i '77 godinu, hehe... Veliko Slovo iz Babusnice je tokom svog nastupa ratovalo sa Beogradom i Beogradjanima, Makedonci su svirali u nepotpunom sastavu, a Pinheads Victim, tj. Nemca, imao je super nastup, vokal, gitara i ritam masina, skroz mi se dopalo. Mi (Jatagan) smo se napatili i zvucali najgore otkako sviramo u ovoj postavi, Kviki je imao ogromnih problema sa bubnjevima, koji su mu bezali, nije bilo svih delova, vokali su se gubili i vracali, bas je bio skroz nejasan, a u sred nastupa, kada sam trebao da bacim solazu, neko rece zapalilo se pojacalo, tako da ja nemam pojma sta sam ja svirao, posto sam sve vreme gledao trebam li da se iskljucim, ili ne... Steta, moglo je biti mnogo bolje. Opet, nekim ljudima se izgleda i ovako krsh nastup dopao, hmm... Te veceri sam spojio mozda sat vremena spavanja, pratili smo Hajdegera i Zlognjena na bus u 6h, a pod Rtnjom je tako hladno bilo da san nije dolazio na oci, na stranu car koji je u nasem mini kampu urlikao himnu rakiji... Bilo bi bolje da je rakiju pio, umesto sto se dernjao, brzo bi ga ona smirila.

Sutradan je bilo opusteno druzenje, Kviki i ja smo pravili majice za fest i prisivace iz “Unistimo” edicije, (Unistimo kapitalizam! Unistimo patrijarhat!) bilo je fino, 100% di ej vaj akcija... Druge veceri je zvuk bio dosta bolji (na greskama se uci), malo su sredili bubanj, a i vise je paznje obraceno na zvuk... Senza Replica je totalno odvalila, Makedonci Better decision su dobro zvucali, svirali su metal, i meni koji se bas ne razumem u to, najvise licili na Kalmah. Nakot je imao okej nastup, Humanist su bili raspad, ali srcani, dopalo mi se, sa dobrim krajom koncerta... Kvikiju su se oni najvise dopali. E, da, prvo vece meni najbolji nastup su imali My Deer Child (valja se tako zovu), ambijentalna muzika, koja se dobro uklopila u rtanjsku noc. Druge veceri su svirali jos i Mahaj, sa ritam masinom, ne secam se toliko njihovog nastupa, te Disakumu, isto sa ritam masinom – njih sam malo bolje slusao, i steta je sto su imali problema sa zvukom, i sto su se gubili, posto su na momente gradili snazan zvucni zid... Moram da preslusam disk, interesuje me kako zvuce... Ne znam jesam li sve spomenuo, pravo da vam kazem, meni je sama svirka bila skroz u drugom planu – drugo vece je isto bila dobra zezancija u publici, circle pit i skakanje, gud klin fan, nema sta... Ni te veceri nisam bas mnogo spavao, opet mozda sat i kusur vremena... Hvatali smo bus u sest, pa se nije ni imalo kad... U busu jesam malo odspavao, u Beograd smo dosli oko 9h, bila je nedelja... Taj dan sam jos otisao na protest protiv cirkusa, na Novom Beogradu – protest je bio miran, drzali se transparenti, zongliranje i tako to... Pristojan broj ljudi. Crk'o sam.

Toliko od mene ovaj put, samo sam nabacao desavanja, nije mi se dalo da se bacam u analize, a i toliko se stvari izdesavalo, da ne znam gde bi zavrsio... Pank je mrtav, ziveo pank!

Anti G8, Hajlingendam, 6-8 juna!

2007-06-04T02:46:00.000-07:00

Zurka je pocela... Najnovije vesti i desavanja mozete da ispratite na Kontrapunkt sajtu i sledecem linku: http://kontra-punkt.info/index.php?module=CMpro&func=viewpage&pageid=92

Fanzin 'Dobar dan!'

2007-05-18T09:28:00.000-07:00

Novi fanzin na srpskom fanzinaskom nebu... Na Nemanjin predlog evo flajera, tj. propagandnog materijala... Ne znam kolika ce mu biti velicina kada izadje na blogu, tako da ostavljam i kontakt adresu, za slucaj da se ne bi dobro videla na slicici...

Nemanja Mitrovic,
ul. Nikole Pasica 83/9
19 000 Zajecar
ili xpinheadsvictimx@yahoo.com

Pa ko voli, nek' izvoli! Fanzini su kul...

Jos jedan pank koncert u Gavezu

2007-05-14T06:52:00.000-07:00

Mortifer, Senza Replica, Gassmask Terror, 3.5.2007, Gavez

Prvi su svirali Mortifer. Zvuk koji vuce na miks His Hero is Gone i nekih modernijih sludge bendova. Jedna pesma mi se dopala, ali u celini nije me toliko vozilo, vokal bi mogao da bude malo opusteniji, besniji, a Bora Zmaj je bas dosta prelaza svirao, cini mi se da to doprinosi gubljenju energije... Kako god, za prvu svirku, sasvim korektan nastup. Posle njih Senza Replica, krs i raspad, zeznuli su Crustavce u najboljim danima. Dve gitare od kojih se ni jedna ne cuje, osim ukoliko se pod 'cuvenjem' ne podrazumeva neko sustanje u daljini. Odlican vokal. Iako je zvuk bio jako los, koncert je bio izrazito uspesan, posto je pevacica gitarista izbila pola zuba, a potom zavrsila u gipsu, huh, to ja zovem nastupom.... Francuzi, Gassmask Terror, ili tako nesto, su imali mnogo bolji zvuk, i sve u svemu fino zvucali – to se danas zove d-bit, no nevazno za kategorizaciju, dobro je bilo, predvidljivo i energicno.

Ranije se kukalo kako na koncerte ne dolaze mladje ekipe, a sada se kuka da su koncerti postali prenasilni... 'Bem li ga, bejah i sam mlad, pa sam tada i ja kontao da tako treba, vracati se kuci sa modricama i ogrebotinama, jer to je kao “pank”... Cela prica sa nasilnim plesom u stvari pokazuje na jednoj strani da je pank u Srbiji samo jos jedna subkultura koja se uklapa u zvanican sistem vrednosti, a ne i kontrakultura (umesto da se decaci medjusobno udaraju bilo bi bolje da adrenalin trose na paljenje recimo nekog policijskog auta, ili banke, eh), a na drugoj strani da je DIY pank kod nas toliko slab da nije u stanju da konkurise velikim, zvanicnim medijima, koji od panka prave karikaturu, a od prosecnog mladog pankera samo jednog uniformisanog konzumenta nekada sokantnog imidza, bez preterano radikalnih stavova i ideja. Sto ni ne cudi, posto u Srbiji skoro da i ne postoje fanzini, scena je svedena na odrzavanje krajnje predvidiljivih i nesubverzivnih koncerata, dok politicka strana price vecini uglavnom ostaje van sfere interesovanja... Steta sto se tolika mladalacka energija trosi na gluposti oblikovane slikama kapitalistickog spektakla. Ili malo drugacije – okej je zahuktala atmosfera i ludovanje, al' trebali bi paziti jedni na druge, na kraju krajeva, neprijatelji su napolju, a samodestrukcija je jalova zanimacija... Pank je mrtav, ili?

Recenzije - mart, april 2007

2007-05-14T06:46:00.000-07:00

Philip K. Dick – Tecite suze moje, rece policajac
Nije lose, nisam pao na dupe, ali citanje ove knjige bilo je pristojno ubijanje vremena... Sajens fiksn, glavna uloga je dodeljena mega popularnoj, genetski modifikovanoj televiziskoj/muzickoj zvezdi koja se jednog jutra budi u svetu u kome niko ne zna za nju, tj. za njega. Narkotici, pedofilija, pobunjeni prljavi studenti, policijska represija su elementi fabule, ali sporedni, bez neke druge funkcije do docaravanja atmosfere. Sta znam, cudan je Filip Dik, cudno mu i pisanje, ne mogu reci da mi lezi.

Filip Dik – Ubik
Isti autor, druga knjiga. E ovo je vec haoticno... Posada ljudi sa posebnim psiholoskim mogucnostima stize na drugu planetu, tamo ih docekuje smrtonosna eksplozija koja potom menja njihovu percepciju, jer citava stvarnost u kojoj zive pocinje da se vraca unazad, vreme se polako pomera ka dvadesetim godinama XX veka. Atmosfera knjige je malo klaustrofobicna i shizofrena, ipak mi se vise dopada nego Tecite suze moje... Za one koji ne znaju Filip Dik takodje nosi titulu kultnog pisca, a po njegovim romanima snimljeni su filmovi Blejd Raner i Totalni Opoziv (istina ovaj drugi u promenjenoj verziji).

Vilijem Gibson – Idoru
U prethodnoj sekciji recenzija spomenuo sam Gibsonovu knjigu koja je treci deo “the Bridge” trilogije. Ovo je drugi deo, i sada logicno treba jos da nadjem prvi deo, pa da zatvorim ovu naopaku putanju. Idoru mi je manje zanimljiva od “Sve zabave sutrasnjice“, a tripujem se da pocinjem da uocavam obrasce Gibsonovog pisanja. Relaksacirajuce.

Zerzan – Nihilisticki recnik
Ovo izdanje je prevod Zerzanovog 'Nihilist dictionary'-a, u izdanju niske ekipe okupljene oko imena Malo kucence. Radi se o brosuri na nekih 14 stranica, ne bas najbolje fotokopiranih. Dopada mi se minimalisticki stil ove brosure, za razliku od samog sadrzaja, nije pretenciozan, a sasvim okej ispunjava svoju funkciju. Na momente prevod je nepotrebno sitnicav, cini mi se da nije potrebno prevoditi imena nekih organizacija koje su vec planetarno poznate, tipa “Earth First”, ili casopisa “Fifth Estate” na srpski, al' dobro...
Sto se tice samog sadrzaja, radi se o Zerzanovim promisljanjima o popularnim, opste prihvacenim pojmovima poput: 'tehnologija', 'progres', 'podela rada', itd... Sada mi je malo jasnije zasto je Zerzan toliko popularan medju omladinom zapada koja zeli da bude radikalna u svojoj praksi i promisljanjima – on nudi na momente poeticnu kritiku postojeceg, vec mnogo puta izrecenu (konzumerstvo, unistavanje Zemlje, tehnicki napredak koji doprinosi otudjenju coveka, itd.), s tim sto smernice koje nudi za resenja su jednostavne, a i dobro uklopljive u gubitnicki duh koji vlada planetom. Posto je sve crno-belo, a nista se ne moze promeniti na bolje i sve propada, jedino i najbolje sto moze da se uradi je da se citava ljudska civilizacija proglasi za neprijateljsku i da se radi na njenom unistavanju. Ovaj negativizam je osnova Zerzanovog misljenja, koliko mogu da procenim na osnovu samog teksta – takav negativizam jeste lepljiv zato sto zaista opisuje ono sto se trenutno desava u svetu na jednoj strani, a na drugoj strani, kada dodje do tumacenja, krece se regresivnom linijom manjeg otpora, kako prakticno, tako i misaono: prakticno (jeftin romantizam)– revolucionarna delatnost se treba svesti na destrukciju svega sto ljudi proizvode, bez potrebe da se stvara nesto novo, jer i to novo ce biti opet porobljavajuce i zlo, a ono sto je bilo nekada, dok se navodno ljudi jos nisu bavili poljoprivredom, bilo je puno “cari i spokojstva...”; misaono (linija manjeg otpora) – ne treba se zamarati promisljanjem alternativa koje ukljucuju postojece produkte civilizacije, vec negiranjem svega postojeceg... Sta znam, meni to sve zvuci dosta konzervativno i, k'o sto rekoh, regresivno, kada se skine skrama revolucionarne terminologije...

malo_kucence@yahoo.com

MUZIKA

Prljavi Dripci – Vutra
Dopada mi se. Ramonosoidno-skricing-vizlovani rifovi, viseglasno pevanje, lepe melodije, super produkcija kod Raduleta (mozda zrnce precista), 15 pesama ujednacenog kvaliteta. Tekstovi su kombinacija srpskog i engleskog, jedan vokal ima dobar izgovor, drugi je sa dosta tvrdjim akcentom, sto mi toliko ne smeta posto je obicno u pozadini. Tekstovi su raznoliki, od potpunog glupiranja, pa do ozbiljnijih pokusaja – na zalost ovi na srpskom su uglavnom neozbiljniji, al' dobro... Ma super je ovo, pevljivo, energicno i veselo, bas mi je leglo, a i prijatno me iznenadilo. Nasmejao sam se kada sam cuo kome je kao posvecena pesma “Uobrazeni snobovi”, tjah, kakav promasaj...

prljavidripci@yahoo.com

Nakot – demo, mart 2007
Fino je, miks recimo Doom-a i hm, mozda Misery-a, krasterski hardkor nastao na rusevinama Discharge nasledja... Ja volim taj fazon, tako da nisam mnogo zahtevan, uglavnom mi se dopadaju i prosecni bendovi pomenutog stila. Ovo je malo iznad proseka, al' nedostaje mrvica osobenosti i ludila, pa da se skace po kuci. Enivej, produkcija je ispala okej, malo da je gitara sirovija ne bi bilo lose, al' i ovo sasvim dobro radi. Tekstove nisam skontao, neki od naslova pesama su 'Drustveno korisni', 'Apokalipsa', 'Svaki dan rat'... Ima i pokoja discardzerska solaza. Kako kod nas nema ovakvih bendova Nakot idu u vrh domace scene. Dobro je, vozi...
mislim da je kontakt: nakot99@yahoo.com

Unison - The Sum CD, Ha-Ko Bastards
Najzad sam, zahvaljujuci Duletu, dobio priliku da preslusam “novi” Unison... Uh, Unison pratim skoro od samog pocetka, i iako mi neke faze nisu toliko lezale, uvek su mi bili jedan od drazih domacih bendova, pocevsi od strejt-edz pocetaka i legendarne kasetice “From the bottom of my hearth...”, pa do izgradnje svog turkish-core stila. I evo ga novo izdanje, snimano kod Raduleta na Salasu – od pocetka krece prepoznatljiv zvuk gitare i cukanje. Produkcija je malo mutna (pogotovo vokal), cini mi se da gasi energiju, a i pesme mi nisu bas legle; slican je fazon kao na prethodnom izdanju, s tim sto mi je prethodno izdanje kome se u trenutku ne mogu setiti imena, bilo popaljivije i bolje. Jedna rokerska pesma, nazalost bez solaze, malo klasicnih Unison fora, malo Stankovog soliranja na basu, apstraktni tekstovi pisani na engleskom te samim tim tezi za razumevanje (izdvojio bih The Sum), kratak indie instrumental na kraju, i to je to... Najbolje stvar mi je The Cow. Pomalo predvidljivo, nekako rutinski i bez strasti, nesumnjivo jako kvalitetno, samo sto cu licno radije slusati neka druga njihova izdanja...
kontakt: go_011@hotmail.com , www.myspace.com/unison011

Hocu?Necu! - Dizanje glasa, 2006
Hvala Ani sto mi je ovo narezala, bas me interesovalo kako ce zvucati Hocu?Necu! deset i vise godina nakon njihovog najboljeg perioda, u potpuno novoj postavi... Sta da kazem, ostao sam zatecen zvukom, od prve pesme krece gitara koja zvuci moderno kao neki nu metal, ili kako se to vec zove. Prepoznatljiv Sickov glas i tekstovi kroz koje se provlaci buntovnicka/liberterska crta su jedino sto je ostalo od starog benda... Licno me toliko ne opterecuje razmisljanje ima li smisla staviti ime Hocu?Necu! na ovaj bend i ovo izdanje, tako da cu taj deo preskociti... Sama muzika nema mnogo veze sa pankom, nekada su kidali metalizirani tres pank (pankeri koji sviraju metal), a ovo sada vise lici na pokusavanje metalaca da povremeno zazvuce pankerski... Ima pesama koje nisu lose i ulaze u uho, recimo Pet kolona neoliberala, koja malo vuce na Bijesove, al' sve kada se presabere ovo bas i nije muzika koju bih ja slusao... Nekadasnji Hocu?Necu!, uprkos povremenoj tekstualnoj neizbrusenosti, bio je bend koji je progurao u Srbiji DIY/anarhisticki pristup panku, cime su postali deo istorije, ma kako to pretenciozno zvucalo, hehe... Ovo danas nema ni priblizno tu snagu i znacaj, ali siguran sam da ce svakom ko je voleo stari Hocu?Necu! biti zanimljivo da poslusa ovaj album... Meni u svakom slucaju jeste zanimljivo. Ima dobrih delova.

The Sidekicks – demo 2007 (valjda)
Kiwi mi narezao dve pesme sa dema Sidekicksa, koji valjda ima cetiri pesme, no dobro i ove dve su pretpostavljam dovoljno reprezentativne za recenziju. Mix recimo The Clasha i Red Uniona (pogotovo zbog tvrdog engleskog), pevljivo je, malo jos zvuci nesigurno, cini mi se da se na trenutke malo ispadne, kao i da gitara na trenutke nije skroz u stimu (ovo vec gadno pocinjem da tripujem), al' za prvi snimak je profi. E sad, 'bem li ga, aj kada ovi vristeci bendovi pevaju na engleskom pa jos nekako - nista se ne razume, al' kada je u pitanju ovaj fini, melodicno pank rok, stvarno je steta pesme upropastavati engleskim. Zamislite kako bi zvucali Kud Idijoti da pevaju recimo “Sad trazis ljubav tu na ulici...”, ili “Mi cemo preziveti...”, na losem engleskom, uh to bi bas zeznulo pesme.
http://www.myspace.com/intercityrockers

Nobody's driving sto bi rek'o Amebix...

2007-05-14T06:24:00.000-07:00

Srbija je postmoderna zemlja. Sve u njoj moze. Verovatno samo u njoj se prvomajski protestni skup radnika pravi 30-og aprila, i verovatno samo u njoj se na tom istom protestnom skupu mogu jedna za drugom pustati 'Internacionala' (kao vecita socijalisticka himna) i 'Boze pravde' (kao totalna kontra prethodnoj pesmi). I ne samo to – pomenuta 'Internacionala' pustana je u metal izvedbi kineskog benda, naravno, otpevana na kineskom, pred ljudima koji su u proseku imali 45+ godina...

Nameravao sam da posetim ovaj protestni skup razlicitih sindikata Srbije (izmedju ostalog na njemu su navodno bili pripadnici Policijskog sindikata), posto sam ionako u to vreme trebao biti u gradu, a izgleda da sam se, zahvaljujucu studentskom protestu navukao na paradiranje i blokiranje ulica, eh... Cenim da je mozda doslo oko 2 - 3000 hiljada radnika/ca iz Srbije, bilo je dosta transparenata i zastava, takodje vecina ljudi je nosila plave kartonske kape. Par govornika, koji su se predstavili kao predsednici onog ili ovog sindikata, davalo je ostre izjave koje su sve u sustini bile na mestu – jeste, radnicka klasa je potpuno upropastena i slomljena i jeste, na tudjoj muci nekolicina je profitirala – ali, pored takve ostre retorike, ne verujem da sindikalni lideri zatrovani birokratizmom i uticajima politickih partija, mogu bilo sta drugo da ponude.

Bion, poznati psihoanaliticki autor, izneo je svoja zapazanja o ponasanju u grupi – pojedinac/ka regresiraju kada se nadju u masi, te iskazuju tri vrste, kako on kaze 'osnovnih pretpostavki': zavisnost, borba ili bezanje, te sparivanje. Konkretno, to znaci da oni/e ili ocekuju mocnog zastitnika koji ce da stane u njihovu stranu, ili da je neprijatelj uvek tamo u drugima, izvan nas, ili pak da ako je vec sada sve crno, pojavice se u buducnosti spasilac koji ce odagnati sve probleme. Jos konkretnije – Srbija, kada bi se i cetvrtina njenog stanovnistva nasla na jednom mestu, bila bi spremna za revoluciju, tj. nasilno rusenje vlasti, u to nema sumnje - tranzicija je katastrofalna, nezaposlenost i nezadovoljstvo ogromni, a vladajuca klasa probleme resava tako sto zabija glavu u pesak, sve vreme na dupetu drzeci natpis: “Ne damo Kosovo!”. Ili da se vratim danasnjem protestu - bilo je lako povuci masu, kada je desetoro ljudi pocelo vikati ispred zgrade Vlade: “Lopovi! Lopovi!”, da i ostali pocnu sa istim skandiranjem. Da je neko hteo da nasilno udje u zgradu vlade, moguce da bi gomila sledila. Ili da mastamo - ne bi bilo tesko, da je doslo deset, ili sto puta vise ljudi, isprovocirati sukob u kome bi se ionako krhka drzavna struktura Srbije urusila – samo ono, sto se moglo osetiti na ovom skupu, uz sve moje simpatije prema ljudima koji su ceo zivot jebani u zdrav mozak, bio je u sustini duh reakcije i inercije, protkan frustriranoscu – duh koji pre ili kasnije, posto sve sto zeli jeste da mu neko drugi obezbedi sigurnost svakodnevice, uvek zavrsi upregnut novim vladarima zeljnim onanije moci. Citava protestna atmosfera uostalom, vidjena je vec mnogo puta na ulicama Beograda, pa nismo daleko dosli... I dalje ocekujemo da ce neko drugi resavati nase probleme, da ce se pojaviti Hrist i kazniti nepostene, da kada predsednik ili premijer budu glumci sa televizije, koje volimo, sve ce biti drugacije... Nece. A na drugoj strani, svestan sam kolika je ideoloska konfuzija u glavama generacije nasih roditelja, i koliko su spremni da savijaju kicmu da se ne bi sukobili sa pisanim i nepisanim autoritetima, tako da je i ovaj izlazak na ulice pozitivan korak napred, pa cak i ako je izmanipulisan kao jedan vid pritiska u unutarpolitickoj borbi... Osvajanje ulica je uvek korak napred. Neki ljudi kraj kojih sam hodao, zbunjeno su i radosno govorili kako ovo nikada nisu radili, osim jednog koji rece da je hodao sa studentima “dok su isli protiv Milosevica, ali to je bilo nesto drugo...”.

(Bilo mi je zabavno slusati starijeg Cacanina, iz Partije Rada – na prvi pogled “obican” sljaker, ispucale, tamnije koze i sede glave, a sa druge strane, osoba koja barata terminima burzoazija, klasna svest, nepravda vodjenja ratova u ime kapitala, i slicno... Uprkos svoj mojoj skepsi i odbojnosti koju osecam prema autoritarnim levicarskim idejama, bilo mi je prijatno slusati coveka u tim godina, sa takvom pozadinom, koji umesto suketanja o Srbiji, Kosovu i patriotizmu, prica o solidarnosti i revoluciji. Nazovite me estetom, tjah...)

Nakon petnaestak minuta stajanja ispred zgrade vlade, odsetao sam prema Zeleznickoj stanici da uhvatim bus – vec stotinjak metara dalje gradski zivot grabio je svojim uobicajenim ritmom – u daljini su se, istina, videle zastave i ljudi sa plavim kartonskim kapama, ali uzurbani prolaznici oko mene su jasno pokazivali da ih sve to ne zanima, i da ce na kraju citav “prvomajski” protest biti samo jos jedna vest neophodna da bi se popunio Dnevnik u pola osam. Ted Kazinski, poznatiji kao Unabomber, matematicar i ubojica, koji se moze opisati kao 'bizaran produkt jos bizarnijeg drustva', napisao je u svojoj zatvorskoj celiji jednu oporu pricicu o brodu bez kormilara koji putuje prema smrtonosnoj santi leda, dok se posada broda izmedju sebe svadja i bori – na stranu Kazinski i njegove ideje, ova pricica dobrim delom moze da prenese osecanje uzaludnosti i bezizlaznosti koje moze da nas obuzme kada vidimo kako sve (od radnih mesta, preko porasta nacionalizma, pa do ekoloskog stanja Zemlje) sve vise i vise ide u kurac, a svaki pokusaj promene zapleten je i zarobljen mozda neprobojnom mrezom spektakla, skrivenih, niskih interesa i zelja, te prevlascu sistema/moci/kapitala u svakom segmentu zivota.

Medjutim, ako je mreza probojna, to u svakom slucaju necemo saznati tako sto cemo sedeti skrstenih ruku i jadikovati nad sudbinom... (Dobra prilika da se setimo Paskalove opklade, istina izrazene drugacijim recnikom) Samo sto danas - kada je kapitalisticki sistem upregnut i ojacan konzumerskim i ratnickim tehnologijama, koje nam sve vise prete kao neka vrste konacne, poslednje atomsko/ekoloske giljotine - ulog jos veci, a opravdanja za pasivnost vise nema.

Da zavrsim sa pomenutim Bionom – pored negativnih aspekata boravka u grupi koje vracaju covekovu svest na primitivnije oblike misljenja, kako on to objasnjava, postoje takozvane 'radne grupe' usmerene ka obavljanju zadatka, koriscenju logickog misljenja, kontaktu sa realnoscu... Sta bi Alfredo Bonano rekao na to? Mozda, insurekcija?

Unutrasnja Emigracija / Flegma, club Magic, Prijedor, 5.4.2007

2007-04-08T06:09:00.000-07:00

Do Banja Luke sam putovao oko 8 sati. Cim sam dosao nazvao sam Igora Najveceg Banjaluckog Pankera (NBP), koji je, iako me mesecima nije cuo, niti ocekivao u svom gradu, savrseno vladao svojim emocijama, ne pokazujuci ni tracak uzbudjenja.

«Zdravo Igore, sta radis?» - upitao sam ga.

Celicno hladnim glasom odgovorio je, po ko zna koji put u zadnjih par godina– «Prckam po kompu, nesto mi se sjebao...».

Ledena tisina puna neizvesnosti.

«Hoces na koncert Unutrasnje Emigracije veceras u Prijedor?» - najzad je prozborio, apsolutno vladajuci svakim trenutkom komunikacije.

«Moze...» - procedio sam, osecajuci kako to ne izgovaram ja vec superiorna, skoro nadljudska volja koja je sa druge strane telefonske zice igrala igru u kojoj se od prve sekunde znao pobednik. «Moze.» - ponovio sam, pokusavajuci da cvrscim izgovaranjem glasova, sacuvam makar malo samopostovanja u situaciji koja je potpuno bila van moje kontrole.

Voznja do Prijedora nije bila brza, ali je bila napeta. NBP je objasnjavajuci mi kako ne voli voznju van gradskih ulica, jer mu prostranstvo ogranicava osecanje zatvorenosti u asfalt, retko kada prelazio brzinu od 50km/h. Ipak dosli smo na vreme da cujemo prvi bend.

Pre toga, par zapazanja o Prijedoru. Cudan je. Ljudi su pijani, iz razlicitih prica ali osudjeni na medjusobnu komunikaciju. Mnogo trenerki. Mrki pogledi koji obelezavaju sopstveni teritorij. Metalci.

U Flegmi su trojica clanova bili obuceni u adidas trenerke, s tim sto je pevac bio u komletu, plave boje, kao stvorenom za praktikovanje sportskih aktivnosti. Dobro sviraju, ali bez preterane kreativnosti, nekakav metal je u pitanju, koji je u devedesetim, pod uticajem medija, cesto trpan u kos sa hardkorom... Mozda je bilo i Black Sabbath uticaja, nekako mi se kroz maglu cini, al' nisam siguran posto sam ubrzo izasao iz kluba posto mi je bilo dosadno. Tekstovi na engleskom, u publici skakanje metalaca i mahanje glavama. Kada sam se opet vratio, jos su svirali, obrade Biohazarda, R.A.T.M, Sepultura, nedostajao je jos samo Sleyer i narodnjaci pa da se izbor muzike poklopi sa soundtrackom sa studentskog protesta sto se dan ranije odrzao u Beogradu.

Posle njih, Unutrasnja Emigracija koje vec dugo nisam slusao. Igor NBP, siva eminencija banjalucke anarho pank scene, vise ne svira u istima, tu je novi gitarista, a i Robija povremeno uzima gitaru. Fin koncert, stare pesme koje sam vec pozaboravljao i dalje zvuce jako dobro (Tranzicija, privatizacija, za kapital nema granica...), nove su mi bile zanimljive, ali ne mogu na prvo slusanje da ih skroz procenim. Fine obrade Zabranjenog Pusenja (Put u srediste rudnika...) i Clasha (Guns of Brixton) i jos necega cega se sada ne mogu setiti. Na pesmi Strajk (obrada Angelic Upstarts-s) hiperaktivni Robija, pevac, vadi iz torbe kostursku glavu sa rudarskom kacigom, i peva duet sa predstavnikom radnicke klase u Bosni. Musko-zenski vokali, ska delovi izmesani sa pank rifovima, lep miks starog panka i modernijh gibanja... Sve je dobro samo previse pesama i predugacak repertoar, a jos nema ni jednog zvanicnog snimka. Minimum sat vremena su svirali. Na pocetku je izbila tuca, pa je deo publike nestao – valjda su izasli napolje, sta je tamo bilo nemam pojma. Uglavnom, srcano, iskreno i melodicno. Na kraju je Igor pevao umesto Robije, tako da je doslo do spoja stare i nove postave. UE je bend na koji treba da obratite paznju, jer stvarno valja.

Povratak u Banja Luku nije bio brz ali je bio napet. Igor NBP mi je objasnjavao da vise voli da se vraca iz Prijedora, nego da ide u njega, te je u skladu sa tim brze vozio. Mesec je obasjavao noc, dajuci sumovitom krajoliku nostalgicne boje.

www.unutrasnjaemigracija.org

Oslobadjanje ulica

2007-03-29T11:35:00.000-07:00

Prolece, jos samo za jedan korak... Suncani dan ispunjen desavanjima – prilazak mladica, za koga mislim da je u Hare Krisni, koji me u naletu propovednickog entuzijazma, pita da li sam razmisljao o vegetarijanstvu i pravima zivotinja (Pa, ja sam vegan – kazem mu, razmisljajuci zasto uvek mene startuju... Aha, dobro! - trenutak zbunjenosti i onda pad tenzije, osmehuje mi se), sudar kod Vuka manjeg intenziteta, zatim proba, potom panduri na ulici pisu kazne drugarima za nepropisan prelazak puta (isto kod ukletog Vuka), ja ih gledam sa strane i nerviram se, iako mi je drago sto i mene ne smaraju, posto sam zaboravio novcanik u kome su mi dokumenti i pare... Potom zbor na Filozofskom, protest i blokada Francuske ulice sa drugarima/cama sa Fakulteta likovnih umetnosti, stvara se gomila auta koji nervozno sviraju i izvode nemoguce manevre u zelji da se probiju prema prohodnom putu... Neki pokusavaju da prodju kroz blokadu, guraju nasa tela, ali se smiruju nakon lupanja po haubi i pretecih uzvika... Jos kasnije, drugari/ce sa Filoloskog pridruzuju se protestu, sada nas je vec mnogo, tecemo ulicama uz buku, smeh i uzvikivanje parola... (Nedostaje mi nas, “veteranski” crveno-crni transparent 'Dole skolarine' - izgleda da ga je neko iz uprave Filozofskog fakulteta, u naletu omnipotencije, sakrio ili bacio, da ih ne podseca na kako nadolazece, tako i prosle "probleme".)

Ulice, koje su samo nekoliko trenutaka ranije bile sive, pune nervoze i uzurbanosti, sada, kada je prevoz blokiran, deluju toplije i smislenije. Zvizdanje pred institucijama, skupstinom, vladom, “Lopovi, lopovi!”, zvizdanje policiji i interventnoj jedinici koja je tu, za svaki slucaj... Ljudi iz auta odgovaraju osmesima i pritiskanjem sirena. Pokretnom masom, koja je do pre samo neki dan, bila isparcana i otudjena, struji vera da su cuda moguca... (Jer svaka promena na bolje deluje kao cudo, u nasem drustvu, zatrovanom tranziciono kapitalistickim bolestinama) A policajci? Dok su pisali kazne dvojici drugara, bili su bahati i nedodirljivi. Zamisli, presli su put na zabranjenom mestu. Samo dan pre nego sto je strajkac ispred Zorke Nemetali, u Sabcu, umro od gladi, oni su vezbali primenu pravnog poretka na dvojici siromasnih studenata. Jebao ih pravni poredak... Medjutim, ispred gomile oni ne deluju tako nedodirljivo, sada se smeskaju, zbunjeno, svesni da situaciju ni malo ne kontrolisu. Pokazuju svoje "drugo" lice (good cop - bad cop taktika, valjda). Dobro, neki od njih mozda i ne vole svoj posao, ali pobogu, zasto ne rade nesto drugo...

Jos jedna setnja, spontana i najveca do sada... Borba se nastavlja, uprkos letargiji, deprimiranosti i stalnim birokratskim optuzbama o “vandalima i anarhistima” koji to sve organizuju. Uprkos stalnog pokusavanja karijerista iz LDP-a (Liberalno Demokratske partije), sakrivenih po kojekakvim studentskim organizacijima da preuzmu lidersku funkciju i zabeleze sebi stranacke poene u grabljenju po piramidi stranacke hijerarhije... Idemo dalje, pobuna oslobadja ulice, oslobadja energiju i oslobadja nadanje... To je katarzicki osecaj, cak i kada zahtevi nisu visoko postavljeni, i kada se ne trazi svetska pravda, vec samo smanjenje iracionalno visoke skolarine.

A juce je umro strajkac ispred Zorke Sabac. Invalid kome su dali otkaz izgubio je i ono jedino sto mu je ostalo – goli zivot. Ovo treba dobro zapamtiti i nikada ne zaboraviti... I jos jace se boriti.

(Sledeci protestni skup je u sredu, 4-og aprila... Za tacno vreme i mesto, proverite www.protest.zbrka.net ... Verovatno oko 12:30 ili 13:00h)

Ljubav

2007-03-24T07:37:00.000-07:00

Vecernji autobus i uobicajeno svercanje... Stojim napred, kod vozaca, da mogu bolje da osmotrim ljude sto ulaze – u vec neizbeznom zaru omnipotencije verujem da mogu prepoznati kontrolore. Paznju mi privlaci glasan, ali neartikulisan zenski glas. Iza meni sedi par, skoro prosecan, jedino sto ih izdvaja jeste pecat retardacije utisnut preko njihovih lica – njeno lice je bebasto, a njegove oci su zrikave – crte lica, uzete u celini, ukazuju na nedovoljnu intelektualnu adaptivnost, da bi bili deo prosecne i bezlicne GSP gomile. Ona ga grli, vesa mu se o vrat, on joj, usporeno, govori da je luda... Ona mu, takodje usporeno i nepravilno, odgovora... Odgovara mu recima sto dobijaju smisao ne u znacenju, vec u zvucnosti. Oboje zrace radoscu. Potom se ona pretvara da spava, na njegovom ramenu, ali ne moze da izdrzi, i nestasan, detinjasti osmeh joj se pojavljuje na licu, sekundu pre nego sto ce ga uhvatiti za nos. Smeju se.

Okolna lica su namrstena, obuzeta svojim brigama, prave se da ih ne cuju, i kao i uvek gledaju u stranu, sakrivajuci se od tudjih pogleda. Navikli da istrpe tudja ljudska tela u (koliko li su puta to sebi sa gorcinom izgovorili?) neizbeznim putovanjima na posao i nazad. Kao da su ljuti na ovo dvoje, sto iako u nedovoljnoj meri sposobni za zivot, ipak se raduju, na samo korak od njih, razbijajuci osecaj sigurnosti uoblicen predvidljivoscu sumorne dnevne rutine.

Mozda nisu potpuno spremni, niti sposobni za zivot, ali za ljubav svakako jesu, u to ni na trenutak ne mogu da posumnjam.Svaki pokret, svaki zvuk koji stvaraju, jeste autentican. Zelja za ljubavlju, za njenim davanjem i primanjem, snaznija je od lose genetike koja moze izobliciti udove, snaznija i od drustvene organizacije koja mozda moze upropastiti duse, ali ne i potpuno iskoreniti sposobnost davanja i primanja neznosti izmedju dva ljudska bica... U tom smislu mogu da se slozim, ljubav jeste revolucionarna sila, ona moze da raskine okove svakodnevice, moze da pruzi nadu za nesto drugacije, bolje i pravednije. Ali ne samo to... Ona je prirodna sila, utkana u nas, neizbrisivi nas deo... Ona nam je imanetna, u korenima svih nasih zudnji i zelja, nije transcendenta, ne treba se osvajati u buducnosti,niti iscekivati u nagovestajima drugih vremena. Ona je tu, u pruzanju ruku tek rodjenog deteta, skoro potpuno gluvog, slepog, telesni nedovrsenog, ka majci, ka drugom ljudskom bicu... U pruzanju ruku ka zivotu, praceno osmehom poverenja u Drugog/u...

Politicka prakse mogu da imaju razlicite namere i razlicite ciljeve. Anarhisticka, ili neka druga revolucionarna politicka aktivnost, usmerena ka idealima ljubavi i slobode, potpuno je besmislena, ukoliko ne deluje autenticno, iz najlicnije, a samim tim i najobuhvatnije ljudske zelje - da se usreci drugo ljudsko bice, kao i da se u odnosu sa Drugim/om pronadje sreca za sebe. Sve ostalo je demagogija i uplasena zudnja za nezrelom i izolovanom samoafirmacijom koja od pocetka pa do danas, svetu samo donosi rane i bol.

...

Izolacija

2007-03-16T13:26:00.000-07:00

Danas sam otisao na razgovor za posao... Nisam znao o kom se konkretno poslu radi, to mi nije bilo najjasnije ni nakon telefonskog razgovora vodjenog na engleskom, u kome jedinu informaciju koju sam uspeo izvuci bilo je pitanje: “Da li bi ti bio problem da nazoves nekoga u Austriju i ponudis mu ucesce na odredjenoj manifestaciji?”. A zasto bi mi to bio problem, pomislio sam?

Kancelarije kompanije su na Banovom brdu, u prizemlju kuce – okej su sredjene, stolovi, stolice, kompjuter, neke licne fotografije i prigodni propagandni materijal sto mi je ponudjen da bih bolje upoznao poslao kompanije, dok cekam na red za razgovor. Cim sam uzeo prospekte, u meni se javila nelagoda, na sve strane bile su popularne biznis reci “logistic”, “eastern europe”, “financial”, “multinational corporation”, itd. ... U trenutku sam pomislio, podstaknut snaznim pankerskim super-egom, “Sta ja uopste radim ovde, trazim posao u hajtek kapitalistickoj kompaniji koja pokusava da iskoristi trziste naseg regiona, ili? A da, trazim platu, mozda uspem da se proguram, jer nije mi problem da zovem nekoga u Austriju i ponudim mu ucesce u odredjenom desavanju...“

U kancelariju je usao mladji covek, zaposleni, i pitao me sta mislim o prospektima... “Pa, zanimljivi su”, slagao sam, navlaceci krinku pragmatizma, istu onu zbog koje ovaj svet i jeste takvo sranje – svi se pretvaramo da je sve sto radimo ustvari normalno i dobro, i uklapamo se u sistem odnosa za koji zelimo da verujemo da je jedini moguc, posto nam se to uporno ponavlja... Ali, i dalje nisam bio siguran o cemu se uopste radi, pa rekoh sebi 'ajde da otvorim oci i posmatram.

Malo kasnije dosao je i drugi zaposleni, verovato nadredjeni, da malo porazgovaramo... Pita, kako mi deluju prospekti, ali nevezano za posao, “Zamisli da smo u kafani i pricamo”... Opet navlacim krinku, ne zelim da mu kazem da u sustini mi se gade i ti prospekti i sav taj veliki biznis i cela atmosfera kojom zraci ponudjeni mi propagandni materijal. Dajem uopsten odgovor, i pitam ga da li se njegova kompanija bavi davanjem logisticke podrske multinacionalama, posto ne razumem poentu cele price... On neodredjeno klima glavom i potom sav ponosan, blistajuci, postavlja meni pitanje – “Da li bi mi verovao kada bih ti rekao da je citava konferencija, ciji ti prospekt sada drzis u ruci, sve sa sponzorima, ucesnicima i govornicima, organizovana bas iz ovih prostorija? “ (Jebe mi se.) Klimam sada ja neodredjeno glavom... “Po tvom odgovoru vidim da ne bi verovao, a bas to radimo”... I dalje mi nije jasno. Gubim volju da igram ulogu zainteresovanog za platu i trazim priliku da napustim prostoriju. On mi jos obasnjava moj potencijalni polozaj zaposlenog, kaze da bih morao da zovem razlicite kompanije i trazim odgovorne ljude, te da im nudim ucesce u konferenciji, koje bi oni nama platili, a mi bi obezbezdili smestaj, govornike, i sav popratni materijal... Govori mi o nekim velikim ciframa, desetinama hiljada evra, pravi stanke ocekujuci od mene strahopostovanje... Moj prethodni posao prevodioca, iako me oguglao na kurcenje biznismena, ipak nije uspeo da izbrise neizbeznu nelagodu koju osetim kada se neko neukusno razmece glupostima. (Meni ionako treba “samo” 200 evra za stan, plus jos nesto malo za troskove i hranu, a sve te hiljade evra mozes da zadrzi, i ako hoce da si zabije u dupe...) Ipak do kraja mu nisam rekao sta mislim o svemu, odigrao sam svoju ulogu - izolacija izmedju nas dvojice, kao dva ljudska bica sto jure svoj interes, nije ni na trenutak popustila. Meni ostaje da zalim sto sam opet cutke presao preko snaznog osecanja besmislenosti situacije. Posao mi ne bi ionako odgovarao, previse trazi vremena, nikad ne bih dao preostala tri ispita i najzad zavrsio faks. Previse se trazi - nekada je kapitalisticka privreda kupovala samo tela radnika, danas, uz svesrdnu pomoc mojih kolega psihologa, kupuje i trazi dusu. Trazi veru u njegov smisao, radi potpunog posvecenja poslu i konkurentskoj borbi. Trazi da se bude deo tima i da se unutar njega sklapaju prijateljstva, posto se tada ljudi vatrenije bore da naprave gazdama profit, a sebi bonus. Na stranu sto ovaj ponudjeni posao, nije cak ni deo proizvodnog kapitalizma, vec virtuelnog, koji se hrani otpatcima sa stolova onih sto imaju previse – prosenje na ulici je hiljadu puta manje licemerno...

U zgradi u kojoj zivim manje od mesec dana, u sanducetu, sacekala me koverta na kojoj je pisalo da je umrli vlasnik stana koji iznajmljujem, dobitnik velike nagrade, a krupnim slovima je istampano da je postarina placena i da je u pitanju velika nagrada. Bacio sam kovertu u smece, zbog cega me je stari deka, sto je usporenim i drhtavim pokretima pokusavao da zatvori svoje sanduce, upitno pogledao, a zatim, gledajuci svoju kovertu istog sadrzaja, upitao sta to sve znaci... “Ma nista, barabe hoce da nas nagovore da kupimo njihove proizvode, a ovamo nam izmisljaju pricu o nagradnoj igri”... “Barabe!” nasmejao sam se i krenuo dalje. Njemu su ispale tri bele koverte, koje sam se brzo sagnuo da uzmem. Tiho je rekao, bojeci se valjda da cu mu oteti koverte - “To je moje...”. Dao sam mu ih i osmehnuo se opet. I on se osmehnuo, staracki izgubljeno, bez snage i bez mnogo nade. Na trenutak, ne znam zbog cega, zid izolacije kao da je oslabio.

Beograd, 7.3.2006

Recenzije - januar, febraur 2007

2007-03-05T14:08:00.000-08:00

CITANJE

Dzin Volf – serija “knjiga Novog sunca” (Senka mucitelja, Kandza pomiritelja, Mac Liktora, Citadela autarha, Urt Novog sunca)

Ovo sam uzeo u lokalnoj biblioteci, sa namerom da se prepustim literaturi za opustanje, posto sam kao klinac voleo sajensfiksn, a pre desatak godina sam citao nesto od Volfa i nije mi bilo lose... Nisam uspeo u relaksaciji, posto mi stil pisanja nije legao, previse je jednostavan, a radnja mi je delovala vrlo haoticno (istina, i ja sam prebrzo prelistavao stranice), a i razvuceno - pet celih knjiga je majstor napisao. Radnja se odvija na Urtu, planeti koja prolazi kroz degenerativni proces nekadasnje velike kosmicke civilizacije, cije je stanovnistvo utonulo u praznoverje i krute navike, a glavni lik je iz gilde mucitelja, profesionalnih ubojica i nanositelja bola... On na kraju postaje spasilac Urta, dovodeci mu Novo sunce, tj. ozivljavajuci Sunce njihove planete koje sve vise slabi... Taj deo je tek haotican, tu se Volf zaplice u vremenske paradokse, pokusavajuci valjda da zvuci pametno... Malo mi je delovao reakcionarno na momente, hehe... Ne preporucujem, osim hardkor fanovima zanra.

Vilijem Gibson – Sve zabave sutrasnjice

E sa ovim sam ubo u centar, kada se prica o literaturi za relaksaciju... Uopste mi nije zao sto nisam ranije citao nesto od Gibsona (koji je ipak kultni pisac), jer ovako je ispalo spontano i neplanirano otkrice/uzivanje... Isto kao i sa prethodnim knjigama, trazio sam laku literaturu, i super je ispalo. Steta je samo sto sam kasnije na vikipediji video da je ovo zavrsni deo trilogije, al' sta da se radi... Sajber pank! Svet prepusten naprednim kibernetskim tehnologijama i otudjenim, ljudskim strastima... Luzeri, narkomani, alkoholicari, nesredjeni ljudi, vestackim drogama dobijeni geniji, buntovnici protiv sistema, i jedan samuraj – zen mudrac ubojica, to je galerija likova Gibsonove vizije nase bliske, apokalipticne buducnosti... Bogme se ne bih iznenadio da taj svet o kome Gibson pise dodje pre nego sto ga i primetimo... Radnje knjige se odvija oko istorijske cvorisne tacke – trenutka u istoriji nakon koga se sve menja, i koji mogu licno da osete dva coveka, obojica promenjena drogom... Kraj mi je nekako neprimetan, nakon kresenda i ocekivanja eksplozije, sve se naglo smiruje... Mozda bude jos koji deo. Ne znam za vas, al' ja vec sutra odoh do biblioteke da nadjem jos nesto od Gibsona... Sada nesto razmisljam, ja sam voleo taj sajber pank (pre svega zahvaljujuci filmskoj industriji) i pre nego sto sam znao da postoji taj termin, cudo da se nisam ranije vise zainteresovao za pomenuti zanr..

MUZIKA

Senza Replica – Umetnost buducnosti, demo

Nakon svirke koja mi se dopala, Kiwi mi je narezao ovaj demo... Evo par zapazanja: radi se o snimljenoj probi, kvalitet zvuka nije bas dobar, al' pesme mogu da se cuju... Zenski vokal, hitra muzika, melodicniji hardkor pank rifovi, sa dobrim pevanjem, povremeno vristecim, a povremeno neznim... Pocetak jedne pesme me cak podseti na Submission Hold... Tekstovi su dobri, licni pristup politickim temama, posebno mi se dopao Umetnost buducnosti, zbog hipi senzibiliteta... Hehe, ma salim se, nije hipi, pank je, ne brinite, pu, pu, pomerio sam se sa mesta... Sve u svemu, demo je fin, al' ostaje jos da se radi na pesmama, da budu jos bolje i hitoidnije... To je uostalom i lepota sviranja muzike, uvek postoji mogucnost za razvijanje i napredovanje... Odlutao sam. Uglavnom, dopada mi se, pametno je, pank je, nije trendi... Ovde bi bolja produkcija napravila pozitivnu razliku, malo tisi i usaglaseniji vokali, glasnija gitara i bilo bi taman. Jedna pesma ima refren sto lici na Fakofbolan.

Kontakt: run23dom@yahoo.com

PMK distro

2007-03-03T01:42:00.000-08:00

(Goran mi je predlozio da postavim listu pmk distribucije na blog, i evo je pred vama, pa ako vas nesto zainteresuje imate na kraju kontakt adresu...)

PUSMAJKAR DISTRIBUCIJA:

DISKOVI

PUSHMAJKAR #1 (kompilacija punk bendova istocne i juzne srbije, 8 bendova, 60 din)
PUSHMAJKAR #2 (novih osam punk bendova, 79 min, 50 din)
UNISON “Apokalipsa” ep (hc/Beograd/poslednji ep/ 200 din)
UNISON “Death in cradle” (old school hc/ reizdanje prvog albuma/ 250 din)
UNISON “Resignation speaks” (metalizirani HC/ poslednji album/ 250 din)
TOST “Frisko pecen” ep (melodicni punkrock/hrvatska/ 60 din)
RED UNION “Rebel anthems” (melodicni street punk / novi sad/ donji omot original, prednji fotokopija u boji sa tekstovima /100)
LETS GROW “Neverending story” ep (sxe fastcore/ Beograd/ 200 din)
PUNISHED “Like blazes at full blast” (metalcore/kraljevo/ 340 din)
LEARNING ENGLISH “Live in kc” (oldschool hc/hrvatska/ 70 din)
ARONIJA “December sky” (emo-zenski vocal / novi sad/ 70 din)
MEFISTO “Bili smo ponosni ratnici” (hate newschool hardcore/ S. Kamenica/ 60 din)
TRASH UNION “Experimental edition” (muzika+slike+spotovi/ metalcore/ color cover / zrenjanin/ 80din)
FULL SIZE “Face the consequences” (hate newschool hardcore / Beograd/ 240)
HEAVENSHORE s/t (newschool hardcore/ bg/ 250)
DOG HOUSE “October” ep (melodicni hcpunk/full kolor/bg/240)
MINIMUM “Society is dead “ ep (brzi bucni hc / Beograd / 170 din)
PRESSING “While the world is dying” (drugi album, hc, screaming, tragedy…novi sad / 160 din)
PRESSING “Competition” (prvi album, melodicni oldschool hardcore / novi sad / 80 din)
A DIZASTER! “demo” (crust-metal/ hrvatska/ 60 din)
HITMAN / LAST HOPE “Balkan split 2004” (hardcore / Beograd-sofija/ 300 din)
LOCKDOWN “One size fits all” (new school hc/ novi sad/ digipack /100)
36 DAGGERS “Kalpa minutes” (melodicni emo core / Beograd/ 250)
SENSELESS / PRO MASA split cd (hrvatska-srbija / crust-screamo hc/ booklet tekstovi slike recikliran papir / 70 din)
V/A Kompilacija brodskih bendova (4way split, Faakamsee-crust, Faul-melopunk, Kriva Istina-crust, Lotus-emoHC/ 70 din)
TIBIA “Buried beneath covers” (emo hardcore/ musko zenski vokali/ tekstovi / Beograd/ 270 din)
TIBIA “One in every second” (emo hardcore / prvi album / tekstovi / 270 din)
DANCEFLOORERS “Chasing the dragon” (emo indie pop hc / kartonski foolcolor omot – tekstovi / Nis / 300 din)
SKEPSA “Izbeglice iz besmisla” (streetpunk / sabac / ivan glisic tekstovi / 150 din)
BLSKANJE UNESVES “Tanjirsko od snova” (experimental ambiental noise / boljevac / multimedia cd /tekstovi / 40 din)
ANOTHER WAY “Az eg nem ott kezododik...” (sXe oldschool fastcore / madjarska / tekstovi / 100)
ANOTHER WAY “2004” (sXe oldschool fastcore / madjarska / 100)
HOSENFEFER “Hangovers and Heartaches” (garage punk / kos. Mitrovica / multimedijalni / 100)
VA “HUNGARIAN METALCORE “ (9 bendova, 17 pesama / 80)
PROTEST MOZGA “Brzo, zestoko, jako” (hardcorepunk / hrvatska / najnoviji snimak / tekstovi / 80)
VA “HARDCORE LJUBLJANA ’83.” (ubr, tozibabe, epidemija, otpadki civilizacije, treca kategorija/ kultna kompilacija/ 70)
VA “20 GOD HC-a u LJUBLJANI” (stress da, ubr, odpadki civilizacije, depresija, 37 numera / 80)
SABOTAGE “s/t” ep (post new age hardcore / vlasotince / 60)
REANIMACIJA “Demonstracija prva” (thrash punk / pula / tekstovi / 80 din)
EMETICA “6 tons of faecal waste” (grindcore/ kragujevac / video / 70)
NEVERMIND “s/t” (new school hc / ruma / 60)
Z.S.P. “Vozrozdenie” (new school hc / sombor / 60)
FRONTALNI UDAR “Dobio sis to si dobio” (punk rock / pula/ 60)
SCHIZOPHRENIA “Basemen blues” (garage punk rock / vrnjacka banja / 60)
DISGRUNTLED / BRAINGHETTO “split control” (makedonja – malezija / hardcore melo punk / tekstovi / 70)
PRLAJVI DRIPCI “Van cu cri fo…” (novi album, melopunkrock, Beograd, tekstovi, 200 din)
ANALENA “Carbon based” (novi album / original / emo hc – zenski vocal / tekstovi / hrvatska / 600 din)
LUNAR “Turbo” (emo psichodelic post rock / original cd / hrvatska / 600 din)
ENTREAT “Deincubation” (novi album / metalcore / original cd / tekstovi / slovenia / 600 din)
DON’T MESS WITH TEXAS “s/t” (emo post rock instrumentals / original cd / slovenia / 600 din)
AMOK “s / t” ep (metalcore / Zagreb / original cd – tekstovi / 360 din)
V / A FRENCH CONNECTION #2 (francuska hardcorepunk kompilacija – allstyle hc-punk bands / 18 bendova / 120 din)
RED UNION / SWEEPER “Final score” split cd (po jedna nova, po jedna obrada I po jedna medjusobna obrada / 3 spota / melodic punkrock / novi sad – krusevac / 230 din)
SUPER S KARAMELOM “Self titled” (pop punk – zenski vokali / becej / digi pack – fullcolor / 150 din)
B.A.R. “Murderers” (grind core – anarcho / brazil / ful color cover / 100 din)
THE BLOODY EARTH “Requiem of weeping souls” (doom m-f vocals / nish / digi pack full color cover – tekstovi / 200 din)
NABLA “S/T” (thrashcore / sm. Palanka / tekstovi / 200)
SATAN PANONSKI “Lj. Lj. Lj. Lj.” (250 din)
SATAN PANONSKI “Nuklearne olimpijske igre” (250)
HANG “Another butterfly died” (melodic dark brutal hc / jagodina-cuprija-bg / prvi album / full color cover – tekstovi / 280)
HANG “Pretend its silence” (melodic dark brutal hc / ja-cu-bg/ drugi album/ full color cover – tekstovi / 280)
VRISAK GENERACIJE “Friendshit” (streetpunk / novi sad / full color cover – tekstovi/ 250)
MAD GOYA “The number of the beers” (thrashmetal hardcore / novi sad / full color cover / 140)
CHARLIE DON’T SURF “S/T” (thrash oldschool hardcore / bg/ drugi album / full color cover – tekstovi / 250)
ACROHOLIA “Egocide” (kultni srpski grindcore / bg/ full color cover – booklet – tekstovi / 230)
LUDAK U RAZVOJU (L.U.R.) “Both ways” (melodic punkrock / kragujevac/ full color cover – tekstovi / 200)
PROGRESSION OF A LIVE “Welcome to Disneyland” (new school metalcore / kragujevac / full color cover – tekstovi / 160)
36 DAGGERS “S/T” ep (emo indie melodic punk / bg / najnovije izdanje / digi pack – full color cover / 200)
MIKROFONIJA / FAUL split cd (melodic punkrock / hrvatska / color cover + booklet / 150)
NEW HORIZON “…being exploited” (anarcho crust punk m-f vokali / temerin / tekstovi / 280)
CEPENI CUNCI “U poslednjem trenutku” (kutni punk sa juga iz 1991 / 80 din)
TEHNOLOŠKI VIŠAK “Moja je pala zastava + Bez kinte” (punkrock / obrenovac / dupli album / multimedia cd / 80 din)
NULLA OSTA “Bilo je gadno…” (thrash punkcore – dva bassa / pula / color cover – tekstovi / 330 din)
DREK V PEST “Umij si ruke…” (ska pankrock oi – zenski vocal / slovenija / color cover – tekstovi / 330 din)
AD INFINITUM / NECROPOPCORN split cd (fast brutal hardcore / slovenija / tekstovi / 330 din)
FREGATURA “s / t” (hardcorepunkrock – all girl band / slovenija / full color booklet – tekstovi / 330 din)
DOWNTRODDEN “Accelerated deterioration of planet Earth” (grindcore / kragujevac / tekstovi / 70 din)
CRUSTAVCI “More a legend than a fuckin band!” (hardcorecrust / Beograd / tekstovi / 150 din)
ANALNA UDARNA BRIGADA “Zgodovina partie je zgodovina èloveštva” (noise / Ljubljana / 70 din)
BATMAN “Ponovo živ” (punkrock / kultni punk bend osamdesetih iz bg / 150 din)
OVERDRIVE “Movement” (new school metalcore / zrenjanin / najnoviji album / full color cover – tekstovi – original cd / 200)
GRANDPA CANDYS “Captain crash” (psychobilly – rockabilly / Beograd / full color cover / 4 spotova / 180 din)
DRAWBACKS “First 5 years in the pit” (new school hardcore / srbija / kompletna diskografija / color cover – tekstovi / 180 din)
UNUTRAŠNJI BUNT / TRIO SOCIJALNE POMOÆI “split cd” (anarcho hardcorepunk / kovin – batocina / reizdanje kultnih punk bendova sredine 90-ih / 100 din)
IRON LUNG “Cold storage” (nervous powerviolence / original cd – tekstovi /480)
PROVOKACIJA “Novosadska verzija” (streetpunkrock / novi sad / reizdanje kultnog benda na cdu / 220 din)
UNISON “Ozmot” (full color cover – tekstovi / 200 din)
UNISON “Sum” (najnoviji album / full color cover - tekstovi / 200 din)
PLUS LIFE “Modern life mathematics” (oldschool hardcore / Beograd / color cover – tekstovi / 200 din)
KALASHNIKOV “Music is a gun loaded with a future” (melodic punkrock – zenski vocal – klavijature / italija / digi pack – booklet – original cd / 240 din)
GRADSKA “Ritem ulice” (punkrock / slovenija / color cover – tekstovi (svaka pesma je na drugom ex yu jeziku) – original cd / 180 din)
PROMISING YOUTH “Nova anatomija + Apocalyptic trash culture” (post hardcore – new wave (neponovljivo za nase prostore!!!) / majdanpek / dva albuma remek dela!!! / 140 din)
UNUTRASNJI BUNT “Live in Koper + 4 neobjavljene pesme” (kutni anarchohcpunk / srbija / snimak sa turneje Preko zidova nacionalizama I rata 1998. / color cover / 100 din)
VA “SKA Z CESKA I SLOVENSKA” (kompilacija ska bendova iz ceske I slovacke / color printed cd / 200 din)
BILL SKINS FIFTH “Self titled cd” (Converge style hc / Makedonija / fullcolor cover – tekstovi – original cd / 480 din)
ELODEA “Cataclismic” (slow melancholic metalcore / slovenija / color cover – tekstovi – original cd / 480)
THIS HOME IS PREPARED “Self titled” (crust hardcore – musko-zenski vokali / makedonija / tekstovi – original cd / 220 din)
OPD / TRUTH OF XXX “Split cd” (oldsshool hc – crossover / kraljevo / kompletne diskografije / booklet / 200 din)
FPO “Znam dekata deka ja gubam bitkata” (sxe thrash fastcore / makedonija / poslednji aktuelni album / tekstovi – original cd / 280 din)
VA NO ONE DIES ALONE (hc-punk-noise-metal-emo / kompilacija hrvatski bendova Panaceja, AK47, Analena, Senata Fox, L. Values, Nulla Osta, Chang Ffos, DMWT, Igut… / 240 din)
NO ABUSE “Jebeni napredak” (grindcore / novi sad / tekstovi / 80 din)
IGUT “More than words can tell” (melodic metalcore / hrvatska / color cover – tekstovi)
THIS DAY WILL BURN “How the mighty have fallen” (postcore emo indie / hrvatska / tekstovi / 240 din)
FxPxOx “The only dead end…” (fast sxe hardcore / makedonija / kompletna diskografija / tekstovi – original cd / 280 din)
FINAL APPROACH “Lost Yout” (oldschool hardcore / slovenija / tekstovi / 240 din)
SPEAK OUR MINDS “Self titled” (fastcore – powerviolence / makedonija / tekstovi / 160 din)
AK47 “To razum grmi u svom gnjevu…” (anarcho crust hardcore / hrvatska / poslednji album/ multimedia cd / tekstovi+poster / 280 din)
MATKA TERESA / EMETICA / INTUMNESENCE / P.K.I.K.T. / FAECES ERUPTION / DEVOURED FLESH REGURGITATION 6 way split cd (grindcore – gore / evropski bendovi – Emetica (Kragujevac) / 100 din)
SROU PA LETU “Dost mam!” (punk / slovenija / fullcolor cover - tekstovi - original cd / 200 din)
TEHNOLOSKI VIŠAK “Zemlja grobova” (street punkrock / obrenovac / najnoviji demo / tekstovi / 70 din)
VA ALOUEST Vers. 2 (grind crust hc metal / kompilacija francuskih bendova / fullcolor cover – booklet – original cd / 200 din)

KASETE

NABLA “Dokument” (thrash emo hc / sm. Palanka / poslednji demo full color cover - tekstovi/ 150 din)
ANALENA / SENSUAL LOVE “its never too late to split up” split cass (emo hardcore/ Zagreb-austrija/ fullcolor cover – tekstovi/ 150)
ANALENA “Carbon based” (emo hardcore - zenski vocal/najnoviji album/ fullcolor cover – tekstovi/ Zagreb/ 150)
EQUAL “oldschool or no school” (old school hardcore/ Zagreb/150)
ENTREAT “Shaded” (emo metalhardcore/ slovenija/fullcolor cover – tekstovi/ 150)
LASTING VALUES “Together” (oldschool hardcore/ prvi album/tekstovi/ Zagreb/ 150)
NIHILIST “Hate addicted” (hateHCcrust/ makedonija/ 80 din)
MIKROFONIJA “Lajv” (kalifornijski hcpunk/hrvatska/ 80 din)
SCARED “Ja imam noz” + “Hate ballads” (grindcore/ Beograd/ 80 din)
V/A A SAD MALO MI (bg bendovi, euforija, dry vagina, death legion, plump, vox populi, another one, prljavi dripci…80 din)
SCHMRTZ TEATAR s/t (bolesni hcpunk / hvrvatska / 150 din)
DISASTER “…night is falling down” (brutal hc crust / hrvatska/ omot u boji, tekstovi / 150 din)
SUNDAY MORNING EINSTEINS “kangnave” (sick dark Swedish hardcorepunk / fullcolor cover – tekstovi /170 din)
WOLFBRIGADE “In darkness you feel no regrets” (dark Swedish melodic crust / full color cover – tekstovi/ 170 din)
IRON LUNG “Life.Iron lung. Death” (dark powerviolence / full color cover – tekstovi /170 din)
GUYANA PUNCH LINE “Direk action” (dark sarcastic emoviolence / full color cover – tekstovi /170 din)
ELODEA “s / t” (melancholic depressive slow metalcore / slovenia / full color cover – tekstovi /170 din)
BOMBENALARM “Buried alive” (dark d-beat hc / nemacka / full color cover – tekstovi /170 din)
SEVERED HEAD OF STATE “Marked for death” (dark brutal hardcorepunk / full color cover – tekstovi /170 din)
FROM ASHES RISE “Nighmares” (dark thrash hardcorepunk / full color covere – tekstovi /170 din)
FPO / LASTING VALUES “split tape” (old school sxe fast hardcore / tekstovi / makedonija – hrvatska / 140 din)
CRICKBAT “Learning from the past…” (melodic oldschool hardcore/ spanija / tekstovi /120 din)
ILL REPUTE “Nardcore 1982.” (oldschool hcpunk 82. / booklet / amerika / 100 din)
AMOK “S/T” (melodic screamo metalcore / hrvatska / full color cover – tekstovi / 170)
BRIDGE TO SOLACE “Of bitternes and hope” (melodic screamo metalcore / madjarska / fullcolor cover – tekstovi / 170)
FPO / I OBJECT “Split kaseta” (fastcore oldschool / makedonija-amerika / tekstovi / 160 din)
KRIVA ISTINA / FAAK AM SEE “Split kaseta” (melodic punkrock – anarchocrust / hrvatska / color cover – tekstovi / 160 din)
AK47 / SENATA FOX “Split kaseta” (anarchocructcore – fastcore / hrvatska / veliki booklet-fanzin / 200 din)
LETS GROW “Filthy animal” (fastcore youthcrew / Beograd / kompletna diskografija / tekstovi / 160 din)
IGUT “Shaping 2002-2005” (melodic metalcore / hrvatska / color cover – tekstovi / 160 din)
NULLA OSTA / BCM “Split kaseta” (hc-crust / hrvatska – nemacka / tekstovi / 160 din)
THE NOW-DENIAL “Discography” (melodic metalcore / nemacka / 160 din)
THE PLAGUE MASS “Self titled” (emo hardcore / Austria / fullcolor cover / 160 din)
ENDSTAND “Burning bridges” (hardcore / finska / fullcolor cover – tekstovi / 160 din)
NO CHOICE! / SPACCIATORI “Split kaseta” (melodic punkrock / srbija – italija / tekstovi / 50 din )

LP, EP

AK47 / NOVEMBER 17 split ep (hrvatska-nemacka / crust hardcore/ tekstovi - booklet / 250 din)
AK47 / RACAK split ep (hrvatska – nemacka / crust hardcore / tekstovi – booklet / 250 din din)
PEKINSKA PATKA “Biti ruzan, pametan I mlad” ep (glanc nova / 500 din)
MILES AWAY “Brain washed” ep (hardcore / australija / color cover – silver txt print / beli vinil / 280 din)

FANZINI

PUSHMAJKAR #1 (84 str – A5 format, T-error, Lost Fastidios, Intakt, art, kolumne, recenzije, gigovi, KG scene report + knjiga Ivana Glisica Oi this is Serbia / nish/ 50 din)
PUSHMAJKAR #2 (64 str – A5 format, Cripple Bastards, Kud Idijoti, UBR, Lets Grow, gigovi, art, recenzije, HR crust scene report / nish /50 din)
IN MEMORY OF MANKIND #1984 tech. No. logic. (ex PMK zine, 45 str – A5 format / Slobodan Tisam/LUNA, Amebix, Today is the day, Nabla, BG scene report 80-90, Ruza lutanja, Art…+ cd kratkometrazni amaterski film in memory of mankind / nish/ 60 din)
EX-YU STRAIGHT EDGE BULLETIN #1 (32 str – A5 format / strejterski zin koji povezuje ovu ideju na prostorima sfrj/ kraljevo /40 din)
L.B.V.K.B.V.R.D. #3 (cd zine/ multimedia / vju Pilger, Goran PMK, Out cold, kolumne, recenzije, svirke / profi izdanje / krusevac /50din)
MAMMA NEWSLETTER #3 (16 str – A6 format / recenzije, Mamma record distro lista / sombor / besplatno)
MAMMA NEWSLETTER #2 (10 str – A4 format / intervjui Eus Arse, Truth of xxx, Diskonto bios, recenzije, Mamma rec distro lista / sombor / besplatno)
ZAKASNELI #3 (60 str – A5 format / intervjui Faul, Mikrofonija, Ostrava scene report, infosi, kolumne, gigovi, pisma, recenzije, art / sombor / 80 din)
JEDAN PO JEDAN #4 (40 str – A4 format / intervjui Slobic (Mesmerized rec), Sulc (Outsider zine), Dario (Lets grow), Nabla tour diary, Ceska scene report, kolumne… / kraljevo / 70 din)
KOPROKOMIX #2 (32 str – A5 format – color cover / bolesni amaterski stripovi / kragujevac / 40 din)
GOROPADNIK #2 (40 str – A5 format / intervjui FPO, Drottweiler, Walls of jerico, Zombie (Better then nothing), gigovi, recenzije, pisma, infosi… / hrvatska / 60 din)
MAMMA NEWSLETTER #4 (8 str – A4 format / Nausea bios, recenzije, gigovi, mamma rec distro lista / sombor / besplatno )
LAST BREATH #2 (64 str – A4 format / fanzin na kome rade ljudi sa ex yu prostora / intervjui Burial, Dead stop, Ian Mackaye, Total Fury, Panaceja, Red Union, Career Suicide, The Rites, infosi, gigovi, tour diaryes, recenzije, kolumne… + IMMIGRANT ZINE (grcka) besplatno / srbija / 100 din)
AKUPUNKTURA #14 (88 str – A5 format / intervju Golliwog, Lude krawe, K-mob, Promasena investicija, Pinheads Victim, gigovi, kolumne, recepti, recenzije… + UFF! Zine –besplatno / kraljevo / 100 din)

KNJIGE

“NEPRAVDA” - Bozidar MANDIC (Porodica Bistrih Potoka / poezija za decu / 200 din)
“KORAK DO SNA” - Gaca KOSTIC (akupunktura zine – no choice! / poezija-proza / 50 din)
“SMEHOM PROTIV NEVOLJA” - Gaca KOSTIC (akupunktura zine – no choice! / proza / 100 din)

KACKET “AK47” (crni / bela stampa / 400 din)

PRISIVI

Homomilitia, Negative FX, Amebix, Women power, Food not bombs, Vegan, Squat power, Uterus crucifiction,, Zivotinje su moji prijatelji, RAF - (30 dinara)

MAJICE

“PROTIV DRZAVE I CRKVE U KORIST SLOBODE” (plava I zuta majca / crna stampa / XL – L size / 250 din)
THE 4 SIVITS (Zelena majca, - bela obostana stampa, / M size / 600 din)

PMK DISTRO - DOPUNA MART '07.

VA «A TRIBUTE TO THE PATARENI» CD (grind rocknroll noisecore punk / obrade legendarnog chaos grind noise benda / cripple bastardS, fear of dog, hladno pivo, rot, le scrawl, speedball, strelnikoff, violent headache... / original LP cover – printed cd / 140 din)
PROLEÆE «Self titled» CD (legendarni zajebantski thrashcore / novi sad / fullcolor cover – tekstovi / 250 din)
VA «ROLE MODEL – TRIBUTE TO LJUBIŠA GEORGIJEVIÆ» CD (kompilacija novosadskih hardcorepnk bendova – nospeedlimit, bonebreaker, fear of dog, mitesers, proleæe, zbogom brus li, atheist rap... / fullcolor cover – original cd / 250 din)
NOSPEEDLIMIT «Live again» CD (ny hardcore / novi sad / fullcolor cover / 250 din)
SHOPLIFTERS «Technicolor melodies» CD (melodic emo indie punkrock / novi sad / aktuelni album / fullcolor cover – tekstovi / original cd / 250 din)
LETS GROW «Disease of modern times» (fast youthcrew hc / beograd / najnoviji album / fulcolor cover –booklet – tekstovi – original cd / 300 din)
VASELINE CHILDREN «Self titled» CD (sxe oldschool hardcorepunk / hrvatska / color cover – tekstovi / 200 din)
USUD «Creators sorcery» CD (death metal / hrvatska / fullcolor cover – tekstovi – original cd / 400 din)
CHANG FFOS «Trust this arcane device» CD (posthardcore-sludge metal / hrvatska / fullcoloer cover – tekstovi – original cd / 600 din)
SENATA FOX «The acracy discourse» CD (fastcore / hrvatska / najnoviji album+discography+booklet / multimedia original cd / digipack / 600 din)
LASTING VALUES «Self titled» CD (oldschool thrash hcpunk / zagreb / tekstovi / 240 din)
VUNENY «V2» CD (elektro alternativa-post rock / bosna / fullcolor cover / original cd / 600 din)
HITCH «We are electric» CD (post rock-alternative / belgija / fullcolor cover / original cd / 600 din)
BILK «This bilk is radioactive» CD (altrenative electro post rock / zagreb / fullcolor cover / original cd / 600 din)
DEBELI PRECJEDNIK «Through the eyes of the innocent» CD (melodic hardcorepunk / hrvatska / aktuelni album / video+mp3 discography / fullcolor cover – tekstovi – original cd / 600 din)
TWO SIDES «Self titled» CD (hardcore / makedonija / fullcolor cover – tekstovi / 170 din)
TITO'S BOJS «Picajolo» CD (punkrock / hrvatska / najnoviji album / fullcolor cover – booklet – tekstovi / original cd / 400 din)
SIROTINJE «Self titled» CD (punk / slovenija / fullcolor cover – tekstovi – original cd / 500 din)

SEE YOU IN HELL «Umet se prodat» LP (d-beat crust jap-hardcorepunk / èeška / poslednji aktuelni album / unutrasnji omot+tesktovi+poster / fullcolor cover / 400 din)
SEE YOU IN HELL / MASS GENOCIDE PROCESS split EP (thrash crust massacre / ceska / fullcolor cover – tekstovi / 190 din)

WORLD BURNS TO DEATH “The sucking of the missile cock” MC (d-beat crustpunk sa hardcore holocaust rec / kompletna diskografija / tektovi / 120 din)
SEE YOU IN HELL «Umet se prodat» MC (d-beat crust jap-hardcorepunk / èeška / poslednji aktuelni album / booklet – tekstovi - fullcolor cover / 120 din)

MAMMA NEWSLETTER #6 (napred u proslost, vaseline children, disorder, recenzije, gig reports, distro lista / besplatno)

- - -

Distribucija se stalno uvecava, pa stoga se javljajte za kompletne liste. Postarina za jedan disk ili kasetu je 30 din. Za 2 diska ili 2 kasete 50 din.
Mada uvek prvo porazmislite o punk-pošti, sigurno nešto možemo da iskombinujemo

LONCAREVIC GORAN
TRG STRELJANIH RODOLJUBA 14/16
19370 BOLJEVAC
pumajkar_zin@yahoo.com 030/63787

MILENKOVIC DARIO
018247816 0643835413
art_um@yahoo.com

Stari fanzini

2007-03-03T01:41:00.000-08:00

Posto sam se zadnja dva-tri dana nasao u situaciji da nista ne radim, imao sam vremena da prelistavam stare fanzine i jos jedanput dodjem u priliku da citam odgovore na vecita pank pitanja, koja su svojevremeno bila akuelna u maltene svakom fanzinu. Evo mog malog doprinosa dubokim pank dilemama, koji moze takodje da se shvati i kao upisivanje na nadgrobni spomenik omiljenog heroja iz mladosti... Ne, ne pricam o Dzon Lenonu. Bar ne jos...

1. Sta mislite o Straight edgu?

Vecito pitanje, vecita tema za sukobe, a? Sama ideja nije toliko losa, kao pokusati prevazici samodestrukciju, i odnegovati pozitivan i kreativan odnos prema zivotu i samom/oj sebi, al' ideja k'o ideja, ima sve prednosti i nedostatke drugih, prethodecih, moralizatorskih, najcesce religijskih ucenja. Kao plod licnog iskustva i stremljenja moze predstavljati zdrav izbor, ali i rezultat konformisanja grupnim normama, zadovoljavanje unutrasnje potrebe za superiornoscu, projekciju sopstvenog zla u spoljasnji svet, u druge, koji ne valjaju... Rekao bih da je danas najcesce strejt edz stvar pomodnosti medju mladjim adolescentima, koji pokusavaju da izgrade svoj imidz, u skladu sa idealizovanim obrascima... Problem je sto kada dodje do gubitka te idealizovane slike, javlja se osecanje krivice, samoprekor, zelja za samodestrukcijom, koji mogu da zavrse u drugoj krajnosti...

Da me pitas, rekao bih da je bolje biti trezan nego pijan, s tim sto to govorim iz perspektive osobe koja je neke od lepsih trenutaka u zivotu dozivela poprilicno pijana... Eh, ta principijalnost.

2.Sta je za tebe pank?

Uh, uvek sam mrzeo da citam filosofske odgovore na ovo pitanje... Pank je nacin zivota, borba protiv sistema, i tako dalje, bla, bla... Obicno je odgovor komplikovaniji, sto je osoba starija, tj. sto se ima vise godina, to se vise nalazi za pravo da se drugima objasni sta jeste, a sta nije, pravi pank... A mene bas briga za to. Sto se tice muzike, muzika ko muzika, ima je dobre i lose, bez obzira na pravac, a sto se tice ideja, tu ne stavljam neopozivi znak jednakosti izmedju panka i anarhizma, vegetarijanstva, i drugih razbibriga koje mu se obicno kace, posto pank bendove uglavnom shvatam kao deo industrije zabave, u najboljem slucaju kao revolucionarne umetnike, sto, u tom slucaju, nema veza sa vrstom muzike koja se svira... Moze to biti i metal, rege, votever...

Ipak da me pitas, rekao bih da je pank bucna muzika, izgradjena na DIY andergraund bazi bliskoj anarhistickim politickim uverenjima. Al' bih i dodao da mi nije toliko vazno sta je pank, koliko mi je vazna ova druga, DIY baza sa svim popratnim sadrzajima...

3. Bendovi koji se prodaju?

Da bi neko/a izneverio/la ideale, on/a najpre mora da ih ima, zar ne? U tom smislu, kritika koju su Crass uputili Clashu, potpuno promasuje poentu... Klinci iz siromasnih radnickih cetvrti nisu mnogo razmisljali o svetskoj revoluciji i kapitalizmu, vec su trazeci svoj identitet (sto je normalna faza u razvoju mladih ljudi), sledili vec utabane puteve pravljenja rok bendova i sviranja u njima... U tom kontekstu, nisu imali Kles koga da izdaju, samo su stvarali dobre pesme i uklapali se, nekad vise a nekad manje, u pravila rok industrije, sto im je i bio cilj... Kras su bili u skroz drugom fazonu, pravljenja alternative rok industriji, za sta im skidam kapu. Uostalom, ta kritika Klesa, i nije bila kritika Klesa vec muzicke industrije, sto me dovodi do poente (ustvari ne dovodi, al' me mrzi vise da mlatim praznu slamu) – nije vazna “prodaja” bendova, vec aktivno pravljenje alternativa - uradi sam/a! Oni koji u naletu pomamnog besa, ogorceno podizu svoj ispravni prst i ukazuju na neispravne, pokvarene, mrske, “izdajice” scene, imaju visak slobodnog vremena i visak zluradosti. Negde na ovom blogu sam, cini mi se, vec napisao, da je kod anarho panka, vaznije ono “anarho”, a ne “pank” (ili, drugim recima, kod DIY panka, vaznije je ono DIY, i tako dalje)... Pank je nastao kao deo spektakla, muzicke industrije (uostalom, tako je i dobar deo nas dosao prvi put u kontakt sa pankom); anarhizam je aktivno traganje za mogucnostima drugacijeg, zdravijeg drustvenog, medjuljudskog organizovanja; a anarho-pank je kombinacija spektakla i traganja za alternativima i zato je valjda unutar njega moguc sirok raspon delovanja nekad vise, a nekad manje direktno usmeren protiv “drustva spektakla” iz koga je nastao (raspon od Chumbawamb-e do Doom-a, hehe)...Hm, pocinjem da tupim, jos malo pa cu krenuti da citiram situacioniste, a tu bi mogla i krv da padne. Zavrsavam.

Da me pitas, rekao bih da mrzim sektasnje i zigosanje jeretika. Heavy metal is the law!

U crkvi

2007-03-01T05:42:00.000-08:00

Iako Srbija od devedesetih godina proslog veka prolazi kroz, neki bi rekli “dugo prizeljkivanu religijsku obnovu”, a ja kazem “ocekivanu posledicu malignog plemenskog nacionalizma”, i dalje je u Srbiji odlazak u crkvu povezan ili sa “nasrecnijim” momentima zivota (svadbe, alkoholne proslave), ili pak, najtuznijim (smrt clana porodice). Posto vec dugi niz godina nisam ulazio u crkvu, jedan deo mene radoznalo je ocekivao predstojecu liturgiju, pitajuci se hoce li me i ovaj put svestenstvo Srpske pravoslavne crkve, svojim tupavilom, izbaciti iz takta, kao i da li ce mi se nekadasnja decija fascinacija tamjanskim misticizmom prizivanja Svetog Duha ponovo javiti, makar i u nerazvijenom obliku.

Prvo sto mi je receno, nakon sto sam usao u crkvu, jeste da je obicaj da zene stoje na levoj strani crkve, a muskarci na desnoj. I zaista kada sam pogledao, svi muskarci su stajali u desnom delu, a zene su, uz par izuzetaka, bile u levom delu. Kroz glavu mi je odmah proletilo potencijalno feministicko, kriticko tumacenje ove simbolike, ali nisam razradio temu, vec sam se namestio u levi deo crkve, i to blizu izlaza (za svaki slucaj). Ova jasna podela na muske i zenske vernike-ce, mi je od samog pocetka hepeninga donela gorak ukus u ustima i blago neprijatan osecaj zalutalosti u drugu dimenziju u kojoj oblik polnog organa zapecacuje sudbinu. Odmah potom, pomracinu crkve osvetljene svecama i neupadljivom rasvetom, ispunilo je zveckanje metalnih novcica, kombinovano suskanjem papirnih novcanica. Sa desne strane, pored ulaza, nalazilo se malo prodajno mesto gde su ljudi u velikom broju kupovali svece, strpljivo cekajuci na svoj red, a jedan bradati covek u srednjim tridesetim je isao po crkvi i donosio do blagajne tanjirice prepunjene razlicitim novcanicama. Sve je bilo uhodano, pa sam pomisli da je to normalno i da bas tako i treba da bude.

Liturgija je pocela klasicnim pevanjem, gde svestenik vodi, a mini hor, dopunjen entuzijastima iz publike prati... (On – «Gospodu se pomolimo!» Oni-e – «Gospodi pomiluj, Gospodi pomiluj, Goospoodi poomiluj!») Ponovo u meni neprijatnost i osecanje nepripadnosti. Dobro, devojke sto su pevale nisu bile lose, jedino je neki matori lik kvario kvalitet, posto je promasivao tonove – ali celokupna atmosfera postaje ritualna, svi pocinju da se krste i saginju, lica su prekrivena maskama produhovljenosti (u rasponu od pokornosti, do «ispunjenosti» radoscu), a svi izgledaju kao da rade neku ozbiljnu stvar i kao da je njihovo bizarno ponasanje, samo zato sto je u gomili i utvrdjeno crkvenim pravilnikom ponasanja, u stvari normalno. Kroz glavu mi prolaze Jungova i Konfucijeva zapazanja o ritualima. Jung je primetio da se za psihoterapijsku pomoc mnogo cesce javljaju protestanti, nego katolici, posto, u svojim reformama Crkve protestanti su odbacili rituale, gubeci tako mogucnost da svoje neuroticno ponasanje ispolje drustveno prihvaljivim obrascima delovanja, sto je prica koja u neku ruku ima smisla, jer zaista je ponasanje ljudi u crkvi toliko blisko ispoljavanju neuroticnih simptoma (opsesivnih, na primer), da me je iako sam pokusavao da zadrzim hladan analiticki stav, sa svih strana pritiskao bazicni osecaj truleza i bolesti duha. Jedna zena ispred mene, u delu liturgije gde se cita iz Biblije, neprirodno se saginje napred, zeleci tako valjda da da do znanja svima kako je ona pokorna i poslusna... Pred cime? Pred Bogom, Crkvom, svestenikom, mozda muzom? Ne znam, ali tuzno je gledati coveka u tako neprirodnoj, ropskoj situaciji... A Konfucije? Konfucije, zajebant, ako me secanje dobro sluzi takodje je preporucivao rituale kao obavezne u svakoj drzavi, ne zato sto ih je smatrao dubokim ili istinitim, vec naprotiv smatrao ih je lepim i korisnim. Stara, proverena kineska pragmaticnost. Kako god, liturgija je napredovala dalje, uspeo sam da se prilagodim, prosao je deo sa citanjem simvola vera, gde sam na kratko kontemplirao o jednom njegovom delu... Znate onaj deo kada se kaze «vaskrsao je treci dan, PO PISMU», koji govori o vaskrsenju Isusovom? Na trenutak mi je to pozivanje na Sveto pismo, da bi se dokazalo Isusovo vaskrsenje delovalo kao dvosekli mac – jeste tako se mozda daje bozanski autoritet Svetom pismu, ali takodje se priznaje da ne postoji drugi dokaz o Isusovom vaskrsenju, sto je mozda bilo kompromisno resenje izmedu razlicitih hriscanskih sekti i tumacenja Isusove prirode... Simvol vere bio je rezultat mnogih krvavih drvljenja, a na kraju tih razmirica zakljuceno je da je Isus ipak nije bio ni samo Bog, ni samo covek, vec i jedno i drugo... Umetnost kompromisa dovedena do besmisla.

I onda je nastupio kolaps. Svestenik je izasao da odrzi besedu. Totalni kolaps. Dok je taj covek pricao, slusajuci njegov nadmen i samouveren ton, pomislio sam – «Nema sanse da ovaj nije zakljucio da treba da pise knjigu i prosvetli ostatak sveta»... I stvarno malo kasnije na izlazu videh knjigu sa njegovim potpisom. Pokusavao sam da se ne osmehujem, jer je pop Golijan bio razuzdan. Pokusacu da prenesem njegov govor po secanju, neizbezno u skracenoj, a takodje i povezanijoj verziji. Imao je onaj «brdjanski» naglasak, i pojedine reci je vise naglasavao, skoro izvikavao.

«Nekada, pre sto pedeset, dvesta godina, mnogo je lakse bilo svesteniku da odrzi predavanje pred narodom. Jer narod je verovao. Verovao je u Boga, u Sunce, u zito, u blato, u zemlju! Jer tada su oni to zito uzgajali i trebalo im je Sunce i blato. A danas ljudi u to ne veruju! Oni se zanose sa laznim slikama koje nudi internet. A ne znaju kakva je to sila u tom zrnu zita koja ga tera da raste i razvija se. Ne znaju. A kako ne veruju u to u njihovim dusama nastaje praznina. Jer u prirodi postoji zla sila, djavolja, to je Satana koji opseda ljude i on onda se useljava u tu prazninu i onda preuzima nasa dela. A ukoliko nema te praznine u nama, onda Satana ne moze da udje u nas, i on nas samo mimoidje i odlazi na Isusa koji ga razapet na Golgoti ceka, da ga primi na sebe, da primi njegovo zlo i bol koju mu ovaj nanosi. Da primi tu patnju na sebe, umesto nas! I zato ne smemo da imamo te praznine u nama jer tada cemo mi patiti umesto Isusa, koji razapet na Golgoti pati. A to se postize verom hriscanskom! Evo nas svi smo tu zajedno dosli da se pricestimo telom i krvlju Isusovom, od najnizih do najvisih, od najsiromasnijih do naseg predsednika opstine, gospodina tog-i-tog (zaboravih mu ime – prim.Krasti). I zato pridjite sada da uzmete svetu pricest i da se Sveti Duh spusti na vas! »

Hriscanstvo je izgubilo smisao. Bas kao sto je pre par meseci, neki nesretnik, vojno lice, objasnjavao da je civilna sluzba kriva sto je porastao broj samoubistava u vojsci, jer eto, najbolji kadrovi biraju civilku, tako je i hriscansko farisejsko svestenstvo, pod devizom «Blago siromasnima duhom» oteralo kvalitetnije i kreativnije ljude od sebe, postajuci ili mesto za ozivljavanje razlicitih praznoverica, ili sredstvo za samomucenje ljudi koji iz straha ne zele da napuste verovanje u stvari u koje se tesko moze verovati, da ne spominjem sada proslost u kojoj su zbog ovakvih lakrdija letele glave na sve strane... Kada se ovakav skup iracionalnih verovanja i rituala udruzi sa finansijskim interesima, drzavnim strukturama i plemenskim osecanjima, tu ne moze nista dobro da ispadne. Bez obzira o kojoj religiji da je rec (iako su monoteisticke religije izgleda mnogo vise sklone ka ovakvim opasnim i krvavim sintezama).

Kasnije mi sestra rece da je videla nekolicinu lokalnih dzankija na liturgiji, sto je takodje tuzno. Marks je ovde bio u pravu (iako je ponudio preterano usku kritiku religijskog). U svetu patnje, bolesnih i okrutnih medjuljudskih odnosa, religija moze biti poslednji opijum za bol i poslednji pokusaj davanja smisla ocito besmislenim obrascima i ponasanjima. Umesto da bude izraz ljudske snage i stvaralastva...

Tri dana ljutog rokenrola....

2007-02-17T01:52:00.000-08:00

Eh, nekada su mi koncerti predstavljali povod za nekontrolisano ushicenje i radost, a danas se, eto, zaticem u situaciji da mi smetaju i buka, i zagusljiv prostor, i kasno pocinjanje svirki, i jos citav set drugih manje ili vise bitnih stvari. Ostarilo se, valjda... Ili sam sa godinama postao pametniji. Kako god, uspeo sam za prosli vikend spojiti u tri veceri tri svirke, sto me je dovelo na korak do smrti iscrpljenoscu, ali 'ajde da krenem redom.

Petak vece, svirka u klubu Zica, prvi put sam bio tamo – klub nije los, na prvom je spratu, a sa prizemljem je povezan suicidalnim stepenicama (tesko onom ko se pijan mora niz njih spustati i penjati). Prvi bend sto je svirao, Cut self not, naginje nekakvom indie rok zvuku sa pank energijom, i sa brojnim promenama ritma - svirali su, mislim, cetiri pesme, i sta ja znam, na momente su bas i bubanj bili zaista savrseno uklopljeni, al' mene te pesme nisu pomerile ni za milimetar i uopste mi se nisu dopale. Ok., ne volim takav zvuk, al' mi je nekako sve bilo predvidljivo... Iskreno, dug mi je bio njihov nastup. Isto se moze reci i za drugi bend Dirty Klaus, samo sto ovde je pevanje bilo lose, a pesme jednostavnije, pankerskije, sto im nije donelo zanimljivost. Sklepano je to zvucalo. Valjda su oba ova benda tek pocela sa radom, videcemo sta ce vreme doneti. Tekstovi na engleskom, verovatno o emocijama. E, treci bend me je i najvise interesovao, posto kada sam ih prosli put gledao ostavili su dobar utisak. E, ovaj put su Streberi (www.myspace.com/theschtrebers) razvalili. Klasicna rok postava upotpunjena je saksofonom, pevaljka dobro radi svoj posao, pomaze joj saksofonista, pesme su hiticne, dobri refreni, gruvanje i voznja, snaga nije u brzini vec u ritmu... Tekstovi, koliko sam ukapirao isto na engleskom, jeb'ga, Srbima je to maternji jezik... Meni je njihov koncert bio totalna rokenrol zabava i to kvalitetna, cini mi se da bi nastupom pojeli vecinu lokalnih kvazi-mejnstrim alternativnih bendova... A muzika? Sta znam, basista stalno vozi pa me to podseca na Minuteman, al' imaju neki svoj fazon (il' ja ne slusam takvu muziku dovoljno), na momente, u sporijim delovima zvuce epski, voleo bih da cujem snimak. Nakon njih nisam imao vise ni snage, ni koncentracije, a ruku na srce, ni volje da budem u tom dimu gore, pa sam izasao napolje i propustio nastup 'Rvata, Farewell Reason... Ono sto sam cuo iznutra, zvucalo mi je kao standardni screamo zvuk, sve sa aranzmanima (tiho-bucno) i vristanjem pevaca... Mislio sam peske da idem kuci, (ne dam lopovima 65 dinara za prevoz), al' me Aleksa ubedio da koristim obrenovacki nocni prevoz za dz... (Kondukter: “Idemo dalje, karte”; mi:”Markica”; on: “Markica?”; mi:”Da,da, markica!”.)

Sutradan sam rekao sebi da vise necu u zivotu otici na koncert, samo jos da pogledam svirku u nedelju, kad zove me Nemanja i kaze da ima dve karte za G.B.H. Uh, kad se samo setim kako sam se kao klinac lozio na taj bend, bude mi tuzno kada vidim koliko me danas bas briga. Ipak, zasto da ne odem, poklonjenom konju u zube se ne gleda. Kada sam usao u salu, na bini je bio bend, pevac stariji, celav, martinke i majica – NOFX. To mi bese cudno, nije urbano, ni kul, da stariji likovi nose majice bendova za koje svi znaju, al' eto i to je moguce... Nakon prve pesme, covek kaze da je bend iz valjda Niksica (ne secam se tacno), Republika Crna Gora... Nisam znao da tamo ima pank bendova. zvuce kao miks Goblina i recimo, huh, ranih Partisansa, brze pesme, dobro sviraju i uvezbani su... Zadnja pesma imala je ambiciozan aranzman, dosta je i potrajala, te meni na momente najvise vukla na Bijesove. Fin nastup, mada u granicama proseka, makar na prvo slusanje. Kvragu, bas ne mogu da se setim njihovog imena... Posle njih, nastupa neizbezni Vox Populi – u sali sam komentarisao kako ce sada Crnogorci jos jednom da se podsete zasto su se otcepili od Srbije, posto zadnji put kada sam gledao Vox Populi bio je neki krs zvuk, no ovde nije bilo greske – metalizirani hacepank sa meni nezanimljivim tekstovima. Okej su zvucali, ali isto nemam nista posebno da izdvojim. I najzad GBH. Prostor se vec popunio, mladi pankeri u prvim redovima, pocinje divljanje koje se vec zakuvavalo na Vops Popiliju, zvuk osrednji. Ma kao sto rekoh, mene to ne interesuje, i iskreno citav taj kao pank imidz koji se ocekuje na bendu tipa GBH meni je na jednoj strani smesan, a na drugoj neoriginalan i, sada kada je postao deo predvidljivog, subkulturnim normama nametnutog ponasanja i oblacenja, pomalo dekadentan. A na drugoj strani tu su bili i stariji ljudi verovatno kilometrima daleko od svoje nekadasnje adolescentske infantilne pobune, dosli da se podsete mladosti, mozda i da se zapiju sa starim prijateljima. A neko na celoj toj rokenrol mastariji lepo profitira, naplacujuci ulaznicu 1200 dinara. Pank je ionako mrtav. Nisam pogledao svirku do kraja, posto sam hteo da uhvatim poslednji prednocni bus, al' nisam uspeo pa sam se malo svercao u nocnom, a onda pesacio...

I zadnji koncert tog suludog vikenda odrazao se u klubu Ana 4 pistolja. Na njega sam polagao najvece nade i zaista je bilo dobro. No da krenem redom. Opet Dazd, mogao bih vec da prestanem ici na njihove koncerte neko vreme, da mi ne dosade. Fino su svirali, metal pank, zvuk nije los, ali meni je nesto bilo prazno, ne bi bilo lose da ubace jos neki instrument, mozda drugu gitaru ili klavijature, eh... Romac je te veceri odlucio da svojim imidzom zajebe celu rokenrol ikonografiju pa je najvise licio na druidskog vraca. Zabavno je to sa imidzima – da bi bio harizmatican, moras da imas odgovarajuci izgled i jos da duboko verujes u njega – po tom pitanju Romac grabi visoko na skali harizme. Posle Dazda, Let's Grow, nesto sam imao osecaj da ce biti dobra svirka i nisam pogresio. Super uvezbani ( sa manjim greskicama). Stare pesme su drr-drr-drr thrashy kucacine, novije pesme su rokerskije, sa mid tempo ritmovima koji kidaju, to najvise volim. Mada ovo “novije” nemojte shvatiti skroz ozbiljno, posto nisam uspeo da im ispratim diskografiju, jedino sam slusao prvi demo plus poneka pesma skinuta sa neta u napadu dial-up entuzijazma, tako da je meni sve novije. Prosek benda izvukao je Kuzman posto cini mi se jedini nije nosio majicu nekog hardkor benda. A od nosenih majica ja glasam za Husker Du, rane radove. Zadnji Novosadjani Shoplifters, melodicni pank, vokal se nije cuo, los zvuk, sve zvuci ravno, nije mi se dopalo, bilo mi je dosadno. Legao sam posle pet ujutro, kada se cesto budim. I preziveo sam. Rok en rol, nou mor!

Koncerti - januar

2007-02-07T08:02:00.000-08:00

Senza Replica, Agitator, Motus 26.1.2007, Gavez, Beograd,

Uh, kada predje u naviku i nije bas zanimljivo pisati recenzije koncerata... Cetvoro nas je krenulo prema Gavezu (cetiri jahaca apokalipse) - predvodjeni mudrim Hajdegerom promasili smo skretanje prema Gavezu, ali ubrzo se vratismo na pravu putanju... Gavez k'o Gavez, prestonica beogradskog panka, ko nije tamo bio ne zna sta je propustio(logicno, zar ne?). Neki kazu da je politicko uvek i licno, a ja kazem da je recenzija uvek masturbacija, pa 'ajde jos koju da prozborim pre samog opisa zvucnog dozivljaja... Sta smo mi, jahaci/ca apokalipse radili? Aleksa je iskoristio priliku da pokusa pankerima da uvalja novi broj Kontrapunktovog biltena, Nadjolina se zabavljala seksualnim fantazijama i ometanjem dubokih Hajdegerovih misli, taj isti Hajdeger se prepustao metodickoj, introspektivnoj analizi svakodnevnih banalnosti, a ja sam razmisljao o besmislenosti zivota (sta drugo raditi kada dodjes trezan na pank koncert?)... Sta su drugi radili? Pricali, stajali, kruzili, pili, slusali, zabavljali se i glumili radost... U sustini isto sto i mi, jahaci apokalipse, samo volim malo da mistifikujem. Sto bi rek'o Darko Rundek - “Skriven iza laznih imena, gledam kako prolaze, oci su im sjajne, daju mi znak... “. Dosta kenjanja.

Prva bila Senza Replica, prvi put sam ih slusao, oni su me te veceri najvise i zanimali, iako druga dva benda imaju dosta duzi pank staz, te im razni ljudi u raznom stepenu pripisuju odredjenu dozu legendarnost, hehe... Super svirka i hrabar nastup pevacice, jak prsonaliti, miks Dzelo Biafre i Nine Hagen, skace u kolo sa pijanim decacima-pankerima, pada na kolena i tako to... Muzika mi se dopala, prva pesma je bila hit, to vam je tako neki anarho hardkor pank, sta god to znacilo. Atmosfera u publici – lud'lo. Moram da nabavim snimak. Posle njih dolaze na red Agitator, pevac je sve vreme delovao nervozno i ljutito, ali mozda i gresim, posto je u vise navrata upozoravao ljude sto su divljali ispred “bine” da paze da se ne povrede na pec, a i samo je jedanput zapretio jednom liku iz publike da ce da ga ubije... Agitator sviraju grind/punk, iz Sombora su i ponovo su se okupili nakon duzeg niza godina. Meni je bilo najbolje na obradi Chaos U.K.- a, ali ipak njihov nastup mi je bio predugacak i nije mi legao... Atmosfera u publici – lud'lo. Zvuk je bio los isto kao i na Senzi Replici, al' cini mi se da to vise odgovara Agitatoru, hehe. Na kraju stare zagrebacke kuke, Motus – samo sam prvih par pesama pogledao, to sto sam cuo mi se dopalo, simpaticne levicarske najave pesama, melodicni i himnicni ulicni pank, delovali su skroz pozitivno i prirodno, sto nazalost nije tako cesto kod starije ekipe... Entuzijazam na zavidnom nivou, nema sta. Atmosfera u publici – lud'lo. Eto toliko, posle sam pesacio do kuce, cenim da sam presao celih 200 metara... Steta sto cu izgleda opet da se selim, necu moci tako komotno da pratim pank koncerte na Adi...

Moram jos na kraju da pomenem da je Aleksa, spontano i nicim izazvanom izjavom, otkrio novi nacin testiranja inteligencije - “Znas, primetio sam da su devojke pametnije od decaka... Eto, veceras su samo devojke uzimale Kontrapuktov bilten...”. Takav nedostatk samokriticnosti, cak i kad se ispravi sledecom recenicom (“Ne kazem ja da je bas to jedini razlog sto su pametnije..”), kod mene moze da izazove samo krvnicki odusevljeno tapsanje rukama i skandiranje. A i pametnije su, sto jes' jes'. Tacka.

Lifetime, Mission of Burma, Parts and Labor, Oneida, itd., negde u januaru, Njujork
(ovaj prikaz srocio je Dooshan, specijalni dopisnik iz Njujorka, prevaren sljastecim americkim snom hehe, napisan je vise u vidu pisma, al' tim je zanimljivije za citanje... Uzivajte!)
Juce smo bili u Muzeju moderne umetnosti, nagledali se divnih stvari, Pikasa, Pola Klea, Kandinskog, Klimta, Dalija, Van Goga... i sve za dz, petkom ulaz slobodan. Posle smo isli na koncert! Mission of Burma... znas za taj bend? e pa svidelo bi ti se.. nije bilo mnogo dobrih svirki, i kao hajmo na Mission of Burma, oni su kultni bend, porede ih sa Huskerima i tom ekipom, ja sam bio cuo samo par pesama ranije... i nismo zazalili. Jedino smo zazalili sto nismo bili njihovi veliki fanovi jer su carevi svirali vise od dva sata, matorci... pre njih su bili Parts and Labor - dobar bend, totalno ludilo, to su isto neki poredili sa Husker Du, mada nema puno veze s njima u sustini, ludacki ritmovi koji prelaze u grindcore deonice, bas distorziran sa 500 efekata i zvuci kao gitara, a klavijature sa jos 300 distorzija... totalna BUKA BUKA BUKA. i preko toga melodicno pevanje, ha. nadji to na netu, svidece ti se...sledeci bejahu Oneida.. Citao sam neke intervjue s njima ranije.. oni su kao jos plesniji NoMeansNo, ludacki hipnoticki plesni ritmovi svo vreme voze, pa ih preliju po kojim hard rock smekerskim rifom i pevanjem kao NMN/dead kennedys, super. i Mission of Burma, ja ne znam kako ti ljudi nameste taj zvuk, ali oni su zvucali kao sto su zvucali '82. ili kad su vec svirali... fuzz gitara koja ti jede mozak, dist, bas i trash bubanj, znaci nemoguce kakav zvuk, i pesme koje su totalno ludilo, mozes reci i da je pank, i da je prljavi rokenrol, i da je nojz, ali ne lici ni na sta konkretno, valjda su zato i postali kultni... a publika, od 16-60 godina, bukvalno... jbg, kad oni imaju 50 bar... carevi. i toliko bucno, i dalje ne cujem dobro....

nego, pre toga bejah na jos jednom koncertu, znas kom... LIFETIME. Svirali su sa Fall out boy i New found glory, ne znam da li si cuo te bendove, bolje ako nisi... dolazim ja ispred hale za koncert, a ono red za ulaz, SVE DECA. pocinjem da umirem od smeha. red se pruza KROZ TRI ULICE, onako sve oko zgrade. Stajem ja na kraj reda... prosek godina 15 i po. dechica. iza mene neka dva decka koji imaju 20 i koju, vide da se smejem, pa poceli i oni... jao covece kakav shok... na kraju ulazim unutra, i stoje gitarista i basista Lifetime medju publikom nesto pricaju, toliko me je smorila atmosfera da im nisam ni prisao.. a hteo sam i da narezem Phonerings da im dam, i nisam stigao zbog posla... uglavnom, prvi bend bio neki Permanent me, to je taj teenage zvuk, ali nisu bili ni toliko losi. saves the day fazon, valjda. ja se probio napred medju onom decicom... ti ne mozes da zamislis kako to izgleda. Ja konjina za dve glave visi i triput veci od svih oko mene. A tolika je guzva da NE MOZES vise napred ka bini i da hoces... a i plasio sam se da ne pokosim malisane... a svi su belci burzuji (pardon, BURZOVI), svi snimaju koncert sa nekim mini-mobilnima-kompjuterima-kamerama koje sljaste, a niko ne djuska... i koliko god da me je smorila atmosfera, izlazi Lifetime i jbg, kako moz da bude nego super... svirali par sa Hello bastards, par sa onog posle, par novih.. a zvuk uopste nije bio nesto.. pevac mi tako nekako drugacije deluje, omatoreo, nesto mi ne izgleda kao da se uzivljava... gitarista Dan leti zato na sve strane, skace, pravi face, peva... i ja jedini sa podignutim rukama pevam s njima sve pesme, ostali klinci samo gledaju, cekaju Fall out boy... i odsvirase malo vise od pola sata, i to bese to... bilo je divno cuti klasike kao sto su Irony is for suckers i Rodeo clown, Ostrichsized.... i posle njih izlaze New Found Glory... majko moja... tu se JEDVA iskobeljam i odem dalje od bine.. a izmedju bendova imas glas iz zvucnika koji vodi program i kao zabavlja publiku, znas ti kako je to grozno... Ahhhh kao veliki brat... pocnu ovi iz New Found Glory da skakucu, muzika kao nabod pa pop punk, a pevac peva kao sisica, i svi su neki debeli dudes koji skacu po bini, ma grozno... a i ova starija publika na certu izgleda kao da si otisao na neki nas splav... ma strasno. odem da pogledam Lifetime majice - 20 dolara, duksevi 40... strasno, smorili su me. garderoba 4 dolara, uzas. i tako bejah ja na MTV certu najpopularnijeg teen benda Fall out boy, oni su trenutno medju 5 najpopularnijih u Americi, bez zezanja... pobegoh kuci i sa tih NFG, tako da Fall out boy nisam ni docekao... eto, valjda si uspeo da procitas ovo do kraja..............

Dooshan

Recenzije - novembar, decembar

2007-01-10T11:27:00.000-08:00

MUZIKA

Annihilation Time – II

E, nesto sam u zadnje vreme malo vise u toku sa modernijim desavanjima u okviru panke sekte, pa eto i recenzije benda za koji sam citao, kako pohvalne kritike u MRR i Last Breath-u, tako sam citao i intervju sa njima u LB br 3. I sta da kazem do – nije mi uopste jasno zbog cega su oni tako izvikani i voljeni... Jeste, to je miks hard roka i panka, koji mi dosadi vec nakon prve pesme. Refreni nisu preterano leprsavi, ne voze mnogo, a i gitarista sto solira nije bas neki virtuoz, za pank je dobar, al' za hard rok treba vise da vezba. Pevac nit' smrdi, nit' mirise. Rani Brejkersi bi mogli pojesti pet ovakvih za dorucak, a ja se nesto ni ne lozim na Brejkerse . Nije to toliko lose, no k'o sto rekoh daleko je od impresivnog. Inace, u intervjuu za LB ovi Ameri su svojom pricom podrzali stereotipe koji postoje o Amerikancima – ni brige, ni pameti – svirka, zajebancija, i izgubljenosti u geografsko/politickoj realnosti koja postoji van granica SAD i njihovih medija. Svirali su i u tako “zajebanim mestima” kao sto su Srbija i Hrvatska. Zajebano. Ako imate vremena i ne slusate hard rok, dajte im sansu, mozda vam se dopadnu. Ukoliko slusate hard rok, izbegnite AT i drzite se klasika, ovo vas nece pomeriti ni milimetar iz mesta. Onako.

Dazd – demo 2006

Eh, kad te nece... Iz nekog razloga od pet narezanih empetrojki samo tri hoce vinamp da mi otvori. Steta, jer ovo sto hoce da otvori je super – jedna spora pesma, epska i nabijena energijom, sa neobicnim, zapomagajucim pevanjenjem i udarnickim refrenom “Krvnici krvi jos nisu siti”, te dve brze pesme, isto hitovi, “Tamo dole” i “Armija mraka”. Ukoliko niste pogledali Dazd na nekom od njihovih koncerata koje su po Beogradu cesto drzali u zadnje vreme, reci cu vam da se ovde radi o mracnijem hardkor panku, na momente metaliziranom, negde izmedju Amebix-a u sporijim pesmama i uh, Varukersa, Discharge-a, Accused-a i Motorheada u brzim. Nazalost, Romac mi nije ubacio i tekstove, no po naslovima procenite o cemu se radi, pored vec navedenih tu su i “Imperativ poslednjeg doba” i “Nuklearni vetar”... Ovo je inace demo snimak nastao u, sto se kaze, partizanskim uslovima, al' opet fino zvuci, sve se lepo cuje, (pogotovo u “Krvnicima”), a i energija prsti na sve strane. Do novog, “ozbiljnijeg” snimka, ovo zadovoljava moje prohteve... Odlicno.

B.O.G. - demo 2006

Ovo je bend iz Tuzle, grind/noise/hardcore muziciranje, gitara, vokal, ritam masina... Dobro je, nije lose, ima energije, a to je najvaznije valjda kod ovakvih bendova... Jos kada bi nasli pravog bubnjara... Ovaj snimak je sniman u kucnim uslovima, ne znam sta mi je, al' meni su ovakvi loufaj snimci balkanskih/ex-yu bendova interesantniji za slusanje od kojekakvih aktuelnih, zapadnih bendova, koji si mogu priustiti mnogo kvalitetniju produkciju... Podrzavam lokalno, eh... Pank.
ludilotz@yahoo.com

Zivot pise drame – demo 2006

Evo jos jednog bosanskog benda, Banjalucani, dvojac Zule+Igor NPB iz nekadasnje Rahele Ferari, potpomognuti mladim snagama... Opet ne bas najkvalitetniji snimak sa probe, sest pesama u nekih priblizno devet minuta, moderniji hardkor, kao recimo neispeglani Tragedy, brzo, pa onda neki plink-plink zvuci (razlaganje) i tako to... Nisu mi bas legle ove pesme, nekako nedostaju refreni, sve je ravno, vokal samo sipa reci, nista ne iskace, nista nije naglaseno, nema dobrih “sing a long” delova... Mora jos da se radi, nema sta... Najbolje pesma mi je ona sto je Igor svirao jos sa Unutrasnjom Emigracijom, “gde je autoritet, tu nema slobode...”. Drama.

igorbijelic2000@yahoo.com

Die Young / 7 Generations – split 7”

Ovo mi drugar narezao, pocinje prva pesma Die Young (TX)-a i prvo sto sam pomislio jeste – jos jedan projekat od Brajana iz Catharsis-a/Requiem-a... Malo sam prosurfovao po internetu i izgleda da mi je prva impresija bila pogresna, bend je navodno iz Hustona, i iako je glas je isti, (al' nevidjeno isti), druga je ekipa... Nebitno, uostalom, ovde su dve pesme metaliziranog '88 oldskul hardkor panka, a od te dve jedna je obrada, hehe, i to Gorille Biscuits... Nisam je prepoznao na prvo slusanje, sa drugacijim aranzmanom, brutalnim vokalom i metaliziranom gitarom. Dobro zvuci, nije lose. Drugi bend je vise u metal/core fazonu koji je bio popularan sredinom devedesetih u Americi. Oba benda se loze na politiku, koliko vidim iz navedenih uticaja, koje su okacili na majspejsu – Kropotkin, Ema Goldman, Derik Jensen... Zanimljivo mi je slusati 7 Generation, koji imaju bas maco/mos rifove, a tekstualno skroz u drugom fazonu... Tjah, ako imate brzu konekciju skinite si ovo, inace nije nista revolucionarno... Hardcore. Evo majspejs adresa:
www.myspace.com/dieyoungtxhc i www.myspace.com/7generations

CITANJE

Last Breath 3, oktobar 2006

Novi Last Breath, konceptualno nastavlja tamo gde je stala dvojka – tu su kolumne, intervjui i recenzije, s jednim malim korakom napred – dva nemuzicka price, jedna Strpiceva sa anarhistickog sajma knjiga u Zagrebu, druga je intervju sa Abolishing borders from below kolektivom. Inace Strpicev prikaz sajma je poprilicno nezanimljiv za citanje, uz preskakanje spominjanja tuce sto je izbila na istom, a meni se cini da je informisnaje o tom incidentu takodje znacajno za anarhisticku praksu. Na stranu sto uzivam u tracevima i u mracnim sunovratima ljudske duse za koje sam ostao zakinut tim kratkim tekstom. Od kolumni opet izdvajam kolumnu Mehe Krljica, koja je za razliku od prosle, dobre ali sklepane, ovaj put ludilo, koherentni udarac u stomak cistom zabavom i lucidnoscu. Nisam bio raspolozen a nasmejao sam se pojedinim delovima, sto je stvarno uspeh. Takodje, kada se vec ulizujem, pomenucu i Kuzmanove recenzije, koje pozitivno odudaraju od proseka, e sad da li je to zbog toga sto on recenzira stvari koje su meni muzicki bliske, to ne znam, ali da ima duha garantujem. Glavna zamerka ovom broju Last Breatha jesu intervjui koji su puni stvari koje me uopste, ni malo, ne zanimaju – zapadni bendovi pricaju o mestima u kojima su svirali, bendovima koje vole, o svojim evropskim turnejama... Znam da je ovo pank fanzin, al' majku mu, ne bi bilo lose da bude blizi nasem stvarnom zivotu, a taj stvarni zivot nije bas toliko lep – nazalost muce nas mnogo opipljivije stvari od toga koji ce americki/evropski bend kada ici na turneju, ko je izdao scenu a ko je iskren, i slicne pankerske subkulturne bolestine... Sledeci broj ce, koliko sam cuo, imati snazniji i zanimljiviji deo sa intervjuima, tako da se cetvorka vec sada napeto iscekuje. Ovaj fanzin, ako zadrzi kontinuitet i ne ode u istoriju, mogao bi biti vazan za lokalnu pank scenu, pogotovo ako uspe u svojoj osnovnoj nameni – da poveze ex-yu prostor, na zdravoj DIY osnovi. Zivi bili, pa podrzali. Uz ovaj broj, bespalatno su se delili diskovi Bandworm i Havoc records-a i to sve za 150 dinara...

Maximum Rock'n'Roll 278, DIY punk fanzine

Heh, nakon 350 godina ponovo neki MRR u mojim rukama. Kolumne, intervjui, recenzije, reklame, eto to je ukratko koncepcija ovog i svih ostalih MRR-a. Meni ovo dodje kao da citam neki strip, ili zabavnu knjigu, nije da me mnogo interesuje, al ' je ugodno i pitko, ubije se vreme... E sad, druga je stvar sto ja bas i nemam vremena za citanje pank fanzina, tako da veci deo kolumni nisam uspeo da procitam, recenzije su kratke pa sam njih prosao, isto kao i intervjue. Kolumne se bave svim i svacim, iz nekog razloga mislio sam da je u MRR veci naglasak na muzici, ali obradjuju se tu i politicke teme, neizbezni anti-Bus stav upotpunjen je sto levicarskim, sto anarhistickim tekstovima. Ipak, nazalost, nemam vremena da se mnogo posvecujem tim sitno kucanim slovima... U najsvezijem broju koji imam ovde se nalaze intervjui sa Billy Childishom, Death Token-om, Ramsey Kanaan-om iz AK Pressa, i svasta nesto pride... Hvala Nemanu na ovim novinama.

Kut and Paste, oktobar i novembar 2006

Ovo je presek tekstova objavljenih na Kontrapunktovom sajtu, stampan na papiru, besplatan za deljenje. Ideja je da ovo izlazi svakog meseca, te da se finansira dobrovoljnim prilozima (sto za sada dobro funkcionise) i tako da se informacijama na jednoj strani dopre do sire populacije, a na drugoj, da se na papiru materijalizuje virtuelno pisano slovo, sto jeste uvek opustenije i lepse za citanje. Sto se tice sadrzaja, u oktobarskom izdanju je izvestaj sa Kvar festivala, prica o studenskom protestu, malo price o anarhizmu, jos informacija sa raznih strana sveta, Kopenahagena, Madjarske, te Oaksake, pobunjene meksicke drzave u kojoj se trenutno desava revolucija sa velikim “R”. Novembarsko izdanje je dobrim delom posveceno blokadi Filozofskog fakulteta u Beogradu, tu je intervju sa Mladenom Kozomarom, profesorom istog, veganstvo i anarhizam, novi izvestaji iz Oaksake, te jos ponesto. Ovaj materijal je lep primer da je sve moguce, kada se male ruke sloze. Podrzite, citajte, donirajte, pa svi na ulicu da rusimo vladu, hehe... Potrazite u knjizari u Domu Omladine, ili odite do sajta:

www.kontra-punkt.info

Stepnjak – Podzemna Rusija, Moderna knjizica, 1913

Huh, kako je ovo jako... Dok sam citao “Podzemnu Rusiju” pali su mi na pamet tekstici koje je objavljavala Crimethinc ekipa, o revoluciji svakodnevnog zivota, o zivotu van sistema, kradji po prodavnicama, o kojekakvim romanticnim mastarijama – kada se uporedi sa “Podzemnom Rusijom” to sve deluje tako isprazno i uzaludno, kao decija igra, sto mozda i jeste... Ali da se ne zalecem, hajde da napisem nesto o knjizi...

Knjiga je istorijski dokument, govori o revolucionarnoj Rusiji, o nastanku nihilista i njihovom kasnijem ukljucivanju u borbu za socijalnu pravdu i revolucionarnu promenu drustva. Pisana je u prvom licu, autor je i sam aktivni ucesnik desavanja. Carska Rusija tog doba, (radi se o osamdesetim godinama XIX veka) bila je nemilosrdna u borbi protiv promena, sama propaganda revolucionarnih ideja smatrana je teskim prekrsajem koji se mogao zavrsiti pogubljenjem, a u najboljem slucaju visegodisnjom robijom.Ovakva surovost rezima dovela je do radikalnih odgovora - nakon neuspelog “odlaska u narod” radi priblizavanja seljacima i njhovom organizovanju u pobunu, mladi revolucinari/ke su pristupili atentatima i terorizmu, kao ocajnickoj opciji za borbu protiv sistema koji ih je ubijao i mucio na svakom koraku. Jezik kojim pise Stepnjak je zanesen, pun ideala i strasti, a opet je realistican, ne gubi se u apstrakcijama, vec govori na osnovu svog iskustva. Stepnjak govori o ljudima koje je imao priliku da upozna i da im se divi, zbog njihove pozrtvovanosti i upornosti, njihovog junastva i predanosti. Tu s revolucionarni porterti Jakova Stefanovica, Dimitrija Klemensa (u trenutku pisanja knjige zatocen u Sibiru), Valerijana Osinskog (obesen zajedno sa dvojicom prijatelja, drzao se hrabro, ali mu je kosa u zadnjih pet minuta zivota, pred vesanje, potpuno osedila), Petra Kropotkina(morao da pobegne iz Rusije), Dimitrija Lizoguba (ubijen 1879.), Jesike Helfmann (pogubljena trudna, nekoliko nedelja pred ocekivani porodjaj), Vjere Sasuliceve, Sofije Perovskaje (pogubljena 1881.). Cela galerija revolucionarnih portreta i Stepnjakovih prijatelja koja svedoci o veri koju su svi oni imali, da je moguce promeniti drustvo nabolje i da je moguce ispraviti drustvene nepravde. Tim tragicnije deluje sve ono sto se posle izdesavalo – ruska revolucija 1917-e, kao direktan proizvod svih zrtava opisanih u knjizi, nije donela slobodu i srecu, idealizam mladih ljudi koji su bili spremni da zrtvuju i sebe i druge da bi ostvarili svoje ciljeve, kada je zadobio moc i autoritet, pokazao se kao nemilosrdni sudija i krvnik onih za ciju se srecu navodno borio.
Knjizicu su preveli mladobosanci Rade i Janko Mihajlovic, 1913. godine i puna je arhaizama i simpaticnih reci i izraza.